standard.rs

Амерички маневар и Додикова победа

Душан Пророковић

8–10 minutes

---

Американцима се наместило да у БиХ имају прилику да релативизују немачки утицај. Наравно, да би им се тако наместило и да би стекли прилику утицало је више фактора, а међу њима је незаобилазан и Милорад Додик, који има пуно право да слави победу над Шмитом

Да ли је Кристијан Шмит читао Карла Шмита? Иза овог илустративног питања налазе се одговори за промене које се одигравају. Немачка штампа објашњава како је оставка Кристијана Шмита узрокована америчким притиском, што у одређеној мери јесте тачно. Међутим, даљи наставак објашњавања разлога таквог притиска крајње је дискутабилан.

Наводно, пословни кругови блиски породици Трамп планирају изградњу гасовода за амерички течни нафтни гас од терминала у Хрватској ка Босни и Херцеговини, где ће потом бити лоциране гасне електране. У прилог овој тези иде и недавна посета Доналда Трампа Млађег Бањалуци и разговори које је имао са властима Републике Српске.

Несумњиво, америчке корпорације повезане са МАГА покретом користе ситуацију и покушавају да остваре пословне интересе широм света, где год је то могуће. Но, притисак на Кристијана Шмита тешко је објашњив неопоходношћу реализације једне инвестиције. При томе, најављена инвестиција и даље је на дугом штампу, отворено је колико може бити исплатива.

Цена америчког течног нафтног гаса није конкурентна руском природном гасом, а уз то приметна је актуализација теме изградње нуклеарних капацитета у неколиким балканским државама.

Оставка Шмита, крај туторства

Са друге стране, оставка Кристијана Шмита представља озбиљан сигнал да процес деконструкције структуре успостављене у Босни и Херцеговини још пре три деценије улази у терминалну фазу.

И ако некако уследи именовање његовог наследника, мандат последњег Високог представника биће орочен и ограничен на коначно гашење Канцеларије. Ставови Русије и Кине у УН о нужности тог корака познати су од раније, а сада су им се у томе придружиле и САД.

Укратко, овакав амерички курс видљив је из наступа Тами Брус, заменице амбасадора у Савету безбедности. Она је истакла да се Босна и Херцеговина приближава крају међународног интервенционизма и туторства, додајући:

„Канцеларија високог представника никада није требало да буде перманентна мисија. Успех високог представника огледа се у томе што свом наследнику може да остави знатно мањи скуп одговорности“.

Дакле, амерички притисак на Кристијана Шмита због изградње гасовода представљало би „клање вола за кило меса“, зато што ово није прича о судбини једног немачког дипломате, него прича о опстанку или нестанку досадашње западне структуре, инсталиране како би се у дословном смислу контролисали сви политички процеси у Босни и Херцеговини и тако детерминисала безбедносна динамика на целом Балкану. Амерички отклон од те структуре у стратегијском смислу више је повезан са новом Стратегијом националне безбедности Вашингтона, него са заинтересованошћу донатора МАГА покрета да преузму енергетско тржиште у Босни и Херцеговини, мада се ове две ствари међусобно допуњују.

Кристијан Шмит, такозвани високи представник у БиХ у оставци (Фото: OHR)

И ту се враћамо на Карла Шмита и његове тезе о непомирљивости два номоса из којих проистичу две политичке филозофије и њихове пројекције на политичком плану у ограниченом географском простору.

Миломир Степић давно је доказао тезу како се српско питање може и мора посматрати као геополитичко питање. Заправо се, аналогно овој тези, балканско питање може и мора посматрати као геополитичко питање.

Док је трајала једнополарност са хомогеним западним блоком које су предводиле САД контекстуализације догађаја и процеса на Балкану кроз геополитичку призму нису фаворизоване, нити увек благонаклоно посматране. Чак су у једном периоду на сам помен геополитике следиле салве осврта како су то теорије завере и сличне глупости незадовољних и поражених.

Хомогеног западног блока више нема, релације између САД и европских држава континуално се погоршавају, па се и геополитичка призма као оквир за контекстуализацију догађаја и процеса реактуализује.

Водеће европске државе закасниле су са разрадом француске идеје о стратешкој аутономији (под тим се подразумева аутономија према САД), у последњем тренутку када је о томе требало размишљати на почетку друге деценије овог века индукована је криза у Украјини у коју је ЕУ „безглаво утрчала“ и затим завршила у безизлазном рату (хибридном или егзистенцијалном, потпуно је свеједно) против Русије.

Померања у Француској и Немачкој

Превирања на француској политичкој сцени утичу и на колебања Емануела Макрона, па се упркос подршци Кијеву повремено шаљу двосмислене поруке ка Москви. Шта ће бити након Макрона и даље је нејасно, али постоји вероватноћа да са новим председником и Француска артикулише нове ставове око Украјине.

У Немачкој се системски саботира свака могућност колебања, зато што се превирање у политичком систему иницирано од стране Алтернативе аутоматски декларише као екстремизам, тако се не дозвољава артикулисање нових ставова око Украјине. Излаз се, очигледно, тражи у наоружавању и последичној свеобухватној милитаризацији, што се сагледава као инструмент за консолидовање економије и јачање политичке позиције.

У таквом расплету и у геополитичком смислу, Немачка постаје прворазредна претња америчким интересима. Америчка искуства са наоружавањем немачке војске и последичном милитаризацијом немачког друштва крајње су рђава, илузорно је размишљати да Вашингтон на то неће реаговати.

Између осталог, САД реагују и у Босни и Херцеговини, тако им се наместило и ту имају прилику да релативизују немачки утицај. Наравно, да би им се тако наместило и како би стекли прилику утицало је више фактора дужег или краћег трајања, а међу њима је незаобилазан и Милорад Додик.

Додик има пуно право да слави победу извојевану над Канцеларијом високог представника, ту борбу водио је деценију и по. Није му било лако, у дугој и исцрпљујућој борби примио је много удараца, па је зато и победа већа.

Немачки канцелар Фридрих Мерц са америчким председником Доналдом Трампом у Овалној соби Беле куће, 3. март 2026. (Фото: Official White House Photo by Daniel Torok)

Ипак, оставка Кристијана Шмита и вероватно коначно затварање Канцеларије високог представника неће значити да је било шта завршено. У дубоком „Б-Х караказану“ борба се наставља, мада у другачијим околностима и без хомогеног западног блока који ће детерминисати безбедносну динамику.

Не треба ни подсећати да су поред западних актера на Балкану присутни и они други, незападни, са својим интересима и пројекцијама. Борба се наставља и без припремљеног оквира како ће Босна и Херцеговина функционисати након затварања Канцеларије високог представника. Апсурдно је очекивати да и по том питању, а и након тог чина, неће бити опструкција са раних страна. Свакако, опструкције ће доћи и из Немачке, незадовољне оваквим расплетом.

У дубоком „Б-Х караказану“ борба се наставља, мада у другачијим околностима и без хомогеног западног блока

Администрација Доналда Трампа показала се способном да руши структуре конструисане од стране трансатлантске дубоке државе претходних деценија, али још увек не показује способност да сазида било шта другачије. Не показује чак ни визију како види свет сутрашњице, било да се ради о глобалном уређењу или конкретним регионалним форматима. Планови о цевоводима, гасним електранама и осталим инвестицијама, и поред тога што јесу важни, за обликовање ових визија ипак нису и кључни.

Када је о Европи реч, текући циљ је релативизовати немачки утицај и спречити милитаризацију, па макар се то остваривало и заобилазним путем, преко истискивања Немачке са Балкана. Таквог истискивања, мање или више успешног, биће и на другим местима, где год се Американцима тако намести и где год им се укаже таква прилика.

Сучељавање између Левијатана и Бехемота, које описује Карл Шмит, улази у нову фазу. Кристијан Шмит то није на време схватио. Право време да се то схвати било је пре деценију и по. И то је један од разлога због чега су САД данас у предности у Европи, не само на Немачку, већ на ЕУ у целини.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Спутњик

Насловна фотографија: Милорад Додик/Фејсбук

БОНУС ВИДЕО:

politika.rs

Вучић: Србија није рушила СР Југославију, то је била завера против наше земље

Политика онлајн

8–10 minutes

---

БЕОГРАД – Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да Србија није тражила растурање СР Југославије нити одвајање Црне Горе, оценивши да је читав процес разбијања заједничке државе био део шире међународне игре усмерене против Србије и припрема за отцепљење Косова и Метохије.

Одговарајући на питање Танјуга поводом своје раније изјаве да неће отићи на прославу 20 година независности Црне Горе, као и обраћања црногорској јавности у којем је навео да Црна Гора Србији није сметала, да су је у Србији доживљавали као сестре и браћу и желели да живе у истој држави, Вучић је рекао да је сам написао свако слово тог обраћања и да је у њему изнео истину.

„Није Србија тражила растакање СР Југославије. Имали смо неодговорне политичаре овде који нису разумели међународну игру, који нису разумели ништа. Они су живели од дана до дана само да опљачкају ову земљу. Баш их је било брига за то”, рекао је Вучић.

„Цела игра била је да Србија не преузме правни континуитет”

Председник Србије је оценио да је суштина тадашњих политичких процеса била у томе да Србија не преузме правни континуитет у односу на СФРЈ.

„Дан после преузимања власти Коштуница објављује да се одричемо правног континуитета у односу на СФРЈ. Дан, 24 сата је прошло. Онда се иде на прављење лоших односа са СНП-ом и онима који су победили у Црној Гори и иде се на припрему, јачање улоге Мила Ђукановића која је требало да води цео пут до независности”, навео је Вучић.

Он је указао да заједничка држава и државна заједница нису исто, већ да је реч о различитим степенима повезивања.

„Заједничка држава је федерација, то је већи степен повезивања, и нижи степен повезивања где увек државе чланице, као државна заједница, две државе чланице, увек може да дође до растакања. И тако 2003. долази до разбијања заједничке државе и онда они раде на свим овим припремама да би припремили и кроз Ахтисаријев план и кроз све друго, коначно темеље за разбијање и Србије, односно за отцепљење Косова и Метохије”, казао је Вучић.

„Хтели су да Србија не може да се позива на Резолуцију 1244”

Вучић је навео да је питање правног континуитета било кључно и због Резолуције 1244 Савета безбедности УН, јер се у том документу, како је рекао, помиње СР Југославија, а не Србија.

„Питање правног континуитета и правног следбеника у односу на СР Југославију била је Србија, а они су хтели да ми немамо право више да се позивамо на Резолуцију 1244, јер се у Резолуцији 1244 не помиње Србија, али се помиње СР Југославија”, рекао је председник Србије.

Према његовим речима, коришћена је лажна и погрешна и нетачна правничка прича да Србија не може да се позива на тај документ.

„Па, ето, пошто се Црна Гора одвојила, више нема ни СР Југославије ни Државне заједнице Србије и Црне Горе, више нема ни Резолуције 1244 и Косово може да се формално правно отцепи. И то је све била једна права међународна завера која је вођена против ове земље. Ми смо имали не само недовољно образоване људе, већ смо имали људе које то није занимало”, нагласио је Вучић.

Он је додао да је тадашње политичаре, како је рекао, занимало само колико ће стотина милиона евра да згрну у своје џепове.

„Од продаје биоскопа, продаје цементара до продаје сваке фабрике у овој земљи. Узгред, баш их је било брига што је 500.000 људи остало без посла, баш их је било брига за све. Тако их је било брига и за државни статус и државноправни статус наше земље”, казао је Вучић.

„Не терајте нас да славимо, немојте нас правити будалама”

Вучић је поновио да је Србија желела да настави да живи у заједничкој држави са људима из Црне Горе – Црногорцима, Србима, Бошњацима, муслиманима и Албанцима.

На питање зашто је у обраћању црногорској јавности написао: „Признајем, криви смо, и извините што смо вас волели више него ви нас”, Вучић је одговорио да у томе није рекао ништа ружно.

„Океј, ми смо вас волели више. Морали смо да се суочимо са тим што се зове неузвраћена љубав. Морате да наставите да живите, поштујете, само немојте да нас терате да ми учествујемо у том слављу. Ево, честитам вам све, све вам честитам, НАТО, Европу, све вам честитам, само немојте ви нас да терате да славимо, немојте нас правити будалама”, поручио је Вучић.

Говорећи о односима Србије и Црне Горе, он је рекао да црногорски медији, како тврди, лажу када говоре о јавном дугу Србије и Црне Горе.

„Причају бајке о томе како Србија има већи јавни дуг него Црна Гора”, рекао је Вучић, додајући да Србија, у односу на БДП, има „скоро па дупло нижи јавни дуг” од Црне Горе.

Он је навео и да је Београд, који толико мрзе, примио и удомио велики број људи из Црне Горе, истичући да никада неће ићи против тих људи.

„Моја идеологија, моје идеје су такве да ми треба да живимо заједно, да треба увек да будемо заједно, једни друге да помажемо и да имамо братски однос, увек их поштујући, све наше разлике, све. Само немојте ви нас да терате, немојте нас правити будалама”, нагласио је Вучић.

„Није Србија слала криминалне групе у Црну Гору”

Председник Србије је, говорећи о криминалним структурама и оптужбама које долазе из Црне Горе, рекао да није Србија послала крагујевачку групу да убија људе по Будви, Тивту и Подгорици, већ да су из Црне Горе, како је навео, криминални кланови деловали по Београду.

„Него је Црна Гора послала своје кланове да убијају људе по Београду. Још нам држите придике како треба да водимо истраге у овој земљи, са територије своје земље, преко човека који је бегунац од закона којем директно кавачки клан наређује шта да изговори. Ви мислите да смо будале? Не сме нико да вам каже то”, рекао је Вучић.

Он је додао да се део опозиционих активиста у Србији, које је назвао блокадерима, позива на такве изворе.

„А то што наши кретени блокадери се ухвате за то, па хватају једног од таквог криминалца који служи наркодилерима, па то понављају, па то говори о њима, не о мени”, поручио је Вучић.

Вучић о Ђукановићевим нападима на СПЦ

Председник Србије осврнуо се и на изјаву бившег председника Црне Горе Мила Ђукановића да је Српска православна црква параполитичка организација и да је добила значајну политичку улогу од Србије.

Вучић је рекао да разуме зашто Ђукановић има такав однос према Српској православној цркви, али је нагласио да је он лично потпуно против таквог става. Додао је да га више интересује шта о том питању мисле они који данас владају Црном Гором и зашто о томе ћуте.

Према његовим речима, у Црној Гори је годинама вођена политичка операција у оквиру које је Српску православну цркву требало представљати другачије, без њеног српског имена.

„Многи су прихватали ту идеју, да је то требало да се зове православна црква, православна црква у Црној Гори, православна црква Црне Горе и да се говори само православна црква, да би долазили сви у њу, а да се не говори да је то Српска православна црква. Онда је требало да донесу и такве законе и да се та прича заврши”, рекао је Вучић.

Он је оценио да су многи народи на простору бивше Југославије свој идентитет градили на антисрпској позицији и на позицији против СПЦ, због чега су, како је рекао, избегавали да је назову пуним именом.

„Колико сте пута слушали пре 10 година, осам година, пет година, да вам ни не кажу Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве, већ само кажу Митрополија црногорско-приморска. Милион пута, у свим њиховим медијима, чак и у нашим овде, зато што смо наседали на све трикове, зато што нисмо разумели шта је то што раде”, навео је Вучић.

„Мене интересује шта мисле они који данас владају”

Говорећи о Ђукановићу, Вучић је рекао да разуме његов политички став, иако је, како је нагласио, потпуно несагласан са њим.

„Разумем Ђукановића што мрзи Српску православну цркву, он је по том питању принципијелан макар у последњих 20 година”, рекао је Вучић.

Он је додао да Србија не може да прихвати оне који, како је навео, измишљају да представљају некакву цркву.

„Као што ми не можемо да прихватимо ове што измишљају да представљају некакву цркву и који би хтели да се представе као легална и легитимна црква, а пријављени су у такси организацији и у некој општинској организацији. Ја разумем његов политички став. Да ли сам сагласан са тим? Апсолутно сам против њега и апсолутно несагласан, а мене интересује шта ови други мисле и зашто о томе не говоре, ови који данас владају”, закључио је Вучић.

beta.rs

Aleksandar Vučić autorskim tekstom pozvao Crnu Goru na poštovanje Srba

SAN

~3 minutes

---

Region | Izvor: Beta | 15.05.2026 | access_time 16:30  

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u autorskom tekstu objavljenom danas na prosrpskom podgoričkom portalu Borba saopštio je da Srbija poštuje Crnu Goru i njene građane, kao i odluku da napuste zajedničku državu, ali i pozvao vlasti u Podgorici da "po pitanju srpskog jezika i srpskih nacionalnih obeležja pokažu poštovanje prema trećini svog stanovništva".

Autorskim tekstom pod naslovom "Istorijsko obraćanje građanima Crne Gore: Izvinite što smo vas voleli više nego vi nas" Vučić je odgovorio na reakcije kojoj je u Crnoj Gori izazvala njegova izjava da neće prisustvovati obeležavanju 20. godišnjice obnove nezavisnosti te zemlje jer bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na "glamuroznoj proslavi otcepljenja".

Vučić je u tekstu odbacio navode o mešanju i političkim pritiscima Srbije na Crnu Goru, navodeći da je Srbija prihvatila "svaku odluku građana Crne Gore na demokratski i civilizovan način, od razgradnje zajedničke države u državnu zajednicu, do rezultata referenduma o otcepljenju od državne zajednice, do ulaska u NATO".

"Vaše pravo, vaše odluke. Vi nama niste smetali, doživljavali smo vas kao sestre i braću i hteli da živimo u istoj državi sa vama. Priznajem, krivi smo, i izvinite što smo vas voleli više nego vi nas", napisao je.

Ocenio je da se Crna Gora u javnom prostoru ne bavi ničim drugim sem Srbijom, jer se više pisalo o "Slučaju Jovanjica", nego  o "zločinima dva najveća kriminalna klana na evropskom tlu - kavačkom i škaljarskom" i da je Crna Gora pružala  "kompletnu medijsko političku platformu za sprovođenje obojene revolucije u Srbiji".

Istakao je i da Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Crne Gore i nikada ga nije dovodila u pitanje dok  Crna Gora, ocenio je,  "samo dve godine po napuštanju državne zajednice sa Srbijom, Crna Gora ruši i krši Povelju Ujedinjenih nacija i učestvuje u otimanju Kosova i Metohije od Srbije priznajući nezavisnost Kosova".

Teme

Srpska kompanija nudi Rusima dve milijarde evra za većinski udeo u NIS-u'

bbc.com

'Srpska kompanija nudi Rusima dve milijarde evra za većinski udeo u NIS-u': Rojters

BBC News na srpskom

6–7 minutes

---

Vučić o ponudi srpske kompanije da kupi ruski udeo u NIS-u: 'Ko je taj? Ne može'

Autor fotografije, REUTERS/Marko Đurica

7 maj 2026

Vreme čitanja: 6 min

Nedavno osnovana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gaspromnjeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji, rekao je njen vlasnik Ranko Mimović.

Ruski vlasnici Naftne industrije Srbije su „u načelu prihvatili ponudu“, citira ga agencija Rojters.

Ponuda kompanije KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, osnovane prošlog leta, izazov je za mađarski MOL, koji pokušava da kupi većinski udeo u NIS-u.

Mimovićeva kompanija ponudila je milijardu evra više od MOL-a za većinski ruski paket akcija, jer je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 26. januara rekao da je mađarska naftna firma spremna da plati milijardu evra za većinski udeo u NIS-u.

Firma KFT Senator Treasury G.T.7 DOO a osnovana je u martu 2023. sa osnivačkim kapitalom od 207 milijardi dinara, ali je prestala da postoji u avgustu 2025, kada od nje nastaju KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO i KFT Senator Treasury G.T.7 Jedan DOO , prema podacima Agencije za privredne registre.

Ukupan osnivački kapital dve nove kompanije jednak je osnivačkom kapitalu firme osnovane 2023.

KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO prema APR-u ima aktivan status, iako se navodi da je u blokadi zbog duga od 9.508 dinara.

Skip Najčitanije and continue reading

Najčitanije

• 
  

• 
  

• 
  

• 
  

End of Najčitanije

Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) uvela je sankcije NIS-u kao deo širih mera usmerenih na ruski energetski sektor zbog rata u Ukrajini.

Vašington je tražio da akcije NIS-a koje poseduju Gaspromnjeft i Gasprom, njegovi ruski većinski vlasnici, budu prodate, odnosno da ih poseduje neki drugi entitet koji nije povezan sa Rusijom.

„Gaspromnjeft aktivno priprema prodaju udela akcija u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL.

„Neophodne korporativne i regulatorne procedure su u toku. Kompanija ne vodi nikakve druge pregovore po ovom pitanju“, piše u saopštenju Gaspromnjefta prosleđenog imejlom.

Gasprom i NIS nisu odmah odgovorili na pitanja Rojtersa poslata imejlom.

Kompanija Senator saopštila je da je 30. oktobra pokrenula postupak pred OFAC-om kako bi obezbedila dozvolu za kupovinu većinskog udela u NIS-u, i da je 4. novembra obavestila Gaspromnjeft o svojim planovima.

Na sajtu OFAC-a piše da je zahtev „u toku razmatranja uprave“.

Gasprom ima udeo od 11,3 odsto u NIS-u, dok Gaspromnjeft poseduje 44,9 odsto.

Država Srbija ima 29,9 odsto, dok ostatak poseduju mali akcionari i zaposleni.

MOL je 19. januara potpisao sporazum o kupovini zajedničkog udela Gaspromnjefta i Gasproma u NIS-u.

'Pre bih se ubio, nego da opljačkam Srbiju': Vučić

Autor fotografije, Fonet

Mimović je rekao i da je 21. aprila obavestio kabinet predsednika Srbije o svojim planovima.

Vučićev kabinet nije odgovorio na upit Rojtersa za komentar.

„To je takva igra koja kod nas neće proći. To što ste vi naseli na nju, pa pomislili da iza toga stoji neko iz vlasti, to govori o vama jer se svako kreće u granicama sopstvene pokvarenosti.

„Pre bih se ubio nego što bih to dozvolio, jer bi za mene, da tako opljačkam ovu zemlju, bio dovoljan razlog da više ne živim.

„Čuj, našao neko dve milijarde, pa još srpska firma... Je l' ste ozbiljni? Nikad se u životu time nije bavio, pa će sad on to da da kupi... .

„Pita se valjda i Srbija, evo, ne možeš da kupiš, ne da Srbija", odgovorio je Vučić na novinarsko pitanje o Mimovićevoj ponudi.

Od uvođenja američkih sankcija NIS-u i pregovora o prodaji ruskog udela u kompaniji, Vučić je nekoliko puta govorio da je Srbija želela da otkupi ruske akcije, na osnovu prava preče kupovine, ali da Rusi na to nisu pristali.

Govorio je takođe i da Srbija nikada neće nacionalizovati tuđu imovinu, u ovom slučaju rusku.

Srpski zvaničnici kažu da su pregovori Srbije i mađarskog MOL-a u toku.

Ministarka energetike i rudarstva Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je da očekuje da pregovori Srbije i MOL-a budu završeni do 16. maja, ocenjujući da razgovori „idu dosta dobro".

„Očekujemo da se tada (16. maja) stvore uslovi da se određene informacije podele sa Amerikom koja ugovor treba da odobri", dodala je ministarka.

„Nekima se učinilo da mogu da nas ucenjuju i da možemo da prihvatamo rešenja koja su za Srbiju neprihvatljiva.

„Ja se nadam kompromisu, ako ga bude - bude", rekao je Vučić.

Kaže da ima „četiri ili pet tačaka sporenja", ali da veruje da su svi spremni na kompromis.

Pogledajte video: MOL na pragu da preuzme većinski udeo u NIS-u

Potpis ispod videa,

Ko je Ranko Mimović?

Mimović je rođen 1960. godine i rukovodio je nekolicinom kompanija u karijeri, uz mnogo kontroverzi oko njihovog poslovanja.

Povezan je sa najmanje devet kompanija registrovanih u Srbiji, od kojih osam više ne posluje, dok je jednoj od preostalih privremeno oduzet poreski identifikacioni broj (PIB), a drugoj blokiran račun, piše Forbs Srbija.

Bio je direktor slovenačke firme United Alpe-Adria Limited koja se bavila savetovanjem u oblasti menadžmenta, ali se na tom mestu zadržao od avgusta 2007. do maja 2008, podaci su registra kompanija Velike Britanije.

Iako je prilikom dolaska na suđenje tvrdio da je sudski proces politički motivisan, priznao je krivicu po dve tačke optužbe.

Najavljivao je 2010. da će preko njegove kompanije FIA Invest iz Srbije preuzeti više od 10 odsto vlasništva u hrvatskoj Podravci, iako su mu tada računi bili u blokadi.

Tvrdio je da je to učinio kupovinom malteške firme Fima Ami, koja je bila vlasnica tih deonica, dodavši da je investirao 60 miliona evra u Podravku.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Paradoks Briselskog sporazuma

fonet.rs

Paradoks Briselskog sporazuma

Eldin Hadžović

3–4 minutes

13:58 23. 04. 2026. FoNet |

KOSOVSKA MITROVICA - Organizacija ProAktiv upozorila je da Briselski sporazum, iako nije ratifikovan u Narodnoj skupštini Srbije, proizvodi konkretne posledice u praksi, uz ocenu da za transformaciju srpskih institucija mora postojati jasna i lična odgovornost, prenosi danas KoSSev.

484527 ProAktiv FoNet/logo

ProAktiv je, povodom 13. godišnjice sporazuma iz 2013. godine, naveo da je Ustavni sud Srbije zauzeo stav da je reč o političkom aktu i proglasio se nenadležnim za ocenu njegove ustavnosti.

U saopštenju se ističe da se, uprkos tome što sporazum formalno nije deo pravnog poretka Srbije, njegove odredbe dosledno sprovode u praksi, što, kako ocenjuju, predstavlja zaobilaženje ustavnih i zakonskih procedura. (kraj) elh/mk

https://fonet.rs/politika/Srbija/36818880/paradoks-briselskog-sporazuma.html

kosovo-online.com

Kosovo i Metohija između prava i sile u nastajanju novog svetskog poretka

4–5 minutes

---

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Kosovo i Metohija u novom geopolitičkom poretku predstavlja pitanje koje prevazilazi regionalne okvire i ulazi u sferu globalnih odnosa moći. Poslednja rasprava u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija jasno je pokazala da ovo pitanje ostaje jedno od ključnih otvorenih pitanja savremenih međunarodnih odnosa.

Diskusije predstavnika stalnih članica potvrdile su duboku podeljenost u pristupima, ali i činjenicu da se ne radi o regionalnom problemu, već o temi koja direktno odražava odnose velikih sila.

Predstavnici Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske naglasili su potrebu za „realističnim pristupom“ i daljim jačanjem postojećih političkih i bezbednosnih struktura, uz implicitno prihvatanje stanja na terenu kao polazne osnove.

Nasuprot tome, Rusija i Kina insistirale su na doslednom poštovanju međunarodnog prava i Rezolucije 1244, ukazujući na opasnost od jednostranih poteza i potrebu da Savet bezbednosti ostane centralni okvir za rešavanje ovog pitanja.

Ovakva podela potvrđuje da Kosovo i Metohija predstavlja liniju razgraničenja između različitih koncepcija međunarodnog poretka.

Savremeni svet ulazi u fazu multipolarnosti, u kojoj se moć raspodeljuje između više centara. U takvom okruženju Balkan ponovo dobija na strateškom značaju kao prostor kroz koji prolaze ključni energetski i transportni pravci, ali i kao zona u kojoj se preklapaju bezbednosni interesi velikih sila.

Kosovo i Metohija u tom okviru funkcioniše kao geopolitička tačka preseka. Njegov značaj prevazilazi teritorijalni spor i uključuje pravni, vojni, energetski i ekonomski aspekt.

Posebno mesto zauzima pitanje međunarodnog vojnog prisustva. KFOR, formalno zasnovan na Rezoluciji 1244, predstavlja ključni bezbednosni faktor, ali i instrument šire strateške projekcije. U tom kontekstu sve češće se otvara pitanje redefinisanja njegove uloge.

Eventualno smanjenje prisustva KFOR-a ne bi značilo povlačenje Zapada niti slabljenje NATO-a. Naprotiv, ono bi predstavljalo deo šire transformacije saveza u okviru nove bezbednosne arhitekture. NATO se ne reorganizuje formalno, već evoluira, prelazeći sa modela masovnog i trajnog vojnog prisustva na fleksibilne, mobilne i indirektne oblike delovanja.

Takav pristup podrazumeva smanjenje direktnog angažovanja uz istovremeno zadržavanje političkog, bezbednosnog i strateškog uticaja. Balkan se u tom procesu transformiše iz zone neposredne vojne kontrole u prostor nadgledanja i upravljanog uticaja, uz mogućnost brzog povratka snaga u slučaju destabilizacije.

Energetska dimenzija dodatno pojačava značaj regiona. Kontrola gasnih i transportnih pravaca postaje ključni instrument političkog uticaja, dok infrastrukturni projekti definišu dugoročne odnose moći.

Globalna politika se paralelno pomera ka direktnom odlučivanju između velikih sila. Ključni procesi sve se manje vode kroz formalne institucije, a sve više kroz strateške dogovore na najvišem nivou. U takvom okviru pitanje Kosova i Metohije sve više zavisi od šireg geopolitičkog balansa.

Zbog toga je jasno da trajno rešenje ne može biti rezultat izolovanog dijaloga niti ubrzanih političkih odluka. Ono će biti deo šireg procesa redefinisanja odnosa snaga u svetu koji se menja.

U takvim okolnostima odgovorna politika podrazumeva očuvanje stabilnosti, izbegavanje ishitrenih poteza i zadržavanje strateške fleksibilnosti. Upravljanje ovim pitanjem zahteva dugoročan pristup i razumevanje globalnog konteksta.

Kosovo i Metohija danas nije samo teritorijalno pitanje. To je prostor u kojem se prelamaju međunarodno pravo, geopolitički interesi i transformacija bezbednosnih struktura.

Kosovo i Metohija se ne rešava samo u regionu — ono se rešava u okviru nove raspodele moći u svetu.

Василиј Небензја на седници УН о Косову: Режим Аљбина Куртија убрзава чишћење неалбанског становништва

nspm.rs

: Василиј Небензја на седници УН о Косову: Режим Аљбина Куртија убрзава чишћење неалбанског становништва на северу покрајине. Косовски Срби имају избор да прихвате такозвано „држављанство Косова“ - или да оду

:

4–5 minutes

---

петак, 10. април 2026.

Амбасадор Русије у Уједињеним нацијама (УН) Василиј Небензја изјавио је данас да је за Русију неприхватљиво да се смање буџет и особље те мисије.

Он је оценио ;на седници Савета безбедности УН о новом извештају о раду Мисије УН на Косову (УНМИК) да ситуација на Косову наставља да се погоршава.

„Ултранационалистички режим такозваног премијера Аљбина Куртија убрзава чишћење неалбанског становништва на северу покрајине. Методи су исти као и пре: економско гушење, ширење мреже полицијских станица у северним општинама, насиље које врше косовске снаге безбедности и кампање застрашивања цивила, као и кривично процесуирање Срба под измишљеним оптужбама ради одузимања њихове имовине“, рекао је Небензја.

"Светогрдни напад на српско културно и верско наслеђе се наставља, православна гробља, манастири и цркве се скрнаве и пљачкају. Од 1999. године, више од 60 таквих локација је страдало од руку вандала. Скоро половина њих је потпуно уништена. У покушају да избришу српске председнике, косовски албански псеудо-научници фалсификују историју покрајине, али не могу да избришу историјску чињеницу да је управо Косово колевка српског националног идентитета и српске православне цркве", нагласио је Небензја на седници Савета безбедности УН о редовном шестомесечном извештају о раду УНМИК-а.

Он је навео да „расте број напада маскираних косовских Албанаца на српске полицијске патроле“ у зони копнене безбедности дуж административне линије са централном Србијом.

Осврнувши се на прошле изборе на Косову, руски амбасадор у УН је рекао да се крше основна права политичких представника Срба и додао да Приштина уз дозволу Брисела наставља да саботира стварање заједнице општина са српском већином.

У вези са Законом о странцима и Законом о возилима, Небензја је рекао да косовски Срби „имају избор да прихвате такозвано држављанство Косова или да оду“.

Према његовим речима, "чисто симболично" попуштање Приштине у вези са функционисањем српских медицинских и образовних институција, које се изразило одлагањем спровођења "дискриминаторних такозваних закона", никако није достигнуће ЕУ, већ покушај да се прикрије саучесништво у постепеном преузимању структура које обезбеђују опстанак српског становништва у покрајини.Такође је рекао да се крше основна права српских политичких представника.

"Довољно је поменути сплетке Централне изборне комисије Косовске народне партије против странке Српска листа током такозваних парламентарних избора. Поред управо описаног безакоња, Приштина истражује могућности за распоређивање безбедносних снага на северу покрајине", рекао је Василиј Небензја.

Он је подсетио да је у октобру 2025. године забележена наводна грешка војне колоне КБС, што је представљено као још један покушај локалних власти да делују без координације са командама косовских снага предвођених НАТО-ом.

Истовремено, повећани су напади анонимних косовских Албанаца на патроле српске полиције дуж административне линије са централном Србијом, па су медијски извештаји о наводним плановима Аљбина Куртија да повуче НАТО снаге из тампон зоне изазвали додатну забринутост међународне заједнице.

"Ове снаге су остале једина легитимна војна формација у покрајини, како је предвиђено Куманавским споразумом и Резолуцијом Савета безбедности 1244, уверени смо да би замена међународног присуства приштинских војних снага могла да доведе до озбиљног погоршања безбедносне ситуације. То не сме да се дозволи", казао је Василиј Небензја.

Он је казао да су западне престонице наставиле да попуштају Приштини у присиљавању српских власти да реше косовско питање искључиво под условима Приштине.

"Они помажу у јачању социјалне заштите покрајине", казао је Василиј Небензја.

(Бета, РТ)