Zakon o strancima i Zakon o vozilima koji su počeli da se primenjuju na Kosovu apsolutno su suprotni duhu Ahtisarijevog plana – kaže James Ker-Lindsay, britanski akademik i politički analitičar u intervjuu za Novosti, o pravnim aktima za koje su srpske nevladine organizacije upozorile da bi mogli dovesti do kolapsa obrazovnog i zdravstvenog sistema dostupnog srpskom stanovništvu na Kosovu.
Autor knjige "Kosovo: Put ka osporenoj državnosti na Balkanu", ekspert za kiparsko pitanje i zapadni Balkan, Ker-Lindsay ocenjuje da se Kosovo nalazi u međunarodnom limbu, sa malim izgledima za članstvo u Ujedinjenim nacijama, pa i Evropskoj uniji, uprkos značajnim naporima i Brisela i Vašingtona.
Kosovo u martu čekaju predsednički izbori, a nedavno su, nakon više od godinu dana političke blokade, dobili novu vladu, ponovo predvođenu premijerom Aljbinom Kurtijem.
Kažete da je Kosovo u limbu, da nije rešilo svoj status i da se ne vidi da će to uskoro učiniti u ovoj geopolitičkoj situaciji. Da li je članstvo u UN-u važno Kurtijevoj vladi?
Većina zemalja sa kojima Kosovo treba da ima odnose priznala ga je, ali je ono i dalje u međunarodnom limbu jer ga više od pola sveta ne priznaje. Mnoge na Kosovu to ljuti i iritira, jer nije član Ujedinjenih nacija. Drugi kažu da ih baš briga, da je UN smešna organizacija.
Činjenica je da je i članstvo u UN-ovim organizacijama važno. Kosovo je deo Svetske banke i MMF-a, ali ne i Svetske zdravstvene organizacije, Međunarodne agencije za energiju, Svetskog programa za hranu i UNESKO-a, u koji je pokušavalo da uđe. Upravo je od aplikacije za članstvo u UNESKO proces priznavanja krenuo nadolje.
Postavlja se pitanje i članstva u Evropskoj uniji. Jedan zvaničnik EU-a ranije mi je rekao: "Mi zapravo ne znamo da li Kosovo može da se pridruži Evropskoj uniji ako nije član UN-a." To nije jasno, naročito kada imate pet članica unutar EU-a koje ne priznaju Kosovo. Njihovi stavovi na temu priznanja nisu omekšali, već su s vremenom postali sve tvrđi.
Kosovo je u beskrajnom izbornom procesu. Na vanrednim parlamentarnim izborima lani u decembru ponovno se otvorila sumnja o zloupotrebama. Zašto je opozicija toliko podeljena i neefikasna?
Proces protiv Hašima Tačija za ratne zločine je na neki način "razbio čini" dugo dominantne Demokratske partije Kosova. Demokratska liga Kosova i Alijansa za budućnost Kosova su izgubile podršku. Stanovništvo je imalo osećaj duboke korupcije, a Kurti je predstavio veoma drugačiju sliku o sebi. On je problematičan, licemer i populista, ali pametan i dovitljiv.
Predstavljao se kao nekorumpiran. Razočaranim glasačima je bilo važno i njegovo suprotstavljanje međunarodnoj zajednici. Kažu: "Britanci, Francuzi, Nemci, SAD su nam rekli: proglasite nezavisnost, mi ćemo rešiti za vas. A nisu." Ti ljudi Kurtija vide kao heroja.
U martu su izbori za predsednika koji se na Kosovu bira u parlamentu. Hoće li formula Osmani – Kurti opstati?
Vjosa Osmani na međunarodnom frontu predstavlja razumno lice Kosova. Mada, bio sam apsolutno užasnut kada sam je video na pokretanju Trampovog Odbora za mir. To je jako pogrešan korak, posebno jer je Evropska unija jasno stavila do znanja svoj stav. Osmani se trudila da pokaže što prijateljskiji odnos sa Donaldom Trampom. Kod nje evropski zvaničnici odlaze kada ne žele da razgovaraju sa Kurtijem. Videćemo da li će Kurti to ceniti ili ne.
EU samo gasi požare
Kosovo je steklo nezavisnost na osnovu Ahtisarijevog plana koji garantuje prava srpske zajednice. Šta je od njega ostalo? Da li je još relevantan?
Kada je proces nadgledanja nezavisnosti završen, države koje su podržale Kosovo su rekle – sada nastavite sami i održavajte te vrednosti. Vlade pre Kurtijevog dolaska su prepoznavale potrebu da budu u dobrim odnosima sa EU-om i SAD-om. Naravno, to je bio drugačiji SAD, sa Obamom na čelu. Tačija, kome je oblak ratnih zločina visio nad glavom, bilo je lakše držati pod kontrolom. Sa Kurtijem to nije slučaj.
Svet je krenuo dalje, a Evropa je imala mnogo veće probleme. Britanija, Francuska i SAD, ključni kosovski partneri, od 2012-2013. smanjili su lobiranje oko priznanja. Britanski zvaničnik mi je tada rekao: "Sve koje smo ubedili već su priznali Kosovo. Postaje malo ponižavajuće da naš ministar spoljnih poslova to zatraži, a oni to ne učine. Izgledamo kao slabići." Međunarodna zajednica se ponovo uključila tek kada je Kurti počeo da pravi probleme. EU ne rešava probleme, već samo gasi požare.
Na snagu su stupili Zakon o strancima i Zakon o vozilima za koje su srpske nevladine organizacije ocenile da direktno ciljaju Srbe, odnosno da bi mogli dovesti do kolapsa obrazovnog i zdravstvenog sistema dostupnog srpskom stanovništvu. Oni bi, bar po Ahtisarijevom planu, trebalo da budu zaštićeni.
Apsolutno je jasno da su ti zakoni potpuno suprotni duhu Ahtisarijevog plana. Priština ne prihvata ni osnovna prava Srba na autonomiju. Na primeru Zajednice srpskih opština smo videli da je Kurti potpuno protiv, čak i u minimalnom obliku. Priština pokušava da nametne autoritet da vodi zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, da Srbi ne dobijaju svoje udžbenike, već da prate kosovski nastavni plan i program. Krajnji cilj je veoma jasan – da se Srbi integrišu ili nateraju da odu.
Mnogo Albanaca će i jedan i drugi ishod smatrati uspešnim, iako će politički to stvoriti više problema za Prištinu nego što možda sada shvataju. Jedni će reći: "Ako od Srbije dobijaju obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, neće se integrisati." Istovremeno su svesni da je zdravstvena zaštita bolja od kosovske i da mnogi kosovski Albanci za određena zdravstvena stanja idu u Beograd da se leče. Kada je reč o obrazovanju, to je kontrola.
Kosovo je i dalje u međunarodnom limbu jer ga više od pola sveta ne priznaje. Od aplikacije za članstvo u UNESKO proces priznavanja je krenuo nadolje. Jedan zvaničnik EU-a ranije mi je rekao: "Mi zapravo ne znamo da li Kosovo može da se pridruži EU-u ako nije član UN-a"
EU je uvela sankcije Kosovu 2023. zbog tenzija na severu koje je izazvao Kurti, ali ih je ukinula krajem prošle godine zbog "obnovljene stabilnosti". Srbi na severu se ne bi složili sa tim.
EU je verovatno shvatila da Kurti nije tip koga mogu da nateraju. On je tvrdoglav, a zastoj je kontraproduktivan. Mada je uticalo na to da se mnogi zapitaju da li je EU napravila grešku priznavši Kosovo. Ne mislim da će neko povući priznanje, ali mnogi sada kažu da preko nekih stvari nije trebalo preći.
Mnogi evropski zvaničnici su uložili ogroman napor u Kosovo, a Kosovo je dovelo u pitanje taj kredibilitet EU-a. EU je zamišljena da bude veliki globalni akter, a efikasno su je porazili mali balkanski političari, poput Kurtija, govoreći "ne dam da me gurkate" i "možda ste nam pomogli, ali to ne znači da ću raditi to što želite". Ukupno, ovo je vrlo neprijatna situacija za EU.
Kurti ne želi Zajednicu srpskih opština. To je bilo obećanje Beograda, a garancija Brisela. Kakvi su izgledi pregovora između Beograda i Prištine?
Mislim da se mnogo energije trošilo na to umesto na sveobuhvatno rešenje, gde se vraćamo na diskusiju o teritorijalnom rešenju iz 2017-2018. za koje sam smatrao da je najlogičnije. Morate pokušati da sačuvate zajednicu koliko god je to moguće. Odnos Beograda i Prištine nije zdrav. Koči Kosovo zbog stvari koje sam već spomenuo, a važno je i za Srbiju.
S druge strane, stavovi Srba prema Kosovu su se na mnogo načina pooštrili, a ključna tačka te promene je bila kandidatura Prištine za UNESKO i pokušaj da se srpske pravoslavne crkve proglase kosovskom baštinom. To je uznemirilo mnoge Srbe. Ahtisarijevo rešenje u osnovi nije dobro, u Beogradu su ukorenjeni stavovi, a Priština nije konstruktivna.
Vjosa Osmani na međunarodnom frontu predstavlja razumno lice Kosova. Mada, bio sam apsolutno užasnut kada sam je video na pokretanju Trampovog Odbora za mir. Kod nje evropski zvaničnici odlaze kada ne žele da razgovaraju sa Kurtijem. Videćemo da li će Kurti to ceniti ili ne
U diplomatskim EU krugovima koji se bave temom Kosova paušalno se procenjuje da tamo sada živi oko 60.000 Srba i kaže da to nije tako veliki broj na koji bi trebalo obratiti pažnju. Da li je brojka važna ako govorimo o građanskim i ljudskim pravima?
Na Kipru, gde je oko 20 odsto Turaka, bilo kakva autonomija je nepopularna, ali je moguća za Velšane sa jedan odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu. Važan je kontekst. Kurti upravo igra na kartu da se na kraju postave pitanja da li je realno da tri odsto stanovništva ima ikakvu autonomiju i da li zaista taj procenat može da vodi svoje poslove, škole i bolnice. Istovremeno, na razne načine podstiče što više Srba da odu, kako bi postalo sve teže da iznesu argument za bilo kakvu vrstu autonomije.
Ako pitate o pravnoj i političkoj odlučnosti, brojevi nisu nužno odlučujući. Ali, ako razgovarate sa zvaničnicima u inostranstvu, naročito sa onima koji ne znaju dobro situaciju, taj argument dobija novu dimenziju.
Provlače se informacije da bi Trampova administracija uskoro mogla da istupi sa planom za normalizaciju i međusobno priznanje između Kosova i Srbije?
Tramp je već rekao da je rešio rat između Srbije i Kosova, među tih osam i po. Šalu na stranu, u prvom mandatu Ričard Grenel je radio na Vašingtonskom sporazumu, apsolutno smešnom na svakom nivou. Nije normalizovao stvari, niti se bavio problemima koje je trebalo rešiti. Koliko znam, Grenel se sada bavi Tramp-Kenedi centrom.
Vučićeva pragmatičnost
Mnogi Srbi upravo krive predsednika Srbije Aleksandra Vučića za loš položaj srpske zajednice. Takođe i da mu Brisel gleda kroz prste upravo zbog stvari koje je sproveo na Kosovu.
Vučić je uvek bio mnogo pragmatičniji na temu Kosova, što nije neuobičajeno, jer je sa nacionalistima lakše postići mirovne sporazume. Njega Evropa ne doživljava kao nekoga ko je fundamentalno protiv Albanaca. Primećuje se, uz sve uspone i padove, da ima dobar odnos sa Edijem Ramom. Činjenica je i da je izgledalo da Vučić i Tači zapravo imaju veoma dobar radni odnos koji je delovao i relativno prijateljski.
Čini se da lično nije preterano zainteresovan za Kosovo, jer nema ni ličnu vezu, ali je to pitanje koje ne može da ignoriše. Nije govorio da neće da ima kontakt sa zvaničnicima iz Prištine, što se moglo videti u njegovim razgovorima sa Tačijem. Možda je govorio kosovskim Srbima "ja ću vas zaštititi", ali je svakako mislio: "Neću da uništim svoju političku karijeru zbog vas. Moram da budem u vezama i sa spoljnim svetom." To je suštinska poruka.
Srpska lista je kontrolor mnjenja srpske zajednice na Kosovu, ali unutar i van nje uloga poznatih kriminalaca je jasna, pre svega Milana Radoičića.
Napad u Banjskoj su mnogi povezali sa Beogradom. Neki su rekli da je to jasan dokaz da Vučić govori jedno međunarodnim predstavnicima, ali u stvarnosti podržava militantnu grupu. Ne znam šta je tačno, ali je sasvim očigledan problem sa određenim delovima srpske države i njihovim odnosom na Kosovu.
Vučić je dovoljno pametan da zna da mora da hoda po veoma tankoj liniji sa Evropskom unijom na sve moguće načine. Teško je razumeti i objasniti njegov odnos prema Radoičiću, ali možda je slučaj da Radoičić ima neke stvari o njemu. Političari nekada moraju da drže svoje političke neprijatelje bliže nego prijatelje.
Spomenuli ste reakcije Srba na pritisak na Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu, prisvajanje baštine, zahtev Kosova za članstvo u UNESKO-u…
Crkva se smatra fundamentalnim delom nacionalnog identiteta i razumem zašto su mnogi Srbi bili zaista ljuti zbog pomisli da će srpske pravoslavne crkve na Kosovu biti predstavljene kao kosovsko nasleđe. Pravoslavna crkva veoma se razlikuje od katoličke ili protestantske, odnosno važnija je za građane nego što neki spolja to shvataju.
Videli ste da su predlog Edija Rame da se bektašima u Tirani da mala parcela zemlje, odnosno autonomija, mnogi prokomentarisali kao trik da se napravi model za Kosovo. Da se na primer Visokim Dečanima da autonomija unutar Specijalne zaštićene zone, kao nezavisnom duhovnom entitetu. Crkva je jako važan deo ove priče koji se često zanemaruje, kao i uloga koju bi mogla da igra u jačanju veza između Beograda i Prištine, kosovskih Albanaca i Srba.
