Александар Боцан-Харченко / Ли Минг : Стратешко партнерство у име праведног мултиполарног света

politika.rs

Стратешко партнерство у име праведног мултиполарног света

Политика онлајн

9–11 minutes

---

Александар Боцан-Харченко

Ли Минг

Везе Русије и Кине традиционално имају особити карактер, будући да их одликују дубоки историјски темељи. У последње три деценије, које прати заоштравање контрадикција на светској сцени, руско-кинеско свеобухватно стратешко партнерство и координација показали су зрелост, одрживост и независност од спољне конјунктуре. Под стратешким вођством двојице шефова држава, обострано корисни односи Москве и Пекинга постигли су изузетно високи ниво и представљају фактор који доприноси очувању глобалне стабилности.

У мају 2026. године, председник Руске Федерације Владимир Путин, на позив председника Народне Републике Кине Си Ђинпинга, боравио је у званичној посети НР Кини, која је била посвећена двама значајним датумима – 25. годишњици (која се обележава данас) потписивања Уговора о добросуседству, пријатељству и сарадњи између Русије и Кине и 30. годишњици успостављања односа равноправног партнерства од поверења и стратешке интеракције у 21. веку.

Развојни модел билатералних односа, обликован кинеско-руском заједничком декларацијом од 25. априла 1996. године и Уговором о добросуседству, пријатељству и сарадњи од 16. јула 2001. године, јесте камен темељац кинеско-руског свеобухватног партнерства и стратешке интеракције у новој ери. То није само оличење дугорочних добросуседских и пријатељских односа кроз генерације, већ и конкретан израз заједничких вредности читавог човечанства, а то су мир, развој, правичност, правда, демократија и слобода. То не само да помаже руско-кинеским односима да постигну највиши историјски ниво и наставе да напредују, већ и даје важан допринос промовисању праведног мултиполарног света и демократије у међународним односима, очувању послератног међународног поретка и јачању солидарности и сарадње између земаља у региону, што има историјску тежину и практичну корист.

Током посете председника Владимира Путина Кини двојица шефова држава постигли су ново важно разумевање о развоју кинеско-руског свеобухватног партнерства и стратешке интеракције у новој ери. Потписали су Заједничку изјаву о даљем јачању свеобухватног партнерства и стратешке интеракције и продубљивању односа добросуседства, пријатељства и сарадње, а  присуствовали су и потписивању 20 докумената о сарадњи у области трговине, образовања, науке и технологије, као и још 20 докумената из других сфера. Обе земље су такође усвојиле Заједничку декларацију о залагању за мултиполарни свет и међународне односе новог типа. У ова два документа изражен је заједнички став у вези с процесима који се одвијају у светској политици и констатовани су темељни принципи формирања праведнијег светског поретка.

Савремени свет пролази кроз доба великих промена, постепено се развијајући према мултиполарности и новом облику међународних односа. Већина земаља се противи подели света на антагонистичке регионе и блокове, истичући потребу за изградњом кохерентније међународне заједнице. С друге стране, глобална ситуација постаје све компликованија. Унилатерална присила, хегемонизам, блоковска конфронтација и скривени токови неоколонијализма су у порасту. Међународно право и темељне норме међународних односа увек се изнова крше. Свет се суочава с новим ризицима и изазовима.

Позивамо међународну заједницу да се придржава следећих основних принципа у залагању за равноправан и уређен мултиполарни свет, као и у изградњи новог типа међународних односа, укључујући праведнији и правичнији систем глобалног управљања. Треба да подржавамо отвореност, инклузивност и обострано корисну сарадњу уз поштовање развојних путева и модела које суверене државе самостално бирају. Да градимо једнаку и недељиву безбедност, озбиљно водимо рачуна о легитимној забринутости свих земаља о својој безбедности, да се супротставимо блоковској конфронтацији, играма с нултом сумом и ширењу војних савеза, хибридних и посредничких ратова. Да подстичемо демократизацију међународних односа и напредовање система глобалног управљања. Повеља Уједињених нација је темељна норма у међународним односима и мора да се поштује у својој целокупности и свеобухватности, док заступљеност и глас земаља у развоју у међународном систему треба стално јачати. Треба прихватити разноликост светских цивилизација и вредности и чврсто се противити коришћењу људских права као оправдања за мешање у унутрашње послове других земаља.  

Русија и Кина координишу своје напоре у Уједињеним нацијама, Шангајској организацији за сарадњу, Групи 20, АПЕЦ-у, Светској трговинској организацији, БРИКС-у и другим међународним структурама. Треба посебно истаћи БРИКС, који стоји на првој линији глобалног Југа и постаје снажан покретач мултиполарности и демократизације у међународним односима. Ово је платформа за равноправну сарадњу држава које представљају различите цивилизације, културе и развојне моделе. Земље БРИКС-а залажу се за демократизацију међудржавног партнерства, реформисање глобалне финансијске и економске архитектуре, јачање међународног права и ширење могућности за државе глобалне већине. Појачано интересовање за БРИКС од стране држава из различитих региона света сведочи о одавно насталој потреби за правичнијим моделом глобалне сарадње која није изложена диктату, двоструким аршинима и политизацији међународних институција. Русија и Кина наставиће да јачају дијалог и сарадњу у оквиру БРИКС-а, као и да унапређују висококвалитетни развој Веће сарадње БРИКС-а.

Кључна област руско-кинеске сарадње и даље је економија. Упркос компликованој ситуацији у свету, годишња билатерална робна размена стабилно надмашује 200 милијарди долара. Активно се развијају заједнички пројекти у енергетици, саобраћају, индустрији, пољопривреди, ИТ сектору и сферама у којима се примењују високе технологије, укључујући вештачку интелигенцију. Процес преласка на трансакције у националним валутама, рубљама и јуанима, скоро је комплетиран.

Велики значај има усклађивање процеса евроазијских интеграција и кинеске иницијативе „Појас и пут”. Формирање савремених транспортних коридора на територији Евроазије одговара интересима широког круга држава, укључујући земље Балкана. Србија, са својим повољним географским положајем и транзитним потенцијалом, може имати важну улогу у развоју евроазијске повезаности и Иницијативи „Појас и пут”. Учешће у инфраструктурним и логистичким пројектима открива додатне перспективе за економски раст, привлачење инвестиција и технолошки развој.

Посебно место у руско-кинеском дијалогу има хуманитарна димензија. Током посете председника Русије Владимира Путина Пекингу, инициране су Године руско-кинеске сарадње у области образовања (2026–2027). Продубљивање образовних и научних размена доприноси јачању атмосфере поверења између народа и поштовања различитости. Русија и Кина верују да разумевање других култура и традиција чини чврст темељ за дугорочни мир и добросуседство. Све је израженије интересовање наших суграђана за изучавање језика, књижевности, спорта и научних достигнућа обеју земаља. Продубљују се контакти између универзитета, истраживачких центара и организација младих. Русија и Кина остају посвећене даљем јачању веза и са српским пријатељима, између осталог путем активности Руског дома и Кинеског културног центра, који функционишу у Београду.

У садашњим околностима, посебну вредност за глобалне односе имају стабилност, предвидљивост и одговорност. Руско-кинеско свеобухватно партнерство и стратешка сарадња заснивају се управо на овим принципима. Као стални чланови Савета безбедности УН, обе наше земље остаће чврсто посвећене очувању међународног система са УН у центру, светског поретка заснованог на међународном праву, као и темељних норми које регулишу међународне односе на основу циљева и принципа Повеље УН. Треба да ојачамо стратешку комуникацију и сарадњу у оквиру Уједињених нација, бранимо заједничке интересе и међународну праведност и правду, као и да се противимо сваком покушају ревизије резултата Другог светског рата.

За Србију, као и за остале државе, настанак таквог праведног мултиполарног светског поретка ствара прилику за јачање свог суверенитета, очување самобитности, развој економије и вођење независне спољне политике уз доследно очување својих националних интереса. У овом контексту није могуће не указати на проблем Косова и Метохије који је и даље за Србију питање од државне важности и очигледан пример последица кршења универзалних принципа међународног права од стране спољних сила. Русија и Кина доследно наглашавају неопходност проналажења одрживог и прихватљивог решења за Косово и Метохију на основу резолуције 1244 Савета безбедности УН, уз неизоставно поштовање суверенитета и територијалног интегритета Србије. Убеђени смо да дугорочна стабилност на Балкану може да се обезбеди искључиво кроз равноправан дијалог и одбијање једностраних корака бременитих заоштравањем тензија.

Русија и Кина са самопоуздањем гледају у будућност и заједно ће унапређивати билатералне односе како би постигле још виши ниво и квалитет развоја. Спремне смо да сарађујемо и са свим заинтересованим странама зарад свеопште безбедности и благостања будућих генерација.

iskra.co

Маске су пале – Скот Ритер одавно објаснио шта је Запад радио Србима /видео/

Marko Plecic

~2 minutes

---

Маске су пале – Скот Ритер одавно објаснио шта је Запад радио Србима /видео/

15.07.2026. - 15:18

© Sputnik / Руслан Кривобок /

Хрватској је дозвољено да исказује бесну мржњу према Србима узвикивањем усташког поздрава „За дом спремни“, а то је потврдила и последња антицивилизацијска пресуда суда у Сплиту припадницима ХОС-а, рекао је председник Савеза Срба изрегиона Миодраг Линта.

Он је тако прокоментарисао ослобађајућу пресуду за ратног команданта ХОС-а Марка Скеју и још 12 особа за узвикивање усташког поклича „За дом спремни“ у Книну.

А да је и на Западу јасно шта се тамо дешава и шта се тачно дешавало 90-их година на простору Хрватске и на Балкану у целини још пре годину дана објаснио је бивши амерички обавештајац Скот Ритер , гостујући у емисији америчког новинара Гарланда Никсона.

Он је тада констатовао и да је Србији отето Косово и Метохија , да су Американци помагали Хрватима да очисте Хрватску од Срба , кршећи резолуције Савета безбедности УН, али и испричао шта се дешавало у околини Сребренице где је било злочина с обе стране с тим што су, како је приметио, Срби убијали само мушкарце, а Бошњаци и жене и децу.

sputnikportal.rs

Марко Ђурић: Вашингтон покреће стратешки дијалог са Србијом,

nspm.rs

: Марко Ђурић: Вашингтон покреће стратешки дијалог са Србијом, прва сесија у петак. Први пут у историји, Србија и САД подижу односе на ниво стратешког партнерства

:

6–8 minutes

---

 Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је за РТС да је одлука о покретању стратешког дијалога између Србије и Сједињених Америчких Држава једна од најзначајнијих вести у односима две земље у последњих неколико година.

Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је да је одлука о покретању стратешког дијалога између Србије и Сједињених Америчких Држава једна од најзначајнијих вести у односима две земље у последњих неколико година.

Како је навео, у Вашингтону је донета одлука о отпочињању стратешког дијалога, а прва сесија биће одржана у петак.

Први пут у историји, Србија и Сједињене Америчке Државе подижу односе на ниво стратешког партнерства

"Први пут у историји, Србија и Сједињене Америчке Државе подижу односе на ниво стратешког партнерства“, рекао је Ђурић.

Према његовим речима, одлука администрације председника Доналда Трампа представља снажан политички сигнал не само Србији и њеним институцијама, већ и америчкој јавности и државним институцијама.

Резултат вишегодишњег дипломатског рада

Ђурић је оценио да је покретање стратешког дијалога резултат вишегодишњег дипломатског рада.

"Ово је нешто на чему смо радили много година, нешто што је у професионалном смислу једно од озбиљних достигнућа за све наше дипломате које су се за то бориле“, поручио је министар спољних послова.

Захвалио је председнику Србије Александру Вучићу на подршци том процесу.

"Председник Вучић је годинама подржавао наше напоре да унапредимо односе са САД и веома сам срећан и задовољан због тога што данас могу то да објавим", рекао је Ђурић.

Председник Вучић је годинама подржавао наше напоре да унапредимо односе са САД и веома сам срећан и задовољан због тога што данас могу то да објавим

Министар је најавио да на позив америчког државног секретара Марка Рубија путује у Вашингтон, где ће учествовати на самиту у четвртак, док ће се у петак одржати прва сесија стратешког дијалога.

"Ово што се дешава у петак је заиста дипломатска, а и, рекао бих, политичка историја у односима Србије и САД", нагласио је Ђурић.

Према његовој оцени, успостављање стратешког дијалога имаће позитивне ефекте и на економску сарадњу, међународни положај Србије и живот грађана.

"Мислим да ће и економија и грађани и међународни положај и углед Србије овиме додатно бити оснажени", поручио је ресорни министар.

То је буквално, ако бисмо правили паралелу између односа са Европском унијом и Сједињеним Америчким Државама, амерички кластер за Србију. То је стављање Србије у потпуно другу фиоку

Објашњавајући значај новог оквира сарадње, Ђурић је навео да стратешки дијалог Србију сврстава у круг држава са којима Вашингтон има највиши ниво институционалне сарадње.

"То је буквално, ако бисмо правили паралелу између односа са Европском унијом и Сједињеним Америчким Државама, амерички кластер за Србију. То је стављање Србије у потпуно другу фиоку", истакао је Ђурић.

Највиши ниво институционалне сарадње са САД

Говорећи о значају успостављања стратешког дијалога, Ђурић је оценио да Србија улази у круг земаља са којима САД имају највиши ниво институционалне сарадње.

"Србија данас долази у ситуацију у којој није била ни Југославија, да буде званично препозната као један од стратешких партнера САД", истакао је Ђурић, наглашавајући да је то "српски национални интерес".

Према његовим речима, такав статус је важан и због кључних државних и националних питања, пре свега Косова и Метохије, Републике Српске, као и очувања унутрашње стабилности Србије.

"Важно нам је и због КиМ, где се ослањамо на заштиту нашег народа, за Републику Српску, где смо прошле године имали озбиљно разумевање администрације председника Трампа за решавање проблема у Босни и Херцеговини“, навео је саговорник.

Ђурић је оценио да би нови ниво односа са Вашингтоном могао да има значајне економске ефекте, јер, како је навео, представља снажан сигнал страним инвеститорима.

"Једна Мађарска је направила квантни скок у својој економији када је добила статус стратешког партнера, па су бројне америчке финансијске институције, технолошке и друге компаније почеле да користе Будимпешту за деловање према Европи", рекао је Ђурић.

"Србија испунила неопходне обавезе за отварање Кластера 3"

Осврћући се на европске интеграције, Ђурић је рекао да је Србија испунила обавезе неопходне за отварање Кластера 3 и да је Европска комисија годинама подржавала тај корак.

Подсетио је да је Народна скупштина усвојила велики број закона у оквиру реформског процеса, као и да је председник Србије последњих недеља имао бројне сусрете са европским лидерима.

"Синоћ смо у Паризу видели једну слику која заиста може све да нас испуни поносом – да је наш председник једини лидер једне европске земље која није чланица ни НАТО-а, ни Европске уније, ни те коалиције вољних, а који је позван као почасни гост", рекао је Ђурић, оценивши да је то признање положају Србије у Европи.

На питање да ли очекује отварање Кластера 3, министар је поручио да је Србија учинила све што је било до ње.

"Што би Његош рекао: 'Нада нема право ни у кога да убогаљује своје руке.' Оно што можемо да кажемо јесте да смо ми учинили, мислим, све што је до нас", навео је Ђурић.

Говорећи о тешкој саобраћајној несрећи у Црној Гори, у којој су страдали и повређени држављани Србије, изразио је саучешће породици погинуле особе и захвалио црногорским службама на брзој реакцији.

"Радници Клиничко-болничког центра 'Подгорица', као и спасиоци из Котора, Тивта и тог краја, учинили су све и свој посао обавили на изванредан начин", истакао је министар, наглашавајући да су Амбасада Србије и конзулат били у сталном контакту са породицама повређених и пружали им неопходну помоћ.

Коментаришући посету председника Албаније Бајрама Бегаја Бујановцу, Ђурић је рекао да је она реализована у складу са законима Србије, уз поштовање свих протокола и присуство припадника Министарства унутрашњих послова.

Према његовим речима, развијање односа са Тираном у интересу је Србије, а критике те посете треба сагледати и у ширем политичком контексту.

"Посета председника Албаније је нормална билатерална активност једног шефа суседне државе који признаје и поштује статус Прешева, Бујановца и Медвеђе као дела наше земље", нагласио је Ђурић.

Истакао је да Србија са Албанијом настоји да гради боље односе, упркос различитим ставовима о Косову и Метохији, као и да наставља да поштује права албанске националне заједнице у Србији

(РТС)

politika.rs

Вучић на Трамповој мрежи

Александар Апостоловски

9–11 minutes

---

Некада су се цареви дописивали мастилом, краљеви слали изасланике на коњима, амбасадори носили запечаћена писма, а министри спољних послова ноћима преговарали око сваког зареза у заједничком саопштењу.

Данас живимо у епохи у којем један човек, седећи са мобилним телефоном у рукама, може једним покретом палца да изазове више међународних последица и анализа него десетине самита министара спољних послова.

Додуше, тај човек је најмоћнији лидер света који је ту промену разумео пре свих. Док су противници Доналда Трампа друштвене мреже сматрали продуженом руком маркетинга, он их је претворио у продужену руку геополитике. За њега „Трут соушал” није место за разоноду, већ је лична дигитална огласна табла на којој председник САД исписује политичке приоритете, дели похвале, изриче опомене и шаље сигнале који тресу свет.

Данас је довољно да Доналд Трамп притисне један клик и да да се узнемире амбасаде. Другим кликом покреће све тајне службе на планети да поново отворе отворе мапу света и провере да ли постоје старе границе моћи или су већ нацртане нове.

Трећим кликом може да подигне или спусти акције на берзама, да натера највеће светске телевизијске станице да организују специјалне емисије, а да шефови држава почну да траже шминкера који ће им сакрити подочњаке. Јер Трамп је председник који друштвену мрежу користи као лично министарство спољних послова. „Трут соушал” је његова дипломатска писта са које полећу политичке поруке. Носаче авиона ионако већ има, али плове преспоро за његов темперамент. Зато је у најмању руку занимљиво што је већ други пут поделио интервјуе Александра Вучића. Ко познаје Трампа, зна да код њега ништа није случајно. Његова политика подсећа на покер у којем противницима најпре покаже осмех, затим карту, а тек на крају објасни правила игре.

Пре само неколико дана свет је могао да види и другу страну Трампове дигиталне комуникације. Односно, другу страну медаље.

На истој мрежи Трамп је одлучио да јавно исмеје италијанску премијерку Ђорђу Мелони. После вишенедељног препуцавања објавио је фотографију уз поруку која се своди на подсмешљиву опаску да би Мелонијевој требало увести забрану приласка. Коме? Наравно, њему. Пре тога је у једном телевизијском интервјуу тврдио је да га је на самиту Г7 премијерка Италије молила за заједничку фотографију, што је она одлучно демантовала, оцењујући његове тврдње измишљеним. Спор је изазвао озбиљне дипломатске реакције у Европи и заледио односе Трампа и Мелонијеве који су донедавно важили за природне савезнике. Због једне изјаве телевизији и једне мачистичке и шаљиве објаве на мрежи!

И ту долазимо до суштине. Код Трампа друштвене мреже нису место на којем се описује политика. Оне јесу политика. Некада је Вашингтон слао носаче авиона да пошаљу поруку, да би била убедљивија. Данас Трамп пошаље објаву, да би била још убедљивија. Разлика је само у цени горива.

Ако председник САД јавно данима кињи Мелонијеву, то значи да жели да је казни како пред сопственом, тако и пред светском и италијанском политичком публиком. Ако Доналд Трамп необично наглашено два пута промовише председника Србије, значи да из неког разлога жели да то покаже како Американцима, тако и појединим светским престоницама. Сумњам да му је намера да се обраћа Србима и учвршћује Вучићев рејтинг!

Како је његова мрежа „Трут соушал” глобално политичко појачало, два интервјуа Александра Вучића за америчке медије на Трамповој мрежи не могу се свести на обичну интернет епизоду или дигитални дипломатски флерт, већ снажан политички сигнал. Наравно да Вучићеви опоненти кажу: „Да, па шта, Трамп окачи дневно и по десетак објава.” То је већ инфантилно неразумевање Трамповог доба.

Истина је, такође, да би било наивно закључити да је Србија преко ноћи постала нови амерички стратешки фаворит, о чему еуфорично пишу провладини таблоиди. У међународној политици нема пријатељстава из сентименталности, већ само подударања интереса, мада Срби ту врсту прагматизма не носе у себи, већ падају на емоције. Свевишњи очигледно није штедео на нама! Али још већа грешка је потценити симболику Вучићевих интервјуа на Трамповом налогу.

Зато што председник САД одавно води политику у којој симболички гестови често претходе конкретним потезима администрације. Као што ниједна представа не почиње без подизања завесе, његова политичка комуникација не пролази кроз компликоване дипломатске канале већ кроз директну поруку бирачима, односно публици. Када некога промовише пред десетинама милиона својих присталица, он поручује да га сматра политички релевантним.

Вучић је то очигледно препознао. Његови интервјуи за медије блиске републиканском естаблишменту нису намењени америчком центру, нити либералној публици. Они су пажљиво усмерени ка Трамповим бирачима и људима који данас имају највећи утицај на администрацију шефа Беле куће, а пре свега Трампу лично, без икаквог увијања у дипломатски целофан. Вучић је добро разумео да је ово дипломатија медијског простора у којем један интервју стиже до Овалног кабинета много брже него десетине дипломатских депеша које обично остају затурене у фиокама Стејт детартмента.

Посебно је занимљиво што се порука Србије ка Американцима мења. Некада је Београд у Вашингтон одлазио са толиким списком проблема, да су и Срби, а нарочито Американци добијали мигрену. Данас Вучић шаље конкретну понуду. Говори о инвестицијама, економији, стабилности Балкана, енергетици, безбедности и партнерству. И позива Трампа у посету Србији где председник Америке може да очекује величанствени дочек. То је другачији пакет од онога на који су навикле претходне америчке администрације. Вучић је у поменутим интервјуима републиканским медијима посебно наглашавао да су Срби били наклоњенији Трампу од многих америчких савезних држава.

Шта се, дакле, иза брда ваља у америчко-српским односима? Ако је Србија једна од ретких европских држава чији председник успева да два пута привуче пажњу америчког председника на његовом личном политичком каналу, у свету у којем је пажња један од најважнијих ресурса 21. века, а за Трампа свакако најважнија, какву геополитичку тежину доноси таква чињеница? У политици великих сила ретко се два пута понавља исти гест ако иза њега не постоји макар намера да се пошаље порука, много снажнија него што су навикле дипломате и политичари из доба Гутенберга.

Питање је и коме је том објавом све редом желео да се обрати.

Можда се одговор крије у међународном положају Србије која се деценијама налазила у крајње чудној геополитичкој чекаоници. За Москву никада није довољно послушна, за Брисел никада није довољно европска, за Пекинг је челично привезана, а за Вашингтон је често оптерећена прошлошћу. Притом је својеглаво независна, да је претходно наведени сматрају непредвидивом.

Дакле, Трамп хоће да каже да му је важан Балкан, а како је показао да цени искључиво снажне лидере, послао је и поруку на кога рачуна на овом парчету Европе.

Трамп савезнике награђује јавно, а противнике кажњава. Такође јавно. Неодлучне ставља на чекање, као да му се укочио прст. Управо се због тога многи лидери тешко сналазе у трамповској дигиталној дипломатији.

Некада је било довољно да председник дуже задржи руку на рамену саговорника. Некада је редослед седења за столом био важнији од садржаја разговора. У доба хладног рата аналитичари су анализирали ко седи у првим редовима партијског руководства СССР-а. Ко би се померао од првог ка последњим редовима, а ко би напредовао ка говорници, било је основно мерило његовог растућег или опадајућег политичког утицаја. Данас мере ко је кога поделио на друштвеној мрежи и на основу тога процењују његову политичку тежину. Али не на ваги, него на Трамповом налогу.

Ако се променила технологија и ако би многи помислили да би данас и Черчил постао инфлуенсер, силно греше. Технологија се мења револуционарно, али не и суштина људске природе. Људска потреба да у сваком гесту тражи скривену поруку остала је иста. Нема потврде да је Доналд психолог, али је први разумео да политика није само управљање државом, него и управљање очекивањима. Зато се са толиком пажњом анализира шта шерује, а шта прећуткује.

Трамп притом није политичар који дели садржај да би некоме учинио услугу. Он дели оно што се уклапа у његову политичку визију. Зато је најважније питање због чега су се Вучићеви интервјуи уклопили у Трампову слику света.

Велики политичари иначе ретко говоре о другима. Трамп нарочито. Свака Трампова објава је одговор на питање: „Ко сам ја и какву Америку и свет желим да видим?”

Ако је у том одговору Доналд Трамп нашао места и за Србију и њеног шефа државе, онда то свакако није детаљ који треба прелетети погледом, већ узети највећу лупу.

Неко ће рећи да је то ипак само друштвена мрежа. Али и телевизор је некада био само кутија у дневној соби, а интернет играчка за америчке универзитете!

politika.rs

Под Ловћеном поново тргују српским језиком

Политика онлајн

~4 minutes

---

Драги Вуче,

Код мене у Срему кажу да мртва уста не говоре. Међутим, понекад има тренутака када је тишина оних који су нас задужили током свог живота гласнија од речи живих.

Зато ти данас и пишем.

Не да те питам како си успео да створиш азбуку коју разуме сваки Србин, (најсавршеније фонетско писмо на свету) већ да ти кажем да се данас њоме тргује. Не, не продаје се за новац. Продаје се за мир у коалицији, можда за још један потпис или још један договор, вероватно и мандат. Да будем искрен, не знам детаље, сазнаћемо за који дан, недељу, месец…

Да, знам да ти је чудно, шта више и сам сам затечен. Док си ти пешице обилазио српска села, сакупљао речи и спасавао језик од заборава, данас се његов положај одлаже за неко погодније време. Кажу да није тренутак и да има пречих тема. Кажу и да је у питању само још овај компромис, као и онај пре пар недеља. Тако, ваљда, почиње сваки (српски) пораз. Не бринем се ја превише, јер ниједан народ није изгубио свој језик преко ноћи. Потребно је време за то, као и проневера завета оних који су обећали да ће га чувати, па су у међувремену закључили да постоји нешто важније од њега. Ако ниси знао, то је за њих Нови завет!

Теби су говорили да је немогуће угасити живи језик. Данас говоре да то баш није практично чувати од заборава, чак и од напада. Ти си у то време веровао да се народ окупља око слова, а данас неки верују да се народ окупља око политичких функција.

Ти си знао да се држава може изгубити, па поново створити, као феникс из пепела. То нас је најбоље Албанска голгота научила. Крвава стаза трагова у снегу од Мојковца до Крфа, исписала је историју једног народа на ћирилици довољно јасно и разумљиво да остане урезано у националну свест свих потомака оних који су дали своје животе за слободу, за будућност. Али, ако се народ одрекне свог језика и свог писма престаје да буде исти народ.

Зато ми је жао што ти данас не можемо јавити да је твоја борба коначно добила заслужени епилог. Напротив. Опет се подно Његошевог Ловћена расправља да ли српски језик сме да добије место које му припада. Опет се од онога што је право народа прави предмет политичке трговине. Највише боли што се то не чини под притиском непријатеља. Већ уз пристанак оних који су обећали да ће бити његови чувари. Чувари Косовског завета.

Историја ће, Вуче, једног дана записати ко је бранио српски језик када је било тешко. А још пажљивије ће записати ко је ћутао када је требало да говори, али и ко је трговао оним што није смео да изнесе на пијацу. Тај неко је продао прво историју, затим језик, још је остала само црква… али и она ће доћи на ред. Јуче су трговали крвљу предака, данас језиком који говоре, сутра на тезгу иду мошти Св. Василија Острошког. 

Ни сам не верујем шта ти пишем. Људи мењају вечност за пролазност, верујући да је власт најважније одбранити, а не знају да се све у политици може надокнадити. Само се изгубљено национално достојанство најтеже враћа.

Ако наредних дана сретнеш горе Његоша, Лазу Костића, Јову Змаја, Бранка Радичевића, Црњанског, Дучића… реци им да не брину. Остало нас је довољно да одбранимо српски језик до последње “јоте”, иако се књига свела на свега једно слово. 

Но, твоја азбука је преживела царевине, ратове, јаме, логоре и забране. Надам се да ће преживети и наше компромисе.

Александар М. Гајић, историчар

standard.rs

Писмо са Косова или Видовдан на Газиместану

Јања Гаћеша

9–11 minutes

---

Замислите, ходате мирно кроз шпалир полиције и један од полицајаца вас ухвати за раме и одгурне, или стави обе руке на ваша леђа и гурне вас. То су радили и женама, младим девојкама на Видовдан на Газиместану. Фалило је само да су имали мотке у рукама

У тренутку када је једна група Срба на Газиместану почела да узвикује „Косово“ а друга „Србија“, прво нешто слабијим интензитетом а потом све гласније и масовније, албански полицајци – што они обучени у цивилу и помешани са људима окупљеним око споменика, али и они у униформама – буквално су одскочили од земље. Одреаговали су са таквим бесом да не само да смо схватили да су албански полицајци у цивилу свуда око нас, већ и да ће то овог пута бити главни повод за хапшење Срба.

Као и прошлог, тако и овог Видовдана, нервоза код Срба почела је на самом улазу у комплекс Газимeстана јер смо морали да пролазимо кроз металне ограде које су биле толико уско постављене да је тешко било пролазити између њих. По земљи је било готово немогуће газити, а уколико станете на те металне делове, све се померало тако да је ход био прилично нестабилан. На крају тих пролаза чекала нас је полиција која претреса. Захтевали су од мушкараца да подижу мајице, жене да отварају торбе и ваде све из њих. Око свега се правио проблем, чак и око привеска за кључеве на којем су бели орлови, на пример.

На самој капији албански новинари питали су насумично људе: „Што си дошао овде?“ Већина их је игнорисала, али један Србин из Републике Српске је одговорио: „Знаш ти, знаш, зашто смо дошли“. Чим смо и то прошли дочекали су нас полицајци који су делили летке са упутством како да се понашамо.

На њему је, између осталог, писало: „Сви ви треба да будете свесни да Полиција Косова неће толерисати провокативна и насилна дела, вандализам или уништавање и радње које подстичу међунационалну мржњу“ или „КП неће дозволити ношење и истицање разних симбола, као што су на одећи, разне заставе, транспаренти итд., који представљају и подстичу међуетничку, вјерску, политичку мржњу итд. Они појединци који се одлуче да почине криминална/кривична дела одмах ће се суочити са Законом. У случају извршавања кривичних дела биће ухапшен“.

Измишљени разлог

Самим овим летком, односно начином на који је написан, прекршена су права Срба на језик гарантована тзв. Уставом Косова. Да не помињем широм Косова и Метохије заставе тзв. Велике Албаније, симболе „ОВК“, слике њихових ратних команданата којима се тренутно суди за злочине против човечности које гледамо 365 дана у години, и које, можда, вређају нас и представљају подстицање међуетничке мржње и нетрпељивости, али нико за то не хаје. Србима члан 59 „Устава Републике Косово“ изричито гарантује право да користе и истичу своја национална обележја, али то се не поштује и представници међународне заједнице то толеришу.

Елем, да се вратим Видовдану. Окупљање испред споменика Светом кнезу Лазару и Косовским јунацима увек буде достојанствено. Време до почетка парастоса људи користе да упале свеће, направе фотографију испред Кнежеве клетве на споменику и све протиче мирно, готово у тишини и без икаквих провокација – то је за сваког Србина свето место.

Само служење парастоса је нешто што не могу речима описати. Свако ко је присутан учествује у служби показујући на тај начин да целим својим бићем одаје пошту  свим Србима који су до данашњег дана пали „За крст часни и слободу златну“. Након службе, када се црквени великодостојници повуку, следи певање националних песама које никога не вређају, нити шире било какву мржњу.

Шпалир полиције на изласку из комплекса Газиместан, 28. јун 2026. (Фото: Јања Гаћеша/Нови Стандард)

Заиста сам се у једном тренутку запитала шта ли ће ове године да им на памет падне као разлог да застрашују људе, и на тај начин још једном пошаљу поруку да за Видовдан, на Косову и Метохији, Срби једноставно нису добродошли. Онда сам чула „Косово“ и потом „Србија“. Две речи које су наше право, али и њима прст у око. (Зашто им то толико смета ако су убеђени да је све око њихове „државности“ завршена ствар?)

Ако је улаз у комплекс споменика на Газиместану ове године мање-више био сличан прошлогодишњем, излазак није. Сада су припадници полиције били боље организовани, и било је очигледно да су на терену спроводили унапред припремљен план. На пример, у близини капије био је постављен бели контејнер у који су привођени Срби. На другој страни контејнера налазила су се врата где су извођени – појединци са већ завезаним рукама – и одмах убацивани у марице које су  паркиране чекале, али и полицијска возила. (Како се са ухапшенима даље поступало могли сте да сазнате из медија протеклих дана.)

Малтретирање народа

Прошле године смо могли слободно да фотографишемо хапшења, да будемо у непосредној близини полиције, без да нас је ико грубо упозорио или легитимисао. Ухапшене Србе су одводили у оближњи багрењак, па тек када су дошла возила пребацивали их у њих. По изласку из шпалира полиције, народ је могао да стоји где је хтео – ове године ништа од тога.

Излаз нам је био омогућен само на малој капији и то да излазимо у колони један по један – да нас боље виде. Са унутрашње стране комплекса формирала се огромна гужва – никада није било тако – и онда сви у колону. Пролазили смо кроз шпалир припадника тзв. косовске полиције, да би нас на крају дочекао читав ред специјалаца.

Новинари, у огромној већини Срби, били су са десне стране ограђени жутом траком и нико није смео да мрдне, јер је био оштро упозораван од стране полиције и посебно припадника специјалне полиције који су били страшно непријатни, да не кажем непријатељски расположени. Задржавање није било дозвољено, нити сте могли некога да сачекате по изласку из шпалира, већ су нас полицајци терали да идемо говорећи: „Ик“, „Ик“! То у преводу значи „иди“ или „бежи“.

Привођење младића на Газиместану, 28. јун 2026. (Фото: Јања Гаћеша/Нови Стандард)

Оно што је овог Видовдана на мене оставило посебан утисак, поред свега што сам до сада поменула, јесте одгуривање народа од стране полиције без обзира на пол, док смо пролазили кроз шпалир. Замислите, ходате мирно кроз шпалир полиције и један од полицајаца вас ухвати за раме и одгурне, или стави обе руке на ваша леђа и гурне вас. То су радили и женама, младим девојкама. Фалило је само да су имали мотке у рукама и да су нас ударили онако насумично и како кога ко стигне.

Мени су такве слике познате само са телевизије где се приказују језиве сцене сатанизације припадника једног народа и њихово одвођење у логоре. Сада сам то гледала уживо, била део тога и, барем за мене, то је оно што је обележило овај Видовдан. Радили су то са таквим презиром, мржњом, и заиста бих волела да то могу другачије да опишем, али не могу.

Разлог за хапшење једног од 36 Срба, пошто је готово изашао из шпалира, јесте тај што је рекао: „Зашто ме гурате“. На њега су буквално скочили припадници специјалне полиције и заиста брутално спровели до белог контејнера и даље у марицу. То је било језиво за видети – сав онај презир због три изговорене речи.  Зато, Видовдан ове 2026. године памтићу и по томе што су Србима на Косову и Метохији забрањене и „речи“.

Билборд и Завет

Наиме, све је почело неколико дана уочи Видовдана када су у Грачаници покушали да поставе билборд на коме је писало: Завет Видовдана – Добро дошли у Грачаницу!  Одлуку о постављању билборда донела је локална самоуправа у Грачаници. На време су обавестили косовску полицију о намери постављања билборда, као и да ће поводом Видовдана поставити српске заставе дуж главне улице у Грачаници.

Међутим, и једно и друго је забрањено. Засметала им је реч Завет на билборду. Када су заставе у питању, а ни оне нису постављене, представници Општине Грачаница ћуте, или да употребим метафору, праве се мртви. Да кажем и да су у тренутку када је спречено постављање поменутог билборда на лицу места били, поред полиције, и припадници КФОР-а. Ипак, истог дана, у касним вечерњим сатима постављен је измењени билборд. На њему није било Милоша Обилића, ни српске заставе. Све је замењено манастиром Грачаница и слоганом: Видовдан 2026. – Добродошли у Грачаницу!

Обележавање Видовдана на Газиместану, 28. јун 2026. (Фото: Јања Гаћеша/Нови Стандард)

Шта да кажем на крају, на част нека им буде. Не само онима који су на Газиместану радили шта су радили, него и онима у локалној самоуправи што су направили компромис и изменили почетни слоган на билборду. Боље да ништа није писало, да смо остали код тога да су забранили да поставимо билборд, него што смо се одрекли речи Завет! Значи ли то да треба да направимо компромис или, не дај Боже, одустанемо од речи Косово и Србија, своје заставе? Куда више води та снисходљивост?

Посебна прозивка иде на рачун оних који су нам донели овакву „демократију“, те труле Европе, што њени представници на терену и после овог терора само поручују: „Посматрали смо шта се дешавало на Газиместану“. Питање је шта вам је наређено да видите?

Да, умало да заборавим. Патријарх српски ни овог Видовдана није био на Косову и Метохији! Били су бројни митрополити и владике Српске православне цркве и већина њих је последња изашла са Газиместана, онда када је сва горепоменута агонија народа завршена и када је голгота за све ухапшене управо почела.

Јања Гаћеша је дугогодишњи дописник Новог Стандарда из Грачанице и аутор књиге „Писма с Косова 2011-2023: Зашто си нас оставио Београде?“ Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Јања Гаћеша/Нови Стандард

БОНУС ВИДЕО:

politika.rs

Обојена револуција – пут у прошлост

Нешко Мадић *

5–6 minutes

---

Шта би Србија добила увођењем ’пленума’ ЦК и ’зборова радних људи’, које предлажу студенти? Добила би карикатуру Кардељеве Југославије, коју је он Уставом из 1974. године разбио на осам држава и хиљаде ОУР-а. Апсурдност тог система најбоље илуструје пример воза који превози угаљ између Бановића и Београда, на раздаљини од 196 километара. Воз је путовао данима, јер су се мењале локомотиве на границама Србије, Хрватске и Босне да не би угрозиле ’суверенитет независних држава’Страни центри моћи, који су планирали обојену револуцију и уништење Србије, тачно су знали на која два стуба друштва треба ударити да би се друштво довело до анархије и хаоса. То су образовање и правосуђе. Уложене су милијарде евра да би Србија била кажњена због своје независне политике и неувођења санкција Русији. Главна улога рушитеља система додељена је „независним медијима”, невладиним организацијама и правосудним органима.

Организатори обојених револуција, који су унесрећили милионе људи широм света (убијајући пола милиона деце у Ираку, убијајући Гадафија и враћајући либијски народ у племенско уређење и организујући обојену револуцију у Украјини, у коју су Американци уложили пет милијарди долара), окомили су се на Србију и прогласили паролу „Србија мора да стане”. Обојена револуција у Украјини, рехабилитација нацизма и ширење патолошке мржње према Русима довели су до покушаја протеривања осам милиона Руса из Украјине и крвавог рата, који је однео милион и по живота. Сличан сценарио био је планиран за Србију, коју је требало поделити на три државе.

Због чега је образовање одабрано као најслабија карика у друштву? Будући стручњаци и носиоци важних друштвених функција најпогоднији су за манипулацију, јер професори као ауторитети могу да обликују њихову свест у складу с интересима страних служби. Одабран је чак и слоган „Србија мора да стане”, тј. да се врати на ниво из 2012. године, кад је нова власт наследила само 70 милиона евра у каси и кад је била пред банкротом, јер није могла да исплати плате и пензије. Тог тренутка Србија је пошла од минуса од 300 милијарди долара, који су нам нанели наши „западни пријатељи” (санкцијама, НАТО бомбардовањем и пљачкашком приватизацијом), од разорене и уништене привреде и од 550.000 људи које су „жути ослободиоци” избацили на улицу. За само тринаест година Србија је успела да утростручи БДП, да плате подигне са 330 на 1.000 евра, да изгради стотине километара ауто-путева, болница и школа, што је са аспекта Запада било недопустиво.

Девизне резерве износе 29 милијарди долара (ради илустрације, Русија је за време Јељцина имала седам милијарди долара девизних резерви). Чињеница да је Србија у 2024. години имала стопу привредног раста од 2,9 одсто, а Немачка само 0,1 одсто (29 пута мањи раст), била је сигнал за покретање обојене револуције. Ако неко без знања ових података крене у рушење „омрзнутог режима”, мора да се постави питање здравог разума „револуционара”.

Шта би Србија добила увођењем „пленума” ЦК и „зборова радних људи”, које предлажу студенти? Добила би карикатуру Кардељеве Југославије, коју је он Уставом из 1974. године разбио на осам држава и хиљаде ОУР-а. Апсурдност тог система најбоље илуструје пример воза који превози угаљ између Бановића и Београда, на раздаљини од 196 километара. Воз је путовао данима јер су се мењале локомотиве на границама Србије, Хрватске и Босне, да не би угрозиле „суверенитет независних држава”. Док се Европа уједињује, блокадери траже даљу поделу Србије на нова „племена” – „војвођанско племе”, „санџачко племе”, итд. Тако „мали Ђокица” замишља демократију. Сви путују ка Европи, а блокадери у Африку.

Многи се питају одакле толико мржње и спремности на линч политичких неистомишљеника? Главни узрок лежи у корумпираним медијима, у рукама светске политичке мафије, чији је основни циљ дебилизација нових робова новог светског поретка и заштита интереса 0,1 одсто најбогатијих (што се назива „демократија”). Ово је само доследно спровођење „Далсове доктрине” из педесетих година прошлог века (Ален Далас је био први шеф ЦИА, после рата), који је дао „рецепт” за уништење словенских народа као „ниже расе”: „Словене ратом не можеш уништити. Ми ћемо им дати лажне идеале и они ће сами себе уништити. Ми ћемо наћи истомишљенике, своје савезнике и помоћнике у њиховој домовини. Честитост и поштење биће исмевани и сматраће се остатком прошлости. Подлост и дрскост, лаж и превара, пијанство, наркоманија, хомосексуализам, издајништво, шовинизам и међунационалне мржње – све ћемо то неприметно култивисати у свест људи.”

За сада су блокадери успели само делимично да реализују Далсову доктрину. Успели су да Србији нанесу штету од 3,9 милијарди долара, тако што су отерали инвеститоре и смањили инвестиције, у прошлој години, са 5,2 милијарде долара на 2,2 милијарде, а планирани раст БДП-а смањен је са 3,8 на 2,8 одсто. Упркос свим напорима блокадера да „Србија стане”, она је остварила највишу стопу раста БДП-а у Европи у првом кварталу 2026. године. Главни циљеви – разбијање Србије на више држава и уништење привреде – нису реализовани.

*Социолог