kosovo-online.com

Kosovo i Metohija između prava i sile u nastajanju novog svetskog poretka

4–5 minutes

---

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Kosovo i Metohija u novom geopolitičkom poretku predstavlja pitanje koje prevazilazi regionalne okvire i ulazi u sferu globalnih odnosa moći. Poslednja rasprava u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija jasno je pokazala da ovo pitanje ostaje jedno od ključnih otvorenih pitanja savremenih međunarodnih odnosa.

Diskusije predstavnika stalnih članica potvrdile su duboku podeljenost u pristupima, ali i činjenicu da se ne radi o regionalnom problemu, već o temi koja direktno odražava odnose velikih sila.

Predstavnici Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske naglasili su potrebu za „realističnim pristupom“ i daljim jačanjem postojećih političkih i bezbednosnih struktura, uz implicitno prihvatanje stanja na terenu kao polazne osnove.

Nasuprot tome, Rusija i Kina insistirale su na doslednom poštovanju međunarodnog prava i Rezolucije 1244, ukazujući na opasnost od jednostranih poteza i potrebu da Savet bezbednosti ostane centralni okvir za rešavanje ovog pitanja.

Ovakva podela potvrđuje da Kosovo i Metohija predstavlja liniju razgraničenja između različitih koncepcija međunarodnog poretka.

Savremeni svet ulazi u fazu multipolarnosti, u kojoj se moć raspodeljuje između više centara. U takvom okruženju Balkan ponovo dobija na strateškom značaju kao prostor kroz koji prolaze ključni energetski i transportni pravci, ali i kao zona u kojoj se preklapaju bezbednosni interesi velikih sila.

Kosovo i Metohija u tom okviru funkcioniše kao geopolitička tačka preseka. Njegov značaj prevazilazi teritorijalni spor i uključuje pravni, vojni, energetski i ekonomski aspekt.

Posebno mesto zauzima pitanje međunarodnog vojnog prisustva. KFOR, formalno zasnovan na Rezoluciji 1244, predstavlja ključni bezbednosni faktor, ali i instrument šire strateške projekcije. U tom kontekstu sve češće se otvara pitanje redefinisanja njegove uloge.

Eventualno smanjenje prisustva KFOR-a ne bi značilo povlačenje Zapada niti slabljenje NATO-a. Naprotiv, ono bi predstavljalo deo šire transformacije saveza u okviru nove bezbednosne arhitekture. NATO se ne reorganizuje formalno, već evoluira, prelazeći sa modela masovnog i trajnog vojnog prisustva na fleksibilne, mobilne i indirektne oblike delovanja.

Takav pristup podrazumeva smanjenje direktnog angažovanja uz istovremeno zadržavanje političkog, bezbednosnog i strateškog uticaja. Balkan se u tom procesu transformiše iz zone neposredne vojne kontrole u prostor nadgledanja i upravljanog uticaja, uz mogućnost brzog povratka snaga u slučaju destabilizacije.

Energetska dimenzija dodatno pojačava značaj regiona. Kontrola gasnih i transportnih pravaca postaje ključni instrument političkog uticaja, dok infrastrukturni projekti definišu dugoročne odnose moći.

Globalna politika se paralelno pomera ka direktnom odlučivanju između velikih sila. Ključni procesi sve se manje vode kroz formalne institucije, a sve više kroz strateške dogovore na najvišem nivou. U takvom okviru pitanje Kosova i Metohije sve više zavisi od šireg geopolitičkog balansa.

Zbog toga je jasno da trajno rešenje ne može biti rezultat izolovanog dijaloga niti ubrzanih političkih odluka. Ono će biti deo šireg procesa redefinisanja odnosa snaga u svetu koji se menja.

U takvim okolnostima odgovorna politika podrazumeva očuvanje stabilnosti, izbegavanje ishitrenih poteza i zadržavanje strateške fleksibilnosti. Upravljanje ovim pitanjem zahteva dugoročan pristup i razumevanje globalnog konteksta.

Kosovo i Metohija danas nije samo teritorijalno pitanje. To je prostor u kojem se prelamaju međunarodno pravo, geopolitički interesi i transformacija bezbednosnih struktura.

Kosovo i Metohija se ne rešava samo u regionu — ono se rešava u okviru nove raspodele moći u svetu.

Василиј Небензја на седници УН о Косову: Режим Аљбина Куртија убрзава чишћење неалбанског становништва

nspm.rs

: Василиј Небензја на седници УН о Косову: Режим Аљбина Куртија убрзава чишћење неалбанског становништва на северу покрајине. Косовски Срби имају избор да прихвате такозвано „држављанство Косова“ - или да оду

:

4–5 minutes

---

петак, 10. април 2026.

Амбасадор Русије у Уједињеним нацијама (УН) Василиј Небензја изјавио је данас да је за Русију неприхватљиво да се смање буџет и особље те мисије.

Он је оценио ;на седници Савета безбедности УН о новом извештају о раду Мисије УН на Косову (УНМИК) да ситуација на Косову наставља да се погоршава.

„Ултранационалистички режим такозваног премијера Аљбина Куртија убрзава чишћење неалбанског становништва на северу покрајине. Методи су исти као и пре: економско гушење, ширење мреже полицијских станица у северним општинама, насиље које врше косовске снаге безбедности и кампање застрашивања цивила, као и кривично процесуирање Срба под измишљеним оптужбама ради одузимања њихове имовине“, рекао је Небензја.

"Светогрдни напад на српско културно и верско наслеђе се наставља, православна гробља, манастири и цркве се скрнаве и пљачкају. Од 1999. године, више од 60 таквих локација је страдало од руку вандала. Скоро половина њих је потпуно уништена. У покушају да избришу српске председнике, косовски албански псеудо-научници фалсификују историју покрајине, али не могу да избришу историјску чињеницу да је управо Косово колевка српског националног идентитета и српске православне цркве", нагласио је Небензја на седници Савета безбедности УН о редовном шестомесечном извештају о раду УНМИК-а.

Он је навео да „расте број напада маскираних косовских Албанаца на српске полицијске патроле“ у зони копнене безбедности дуж административне линије са централном Србијом.

Осврнувши се на прошле изборе на Косову, руски амбасадор у УН је рекао да се крше основна права политичких представника Срба и додао да Приштина уз дозволу Брисела наставља да саботира стварање заједнице општина са српском већином.

У вези са Законом о странцима и Законом о возилима, Небензја је рекао да косовски Срби „имају избор да прихвате такозвано држављанство Косова или да оду“.

Према његовим речима, "чисто симболично" попуштање Приштине у вези са функционисањем српских медицинских и образовних институција, које се изразило одлагањем спровођења "дискриминаторних такозваних закона", никако није достигнуће ЕУ, већ покушај да се прикрије саучесништво у постепеном преузимању структура које обезбеђују опстанак српског становништва у покрајини.Такође је рекао да се крше основна права српских политичких представника.

"Довољно је поменути сплетке Централне изборне комисије Косовске народне партије против странке Српска листа током такозваних парламентарних избора. Поред управо описаног безакоња, Приштина истражује могућности за распоређивање безбедносних снага на северу покрајине", рекао је Василиј Небензја.

Он је подсетио да је у октобру 2025. године забележена наводна грешка војне колоне КБС, што је представљено као још један покушај локалних власти да делују без координације са командама косовских снага предвођених НАТО-ом.

Истовремено, повећани су напади анонимних косовских Албанаца на патроле српске полиције дуж административне линије са централном Србијом, па су медијски извештаји о наводним плановима Аљбина Куртија да повуче НАТО снаге из тампон зоне изазвали додатну забринутост међународне заједнице.

"Ове снаге су остале једина легитимна војна формација у покрајини, како је предвиђено Куманавским споразумом и Резолуцијом Савета безбедности 1244, уверени смо да би замена међународног присуства приштинских војних снага могла да доведе до озбиљног погоршања безбедносне ситуације. То не сме да се дозволи", казао је Василиј Небензја.

Он је казао да су западне престонице наставиле да попуштају Приштини у присиљавању српских власти да реше косовско питање искључиво под условима Приштине.

"Они помажу у јачању социјалне заштите покрајине", казао је Василиј Небензја.

(Бета, РТ)

Vučić: Sledeće sedmice ću zakazati sastanak sa Vladom, dolazi najteža kriza koju je svet do sada video

euronews.rs

Obraćanje Aleksandra Vučića

Euronews Srbija

70–89 minutes

---

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se medijima iz zgrade Generalnog sekretarijata predsednika Srbije.

Vučić je prethodno obavio konsultacije sa predstavnicima Socijalističke partije Srbije, Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i Socijaldemokratske partije Srbije.

Na samom početku obraćanja, Vučić je govorio o samim konsultacijama:

"Poziv na dijalog, poziv na razgovor nije hir, nije trik, on je suština  demokratije. U prethodnih 15 meseci, uputio sam javno, 154 poziva na razgovor političkim protivnicima, onima koji drugačije misle, smatrajući to od ključnog značaja da uspostavimo atmosferu u kojoj oni drugi neće biti politički neprijatelji. Da sam najgori na svetu, predsednik sam ove zemlje neki se nisu odazivali pozivu", rekao je on.

Dodao je da mu je žao onih što odbijaju poziv na dijalog,.

"Oni time ne ruše mene, ruše sebe, ruše demokratiju ove zemlje i institucije. Ako niste spremni, na šta ste onda spremni-. Kako ne razgovarate sa onima koji politički drugačije misle", dodao je.

Tanjug/Miloš Milivojević

 

"Želim da vas podsetim da sam, kao jedan od opozicionih lidera, uz retke izuzetke, uvek dolazio na razgovore. Tako sam upoznao i predsednika Miloševića, Tadića i mnoge druge. Odgovor današnjih protivnika je uvek isti, dolazi spolja i od određenih biznismena koji naređuju da ako oni dođu na razgovor, nema ništa od finansiranja", rekao je Vučić.

Dodao je da je dosadašnjim tokom dijaloga zadovoljan, a da oni koji nisu spremni da razgovaraju sa predsednikom svoje zemlje, nikada neće biti spremni da se bore za interese zemlje.

"Onaj ko se plaši razgovora, ne zaslužuje poverenje naroda. Ne vređaju oni mene lično, oni vređaju volju naroda, institucije ove zemlje, sve građane. Ta kultura otkazivanja je nešto što donosi veliko zlo. Želeo sam da im ponudim dosta informacija koje nemanju mnogi lideri, ali njih nije zanimalo", rekao je predsednik Srbije.

Objasnio je da mu je veoma teško da nema izraženu negativnu energiju prema onima koji su ga mesecima napadali i pretili njegovoj porodici.

"Svaki put kada sam im pružio ruku i pozivao na dijalog, pitao sam se da li sam uradio dobro s obzirom na pretnje mojoj porodici, deci, bratu, roditeljima. Ta ljudska borba u meni i danas traje", objasnio  je.

Osvrnuo se i na današnje konsultacije.

"Danas smo imali dobre razgovore. Sve što se pojavi kao problem ili što predlože kao problem, mi ćemo truditi da rešimo. Kao oko jednog vrtića, ili sa ženom koja nosi hidžab i ne može da radi, moći će da radi", istakao je.

Osvrnuo se ponovo da je 154 puta nudio razgovore onima koji imaju drugačije poglede.

Tanjug/Miloš Milivojević

 

"Rekli su mi da nisam nadležan, a kada su tražili vanredne izbore, koje raspisuje nadležna institucija u zemlji, a to je predsednik Republike, ni tada nisu hteli da razgovaraju, ali su hteli da razgovaraju sa Toninom Piculom i drugim rušiteljima Srbije, tako da je svima jasno", objasnio je Vučić i dodao:

"Kada je reč o temama o kojima smo razgovarali, imam pravo da donosim zaključam i odluku kada će ti izbori da budu. Sagledavam realnu situaciju u društvu, da spustimo tenzije u javnosti i sada se tu suočavate sa situacijom u kojoj neki ljudi traže izbore, ali ne traže zato što misle da mogu da pobede, već što misle da mogu da izađu na ulicu i sprovedu neku obojenu revoluciju. Da kažem građanima da se ne brinu, to se neće desiti", rekao je Vučić.

On je objasnio da je naišao na nešto što dokazuje koliko oni koji blokiraju lažu.

"Naišao sam na nešto što govori o tome o kakvoj pripremi i lažima se radi. Objavila je Nova S ja mislim, nemojte me držati za reč. Sada ću vam objasniti o kakvim manipulatorima je reč. Uzeću primer ovaj koji su oni naveli. Moram prvo da napomenem da nisam zadovoljan rezultatima u bar tri opštine u kojima smo ubedljivo pobedili. Evo u Boru, rekli su da smo imali više od 2.000 glasova manje sada nego na prethodnim izborima. Oni su nas i Socijaliste računali zajedno, pošto su tada bili i predsednički izbori. Sada smo dobili više glasova. Oni nisu sabirali ni babe ni žabe, već su na najbezobrazniji način lagali javnost. Međutim, nisu rekli koliko su oni dobili manje glasova, evo sada ću da vam kažem, dobili su 2.000 glasova manje", rekao je Vučić i istakao da je on rezultatima SNS u Boru delimično zadovoljan, ali da će sledeći put biti bolje.

Tanjug/Miloš Milivojević

 

Upitao je političke protivnike zbog čega iznose obmane.

"Da li mislite da ja ne vidim neke stvari. Da pola opštinskog odbora u Smederevskoj Palanci neće da glasa za nas.  Ja sve znam, i sa svim tim problemima mi smo ubedljivo pobedili. Zašto sebe obmanjujete. U ovom trenutku oni nisu ni blizu da pobede. Naučite da poštujete protivnika, kao što sam ja naučio da poštujem protivnika i živ se pojedoh za svaki izgubljeni glas", rekao je predsednik Vučić.

Dodao je da, bez obzira na sve, uvek će imati ispruženu ruku.

"Kada ne budem predsednik i ako ne budem u politici, mogu da me pozovu da im pokažem kako se to radi. Mnogo dana i hiljade sati rada je potrebno da se nauči kako se radi istraživanje, ali prva lekcija je da ne lažu druge, a prvenstveno sebe. Nastavićemo razgovore sa onima koji žele da razgovaraju, a narednih dana, nakon Vaskrsa, pozvaću Vladu da vidim koliko smo pripremljeni za verovatno najtežu krizu koja će ovaj svet da zahvati". rekao je Vučić.

Govorio je i o ratnom sukobu na Bliskom istoku.

"Želim da vas obavestim da nam predstoji teško vreme u Evropi, i to ne samo kada je reč o nafti već i o drugim stvarima. Mi se borimo svakodnevno. Očekujem produžetak i nastavak ratnog sukoba i to će dovesti do nestašice nafte, plastike, ali i drugim delovima industrija. Teško je pripremiti se za sve to. Nadam se da nećemo biti primorani da zaustavimo izvoz naših poljoprivrednih proizvoda. Mi ćemo se boriti da posledice dešavanja u svetu budu što manje bolne po naše građane.", rekao je predsednik Srbije.

"Bezbednosne službe obavile dobar posao u Kanjiži"

Govoreći o dešavanjima u Kanjiži istakao je da su bezbednosne službe odradile dobar posao.

Tanjug/Miloš Milivojević

 

"Bezbednosne službe su uradile dobar posao. Samo da kažem i demantujem one koji kažu da smo mi hteli da se mešamo u mađarske izbore. To su laži. Mi imamo određene tragove, ali da kažem, sa pojedinih regionalnih brojeva upućivani su pozivi ambasadama u Srbiji. Znamo da je lice koje je to trebalo da završi ovde imalo vojni čin u svojoj zemlji iz koje je izbeglo", rekao je Vučić.

O pozivima studentima na razgovor

Predsednik Srbije istakao je da je na razgovore pozivao sve koji to žele.

"Ja sam pozvao sve studente i one koji su blokaderi i one koji nisu. Svi imaju pravo da dođu na dijalog i razgovor. Ali moraju da dođu imenom i prezimenom, a ne osoba A, osoba B ili tako dalje. Evo još jednom sada sve pozivam ko god želi da razgovara neka dođe ovde. Ja sam ih zvao 154 puta samo u poslednjih 10 meseci, nikada se nisu odazvali na to. Ja ću nastaviti da ih pozivam, dođite kada god hoćete. Hoćete na Veliki petak, hoćete na Vaskrs, kada god poželite ja ću biti tu da vas saslušam", rekao je Vučić.

Dodao je da će na kraju morati da dođe do razgovora, zato što sila nije načinza bilo šta.

"Ako neko još želi da dođe na razgovor, a ja ga nisam pozvao, pogrešio sam, ili protokol pogrešio, evo izvolite dođite", rekao je Vučić.

Tanjug/Miloš Milivojević

 

Govoreći o navodima pojedinih medija da su dešavanja u Kanjiži pomoć Viktoru Orbanu za izbore u Mađarskoj, vučić je rekao da bi lično voleo da Orban pobedi, ali da su ti navodi teške laži.

"Da li bih zloupotrebio Vojsku da se meša u izbore u Mađarskoj, ne bi nikada, nikada ne bih zloupotrebio da se meša u naše izbore. Zato sramota sve one koji lažu o tim stvarima. U Savremenom svetu se ljudi, mediji i političari kreću u granicama sopstvene pokvarenosti. Evo kome je to sve palo na pamet, ljudima u N1, u Gardijanu. Meni je samo na pameti bilo to da sve prođe kako treba, ta deaktivacija, da ne bude povreda ili bilo čega drugog", rekao je predsednik Srbije.

fakti.org

Иницијатива да се Слободан Милошевић сахрани у Алеји великана

2–3 minutes

---

БЕОГРАД: КОНФЕРЕНЦИЈА «АГРЕСИЈА НАТО 1999. И ГЛОБАЛНЕ ПРОМЕНЕ»

* Учесници скупа затражили и да његово име понесу једна улица или трг у Београду

___________________________________________________________________________

            ПОВОДОМ 27. годишњице од почетка илегалне агресије НАТО на СРЈ, у Дому Војске Србије у Београду одржана је конференција на тему: „Агресија НАТО 1999. и глобалне промене".

            Поред говорника из Србије, представника Београдског форума за свет равноправних, Клуба генерала и адмирала Србије и Фонда дијаспоре за матицу, учествовали су и гости из иностранства: др Иван Давид, посланик Европског парламента из Чешке, проф. Мишел Чосудовски из Канаде, генерал Леонид Ивашов из Русије и Милутин Илић, аналитичар из Прага.

            Међу говорницима из Србије били су Никола Шаиновић, бивши потпредседник Владе СРЈ, академик Милован Бојић, директор Института „Дедиње" и командант цивилне заштите у време агресије, др Љиљана Вернер, представница српске дијаспоре, Живадин Јовановић, генерал Лука Кастратовић, Слободан Бабић, Раде Дробац, генерал проф. Спасоје Мучибабић и Драгољуб Боснић.

            На конференцији су представљене две књиге Београдског форума – „Србија у доба глобалних промена" и „ЕПС током НАТО агресије".

            Учесници конференције покренули су иницијативу да се Слободан Милошевић, бивши председник Републике Србије и СРЈ, сахрани у Алеји великана, као и да једна улица или трг у Београду понесу његово име.

            Такође је обновљена иницијатива да се утврди потпуна листа свих цивилних, војних и полицијских жртава НАТО агресије, као и да се споменик жртвама агресије НАТО пакта у Парку пријатељства на Новом Београду у потпуности заврши према пројекту и да се упали вечна ватра.

             Учесници конференције изразили су став да је неопходно обновити и наставити истраживање штетних последица коришћења оружја са осиромашеним уранијумом, токсичних средстава и других забрањених оружја, на основу раније одлуке Народне скупштине Републике Србије.

iskra.co

Француски генерал Огар: За мене је Европа умрла 1999. године у Приштини

Marko Plecic

5–6 minutes

---

23.03.2026. - 14:37

© predsednik.rs

Командант француских специјалних снага у оквиру КФОР-а 1999. године и некадашњи командант елитног Падобранског пука у оквиру Легије странца, пуковник у пензији, Жак Огар сматра да је НАТО агресија на СР Југославију 1999. била кршење међународног права, а да су њени ефекти видљиви и 27 година касније кроз систематски покушај етничког чишћења Срба са Косова и Метохије. Како је рекао „Европа је за њега умрла 1999. године у Приштини". 

„Мој коментар је једноставан: то је ратна агресија покренута од НАТО-а, оружане руке САД и Немачке која је добар ђак НАТО-а и која је у ствари данас готово једини инспиратор Европске уније и мржње према Југославији. Мржња према Србији омогућила је покретање те агресије чије тужне резултате видимо 27 година касније. Регион је нестабилан. Створена је марионетска република од Косова и Метохије. И та марионетскарепублика има за циљ етничко чишћење Србa, а као последицу има и одлазак, једног дела Албанаца са 'Косова' који углавном одлазе ка Западној Европи. Дакле, то је потпуни неуспех те агресије, то је кршење међународног права. То је ситуација која је, са политичког, друштвеног, хуманитарног становишта, била катастрофа", рекао је Жак Огар у разговору за портал РТС-а.

Он јеса жаљењем констатовао да је у агресији на тадашњу СРЈ учествовала и Француска, а то објашњава жељом тадашњих власти да се „приближе НАТО-у супротно политици Шарла де Гола".

„Француска је учествовала нажалост у тој агресији против Србије, заборавивши вековно пријатељство које нас је везивало, наравно још од Великог рата 1914 – 1918. А можемо чак ићи уназад до средњег века, до Јелене Анжујске, до Косова поља, итд", наводи пензионисани пуковник француске војске.

Подсећајући да је у НАТО бомбардовању страдало око 3.000 људи, наглашава да су САД тада користиле и муницију са осиромашеним уранијумом.

„То је онда ратни злочин", наглашава Огар.

Рекао је и да је за Србе „драматична ситуација на Косову и Метохији".

„То је трајни прогон за Србе.То је намера да се протерају последњи Срби који су остали, и то страхом, застрашивањем, насиљем, терором, административним прогонима.За 27 година тог режима видимо да је српско становништво буквално нестало на 'Косову'. Остали су, наравно, одређени упоришни пунктови, постоје релативно у областима светиња", рекао је Огар и апострофирао манастире Грачаницу, Дечане и Пећку патријаршију.

Како је рекао „лудило насилне власти Албанаца, Аљбина Куртија и других, је опсесија".

„Желе да протерају последње Србе са 'Косова'. То је опсесија. Већ 27 година.Био је погром 2004. али независно од тога, постоји читав низ сталних акција усмерених на пољопривредна имања, на изоловане фарме, на изолована села, на школе, како би се терорисала што је могуће више српска популација да би отишла. Ето стварне ситуације на 'Косову' данас. Веома далеко, веома далеко од примерне демократије како су господин (Бернар) Кушнер или господин Бернар-Анри Леви волели да кажу. Европа је, за мене, умрла у Приштини 1999. године„, истиче Огар.

Како је навео бомбардовање СР Југославије 1999. године није само дестабилизовало Косово и Метохију, већ цео Балкан.

„Видимо посебно шта се дешава наравно на 'Косову' данас, али видимо шта се дешава и у Босни и Херцеговини. Видимо шта се дешава у Републици Српској. Видимо притиске који се врше на Србију.Јасно је да Балкан није повратио мир. Та агресија из 1999. против Србије представљала је кршење међународног права, представљала је кршење Повеље ОУН, Савета безбедности чија је резолуција 1244 и даље важећа„, рекао је Огар.

Алијанса је 1999. године, према његовим речима, први пут из одбрамбене улоге „постала ратна машина".

Како је навео „оно што се данас дешава на Блиском истоку је последица онога што се догодило 1999. године".

„САД које су доминантна сила НАТО-а и желе да остану доминантна сила НАТО-а. У супротном, радије би укинуле НАТО. Али, САД  желе да задрже своју светску супремацију, своју глобалну хегемонију", сматра Огар и наводи примере Венецуеле,  Ирана, Либана и Палестине.

Како је додао „америчка сила не прихвата суверене и независне земље". 

„У суштини, шта се догодило 1999.? Једна невероватна међународна коалиција, окупљена под заставом НАТО-а извршила је агресију на Србију зато што је једна њена покрајина Косово и Метохија, такође била предмет оружане побуне страног порекла", закључио је француски пуковник.

Иначе,сутра се обележава 27 година од почетка НАТО агресије на СР Југославију.

rt.rs / РТ Балкан

На данашњи дан пре 20 година умро је бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић :

nspm.rs

: На данашњи дан пре 20 година, у притвору у Хагу, умро је бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић

:

7–9 minutes

---

 БЕОГРАД - Слободан Милошевић, централна личност српске политике последње деценије 20. века, дугогодишњи председник Србије и потом Савезне Републике Југославије, умро је пре 20 година, 11. марта 2006. у притворској јединици Трибунала за бившу Југославију у Шевенингену, у Хагу.

У сам врх политичког живота у Србији доспео је маја 1986. када је избио на челну позицију партије, Савеза комуниста, у својству председника Председништва Централног комитета партије, да би неприкосновена прва личност Србије постао после Осме седнице ЦК СК Србије 23/24. септембра наредне 1987. године.

Бројне делегације, не само Срба, са Космета долазиле су тада у Београд, с вапајима да им се помогне, а хиљаде исељеника са Косова и Метохије, под притиском екстремиста албанске већине, преплавиле су претходних година унутрашњост Србије

Претходно, после посете Косову априла те године, када је настојао да помогне смиривању прилика на Косову и Метохији, запажено је његово обраћање у Косову Пољу.

Било је то време широког незадовољства у Србији због трагичне позиције сународника на Косову који су деценијама били изложени разним видовима притисака па и терора од стране како екстремиста међу косметским Албанцима, тако, неретко, и од стране тамошње администрације.

Бројне делегације, не само Срба, са Космета долазиле су тада у Београд, с вапајима да им се помогне, а хиљаде исељеника са Косова и Метохије, под притиском екстремиста албанске већине, преплавиле су претходних година унутрашњост Србије.

Једна од последица дугогодишњег нагомиланог незадовољства била су превирања унутар партијске организације у Србији на тему метода којима ваља решавати неодрживу ситуацију на Косову и Метохији.

На том таласу општег незадовољства на челно место партијске организације у Србији избио је Слободан Милошевић који је обећавао заокрет и ефикасно решавање мучне ситуације на Косову.

На том таласу општег незадовољства на челно место партијске организације у Србији избио је Слободан Милошевић који је обећавао заокрет и ефикасно решавање мучне ситуације на Косову

Милошевић је рођен у Пожаревцу августа 1941.

Отац Светозар, који је завршио Богословију на Цетињу, радио је као вероучитељ. По потреби службе године 1938. нашао се у Пожаревцу, где су провели и период окупације. По разводу, радио је као наставник руског у Црној Гори. Мајка, која је после развода радила као васпитачица у средњошколском центру у Пожаревцу, била је изразити присталица поратног режима, што за оца, изгледа, није извесно.

Милошевић је члан Савеза комуниста постао је као гимназијалац 1959. године, а важио је за савесног ученика и потом студента.

Одредила га је, највероватније, средњошколска емотивна веза која је прерасла у брак, са Мирјаном Марковић.

Њено порекло кћерке Моме Марковића, високог партијског и државног функционера, а још више трагична судбина мајке Вере Милетић, која је страдала као скојевка током окупације, пресудно је утицало како на њен тако и на заједнички животни пут.

Постоје сведочења да га је она усмерила на студије права, а он је наводно првобитно размишљао о архитектури. Учесник је иначе више радних акција, још од средњошколских дана. Правни факултет Универзитета у Београду окончаће крајем 1964. године.

Већ током другог семестра студија, градећи партијску каријеру, доспева на позицију руководиоца факултетског комитета СК. У завршним годинама студија био је запослен у Универзитетском комитету СК.

У Скупштини града Београда, као сарадник легендарног Бранка Пешића, радио је од 1966. да би се 1970. нашао у предузећу Техногас.

Председник Пословног одбора Београдске банке постаје крајем седамдесетих, да би потом био и представник Београдске банке у Њујорку.

Године 1980. доспева на чело општинског комитета СКЈ Стари град. Две године затим, средином 1982. постаје члан ЦК СК Србије, а онда 1984. нашао се на челу Градског комитета СК Београда.

Пошто је председник Председништва ЦК СК Србије постао маја 1986. године, у време општег превирања услед нагомиланог незадовољства због ситуације на Косову и Метохији, односно трагичне позиције тамошњих Срба, уследиће преломна Осма седница ЦК Савеза комуниста Србије, септембра 1987. године, која је означила потпуни разлаз Слободана Милошевића и Ивана Стамболића, који га је претходно деценијама доводио на важне позиције, од Техногаса до места председника Председништва ЦК СК Србије.

Неслагања око метода којима би требало решавати кризу на Косову и Метохији, довело је тада до обрачуна унутар врха партије, при чему је Милошевић како отвореним наступом тако и одлучношћу изненадио

Неслагања око метода којима би требало решавати кризу на Косову и Метохији, довело је тада до обрачуна унутар врха партије, при чему је Милошевић како отвореним наступом тако и одлучношћу изненадио. Посебно су стари партијски кадрови били збуњени новим манирима, а и чињеницома да се више није наступало немушто.

У то време, обећана енергичност наишала је на широку подршку јавности.

Уследиле су промене уставног положаја аутономних покрајина унутар Србије, што су присталице Милошевића истицале као велику заслугу, иако је већи део тог посла заправо претходно већ обавио Иван Стамболић, али тихо, као унутарпартијско надметање.

Маја 1989. постаје председник Председништва СР Србије. На првим директним изборима, децембра 1990. огромном већином гласова изабран је за председника Србије. Поново је изабран за председника Србије на превременим изборима, децембра 1992.

Оснивач је и председник, до смрти, Социјалистичке партије Србије, образоване спајањем дотадашњег Савеза комуниста и Социјалистичког савеза радног народа.

Од 1997. до октобра 2000. године био је председник Савезне Републике Југославије.

Његовим успехом сматра се, такође, мировни споразум за БиХ, када је био један од кључних актера. Предводио је делегацију СРЈ и Републике Српске током мировних преговора у Дејтону, САД, новембра 1995. године. Споразум је коначно потписан у Паризу, децембра, чиме је успостављен мир у БиХ.

Био је жртва, готово све време деведесетих, страховите негативне пропаганде западних медија

Развлашћен је масовним бунтом и превратом 5. октобра 2000, чему су претходили избори крајем септембра 2000. када је Војислав Коштуница, тада кандидат ДОС-а, добио више гласова од њега за позицију председника СРЈ.

Његовом обарању, осим агресије НАТО на СРЈ 1999. године, с циљем отимања Косова и Метохије од Србије, чему се одлучно супротставио, допринело је нагомилано незадовољство претходних година, почев од распада Југославије, ратова који су пратили разбијање земље, тешких међународних санкција, сиромаштва и безнађа.

Био је жртва, готово све време деведесетих, страховите негативне пропаганде западних медија.

Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. маја 1999. године, у јеку агресије НАТО на Србију односно СРЈ, оптужницу против Милошевића. Ухапшен је 1. априла 2001. године, а изручен 28. јуна исте године после чега је уследило суђење.

На челу Србије и СРЈ, налазио се у изузетно тешким околностима глобалних ломова. Било је то време распада Источног блока, Совјетског Савеза, Југославије, Чехословачке.

Сепаратизам и терористичка средстава коришћена приликом разбијања Југославије уживала су подршку кључних структура моћи ондашњег света, при чему су жртве представљене као кривци, међу њима и Србија и Слободан Милошевић.

Сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу.

(Танјуг)

iskra.co

Душан Пророковић: Пут З. Балкана ка ЕУ и званично је постао бесмислен

darkon

7–9 minutes

---

Душан Пророковић: Пут З. Балкана ка ЕУ и званично је постао бесмислен

05.03.2026. - 9:17

Фото: European Union

На питање председника Црне Горе Јакова Милатовића током последње Минхенске безбедносне конференције о даљем току евроинтеграција, немачки канцелар Фридрих Мерц одговорио је следеће: Брисел остаје посвећен Западном Балкану, они не желе да нас изгубе и зато им треба нова стратегија!

Колико пута је исто речено претходних деценија? И чему опет нова стратегија? Каква нова стратегија? Шта ће нам нове стратегије када имамо старе које или нису примењиване до краја или чак нису примењиване уопште?

Да је ЕУ стало до Западног Балкана могли су укључити целокупан простор (на ком реално живи мање становника него у Румунији) у свој састав већ неколико пута до сада или макар пронаћи модел за функционалну интеграцију преко релативизације значаја граница и олакшавање повезивања.

Понижавајући процес

Овако, од стратегије до стратегије, од комесара до комесара, од поглавља до кластера, изгубио се смисао процеса који предуго траје. И не само да се изгубио смисао, него ово што се дешава постаје понижавајуће за балканске народе.

Наравно, притиснути егзистенцијалним недаћама и уплашени још горим кризама као последицама текуће турбулентности у међународним (и поготово европским) односима, многи ће се претварати да понижења нема или да се не осећају пониженим.

Међутим, подсвесно исплива пре или касније, манифестује се кроз разне видове радикализација и по правилу оставља дуге и драматичне последице. Због тога, вероватно се евробирократији чини како и даље може радити шта хоће, али посматрано са становишта политичке психологије извесно је да не могу то радити докле хоће.

ЕУ је кардинално грешила и нема било каквих назнака да ће са новим стратегијама такве грешке исправљати. Напротив, лансираном тезом о могућем приступању нових чланица без права вета прави се нова грешка. Јер, ионако климав рејтинг ЕУ још више ће се „заљуљати", а даље понижавање поларизоваће балканска друштва. Одавно тема евроинтеграција не представља факторе политичке хомогенизације и друштвене мобилизације на Балкану, а са новом стратегијом која садржи нову системску грешку све су прилике – постаће најпре фактор политичких сучељавања, а затим и друштвених сукобљавања. Зашто?

Прво, улазити на „мала врата" у ЕУ након четврт века „пешачења" и седање у „магарећу клупу" није само по себи згодно и утиче на колективно самопоуздање. Између два политичка (и друштвена) пола – између оних који ипак држе до себе и оних који мисле да на свако условљавање треба пристати – ствара се испрва плићи јаз, а онда протоком времена све дубљи ров. Најпре начелна сучељавања прерастају у два погледа на свет, различите оквире – теоријске и методолошке – кроз које се посматрају живот и окружење, па се тако артикулишу две непомирљиве реалности.

Друго, потрчати у међународну организацију у којој би добили све обавезе, а не би имали сва права, са становишта суверености и одбране националних интереса апсолутно је сулудо. Стварање ЕУ било је дуго и сложено баш због преговора који су изнедрили комплексне механизме одлучивања. Ти механизми подразумевају да су чланице (привремено) уступале део суверених надлежности институцијама ЕУ, али и себи осигуравале права како да на заједничке одлуке утичу. Најважније право којима се осигурава заштита националних интереса у процесу евроинтеграција је право вета.

Услед кризе унутар ЕУ, тренутно не постоји никаква  пројекција о томе како ће изгледати ова целина за пет година

Треће, прича о приступању нових чланица без свих права није се „закотрљала" због Балкана, него због Украјине, Молдавије, Грузије и сада – Јерменије. Уочљиво је да се ту ради пре свега о геополитици и осмишљавању нове платформе за продужавање сукоба са Русијом, а не о функционалној интеграцији која треба да отвори нове (економске) перспективе.

Четврто, када је о Русији реч, данашња евробирократија нема никакву излазну стратегију, она инсистира на убрзавању процеса милитаризације. Из тог угла гледано, геополитички приступ значи вођење егзистенцијалног рата против Русије, ослањањем на хибридно ратовање или конвенционални рат, у крајњој линији је и свеједно. Генерално, ЕУ се више не приступа због мира, већ због рата, а они који немају сва права приликом одлучивања не могу ни утицати на дефинисање циљева рата. Тако да им остаје ратовање за туђе циљеве.

А шта са лажним Косовом?

Пето, услед свепрожимајуће кризе унутар ЕУ, тренутно не постоји апсолутно никаква веродостојна пројекција о томе како ће изгледати ова интеграциона целина за пет година? Не за десет или двадесет година, него за пет година. Судбина ЕУ није у рукама Брисела, како се буду мењале околности у стратегијском окружењу (а мењају се таквом динамиком да је тешко испратити све догађаје и логички их повезати) тако ће се мењати и пројекције. Из овог разлога, за европске државе приоритетно је осмишљавање нове свеобухватне стратегије за ЕУ, а не парцијалне за Балкан или нешто шире о проширењу. Једина назнака какве – такве нове стратегије је акцелерација милитаризације, али то је по свему судећи – погрешна опција.

Шесто, а то се тиче понајвише Србије, није јасно ни како би до сада постигнуто било имплеметирано у нову стратегију и шта би се десило са оним што није договорено? Најпре, у питању је тема Косова и Метохије. Веровати како ће ЕУ одустати од захтева за легализацијом и легитимизацијом једнострано проглашене независности косовско-метохијских Албанаца, крајње је наивно. Уосталом, баш због тога утврђено је засебно преговарачко поглавље за Београд. Ако Србија нема могућност да користи сва права за одбрану својих интереса, а међу тим правима је и вето, онда је више него јасно у ком смеру ће „косовско-метохијски процес" даље „напредовати".

Напослетку, осим по кулоарима и у јавним иступима понеког завничника, који већ колико сутра и не мора остати на тој функцији, никаквог детаљног документа о идеји проширивања ЕУ на државе без права вета још увек не постоји. Зато је и неозбиљно изјашњавати се о нечему што није конкретизовано.

Иначе, цела архитектура ЕУ почива на институционалном и нормативном, чак се у томе и претерује са умножавањем бирократских процедура, па без конкретног предлога не може бити ни даље расправе. Када се и ако се појави предлог, онда се о томе може јавно дискутовати. До тада, нема никаквог разлога журити, а поготово нема разлога пристајати „на невиђено".

На крају крајева, баш због „великог терета" који један овакав предлог може донети и произвести дубоке поделе, без изјашњавања грађана на референдуму тешко је могуће донети одлуку у име државе. Јер, држава нису (само) институције и норме, држава је израз историјских тежњи народа и његових борби за сувереност.

standard.rs