Претражи овај блог

уторак, 1. септембар 2026.

Генерал Младић у српској историји и предању

Генерал Младић у српској историји и предању

Милош Ковић
9–11 minutes

Победнички, одбрамбени рат против окупатора и њихових локалних помоћника везује Младића за традиције војвода Мишића, Степановића и Путника. По томе што су га Срби, које је бранио и сачувао, издали и предали непријатељу, подсећа на Дражу Михаиловића

Генерал Ратко Младић припада, без икакве сумње, главном току српске историје. Сагледан у дужој временској перспективи, у ширем историјском контексту, он ће остати упамћен превасходно као главнокомандујући војске која се борила за два кључна ратна циља: за спречавање геноцида над српским народом и за одбрану његовог права да остане у једној, својој, заједничкој држави.

Главни покретач устанака Срба у Крајини 1991. и Републици Српској 1992. био је, наиме, страх од понављања 1941. године, од геноцида започетог 1914. у покољима над српским цивилима у Подрињу, у концентрационим логорима Добој и Арад, да би био настављен 1941. по безбројним стратиштима широм Независне Државе Хрватске. То није била политичка манипулација, нити злоупотреба прошлости; 1991. још су биле живе генерације које су у непосредном, личном искуству носиле 1941. годину. Тамо где није стигла Младићева војска, геноцид је поновљен, по трећи пут у 20. веку.

Геноцид у Независној Држави Хрватској био је кључно формативно искуство Срба у 20. веку. Та колективна траума била је утолико страшнија јер су масовне злочине, почињене на најстравичније начине, починили они који су сматрани браћом, деловима једног народа. Да се Срби са том траумом нису суочили и да је нису залечили, види се и по томе што се у српској јавности и данас избегава да се ствари назову својим именом, онако како то чине остали народи који су претрпели геноцид, Јевреји или Јермени.

Када се набрајају непријатељске војске из Другог светског рата, и данас се пише о „Немцима, Италијанима, усташама, Бугарима“… Масовни злочини у Шапцу, Краљеву и Крагујевцу били су „немачки“, али покољи у Јадовну, Јасеновцу, Гаравицама, Старом Броду нису били „хрватски“, нити „муслимански (бошњачки)“, него „усташки“. Србија нема дан сећања на геноцид над Србима 1941-1945; српски парламент се ни данас не  усуђује да донесе чак ни резолуцију о овом геноциду. Образложење гласи: то би могло да наљути Хрватску, која би онда могла да се испречи на нашем „европском путу“…

Хашки аршини

Крајина и Српска нису хтеле да дозволе да им децу и жене живе спаљују у црквама и кућама, да их кољу, силују и живе сахрањују по крашким јамама. А то је 1991. и 1992. јасно и гласно најављивано, и у Загребу и у Сарајеву. Жртве таквих траума могу да почине ужасне, осветничке суровости. То се и догађало. Ратови су стравична ствар и из њих нико, па ни Срби, не излази чист и безгрешан. Тако је било и 1918. и 1945. године.

Треба прочитати пресуду Хашког трибунала у процесу против генерала Ратка Младића. Ту, наиме, није доказана одговорност генерала Ратка Младића ни за један ратни злочин. Као историчар и експерт одбране генерала Младића у Хашком трибуналу могу да посведочим да се у том документу, који жанровски припада нечему што би се могло назвати ненаучном фантастиком, нашла и једна тобоже моја реченица, коју никада нисам ни изговорио нити написао.

Са друге стране, као што је познато, Хашки трибунал ослободио је сваке кривице Орића, Готовину, Харадинаја и сличне; док Срби труну и умиру у њиховим казаматима, они које су осудили због злочина почињених над Србима могу се пребројати на прсте једне руке. И тих неколико несрећника одавно су на слободи.

Хашки трибунал је, дакле, објавио да се Срби могу некажњено убијати, као некакве бубашвабе, или прецизније – бубаруси. О томе најјасније сведочи однос овог суда према масакрираним српским цивилима у општинама Сребреница, Братунац и Милићи са једне, и стрељаним војницима Армије БиХ из Сребренице са друге стране. Нема у Хагу ни правде, ни истине, ни разума; то је само још једно велико српско стратиште.

Професор доктор Милош Ковић као сведок одбране у процесу који се водио против генерала Ратка Младића у Хашком трибуналу, 2015. (Фото: Снимак екрана/Јутјуб/Ду$ан кОваЧевиЋ)

Други кључни мотив за побуну Срба 1991. и 1992. била је одлучност да се сачува држава у којој су Срби били уједињени и заштићени, за коју су њихови преци платили рекама крви у два светска рата. Генерал Ратко Младић остао је, као официр ЈНА, за разлику од великог броја својих колега, веран положеној заклетви. Док је југословенска држава постојала, он је штитио њен уставни поредак. Када је непријатељ опкољавао касарне и пуцао по војницима ЈНА, он га је кажњавао. Када је та држава разбијена, у времену конфузије и југословенских илузија, он је тачно знао шта му је чинити.

Има оних који тврде да је Ратко Младић био генерал у једном бесмисленом, братоубилачком рату, који ће разумни људи желети што пре да забораве. Стога се он, тобоже, не може поредити са прослављеним српским војводама – Путником, Мишићем, Степановићем, Бојовићем. Српски народ је, међутим, 1991. године нападнут баш као 1914. и 1941. НАТО државе учиниле су све што су могле да би разориле  Југославију и ратовале су против Срба рукама суседних народа, чије су политичке елите, као и 1914. и 1941, биле више него спремне да им послуже.

Тек када је генерал Младић поразио и бошњачке и хрватске војске, све маске су пале и НАТО је 1994. и 1995. године ушао у отворен ратни сукоб са Војском Републике Српске. Генерал Младић и његова војска, потпуно сами, под санкцијама Србије, без подршке Русије, тукли су се и са НАТО пактом. Најмоћнија војна армада у историји, на врхунцу своје моћи, понижена је када је Младићева војска похватала њене војнике и везала их за антене и остале потенцијалне циљеве ваздушних напада. Да је Младић победио и у овом рату, сведочи постојање Републике Српске. Он је своје војничке задатке испунио. Попуштања и компромиси одиграли су се за зеленим, преговарачким столом.

У заветној свести

Победнички, одбрамбени рат против окупатора и њиховних локалних помоћника везује генерала Младића за традиције војвода Мишића, Степановића, Бојовића и Путника. По томе што су га Срби, које је бранио и сачувао, издали и предали непријатељу, који му је потом јавно судио, како би га пред историјом осрамотио, он подсећа и на генерала Дражу Михаиловића.

На Дражину судбину подсећа и мржња којом су га овенчале управљачке елите суседних народа. Не треба очекивати да ће се то икада променити; нема разлога, међутим, да то има било каквог утицаја на однос Срба према генералу Младићу. Српским Југословенима за подсећање – СФРЈ не постоји већ готово 40 година.

Генерал Младић и његова војска, потпуно сами, под санкцијама Србије, без подршке Русије, тукли су се и са НАТО пактом

Главни непријатељи Младићеве војске, Англосаксонци и Немци умеју, међутим, и да изненаде. Први обично сачекају коју стотину година, да би непријатељу подигли споменик или по њему назвали неки хеликоптер или ракету. Тако су урадили са својим рођеним, убијеним краљем Чарлсом I, са Биком који Седи, Апачима и томахавцима. Потоњи су, пре Хитлера, умели да се понесу чак и витешки. О томе сведочи Макензенов споменик српским јунацима, браниоцима Београда из 1915, на Кошутњаку. Данас је, међутим, јасно – Хитлерова сенка је предуга и из ње се лако не излази.

Иронију на страну, историја је ипак непогрешив судија. Пишу је победници? Да, али само онолико колико траје њихова сила. Како рече Богдана Кољевић, не треба сумњати да ће историја генерала Ратка Младића временом сместити тачно на оно место које му припада.

Опрема припадника Војске Републике Српске (Фото: Wikimedia Commons/Соколрус/CC BY-SA 4.0)

Како објаснити данашњу, митску популарност генерала Ратка Младића међу Србима? Поштовање својих војника стекао је личном храброшћу, победничким етосом и војничком харизмом. Остао је поштен, без мрље у каријери. Посебно важно – његова породица, уместо да се обогати на народној муци, са њим је поделила и мучеништво и страдања.

И коначно, на најдубљем нивоу, „конац дело краси“ – умро је као у епским песмама, као засужњени јунак. Још од Светог кнеза Лазара Косовског, преко деспота Ђорђа Бранковића и небројених, по тамницама уморених хајдука, па до Карађорђа, Драже Михаиловића и Слободана Милошевића, Срби воле и памте оне који мученички скончају, на бојном пољу, коцу, у тамници, за свој народ, „за крст часни и слободу златну“.

На крају, запитајмо се због чега су Срби издали Ратка Младића, Радована Караџића, Слободана Милошевића и све остале хашке заробљенике? Јудинских тридесет сребрњака данас се зову – европске интеграције. Јуди је бар исплаћена његова награда. А Србија? Зар се она и данас, 2026. године, не тетура и пузи на свом европском путу? Јесмо ли успели да макар допливамо до тог Титаника? Је ли претерано рећи да Србија данас непријатељу предаје Србе на Косову и Метохији, поново у име европских интеграција, на исти начин као што је издала Ратка Младића?

Тешко је отети се утиску да смо сви заједно, свакога дана, на некаквом вишњем испиту. Хоћемо ли коначно да ставимо прст на чело? Да ли ћемо макар да освестимо шта је учињено, у наше име, са Крајином и шта се данас чини са Косовом и Метохијом? Хоћемо ли се коначно, као народ, покајати за издају генерала Ратка Младића, који нас је сачувао и који је за наше животе и нашу слободу дао све што је имао? Враћамо ли се заветима својих предака? Или настављамо да их газимо?

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: РТ Балкан

Насловна фотографија: Wikimedia Commons/Evstafiev/CC BY-SA 3.0/cropped

БОНУС ВИДЕО:


петак, 28. август 2026.

Министар правде Ненад Вујић: Генерал Ратко Младић ће бити сахрањен уз највише државне и војне почасти

: Министар правде Ненад Вујић: Генерал Ратко Младић ће бити сахрањен уз највише државне и војне почасти

:
~3 minutes

петак, 28. август 2026.

Министар правде Ненад Вујић изјавио је данас да ће генерал Ратко Младић бити сахрањен уз највише државне и војне почасти, а да ће о месту сахране одлучити Младићева породица. Вујић је навео да ће послати допис Механизму у Хагу поводом најављене истраге о смрти генерала Младића, уз очекивање да се утврди не само узрок смрти, већ и да ли је Младић адекватно лечен.

Министар је рекао да ће данас добити више информација о томе када ће тело Ратка Младића бити пренето у Србију и навео да све зависи од бирократских процедура Механизма у Хагу.

''Данас ћемо више знати, јер све зависи сада од њихових процедура, шта значи отварање истраге, да ли ће то успорити преузимање тела. Ми смо спремни да кренемо за Хаг чим сазнамо који су то следећи кораци, уз строго поштовање свих жеља породице генерала Младића с којима смо ми из Владе у редовном контакту'', рекао је Вујић за К1 телевизију.

Додао је да ће породица одлучивати о свему када је реч о сахрани Младића.

''То је све на њима да изнесу. Сигурно је да ће генерал Младић имати све војне и државне почасти које му припадају када говоримо о држави. О месту ће одлучити породица'', казао је Вујић.

На питање да ли Београд сада има простора да тражи преиспитивање начина на који је поступано према Младићу током последњих дана његовог живота, Вујић је одговорио да ће Србија ту могућност искористити и да ће се обратити Механизму у Хагу.

Вујић је казао да је синоћ стигло обавештење да је председница Механизма у Хагу Грасијела Гати Сантана наложила спровођење истраге о околностима смрти Ратка Младића, коме није омогућено да последње дане проводе у Србији.

''Она је видела проблем, не мислим да је увидела грешку. Ја ћу данас послати допис у коме ћу рећи да очекујем да та истрага неће бити само ради утврђивања узрока смрти, да ли је отказивање срца, плућа и тако даље, него да ће ићи и у правцу да ли је адекватно лечен у последњим данима живота, то се износи као спорно питање'', истакао је Вујић.

Навео је да су све гаранције у случају Младића дате уз подршку и инсистирање председника Александра Вучића.

''Његово обраћање Трибуналу и наше обраћање, све је било заједнички напор и са његовом сагласношћу смо нудили све гаранције које су потребне. Време нас је, нажалост, претекло, с једне стране, а са друге стране, бирократски однос према тако значајном питању као што је било питање болесника који је ушао у последње дане живота'', рекао је Вујић.

(РТ Балкан)


уторак, 25. август 2026.

Pritisak SAD i EU: Može li međunarodni faktor da reši političku blokadu na Kosovu?

Pritisak SAD i EU: Može li međunarodni faktor da reši političku blokadu na Kosovu?

8–10 minutes

Iako iz SAD i EU stižu sve oštriji signali nezadovoljstva zbog neformiranja kosovskih institucija, Vašington i Brisel u ovom trenutku neće vršiti pritisak ili primeniti radikalne ekonomske sankcije prema Prištini, smatraju sagovornici Kosovo onlajna, ocenjujući da je reč o unutrašnjem pitanju i veštački izazvanoj krizi za koju najveću odgovornost snosi premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti.

Piše: Milena Miladinović

Kosovo je nakon junskih izbora i dalje bez institucija, a Sjedinjene Američke Države pozvale su političke lidere na Kosovu da sarađuju u skladu sa Ustavom i odlukama Ustavnog suda.

Iz Stejt departmenta su ukazali da kontinuirani politički zastoj dovodi do propuštenih prilika za Kosovo.

„Vreme je da lideri daju prioritet napretku i stabilnosti, u interesu svih građana“, naveo je portparol Stejt departmenta.

Sličan poziv kosovskim političarima je 12. avgusta uputila i Ambasada SAD u Prištini, dok je Kancelarija Evropske unije izrazila zabrinutost zbog činjenice da još uvek nisu uspostavljene nove institucije, uz poruku da odlaganja ugrožavaju mogućnost Kosova da iskoristi prilike koje Unija nudi, uključujući one u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.

Ovakve pozive poslanici opozicije na Kosovu okarakterisali su kao upozorenje za Samoopredeljenje.

Prema rečima člana Alijanse Burima Ramadanija, poslanici Pokreta Samoopredeljenje ne ispunjavaju svoju dužnost na koju su se zakleli, navodeći da poziv SAD i EU o formiranju institucija treba da bude upozorenje toj stranci koja blokira rad parlamenta. 

Poznavaoci političkih prilika ocenjuju da SAD i EU mogu da nateraju Kosovo da formira institucije, ali da trenutno ne postoji pravi pritisak na političare, te da se sve svodi na savete i kritike.

Oštriju reakcija, u smislu sankcija ili blokada, sagovornici Kosovo onlajna ne očekuju, barem ne za sada, jer politička blokada, kažu, nije međunarodna obaveza koju je Priština preuzela, već unutrašnja veštačka kriza, ali i zato što je Amerika okupirana drugim globalnim krizama.

Dobar signal

Viši saradnik Instituta za spoljnu politiku Džon Hopkins Edvard Džozef kazao je da je izražavanje nezadovoljstva pozitivan signal Vašingtona, ali da je malo verovatno da će SAD upotrebiti sve poluge uticaja i ekonomske mere.

Džozef je za Kosovo onlajn rekao da je odgovornost za veštačku krizu na Kosovu najviše na premijeru u tehničkom mandatu Aljbinu Kurtiju.

„Ne verujem da je moguće vršiti direktan pritisak, jer je odgovornost za ovu potpuno veštački izazvanu krizu podeljena. Očigledno je da najveću odgovornost snosi Kurti, jer je pobedio na izborima, a već je mogao da se opredeli za konsenzualnog kandidata za predsednika i da se izvuče iz ovog haosa. Istovremeno, odgovornost snosi i opozicija. Ovo je kriza za celu zemlju, i veoma je štetna za zemlju. Zato je pozitivno i ohrabrujuće što američka administracija izražava svoje nezadovoljstvo i na taj način stvara određeni pritisak“, kazao je Džozef.

Prema njegovim rečima, reakcije SAD i EU na političku blokadu na Kosovu su dobar signal.

„Mnogi kažu: Trampova administracija uopšte ne mari za Balkan. Zato je ohrabrujuće videti da ona izražava svoje nezadovoljstvo, kao što to čine i zemlje Evropske unije. Mislim da postoji odgovarajuća uloga za zemlju poput Sjedinjenih Država da sarađuje i razgovara sa političkim liderima i pokuša da im pomogne da postignu dogovor koji je, pre svega, suverena odluka suverene države Kosovo, ali i da konačno izađu iz ovog zastoja, koji je, ponavljam, veoma loš za zemlju“, dodao je naš sagovornik.

Kako je kazao, Sjedinjene Američke Države imaju poluge uticaja, ali ih neće iskoristiti po pitanju Kosova, jer su uključene u mnoge druge globalne krize.

„Kosovo je mala zemlja i kada bi SAD upotrebile sve svoje poluge, mogle bi to da urade, ali malo je verovatno da će to učiniti. Sjedinjene Države imaju globalne odgovornosti i uključene su u velike krize, sada i u Ukrajini i Iranu. Tu su i trgovinska pitanja. Postoji mnogo toga čime američka vlada mora da se bavi, osim veštački izazvane unutrašnje političke krize na Kosovu“, smatra Džozef.

O ekonomskim merama ili sankcijama za Kosovo je, dodaje Džozef, teško govoriti, jer je politička blokada na Kosovu unutrašnje pitanje i nije reč o međunarodnoj obavezi koju je Priština preuzela, a nije ispunila.

„Nije tako jednostavno govoriti o ekonomskim merama, jer je odgovornost podeljena. Drugo, ovde nije reč o međunarodnoj obavezi koju Kosovo ne ispunjava, niti o obavezi koju je Kosovo preuzelo, a ne poštuje. Ovo je unutrašnji problem među političkim liderima Kosova koji ne ispunjavaju odgovornost koju imaju prema biračima i koji postupaju na veoma sebične i cinične načine, i to je veoma zabrinjavajuće. Ponovo kažem, odgovornost je podeljena, ali realnost je da je Kurti taj koji je pobedio na izborima i koji ima najveću mogućnost da probije ovaj zastoj. On snosi najveću odgovornost“, rekao je Džozef.

I bez sankcija i zabrana veliki gubitak

Analitičar Nedžmedin Spahiu kazao je da je formiranje institucija u interesu Kosova i da to ne bi trebalo da bude preporuka Evropske unije ili Amerike, već želja i spremnost kosovskih političara.

„Formiranje institucija je nacionalni interes Kosova i to ne bi trebalo da bude preporuka od nekog, a da li će Kurti poslušati ono što kažu Amerikanci, to je znak pitanja. On je i ranije umeo da ih ne sluša. Ako ne sluša interes naroda na Kosovu, kako da očekujemo da će poslušati šta mu Amerika ili neko drugi kaže“, naveo je Spahiu za Kosovo onlajn.

Spahiu je mišljenja da SAD i EU neće uvoditi Kosovu zabrane ili sankcije zbog neformiranja institucija, ali je dodao da Kosovo političkom blokadom mnogo gubi.

„Kasni se sa realizacijom dogovora iz Brisela, sa predsednikom Vučićem, koji je nacionalni interes Kosova, i sa mnogim drugim stvarima. Nema pomirenja, ne grade se putevi, ne gradi se ništa, ne radi se ništa. Osim rušenja nelegalnih građevina na jezerima, ništa se drugo ne radi. To je ipak veliki gubitak za Kosovo“, kazao je analitičar.

Spahiu je mišljenja da Kurti ne bi reagovao na spoljni pritisak, opisujući ga škrtim u pregovorima sa Demokratskim savezom Kosova po pitanju izbora predsednika Kosova.

„Kurti traži predsednika koji bi bio pod njegovom kontrolom, a to je neprihvatljivo i za opoziciju i za sve ostale. Narod na Kosovu je dao mogućnost Kurtiju da formira vladu, ali ne i da drži sve institucije u svojim rukama“, rekao je Spahiu.

Jači pritisak nakon novih izbora

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović mišljenja je da će se pritisci pojačati, ali tek nakon novih izbora na kojima će, kako predviđa, lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti odneti ubedljiviju pobedu nego na proteklim.

„Mislim da ćemo ući u još jedan krug izbora, gde će Kurti da odnese značajniju pobedu nego što je to bilo sad u junu mesecu, i da će onda biti pritiska na njega. Bojim se da u ovom trenutku postoji određena neusaglašenost između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih saveznika po pitanju toga šta će biti na Zapadnom Balkanu. Vidimo u Albaniji „Flamingo revoluciju“, u Bosni i Hercegovini probleme po pitanju visokog predstavnika, tu je i nestabilnost na Kosovu“, kazao je Vujinović za Kosovo onlajn.

Po pitanju pritiska, naš sagovornik kaže da je za sada sve na nivou saveta i kritika, ali da međunarodni faktor „ima lek za Kosovo, ali ne želi da ga propiše“.

„Videli smo kako je Sorensen jednom posetom 14. marta rešio određene probleme sa Kurtijem. To je lek za takvo ponašanje, ali ne vidimo da taj lek saveznici Kosova žele da propišu“, kazao je on.

Prema rečima Vujinovića, kritike upućene Kosovu su lažne.

„I biće lažne još neko vreme dok se ne utvrdi šta će biti sa Hašimom Tačijem i presudom, šta će biti sa Vjosom Osmani unutar DSK, Abdidžiku je preživeo, ali da li će preživeti i novi krug izbora? Vidimo najave da će biti novih pregovora po pitanju potencijalnog predsednika. To je borba za život Abdidžikua. A na kraju, kako će uspeti da se reši ustavna nedoumica – ko može da bude vršilac dužnosti predsednika, da li je to Dehari ili je to Hadžiju“, naveo je on.

U svakom slučaju, dodaje Vujinović, rešenje krize zavisi od međunarodnih sponzora.

„Nedostatak rešenja znači da sponzori nisu zainteresovani za rešenje iz sopstvenih motiva, ali mislim da to ide na ruku Kurtiju“, zaključio je Vujinović.


уторак, 11. август 2026.

Вучић: У Црној Гори желе да преваспитају Србе, Србија је мета бруталне кампање

Вучић: У Црној Гори желе да преваспитају Србе, Србија је мета бруталне кампање
ИН4С
6–8 minutes

Новинари су током обиласка Лучана питали председника Србије Александра Вучића шта српски народ у Црној Гори може да очекује с обзиром да је изашла анализа у „Вијестима”: „са хрватима треба да буду стрпљиви, а са Србијом на дистанци”
„Они у Погорици и воде ту политику, они хоће да тих 33 одсто Срба који живе тамо да их преваспитају да не буду поново Срби на неким следећим пописима, а што се Србије тиче, желе што горе односе са Србијом. Не морате да гледате њихове институционалне потезе према Србији који су језиви, довољно је да им погледате медијску сцену и да вам буде јасно да је Србија мета најбруталније кампање од шест, седам дана. Код нас се Црна Гора успут повремено помење. код њих је 90 одсто времена све против Србије”, објаснио је председник
Након критика које Црна Гора свакодневно упићује, председник Србије подсетио је на њихово лицемерје.
„Само чекам како ће још патриотских критика мало да ми држе око тога ко се с ким среће, него да их питам је л су усвојили и 21. пакет санкција Русији. Они су увек први, кад Брисел само најави одлуку, Црна Гора је прва, нису баш ни видели одлуку, али нема веле, не постоји одлука против Руске Федерације коју они сиу подржали и то све унапред бланко”, рекао је Вучић.
„Нисам позвао на бојкот Хвара и Брача, само ми је све лепше у Србији”
Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас, током посете југозападу земље, да није позвао на бојкот Хвара, Брача, Бодрума нити било ког другог туристичког места, већ да је само рекао да су му Кокин Брод, Увачко језеро и друга места у Србији лепша.
Вучић је говорио и о претњама које су му, како је навео, упућене, поручивши да ће без обзира на њих наставити да ради свој посао, док ће се о томе ко има подршку грађана одлучивати на изборима.
Одговарајући на питање о реакцијама у хрватским медијима након снимка који је објавио на Инстаграму и тврдњама да је позвао на „бојкот Хвара и Брача”, Вучић је то негирао.
„Нисам позвао на бојкот ни Хвара ни Брача. Ја сам рекао да ми је лепши Кокин Брод него Хвар, Брач и све друго. Да кажем да ми је лепши Хвар и Брач, који сам последњи пут видео пре 40 година, шта? Одакле би ми било право да ми Хвар и Брач буду лепши него Кокин Брод? Сто пута ми је лепши Кокин Брод, Увачко језеро, све у Србији него тамо”, рекао је Вучић.
Председник је поновио да његова изјава није представљала позив грађанима да бојкотују било коју туристичку дестинацију.
„Ни на какав бојкот никога нисам позивао и шта са тим? Шта хоћете од мене? Да кажем да ми је лепши Брач? Ја ништа не разумем, ја пола тих напада уопште не разумем. Можда сам ја старомодан. Како мислите да кажем да су ми лепши Бодрум, Хвар, Брач или било које друго место”, казао је Вучић.
О претњама: Наставићу да радим свој посао
Вучић се осврнуо и на изјаве политичких противника за које је навео да говоре о „мртвима” и победи, поручивши да га такве поруке неће одвратити од обављања посла.
„Победићемо? Ко каже то? Сваки дан слушам, не знам више ни колико дуго, да ћу бити мртав, а још сам жив”, рекао је Вучић.
Он је истакао да га много више занимају пројекти који се реализују широм Србије и реакције грађана на оно што је урађено.
„Толико сам срећан када видим да се нешто ради у земљи, када видим да су људи задовољни и када поштују нечији рад. Поштују и рад ове државе која је то платила, јер је то огроман новац”, поручио је председник.
Како је нагласио, претње неће утицати на његов рад.
„Можете да ми претите колико год хоћете, ја ћу да наставим свој посао да радим и то је то”, рекао је Вучић.
О најављеном скупу у Ваљеву: „Њих само фотеље занимају”
Вучић се осврнуо и на дешавања у Ваљеву и најављени скуп блокадера, оптужујући их да су својим поступцима и, како је рекао, лажима вршили притисак на Василија Лаловића.
„Мало им је очигледно било што су убили Василија Лаловића. Што је човек морао да се убије због њихових лажи. И сад су га само скинули са листе. Неко се поноси оним што је урадио, онај ко нема чиме да се поноси, он ће да обележава чудне ствари”, рекао је Вучић.
Говорећи о одавању поште страдалима у паду надстрешнице у Новом Саду, Вучић је критиковао шеснаестоминутно ћутање.
„Имамо Србе православне вере, Бошњаке муслимане, Албанце муслимане, имате све вероисповести и нигде нема обичаја да се стоји 16 минута и ћути, сатанистички обичај, то не постоји нигде. И шта их брига. Јесте чули негде да се даје 40 дана кучету које је згазило возило Хитне, е па има код наших блокадера, само код њих. Ја ћу за то време да обилазим и гледам шта је то што радимо и да урадимо више за народ. Да се бавим њиховим бесмислицама не могу”, казао је председник.
„Надам се да бише никога неће да убију”
„Надам се да никога више тако неће да убију и да ће некада да се сете Милице Живковић и Василија Лаловића. Да се сете како су лагали и какав су терор спроводили над породицом Лаловић, а да тај човек није ни био те вечери у Ваљеву”, рекао је Вучић.
Председник је говорио и о нападима на полицајце, поручивши да ће подржавати припаднике полиције који, како је рекао, обављају један од најтежих послова.
„Ти напади на наше полицајце, на људе који су трпели најстрашнији терор, увек ћу бити на страни наших полицајаца и оних који раде један од најтежих послова, а они нека раде своје”, казао је Вучић.
Он је затим активности блокадера упоредио са инфраструктурним радовима које је обилазио током посете.
„Питајте народ је ли задовољнији овим путем или што му сваки дан неко стане и препречи пут и стоји и гледа у небо и нико не разуме шта тачно раде. Они ни не знају имена и презимена погинулих у Новом Саду, никада породице нису обишли, њих само фотеље занимају”, закључио је Вучић.
„Видећемо ко ће победити када дођу избори”
Говорећи о политичкој борби и тврдњама о томе ко ће победити на изборима, Вучић је поручио да се подршка грађана не утврђује унапред, већ на изборни дан.
„А ко ће да победи, видећемо када дођу избори. Гласови се не броје месец, два, три или годину и по унапред, него тог дана. Када се гласови преброје, онда се грађанима Србије саопшти какав је резултат”, рекао је Вучић.
Он је додао да због тога „нема никакав проблем ни са чим”, а осврнуо се и на мађарског премијера Виктора Орбана.
„Никакав проблем немам ни са чим. Видим како се мој пријатељ Орбан овде провео”, закључио је Вучић, преноси Политика.

понедељак, 10. август 2026.

Маригарита Симоњан о изјави новинара ФАЗ-а Михаела Мартенса: Русија је већ показала шта се дешава Немцима који покушају да убију Русе

: Маригарита Симоњан о изјави новинара ФАЗ-а Михаела Мартенса: Русија је већ показала шта се дешава Немцима који покушају да убију Русе
:
~3 minutes

понедељак, 10. август 2026.
Пронађите НСПМ на
&
понедељак, 10. август 2026.
 Русија је већ показала шта се дешава Немцима који покушају да убију Русе, изјавила је Маригарита Симоњан, главна уредница РТ-а и медијске куће "Русија севодња", коментаришући изјаву новинара ФАЗ-а Михаела Мартенса.
"Дописник ФАЗ-а Михаел Мартенс се брани – очајнички – од буре беса на интернету након што је питао Зеленског како би Европа могла да му помогне да 'убије више Руса'", приметила је она.
FAZ correspondent Michael Martens is defending himself — desperately — from a storm of online anger after he asked Zelensky how Europe could help him “kill more Russians.”
He is a grandson of a high-grand ranking Wehrmacht officer.
We showed exactly the Germans of his ilk what… pic.twitter.com/K7rVbvZaIL
— Margarita Simonyan (@M_Simonyan) August 10, 2026
Како је подсетила, Мартенс je унук високо рангираног официра Вермахта.
"Показали смо управо Немцима његове врсте шта се дешава када покушају да убију Русе. Штета што његов деда није ту да га подсети", написала је Симоњан на Иксу.
У суботу, на конференцији председника Србије Александра Вучића и лидера кијевског режима Владимира Зеленског, немачки новинар Михаел Мартенс питао је шта европске земље могу да ураде "да помогну у убијању више Руса".
Портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је јуче да су представници "цивилизованог" Запада одговорили "гробном тишином" на антируске изјаве Мартенса, "наследног нацисте". Према речима Захарове, Мартенс је прави "смеђи пропагандиста" и шири ксенофобне изјаве.
У Немачкој је креирана петиција којом се захтева отпуштање новинара "Франкфуртер алгемајне цајтунга" (ФАЗ) Михаела Мартенса због његових коментара о Русима. Петиција је објављена на платформи change.org.
Отпуштање новинара је затражио и Савез новинара Русије, поручивши да је понашање новинара флагрантно кршење професионалних и моралних стандарда.
(РТ)
Google +0  0  0 Blogger0

уторак, 4. август 2026.

Успон и пад Крајине: Сећања једног министра

Успон и пад Крајине: Сећања једног министра (КРАЈ)
Чињеница о издаји Крајине од стране Милошевића не негира позитивне учинке његове политике (Република Српска и успостављање целовите Србије). И у овом случају се потврђује да нико није саздан из једног комада и да свако има своје лице и наличје
Први део текста можете прочитати ОВДЕ.
Да је заиста постојао сценариј ширења рата на Босну и Херцеговину илустроваћу фрапантном чињеницом из разговора са британским дипломатом, који сам водио новембра 1991. године у Београду, у својству министра спољних послова у Влади Крајине.
Реч је о разговору који је вођен пола године пре почетка рата у Босни и Херцеговини. Разговарали смо на тему Крајине, наших циљева и очекивања, да би он у једном тренутку потпуно изненада рекао „не мислите ваљда да смо ми Сарајеву дали олимпијске игре, зато што нисмо имали друго решење, него смо им то дали, када буде у рату бомбардовано Сарајево, да не буде бомбардована босанска касаба него олимпијски град“. Са том чињеницом, сматрајући је важном, упознао сам Слободана Милошевића лично.
Рат у Босни и Херцеговини и напад на српски народ дефинитивно су показали да од заједничког живота у истој држави нема ништа. Уз то, још једном се показало да се српско национално питање решава пре свега у Босни. Срећом, Србе су тамо предводили озбиљни људи на челу са Радованом Караџићем и Ратком Младићем. Караџић је био избор Добрице Ћосића, човека о коме желим на овом месту рећи реч више.
Добрица Ћосић је једини човек пред којим сам у првом сусрету имао трему. Његова доброта је, као изненађење у злом времену, деловала неочекивано. Отуда можда извор треме. То је човек који је имао најпотпуније разумевање српске ситуације и од њега сам чуо неколико значајних ствари.
Прво, рекао је да ће нас Србе уништити моравска брљивост и динарска плаховитост. Цвијићевски, зар не? Друго, када је био на дужности Председника СРЈ, у телефонском разговору посаветовао сам се са њим око једне конфликтне ситуације у Крајини, која је била везана за Милана Мартића. Он ми је рекао „ склоните тог човека јер не може да се носи са историјом“. Та немогућност ношења са историјом није била карактеристична у том времену само за Мартића. Стекао сам утисак да је од Добрице Ћосића могао научити и онај ко то није хтео. Био је харизматична личност.

NASTAVAK:

понедељак, 3. август 2026.

Svi smo mi Srbi

Svi smo mi Srbi
Milena Vlajić
2–3 minutes

18:08 02. 08. 2026. |
RMANJ - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da ne postoje "bosanski ili hrvatski Srbi", već samo Srbi.
493471 FoNet/Instagram Budućnost Srbije
"Svi smo Srbi. I nema razlike između vladike Sergija, oca Slaviše, Mileta, mene. Mi smo samo Srbi, i ništa više i ništa manje od toga", rekao je Vučić tokom obilaska manastira Rmanj.
On je kazao da će biti upućeno upozorenje pojedinim vladama i medijima u regionu, navodeći da će, ukoliko nastave da dele Srbe, Srbija "i njih tako tretirati". (kraj) vem/mv/bdr