Претражи овај блог

среда, 27. мај 2026.

Mitić: Kina i Srbija imaju zajednički pogled

Mitić: Kina i Srbija imaju zajednički pogled na neophodnost očuvanja međunarodnog sistema zasnovanog na Povelji UN

3–4 minutes

Viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić kaže da je zvanična poseta Kini predsednika Srbije Aleksandra Vučića u potpunosti u skladu sa četiri osnovna ugaona kamena kinesko-srpske saradnje: intenzivnom političkom saradnjom na najvišem nivou, ekonomskom saradnjom, kulturom pamćenja i zajedničkom vizijom „nove ere“, odnosno procesa multipolarizacije.

Intenzivna politička saradnja na najvišem nivou, kako navodi Mitić, pretpostavlja najviši institucionalni odnos koji Peking ima sa nekom evropskom državom, kao i dogovor o susretima lidera dve države najmanje jednom godišnje.

„Drugi ugaoni kamen je ekonomska saradnja kroz pionirsku ulogu Srbije u implementaciji kineske tehnologije u Evropi, u infrastrukturi, energetici i namenskoj industriji. Treći je u vezi sa kulturom pamćenja, koja nas vezuje ne samo kroz zajedničku pobedu u Drugom svetskom ratu, već i žrtvu podnetu tokom Nato agresije 1999. godine, a koja je bila uvertira u proces koji je doveo do 'jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova', kojeg Peking vidi kao izuzetno opasan presedan i modalitet za izazivanje napetosti i konflikta u slučaju Tajvana. Najzad, četvrti ugaoni kamen je zajednička vizija 'nove ere', odnosno procesa multipolarizacije. U tom procesu, kojeg i Peking i Beograd vide kao priliku a ne kao opasnost, dve države imaju zajednički pogled na neophodnost očuvanja međunarodnog sistema zasnovanog na Povelji UN“, rekao je Mitić za Kosovo onlajn.

Kako pojašnjava, i Kina i Srbija smatraju da je reforma UN neizbežna i neophodna, ali ne samo da ne vide alternativu takvom sistemu, već se i otvoreno protive devijacijama koje su dovele do njegove krize.

„U tom pogledu, fundamentalna je borba protiv duplih standarda po pitanju teritorijalnog integriteta država, a pitanje Kosova i Metohije jeste fundamentalan primer“, napominje on.

Zarad odbrane sistema i reforme multilateralizma zasnovanog na UN, Kina je, dodaje Mitić, od prošle godine započela niz aktivnosti, konsultacija i procesa.

„Neki se održavaju tokom predsedavanja Kine u SB UN, a veoma važnu ulogu igra i Inicijativa za globalno upravljanje koju je predsednik Si Đinping predložio u septembru 2025. godine, a Srbija je odmah podržala. Ta inicijativa se zalaže za suverenu jednakost država i za odbranu osnova UN. U tom kontekstu treba posmatrati i razgovore predsednika Sija i Vučića u Pekingu, i učešće ministra spoljnih poslova Marka Đurića na sednici SB UN u Njujorku“, kaže Mitić.

Kritike koje dolaze ili će, kako kaže, tek doći iz Brisela zbog saradnje Beograda i Pekinga, su neizbežne. 

„Međutim, Brisel bi trebalo više da se bavi činjenicom da veliki broj država članica EU i dalje flagrantno krši međunarodno pravo i sistem UN kroz priznanje takozvanog 'jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova'. Sa druge strane, kada je u pitanju saradnja sa Kinom, upravo su skorašnje aktivnosti EU i pojedinih njenih vodećih članica koje intenzivno posećuju Peking – a u kontekstu neslaganja Brisela sa Vašingtonom po brojnim pitanjima - jedan od najboljih primera politike hedžinga, odnosno vođenja multivektorske politike. Stoga je kritika na račun Srbije zbog saradnje sa Kinom najblaže rečeno licemerna“, zaključuje Mitić.


уторак, 26. мај 2026.

Боцан-Харченко: Дијелу западних структура циљ је смјена Вучића и дестабилизација Србије

Боцан-Харченко: Дијелу западних структура циљ је смјена Вучића и дестабилизација Србије

ИН4С
2–3 minutes

Руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко изјавио је да иза актуелних протеста у Србији стоји подршка споља, прије свега из Европске уније, те да је крајњи циљ дијела тих структура смјена предсједника Александра Вучића и дестабилизација државе.

У интервјуу за руску агенцију „Вести“, Боцан-Харченко је оцијенио да ће се, како се буду приближавали избори у Србији, протестни покрет додатно интензивирати.

Он је навео да, према његовом увјерењу, протести нису искључиво унутрашњи политички процес, већ да постоји и спољни утицај и подршка.

„И даље сам апсолутно увјерен да су ови протести, као и претходни масовни протестни покрети, организовани и подржани споља. Када кажемо ‘споља’, мислимо на Брисел, Европску унију, али и на одређене кругове који су повезани са кључним земљама ЕУ“, поручио је руски амбасадор.

Он је додао да одсуство симбола Европске уније на протестима, према његовом тумачењу, не значи да та подршка не постоји, већ да се нова опозициона структура настоји дистанцирати од ранијих политичких актера.

„Није их било јер се ти симболи повезују са старом опозицијом која се дискредитовала. Нова опозиција жели да покаже да нема ништа заједничко са њима. И даље сам увјерен да је то форма прикривања“, казао је Боцан-Харченко.

Према његовим ријечима, како се изборни процес буде приближавао, или након избора, улога и утицај Европске уније у политичким дешавањима у Србији постаће још видљивији.

„Природно је да ће се у потпуности показати ЕУ, чији је циљ смјена Александра Вучића и владајуће политичке структуре окупљене око њега“, закључио је руски дипломата.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

понедељак, 18. мај 2026.

Амерички маневар и Додикова победа

Амерички маневар и Додикова победа

Душан Пророковић
8–10 minutes

Американцима се наместило да у БиХ имају прилику да релативизују немачки утицај. Наравно, да би им се тако наместило и да би стекли прилику утицало је више фактора, а међу њима је незаобилазан и Милорад Додик, који има пуно право да слави победу над Шмитом

Да ли је Кристијан Шмит читао Карла Шмита? Иза овог илустративног питања налазе се одговори за промене које се одигравају. Немачка штампа објашњава како је оставка Кристијана Шмита узрокована америчким притиском, што у одређеној мери јесте тачно. Међутим, даљи наставак објашњавања разлога таквог притиска крајње је дискутабилан.

Наводно, пословни кругови блиски породици Трамп планирају изградњу гасовода за амерички течни нафтни гас од терминала у Хрватској ка Босни и Херцеговини, где ће потом бити лоциране гасне електране. У прилог овој тези иде и недавна посета Доналда Трампа Млађег Бањалуци и разговори које је имао са властима Републике Српске.

Несумњиво, америчке корпорације повезане са МАГА покретом користе ситуацију и покушавају да остваре пословне интересе широм света, где год је то могуће. Но, притисак на Кристијана Шмита тешко је објашњив неопоходношћу реализације једне инвестиције. При томе, најављена инвестиција и даље је на дугом штампу, отворено је колико може бити исплатива.

Цена америчког течног нафтног гаса није конкурентна руском природном гасом, а уз то приметна је актуализација теме изградње нуклеарних капацитета у неколиким балканским државама.

Оставка Шмита, крај туторства

Са друге стране, оставка Кристијана Шмита представља озбиљан сигнал да процес деконструкције структуре успостављене у Босни и Херцеговини још пре три деценије улази у терминалну фазу.

И ако некако уследи именовање његовог наследника, мандат последњег Високог представника биће орочен и ограничен на коначно гашење Канцеларије. Ставови Русије и Кине у УН о нужности тог корака познати су од раније, а сада су им се у томе придружиле и САД.

Укратко, овакав амерички курс видљив је из наступа Тами Брус, заменице амбасадора у Савету безбедности. Она је истакла да се Босна и Херцеговина приближава крају међународног интервенционизма и туторства, додајући:

„Канцеларија високог представника никада није требало да буде перманентна мисија. Успех високог представника огледа се у томе што свом наследнику може да остави знатно мањи скуп одговорности“.

Дакле, амерички притисак на Кристијана Шмита због изградње гасовода представљало би „клање вола за кило меса“, зато што ово није прича о судбини једног немачког дипломате, него прича о опстанку или нестанку досадашње западне структуре, инсталиране како би се у дословном смислу контролисали сви политички процеси у Босни и Херцеговини и тако детерминисала безбедносна динамика на целом Балкану. Амерички отклон од те структуре у стратегијском смислу више је повезан са новом Стратегијом националне безбедности Вашингтона, него са заинтересованошћу донатора МАГА покрета да преузму енергетско тржиште у Босни и Херцеговини, мада се ове две ствари међусобно допуњују.


Кристијан Шмит, такозвани високи представник у БиХ у оставци (Фото: OHR)

И ту се враћамо на Карла Шмита и његове тезе о непомирљивости два номоса из којих проистичу две политичке филозофије и њихове пројекције на политичком плану у ограниченом географском простору.

Миломир Степић давно је доказао тезу како се српско питање може и мора посматрати као геополитичко питање. Заправо се, аналогно овој тези, балканско питање може и мора посматрати као геополитичко питање.

Док је трајала једнополарност са хомогеним западним блоком које су предводиле САД контекстуализације догађаја и процеса на Балкану кроз геополитичку призму нису фаворизоване, нити увек благонаклоно посматране. Чак су у једном периоду на сам помен геополитике следиле салве осврта како су то теорије завере и сличне глупости незадовољних и поражених.

Хомогеног западног блока више нема, релације између САД и европских држава континуално се погоршавају, па се и геополитичка призма као оквир за контекстуализацију догађаја и процеса реактуализује.

Водеће европске државе закасниле су са разрадом француске идеје о стратешкој аутономији (под тим се подразумева аутономија према САД), у последњем тренутку када је о томе требало размишљати на почетку друге деценије овог века индукована је криза у Украјини у коју је ЕУ „безглаво утрчала“ и затим завршила у безизлазном рату (хибридном или егзистенцијалном, потпуно је свеједно) против Русије.

Померања у Француској и Немачкој

Превирања на француској политичкој сцени утичу и на колебања Емануела Макрона, па се упркос подршци Кијеву повремено шаљу двосмислене поруке ка Москви. Шта ће бити након Макрона и даље је нејасно, али постоји вероватноћа да са новим председником и Француска артикулише нове ставове око Украјине.

У Немачкој се системски саботира свака могућност колебања, зато што се превирање у политичком систему иницирано од стране Алтернативе аутоматски декларише као екстремизам, тако се не дозвољава артикулисање нових ставова око Украјине. Излаз се, очигледно, тражи у наоружавању и последичној свеобухватној милитаризацији, што се сагледава као инструмент за консолидовање економије и јачање политичке позиције.

У таквом расплету и у геополитичком смислу, Немачка постаје прворазредна претња америчким интересима. Америчка искуства са наоружавањем немачке војске и последичном милитаризацијом немачког друштва крајње су рђава, илузорно је размишљати да Вашингтон на то неће реаговати.

Између осталог, САД реагују и у Босни и Херцеговини, тако им се наместило и ту имају прилику да релативизују немачки утицај. Наравно, да би им се тако наместило и како би стекли прилику утицало је више фактора дужег или краћег трајања, а међу њима је незаобилазан и Милорад Додик.

Додик има пуно право да слави победу извојевану над Канцеларијом високог представника, ту борбу водио је деценију и по. Није му било лако, у дугој и исцрпљујућој борби примио је много удараца, па је зато и победа већа.


Немачки канцелар Фридрих Мерц са америчким председником Доналдом Трампом у Овалној соби Беле куће, 3. март 2026. (Фото: Official White House Photo by Daniel Torok)

Ипак, оставка Кристијана Шмита и вероватно коначно затварање Канцеларије високог представника неће значити да је било шта завршено. У дубоком „Б-Х караказану“ борба се наставља, мада у другачијим околностима и без хомогеног западног блока који ће детерминисати безбедносну динамику.

Не треба ни подсећати да су поред западних актера на Балкану присутни и они други, незападни, са својим интересима и пројекцијама. Борба се наставља и без припремљеног оквира како ће Босна и Херцеговина функционисати након затварања Канцеларије високог представника. Апсурдно је очекивати да и по том питању, а и након тог чина, неће бити опструкција са раних страна. Свакако, опструкције ће доћи и из Немачке, незадовољне оваквим расплетом.

У дубоком „Б-Х караказану“ борба се наставља, мада у другачијим околностима и без хомогеног западног блока

Администрација Доналда Трампа показала се способном да руши структуре конструисане од стране трансатлантске дубоке државе претходних деценија, али још увек не показује способност да сазида било шта другачије. Не показује чак ни визију како види свет сутрашњице, било да се ради о глобалном уређењу или конкретним регионалним форматима. Планови о цевоводима, гасним електранама и осталим инвестицијама, и поред тога што јесу важни, за обликовање ових визија ипак нису и кључни.

Када је о Европи реч, текући циљ је релативизовати немачки утицај и спречити милитаризацију, па макар се то остваривало и заобилазним путем, преко истискивања Немачке са Балкана. Таквог истискивања, мање или више успешног, биће и на другим местима, где год се Американцима тако намести и где год им се укаже таква прилика.

Сучељавање између Левијатана и Бехемота, које описује Карл Шмит, улази у нову фазу. Кристијан Шмит то није на време схватио. Право време да се то схвати било је пре деценију и по. И то је један од разлога због чега су САД данас у предности у Европи, не само на Немачку, већ на ЕУ у целини.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Спутњик

Насловна фотографија: Милорад Додик/Фејсбук

БОНУС ВИДЕО:


недеља, 17. мај 2026.

Вучић: Србија није рушила СР Југославију, то је била завера против наше земље

Вучић: Србија није рушила СР Југославију, то је била завера против наше земље

Политика онлајн
8–10 minutes

БЕОГРАД – Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да Србија није тражила растурање СР Југославије нити одвајање Црне Горе, оценивши да је читав процес разбијања заједничке државе био део шире међународне игре усмерене против Србије и припрема за отцепљење Косова и Метохије.

Одговарајући на питање Танјуга поводом своје раније изјаве да неће отићи на прославу 20 година независности Црне Горе, као и обраћања црногорској јавности у којем је навео да Црна Гора Србији није сметала, да су је у Србији доживљавали као сестре и браћу и желели да живе у истој држави, Вучић је рекао да је сам написао свако слово тог обраћања и да је у њему изнео истину.

„Није Србија тражила растакање СР Југославије. Имали смо неодговорне политичаре овде који нису разумели међународну игру, који нису разумели ништа. Они су живели од дана до дана само да опљачкају ову земљу. Баш их је било брига за то”, рекао је Вучић.

„Цела игра била је да Србија не преузме правни континуитет”

Председник Србије је оценио да је суштина тадашњих политичких процеса била у томе да Србија не преузме правни континуитет у односу на СФРЈ.

„Дан после преузимања власти Коштуница објављује да се одричемо правног континуитета у односу на СФРЈ. Дан, 24 сата је прошло. Онда се иде на прављење лоших односа са СНП-ом и онима који су победили у Црној Гори и иде се на припрему, јачање улоге Мила Ђукановића која је требало да води цео пут до независности”, навео је Вучић.

Он је указао да заједничка држава и државна заједница нису исто, већ да је реч о различитим степенима повезивања.

„Заједничка држава је федерација, то је већи степен повезивања, и нижи степен повезивања где увек државе чланице, као државна заједница, две државе чланице, увек може да дође до растакања. И тако 2003. долази до разбијања заједничке државе и онда они раде на свим овим припремама да би припремили и кроз Ахтисаријев план и кроз све друго, коначно темеље за разбијање и Србије, односно за отцепљење Косова и Метохије”, казао је Вучић.

„Хтели су да Србија не може да се позива на Резолуцију 1244”

Вучић је навео да је питање правног континуитета било кључно и због Резолуције 1244 Савета безбедности УН, јер се у том документу, како је рекао, помиње СР Југославија, а не Србија.

„Питање правног континуитета и правног следбеника у односу на СР Југославију била је Србија, а они су хтели да ми немамо право више да се позивамо на Резолуцију 1244, јер се у Резолуцији 1244 не помиње Србија, али се помиње СР Југославија”, рекао је председник Србије.

Према његовим речима, коришћена је лажна и погрешна и нетачна правничка прича да Србија не може да се позива на тај документ.

„Па, ето, пошто се Црна Гора одвојила, више нема ни СР Југославије ни Државне заједнице Србије и Црне Горе, више нема ни Резолуције 1244 и Косово може да се формално правно отцепи. И то је све била једна права међународна завера која је вођена против ове земље. Ми смо имали не само недовољно образоване људе, већ смо имали људе које то није занимало”, нагласио је Вучић.

Он је додао да је тадашње политичаре, како је рекао, занимало само колико ће стотина милиона евра да згрну у своје џепове.

„Од продаје биоскопа, продаје цементара до продаје сваке фабрике у овој земљи. Узгред, баш их је било брига што је 500.000 људи остало без посла, баш их је било брига за све. Тако их је било брига и за државни статус и државноправни статус наше земље”, казао је Вучић.

„Не терајте нас да славимо, немојте нас правити будалама”

Вучић је поновио да је Србија желела да настави да живи у заједничкој држави са људима из Црне Горе – Црногорцима, Србима, Бошњацима, муслиманима и Албанцима.

На питање зашто је у обраћању црногорској јавности написао: „Признајем, криви смо, и извините што смо вас волели више него ви нас”, Вучић је одговорио да у томе није рекао ништа ружно.

„Океј, ми смо вас волели више. Морали смо да се суочимо са тим што се зове неузвраћена љубав. Морате да наставите да живите, поштујете, само немојте да нас терате да ми учествујемо у том слављу. Ево, честитам вам све, све вам честитам, НАТО, Европу, све вам честитам, само немојте ви нас да терате да славимо, немојте нас правити будалама”, поручио је Вучић.

Говорећи о односима Србије и Црне Горе, он је рекао да црногорски медији, како тврди, лажу када говоре о јавном дугу Србије и Црне Горе.

„Причају бајке о томе како Србија има већи јавни дуг него Црна Гора”, рекао је Вучић, додајући да Србија, у односу на БДП, има „скоро па дупло нижи јавни дуг” од Црне Горе.

Он је навео и да је Београд, који толико мрзе, примио и удомио велики број људи из Црне Горе, истичући да никада неће ићи против тих људи.

„Моја идеологија, моје идеје су такве да ми треба да живимо заједно, да треба увек да будемо заједно, једни друге да помажемо и да имамо братски однос, увек их поштујући, све наше разлике, све. Само немојте ви нас да терате, немојте нас правити будалама”, нагласио је Вучић.

„Није Србија слала криминалне групе у Црну Гору”

Председник Србије је, говорећи о криминалним структурама и оптужбама које долазе из Црне Горе, рекао да није Србија послала крагујевачку групу да убија људе по Будви, Тивту и Подгорици, већ да су из Црне Горе, како је навео, криминални кланови деловали по Београду.

„Него је Црна Гора послала своје кланове да убијају људе по Београду. Још нам држите придике како треба да водимо истраге у овој земљи, са територије своје земље, преко човека који је бегунац од закона којем директно кавачки клан наређује шта да изговори. Ви мислите да смо будале? Не сме нико да вам каже то”, рекао је Вучић.

Он је додао да се део опозиционих активиста у Србији, које је назвао блокадерима, позива на такве изворе.

„А то што наши кретени блокадери се ухвате за то, па хватају једног од таквог криминалца који служи наркодилерима, па то понављају, па то говори о њима, не о мени”, поручио је Вучић.

Вучић о Ђукановићевим нападима на СПЦ

Председник Србије осврнуо се и на изјаву бившег председника Црне Горе Мила Ђукановића да је Српска православна црква параполитичка организација и да је добила значајну политичку улогу од Србије.

Вучић је рекао да разуме зашто Ђукановић има такав однос према Српској православној цркви, али је нагласио да је он лично потпуно против таквог става. Додао је да га више интересује шта о том питању мисле они који данас владају Црном Гором и зашто о томе ћуте.

Према његовим речима, у Црној Гори је годинама вођена политичка операција у оквиру које је Српску православну цркву требало представљати другачије, без њеног српског имена.

„Многи су прихватали ту идеју, да је то требало да се зове православна црква, православна црква у Црној Гори, православна црква Црне Горе и да се говори само православна црква, да би долазили сви у њу, а да се не говори да је то Српска православна црква. Онда је требало да донесу и такве законе и да се та прича заврши”, рекао је Вучић.

Он је оценио да су многи народи на простору бивше Југославије свој идентитет градили на антисрпској позицији и на позицији против СПЦ, због чега су, како је рекао, избегавали да је назову пуним именом.

„Колико сте пута слушали пре 10 година, осам година, пет година, да вам ни не кажу Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве, већ само кажу Митрополија црногорско-приморска. Милион пута, у свим њиховим медијима, чак и у нашим овде, зато што смо наседали на све трикове, зато што нисмо разумели шта је то што раде”, навео је Вучић.

„Мене интересује шта мисле они који данас владају”

Говорећи о Ђукановићу, Вучић је рекао да разуме његов политички став, иако је, како је нагласио, потпуно несагласан са њим.

„Разумем Ђукановића што мрзи Српску православну цркву, он је по том питању принципијелан макар у последњих 20 година”, рекао је Вучић.

Он је додао да Србија не може да прихвати оне који, како је навео, измишљају да представљају некакву цркву.

„Као што ми не можемо да прихватимо ове што измишљају да представљају некакву цркву и који би хтели да се представе као легална и легитимна црква, а пријављени су у такси организацији и у некој општинској организацији. Ја разумем његов политички став. Да ли сам сагласан са тим? Апсолутно сам против њега и апсолутно несагласан, а мене интересује шта ови други мисле и зашто о томе не говоре, ови који данас владају”, закључио је Вучић.


петак, 15. мај 2026.

Aleksandar Vučić autorskim tekstom pozvao Crnu Goru na poštovanje Srba

Aleksandar Vučić autorskim tekstom pozvao Crnu Goru na poštovanje Srba

SAN
~3 minutes

Region | Izvor: Beta | 15.05.2026 | access_time 16:30  

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u autorskom tekstu objavljenom danas na prosrpskom podgoričkom portalu Borba saopštio je da Srbija poštuje Crnu Goru i njene građane, kao i odluku da napuste zajedničku državu, ali i pozvao vlasti u Podgorici da "po pitanju srpskog jezika i srpskih nacionalnih obeležja pokažu poštovanje prema trećini svog stanovništva".

Autorskim tekstom pod naslovom "Istorijsko obraćanje građanima Crne Gore: Izvinite što smo vas voleli više nego vi nas" Vučić je odgovorio na reakcije kojoj je u Crnoj Gori izazvala njegova izjava da neće prisustvovati obeležavanju 20. godišnjice obnove nezavisnosti te zemlje jer bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na "glamuroznoj proslavi otcepljenja".

Vučić je u tekstu odbacio navode o mešanju i političkim pritiscima Srbije na Crnu Goru, navodeći da je Srbija prihvatila "svaku odluku građana Crne Gore na demokratski i civilizovan način, od razgradnje zajedničke države u državnu zajednicu, do rezultata referenduma o otcepljenju od državne zajednice, do ulaska u NATO".

"Vaše pravo, vaše odluke. Vi nama niste smetali, doživljavali smo vas kao sestre i braću i hteli da živimo u istoj državi sa vama. Priznajem, krivi smo, i izvinite što smo vas voleli više nego vi nas", napisao je.

Ocenio je da se Crna Gora u javnom prostoru ne bavi ničim drugim sem Srbijom, jer se više pisalo o "Slučaju Jovanjica", nego  o "zločinima dva najveća kriminalna klana na evropskom tlu - kavačkom i škaljarskom" i da je Crna Gora pružala  "kompletnu medijsko političku platformu za sprovođenje obojene revolucije u Srbiji".

Istakao je i da Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Crne Gore i nikada ga nije dovodila u pitanje dok  Crna Gora, ocenio je,  "samo dve godine po napuštanju državne zajednice sa Srbijom, Crna Gora ruši i krši Povelju Ujedinjenih nacija i učestvuje u otimanju Kosova i Metohije od Srbije priznajući nezavisnost Kosova".

Teme


петак, 8. мај 2026.

Srpska kompanija nudi Rusima dve milijarde evra za većinski udeo u NIS-u'

'Srpska kompanija nudi Rusima dve milijarde evra za većinski udeo u NIS-u': Rojters

BBC News na srpskom
6–7 minutes

Vučić o ponudi srpske kompanije da kupi ruski udeo u NIS-u: 'Ko je taj? Ne može'


Autor fotografije, REUTERS/Marko Đurica

7 maj 2026

Vreme čitanja: 6 min

Nedavno osnovana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gaspromnjeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji, rekao je njen vlasnik Ranko Mimović.

Ruski vlasnici Naftne industrije Srbije su „u načelu prihvatili ponudu“, citira ga agencija Rojters.

Ponuda kompanije KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, osnovane prošlog leta, izazov je za mađarski MOL, koji pokušava da kupi većinski udeo u NIS-u.

Mimovićeva kompanija ponudila je milijardu evra više od MOL-a za većinski ruski paket akcija, jer je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 26. januara rekao da je mađarska naftna firma spremna da plati milijardu evra za većinski udeo u NIS-u.

Firma KFT Senator Treasury G.T.7 DOO a osnovana je u martu 2023. sa osnivačkim kapitalom od 207 milijardi dinara, ali je prestala da postoji u avgustu 2025, kada od nje nastaju KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO i KFT Senator Treasury G.T.7 Jedan DOO , prema podacima Agencije za privredne registre.

Ukupan osnivački kapital dve nove kompanije jednak je osnivačkom kapitalu firme osnovane 2023.

KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO prema APR-u ima aktivan status, iako se navodi da je u blokadi zbog duga od 9.508 dinara.

Skip Najčitanije and continue reading

Najčitanije





End of Najčitanije

Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) uvela je sankcije NIS-u kao deo širih mera usmerenih na ruski energetski sektor zbog rata u Ukrajini.

Vašington je tražio da akcije NIS-a koje poseduju Gaspromnjeft i Gasprom, njegovi ruski većinski vlasnici, budu prodate, odnosno da ih poseduje neki drugi entitet koji nije povezan sa Rusijom.

„Gaspromnjeft aktivno priprema prodaju udela akcija u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL.

„Neophodne korporativne i regulatorne procedure su u toku. Kompanija ne vodi nikakve druge pregovore po ovom pitanju“, piše u saopštenju Gaspromnjefta prosleđenog imejlom.

Gasprom i NIS nisu odmah odgovorili na pitanja Rojtersa poslata imejlom.

Kompanija Senator saopštila je da je 30. oktobra pokrenula postupak pred OFAC-om kako bi obezbedila dozvolu za kupovinu većinskog udela u NIS-u, i da je 4. novembra obavestila Gaspromnjeft o svojim planovima.

Na sajtu OFAC-a piše da je zahtev „u toku razmatranja uprave“.

Gasprom ima udeo od 11,3 odsto u NIS-u, dok Gaspromnjeft poseduje 44,9 odsto.

Država Srbija ima 29,9 odsto, dok ostatak poseduju mali akcionari i zaposleni.

MOL je 19. januara potpisao sporazum o kupovini zajedničkog udela Gaspromnjefta i Gasproma u NIS-u.

'Pre bih se ubio, nego da opljačkam Srbiju': Vučić


Autor fotografije, Fonet

Mimović je rekao i da je 21. aprila obavestio kabinet predsednika Srbije o svojim planovima.

Vučićev kabinet nije odgovorio na upit Rojtersa za komentar.

„To je takva igra koja kod nas neće proći. To što ste vi naseli na nju, pa pomislili da iza toga stoji neko iz vlasti, to govori o vama jer se svako kreće u granicama sopstvene pokvarenosti.

„Pre bih se ubio nego što bih to dozvolio, jer bi za mene, da tako opljačkam ovu zemlju, bio dovoljan razlog da više ne živim.

„Čuj, našao neko dve milijarde, pa još srpska firma... Je l' ste ozbiljni? Nikad se u životu time nije bavio, pa će sad on to da da kupi... .

„Pita se valjda i Srbija, evo, ne možeš da kupiš, ne da Srbija", odgovorio je Vučić na novinarsko pitanje o Mimovićevoj ponudi.

Od uvođenja američkih sankcija NIS-u i pregovora o prodaji ruskog udela u kompaniji, Vučić je nekoliko puta govorio da je Srbija želela da otkupi ruske akcije, na osnovu prava preče kupovine, ali da Rusi na to nisu pristali.

Govorio je takođe i da Srbija nikada neće nacionalizovati tuđu imovinu, u ovom slučaju rusku.

Srpski zvaničnici kažu da su pregovori Srbije i mađarskog MOL-a u toku.

Ministarka energetike i rudarstva Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je da očekuje da pregovori Srbije i MOL-a budu završeni do 16. maja, ocenjujući da razgovori „idu dosta dobro".

„Očekujemo da se tada (16. maja) stvore uslovi da se određene informacije podele sa Amerikom koja ugovor treba da odobri", dodala je ministarka.

„Nekima se učinilo da mogu da nas ucenjuju i da možemo da prihvatamo rešenja koja su za Srbiju neprihvatljiva.

„Ja se nadam kompromisu, ako ga bude - bude", rekao je Vučić.

Kaže da ima „četiri ili pet tačaka sporenja", ali da veruje da su svi spremni na kompromis.

Pogledajte video: MOL na pragu da preuzme većinski udeo u NIS-u


Potpis ispod videa,

Ko je Ranko Mimović?

Mimović je rođen 1960. godine i rukovodio je nekolicinom kompanija u karijeri, uz mnogo kontroverzi oko njihovog poslovanja.

Povezan je sa najmanje devet kompanija registrovanih u Srbiji, od kojih osam više ne posluje, dok je jednoj od preostalih privremeno oduzet poreski identifikacioni broj (PIB), a drugoj blokiran račun, piše Forbs Srbija.

Bio je direktor slovenačke firme United Alpe-Adria Limited koja se bavila savetovanjem u oblasti menadžmenta, ali se na tom mestu zadržao od avgusta 2007. do maja 2008, podaci su registra kompanija Velike Britanije.

Iako je prilikom dolaska na suđenje tvrdio da je sudski proces politički motivisan, priznao je krivicu po dve tačke optužbe.

Najavljivao je 2010. da će preko njegove kompanije FIA Invest iz Srbije preuzeti više od 10 odsto vlasništva u hrvatskoj Podravci, iako su mu tada računi bili u blokadi.

Tvrdio je da je to učinio kupovinom malteške firme Fima Ami, koja je bila vlasnica tih deonica, dodavši da je investirao 60 miliona evra u Podravku.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


четвртак, 23. април 2026.

Paradoks Briselskog sporazuma

fonet.rs
Paradoks Briselskog sporazuma
Eldin Hadžović
3–4 minutes

13:58 23. 04. 2026. FoNet |

KOSOVSKA MITROVICA - Organizacija ProAktiv upozorila je da Briselski sporazum, iako nije ratifikovan u Narodnoj skupštini Srbije, proizvodi konkretne posledice u praksi, uz ocenu da za transformaciju srpskih institucija mora postojati jasna i lična odgovornost, prenosi danas KoSSev.

484527 ProAktiv FoNet/logo

ProAktiv je, povodom 13. godišnjice sporazuma iz 2013. godine, naveo da je Ustavni sud Srbije zauzeo stav da je reč o političkom aktu i proglasio se nenadležnim za ocenu njegove ustavnosti.

U saopštenju se ističe da se, uprkos tome što sporazum formalno nije deo pravnog poretka Srbije, njegove odredbe dosledno sprovode u praksi, što, kako ocenjuju, predstavlja zaobilaženje ustavnih i zakonskih procedura. (kraj) elh/mk