Претражи овај блог

уторак, 25. август 2026.

Pritisak SAD i EU: Može li međunarodni faktor da reši političku blokadu na Kosovu?

Pritisak SAD i EU: Može li međunarodni faktor da reši političku blokadu na Kosovu?

8–10 minutes

Iako iz SAD i EU stižu sve oštriji signali nezadovoljstva zbog neformiranja kosovskih institucija, Vašington i Brisel u ovom trenutku neće vršiti pritisak ili primeniti radikalne ekonomske sankcije prema Prištini, smatraju sagovornici Kosovo onlajna, ocenjujući da je reč o unutrašnjem pitanju i veštački izazvanoj krizi za koju najveću odgovornost snosi premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti.

Piše: Milena Miladinović

Kosovo je nakon junskih izbora i dalje bez institucija, a Sjedinjene Američke Države pozvale su političke lidere na Kosovu da sarađuju u skladu sa Ustavom i odlukama Ustavnog suda.

Iz Stejt departmenta su ukazali da kontinuirani politički zastoj dovodi do propuštenih prilika za Kosovo.

„Vreme je da lideri daju prioritet napretku i stabilnosti, u interesu svih građana“, naveo je portparol Stejt departmenta.

Sličan poziv kosovskim političarima je 12. avgusta uputila i Ambasada SAD u Prištini, dok je Kancelarija Evropske unije izrazila zabrinutost zbog činjenice da još uvek nisu uspostavljene nove institucije, uz poruku da odlaganja ugrožavaju mogućnost Kosova da iskoristi prilike koje Unija nudi, uključujući one u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.

Ovakve pozive poslanici opozicije na Kosovu okarakterisali su kao upozorenje za Samoopredeljenje.

Prema rečima člana Alijanse Burima Ramadanija, poslanici Pokreta Samoopredeljenje ne ispunjavaju svoju dužnost na koju su se zakleli, navodeći da poziv SAD i EU o formiranju institucija treba da bude upozorenje toj stranci koja blokira rad parlamenta. 

Poznavaoci političkih prilika ocenjuju da SAD i EU mogu da nateraju Kosovo da formira institucije, ali da trenutno ne postoji pravi pritisak na političare, te da se sve svodi na savete i kritike.

Oštriju reakcija, u smislu sankcija ili blokada, sagovornici Kosovo onlajna ne očekuju, barem ne za sada, jer politička blokada, kažu, nije međunarodna obaveza koju je Priština preuzela, već unutrašnja veštačka kriza, ali i zato što je Amerika okupirana drugim globalnim krizama.

Dobar signal

Viši saradnik Instituta za spoljnu politiku Džon Hopkins Edvard Džozef kazao je da je izražavanje nezadovoljstva pozitivan signal Vašingtona, ali da je malo verovatno da će SAD upotrebiti sve poluge uticaja i ekonomske mere.

Džozef je za Kosovo onlajn rekao da je odgovornost za veštačku krizu na Kosovu najviše na premijeru u tehničkom mandatu Aljbinu Kurtiju.

„Ne verujem da je moguće vršiti direktan pritisak, jer je odgovornost za ovu potpuno veštački izazvanu krizu podeljena. Očigledno je da najveću odgovornost snosi Kurti, jer je pobedio na izborima, a već je mogao da se opredeli za konsenzualnog kandidata za predsednika i da se izvuče iz ovog haosa. Istovremeno, odgovornost snosi i opozicija. Ovo je kriza za celu zemlju, i veoma je štetna za zemlju. Zato je pozitivno i ohrabrujuće što američka administracija izražava svoje nezadovoljstvo i na taj način stvara određeni pritisak“, kazao je Džozef.

Prema njegovim rečima, reakcije SAD i EU na političku blokadu na Kosovu su dobar signal.

„Mnogi kažu: Trampova administracija uopšte ne mari za Balkan. Zato je ohrabrujuće videti da ona izražava svoje nezadovoljstvo, kao što to čine i zemlje Evropske unije. Mislim da postoji odgovarajuća uloga za zemlju poput Sjedinjenih Država da sarađuje i razgovara sa političkim liderima i pokuša da im pomogne da postignu dogovor koji je, pre svega, suverena odluka suverene države Kosovo, ali i da konačno izađu iz ovog zastoja, koji je, ponavljam, veoma loš za zemlju“, dodao je naš sagovornik.

Kako je kazao, Sjedinjene Američke Države imaju poluge uticaja, ali ih neće iskoristiti po pitanju Kosova, jer su uključene u mnoge druge globalne krize.

„Kosovo je mala zemlja i kada bi SAD upotrebile sve svoje poluge, mogle bi to da urade, ali malo je verovatno da će to učiniti. Sjedinjene Države imaju globalne odgovornosti i uključene su u velike krize, sada i u Ukrajini i Iranu. Tu su i trgovinska pitanja. Postoji mnogo toga čime američka vlada mora da se bavi, osim veštački izazvane unutrašnje političke krize na Kosovu“, smatra Džozef.

O ekonomskim merama ili sankcijama za Kosovo je, dodaje Džozef, teško govoriti, jer je politička blokada na Kosovu unutrašnje pitanje i nije reč o međunarodnoj obavezi koju je Priština preuzela, a nije ispunila.

„Nije tako jednostavno govoriti o ekonomskim merama, jer je odgovornost podeljena. Drugo, ovde nije reč o međunarodnoj obavezi koju Kosovo ne ispunjava, niti o obavezi koju je Kosovo preuzelo, a ne poštuje. Ovo je unutrašnji problem među političkim liderima Kosova koji ne ispunjavaju odgovornost koju imaju prema biračima i koji postupaju na veoma sebične i cinične načine, i to je veoma zabrinjavajuće. Ponovo kažem, odgovornost je podeljena, ali realnost je da je Kurti taj koji je pobedio na izborima i koji ima najveću mogućnost da probije ovaj zastoj. On snosi najveću odgovornost“, rekao je Džozef.

I bez sankcija i zabrana veliki gubitak

Analitičar Nedžmedin Spahiu kazao je da je formiranje institucija u interesu Kosova i da to ne bi trebalo da bude preporuka Evropske unije ili Amerike, već želja i spremnost kosovskih političara.

„Formiranje institucija je nacionalni interes Kosova i to ne bi trebalo da bude preporuka od nekog, a da li će Kurti poslušati ono što kažu Amerikanci, to je znak pitanja. On je i ranije umeo da ih ne sluša. Ako ne sluša interes naroda na Kosovu, kako da očekujemo da će poslušati šta mu Amerika ili neko drugi kaže“, naveo je Spahiu za Kosovo onlajn.

Spahiu je mišljenja da SAD i EU neće uvoditi Kosovu zabrane ili sankcije zbog neformiranja institucija, ali je dodao da Kosovo političkom blokadom mnogo gubi.

„Kasni se sa realizacijom dogovora iz Brisela, sa predsednikom Vučićem, koji je nacionalni interes Kosova, i sa mnogim drugim stvarima. Nema pomirenja, ne grade se putevi, ne gradi se ništa, ne radi se ništa. Osim rušenja nelegalnih građevina na jezerima, ništa se drugo ne radi. To je ipak veliki gubitak za Kosovo“, kazao je analitičar.

Spahiu je mišljenja da Kurti ne bi reagovao na spoljni pritisak, opisujući ga škrtim u pregovorima sa Demokratskim savezom Kosova po pitanju izbora predsednika Kosova.

„Kurti traži predsednika koji bi bio pod njegovom kontrolom, a to je neprihvatljivo i za opoziciju i za sve ostale. Narod na Kosovu je dao mogućnost Kurtiju da formira vladu, ali ne i da drži sve institucije u svojim rukama“, rekao je Spahiu.

Jači pritisak nakon novih izbora

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović mišljenja je da će se pritisci pojačati, ali tek nakon novih izbora na kojima će, kako predviđa, lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti odneti ubedljiviju pobedu nego na proteklim.

„Mislim da ćemo ući u još jedan krug izbora, gde će Kurti da odnese značajniju pobedu nego što je to bilo sad u junu mesecu, i da će onda biti pritiska na njega. Bojim se da u ovom trenutku postoji određena neusaglašenost između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih saveznika po pitanju toga šta će biti na Zapadnom Balkanu. Vidimo u Albaniji „Flamingo revoluciju“, u Bosni i Hercegovini probleme po pitanju visokog predstavnika, tu je i nestabilnost na Kosovu“, kazao je Vujinović za Kosovo onlajn.

Po pitanju pritiska, naš sagovornik kaže da je za sada sve na nivou saveta i kritika, ali da međunarodni faktor „ima lek za Kosovo, ali ne želi da ga propiše“.

„Videli smo kako je Sorensen jednom posetom 14. marta rešio određene probleme sa Kurtijem. To je lek za takvo ponašanje, ali ne vidimo da taj lek saveznici Kosova žele da propišu“, kazao je on.

Prema rečima Vujinovića, kritike upućene Kosovu su lažne.

„I biće lažne još neko vreme dok se ne utvrdi šta će biti sa Hašimom Tačijem i presudom, šta će biti sa Vjosom Osmani unutar DSK, Abdidžiku je preživeo, ali da li će preživeti i novi krug izbora? Vidimo najave da će biti novih pregovora po pitanju potencijalnog predsednika. To je borba za život Abdidžikua. A na kraju, kako će uspeti da se reši ustavna nedoumica – ko može da bude vršilac dužnosti predsednika, da li je to Dehari ili je to Hadžiju“, naveo je on.

U svakom slučaju, dodaje Vujinović, rešenje krize zavisi od međunarodnih sponzora.

„Nedostatak rešenja znači da sponzori nisu zainteresovani za rešenje iz sopstvenih motiva, ali mislim da to ide na ruku Kurtiju“, zaključio je Vujinović.


уторак, 11. август 2026.

Вучић: У Црној Гори желе да преваспитају Србе, Србија је мета бруталне кампање

Вучић: У Црној Гори желе да преваспитају Србе, Србија је мета бруталне кампање
ИН4С
6–8 minutes

Новинари су током обиласка Лучана питали председника Србије Александра Вучића шта српски народ у Црној Гори може да очекује с обзиром да је изашла анализа у „Вијестима”: „са хрватима треба да буду стрпљиви, а са Србијом на дистанци”
„Они у Погорици и воде ту политику, они хоће да тих 33 одсто Срба који живе тамо да их преваспитају да не буду поново Срби на неким следећим пописима, а што се Србије тиче, желе што горе односе са Србијом. Не морате да гледате њихове институционалне потезе према Србији који су језиви, довољно је да им погледате медијску сцену и да вам буде јасно да је Србија мета најбруталније кампање од шест, седам дана. Код нас се Црна Гора успут повремено помење. код њих је 90 одсто времена све против Србије”, објаснио је председник
Након критика које Црна Гора свакодневно упићује, председник Србије подсетио је на њихово лицемерје.
„Само чекам како ће још патриотских критика мало да ми држе око тога ко се с ким среће, него да их питам је л су усвојили и 21. пакет санкција Русији. Они су увек први, кад Брисел само најави одлуку, Црна Гора је прва, нису баш ни видели одлуку, али нема веле, не постоји одлука против Руске Федерације коју они сиу подржали и то све унапред бланко”, рекао је Вучић.
„Нисам позвао на бојкот Хвара и Брача, само ми је све лепше у Србији”
Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас, током посете југозападу земље, да није позвао на бојкот Хвара, Брача, Бодрума нити било ког другог туристичког места, већ да је само рекао да су му Кокин Брод, Увачко језеро и друга места у Србији лепша.
Вучић је говорио и о претњама које су му, како је навео, упућене, поручивши да ће без обзира на њих наставити да ради свој посао, док ће се о томе ко има подршку грађана одлучивати на изборима.
Одговарајући на питање о реакцијама у хрватским медијима након снимка који је објавио на Инстаграму и тврдњама да је позвао на „бојкот Хвара и Брача”, Вучић је то негирао.
„Нисам позвао на бојкот ни Хвара ни Брача. Ја сам рекао да ми је лепши Кокин Брод него Хвар, Брач и све друго. Да кажем да ми је лепши Хвар и Брач, који сам последњи пут видео пре 40 година, шта? Одакле би ми било право да ми Хвар и Брач буду лепши него Кокин Брод? Сто пута ми је лепши Кокин Брод, Увачко језеро, све у Србији него тамо”, рекао је Вучић.
Председник је поновио да његова изјава није представљала позив грађанима да бојкотују било коју туристичку дестинацију.
„Ни на какав бојкот никога нисам позивао и шта са тим? Шта хоћете од мене? Да кажем да ми је лепши Брач? Ја ништа не разумем, ја пола тих напада уопште не разумем. Можда сам ја старомодан. Како мислите да кажем да су ми лепши Бодрум, Хвар, Брач или било које друго место”, казао је Вучић.
О претњама: Наставићу да радим свој посао
Вучић се осврнуо и на изјаве политичких противника за које је навео да говоре о „мртвима” и победи, поручивши да га такве поруке неће одвратити од обављања посла.
„Победићемо? Ко каже то? Сваки дан слушам, не знам више ни колико дуго, да ћу бити мртав, а још сам жив”, рекао је Вучић.
Он је истакао да га много више занимају пројекти који се реализују широм Србије и реакције грађана на оно што је урађено.
„Толико сам срећан када видим да се нешто ради у земљи, када видим да су људи задовољни и када поштују нечији рад. Поштују и рад ове државе која је то платила, јер је то огроман новац”, поручио је председник.
Како је нагласио, претње неће утицати на његов рад.
„Можете да ми претите колико год хоћете, ја ћу да наставим свој посао да радим и то је то”, рекао је Вучић.
О најављеном скупу у Ваљеву: „Њих само фотеље занимају”
Вучић се осврнуо и на дешавања у Ваљеву и најављени скуп блокадера, оптужујући их да су својим поступцима и, како је рекао, лажима вршили притисак на Василија Лаловића.
„Мало им је очигледно било што су убили Василија Лаловића. Што је човек морао да се убије због њихових лажи. И сад су га само скинули са листе. Неко се поноси оним што је урадио, онај ко нема чиме да се поноси, он ће да обележава чудне ствари”, рекао је Вучић.
Говорећи о одавању поште страдалима у паду надстрешнице у Новом Саду, Вучић је критиковао шеснаестоминутно ћутање.
„Имамо Србе православне вере, Бошњаке муслимане, Албанце муслимане, имате све вероисповести и нигде нема обичаја да се стоји 16 минута и ћути, сатанистички обичај, то не постоји нигде. И шта их брига. Јесте чули негде да се даје 40 дана кучету које је згазило возило Хитне, е па има код наших блокадера, само код њих. Ја ћу за то време да обилазим и гледам шта је то што радимо и да урадимо више за народ. Да се бавим њиховим бесмислицама не могу”, казао је председник.
„Надам се да бише никога неће да убију”
„Надам се да никога више тако неће да убију и да ће некада да се сете Милице Живковић и Василија Лаловића. Да се сете како су лагали и какав су терор спроводили над породицом Лаловић, а да тај човек није ни био те вечери у Ваљеву”, рекао је Вучић.
Председник је говорио и о нападима на полицајце, поручивши да ће подржавати припаднике полиције који, како је рекао, обављају један од најтежих послова.
„Ти напади на наше полицајце, на људе који су трпели најстрашнији терор, увек ћу бити на страни наших полицајаца и оних који раде један од најтежих послова, а они нека раде своје”, казао је Вучић.
Он је затим активности блокадера упоредио са инфраструктурним радовима које је обилазио током посете.
„Питајте народ је ли задовољнији овим путем или што му сваки дан неко стане и препречи пут и стоји и гледа у небо и нико не разуме шта тачно раде. Они ни не знају имена и презимена погинулих у Новом Саду, никада породице нису обишли, њих само фотеље занимају”, закључио је Вучић.
„Видећемо ко ће победити када дођу избори”
Говорећи о политичкој борби и тврдњама о томе ко ће победити на изборима, Вучић је поручио да се подршка грађана не утврђује унапред, већ на изборни дан.
„А ко ће да победи, видећемо када дођу избори. Гласови се не броје месец, два, три или годину и по унапред, него тог дана. Када се гласови преброје, онда се грађанима Србије саопшти какав је резултат”, рекао је Вучић.
Он је додао да због тога „нема никакав проблем ни са чим”, а осврнуо се и на мађарског премијера Виктора Орбана.
„Никакав проблем немам ни са чим. Видим како се мој пријатељ Орбан овде провео”, закључио је Вучић, преноси Политика.

понедељак, 10. август 2026.

Маригарита Симоњан о изјави новинара ФАЗ-а Михаела Мартенса: Русија је већ показала шта се дешава Немцима који покушају да убију Русе

: Маригарита Симоњан о изјави новинара ФАЗ-а Михаела Мартенса: Русија је већ показала шта се дешава Немцима који покушају да убију Русе
:
~3 minutes

понедељак, 10. август 2026.
Пронађите НСПМ на
&
понедељак, 10. август 2026.
 Русија је већ показала шта се дешава Немцима који покушају да убију Русе, изјавила је Маригарита Симоњан, главна уредница РТ-а и медијске куће "Русија севодња", коментаришући изјаву новинара ФАЗ-а Михаела Мартенса.
"Дописник ФАЗ-а Михаел Мартенс се брани – очајнички – од буре беса на интернету након што је питао Зеленског како би Европа могла да му помогне да 'убије више Руса'", приметила је она.
FAZ correspondent Michael Martens is defending himself — desperately — from a storm of online anger after he asked Zelensky how Europe could help him “kill more Russians.”
He is a grandson of a high-grand ranking Wehrmacht officer.
We showed exactly the Germans of his ilk what… pic.twitter.com/K7rVbvZaIL
— Margarita Simonyan (@M_Simonyan) August 10, 2026
Како је подсетила, Мартенс je унук високо рангираног официра Вермахта.
"Показали смо управо Немцима његове врсте шта се дешава када покушају да убију Русе. Штета што његов деда није ту да га подсети", написала је Симоњан на Иксу.
У суботу, на конференцији председника Србије Александра Вучића и лидера кијевског режима Владимира Зеленског, немачки новинар Михаел Мартенс питао је шта европске земље могу да ураде "да помогну у убијању више Руса".
Портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је јуче да су представници "цивилизованог" Запада одговорили "гробном тишином" на антируске изјаве Мартенса, "наследног нацисте". Према речима Захарове, Мартенс је прави "смеђи пропагандиста" и шири ксенофобне изјаве.
У Немачкој је креирана петиција којом се захтева отпуштање новинара "Франкфуртер алгемајне цајтунга" (ФАЗ) Михаела Мартенса због његових коментара о Русима. Петиција је објављена на платформи change.org.
Отпуштање новинара је затражио и Савез новинара Русије, поручивши да је понашање новинара флагрантно кршење професионалних и моралних стандарда.
(РТ)
Google +0  0  0 Blogger0

уторак, 4. август 2026.

Успон и пад Крајине: Сећања једног министра

Успон и пад Крајине: Сећања једног министра (КРАЈ)
Чињеница о издаји Крајине од стране Милошевића не негира позитивне учинке његове политике (Република Српска и успостављање целовите Србије). И у овом случају се потврђује да нико није саздан из једног комада и да свако има своје лице и наличје
Први део текста можете прочитати ОВДЕ.
Да је заиста постојао сценариј ширења рата на Босну и Херцеговину илустроваћу фрапантном чињеницом из разговора са британским дипломатом, који сам водио новембра 1991. године у Београду, у својству министра спољних послова у Влади Крајине.
Реч је о разговору који је вођен пола године пре почетка рата у Босни и Херцеговини. Разговарали смо на тему Крајине, наших циљева и очекивања, да би он у једном тренутку потпуно изненада рекао „не мислите ваљда да смо ми Сарајеву дали олимпијске игре, зато што нисмо имали друго решење, него смо им то дали, када буде у рату бомбардовано Сарајево, да не буде бомбардована босанска касаба него олимпијски град“. Са том чињеницом, сматрајући је важном, упознао сам Слободана Милошевића лично.
Рат у Босни и Херцеговини и напад на српски народ дефинитивно су показали да од заједничког живота у истој држави нема ништа. Уз то, још једном се показало да се српско национално питање решава пре свега у Босни. Срећом, Србе су тамо предводили озбиљни људи на челу са Радованом Караџићем и Ратком Младићем. Караџић је био избор Добрице Ћосића, човека о коме желим на овом месту рећи реч више.
Добрица Ћосић је једини човек пред којим сам у првом сусрету имао трему. Његова доброта је, као изненађење у злом времену, деловала неочекивано. Отуда можда извор треме. То је човек који је имао најпотпуније разумевање српске ситуације и од њега сам чуо неколико значајних ствари.
Прво, рекао је да ће нас Србе уништити моравска брљивост и динарска плаховитост. Цвијићевски, зар не? Друго, када је био на дужности Председника СРЈ, у телефонском разговору посаветовао сам се са њим око једне конфликтне ситуације у Крајини, која је била везана за Милана Мартића. Он ми је рекао „ склоните тог човека јер не може да се носи са историјом“. Та немогућност ношења са историјом није била карактеристична у том времену само за Мартића. Стекао сам утисак да је од Добрице Ћосића могао научити и онај ко то није хтео. Био је харизматична личност.

NASTAVAK:

понедељак, 3. август 2026.

Svi smo mi Srbi

Svi smo mi Srbi
Milena Vlajić
2–3 minutes

18:08 02. 08. 2026. |
RMANJ - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da ne postoje "bosanski ili hrvatski Srbi", već samo Srbi.
493471 FoNet/Instagram Budućnost Srbije
"Svi smo Srbi. I nema razlike između vladike Sergija, oca Slaviše, Mileta, mene. Mi smo samo Srbi, i ništa više i ništa manje od toga", rekao je Vučić tokom obilaska manastira Rmanj.
On je kazao da će biti upućeno upozorenje pojedinim vladama i medijima u regionu, navodeći da će, ukoliko nastave da dele Srbe, Srbija "i njih tako tretirati". (kraj) vem/mv/bdr

четвртак, 23. јул 2026.

Србија између две НАТО листе

Србија између две НАТО листе

Миша Ђурковић
13–16 minutes

Завештање Микија Ракића и сцена коју је нацртао остаће нажалост још дуго оквир у коме ћемо се кретати. Пристојан човек може макар да разуме шта му раде и да каже „Хвала, у томе не учествујем“. Србија ово не заслужује и има потенцијал за много боље

У уторак, 21. јула, смо сазнали да су истога дана преминули двоје великана југословенске и српске уметности: Оливера Катарина и Драган Папић. Пошто живот пише романе, буквално дан раније добио сам прве примерке своје нове књиге Поп политика, у којој је у четвртом поглављу, посвећеном албуму Идола, „Одбрана и последњи дани“ испричана прича која повезује ово двоје великана.

Наиме, после чувене представе „Ослобођење Скопља“ коју је Љуша Ристић радио у СКЦ-у, следеће што је планирао за Дан младости 1981. била је замишљена представа под називом „Србија“. У ту сврху наговорио је директора Љубу Кљакића да двориште СКЦ претвори у кафану, са шанком и свиме што је за то потребно. У представи је требало да глуми Оливера Катарина. Услед сплета разних околности, Љуша је од пројекта одустао, али је шанк остао, претварајући двориште СКЦ у нешто што ће постати надалеко чувено као Башта СКЦ-а, место где су касније одржани бројни незаборавни концерти, где је недељом од девет била берза плоча итд.

Потенцијале простора први су схватили и подстакли управо Папић и два момка из уметничко-маркетиншко-музичког пројекта у коме је он учествовао са пет београдских момака под именом Дечаци, а затим Идоли. Дакле једног дана су се код Кљакића појавили Папић, Шапер и Дивљан и успели су да га наговоре да им организује концерт у овом новом простору. Љуба не само да је прихватио идеју, него су заједно решили да то буде први концерт у историји СКЦ за који ће се наплаћивати карте. Оне су распродате за свега пар сати, а концерт је изванредно прошао, Идоли су фаму подигли на још виши ниво, а Башта је постала важно место културе.

Објављена листа

Након одавања дужне почасти овим ствараоцима, вратимо се на актуелни тренутак. Запањујуће мало простора у медијима добило је Информерово објављивање списка људи који се налазе на радној верзији такозване студентске листе. И на једној, и на другој страни политичког спектра. Вучић се онако више ритуално осврнуо на то, а на оној другој страни Време је на врло тупав начин пробало да оспори валидност информације. Аргументи су били то што се нека имена понављају више пута и то што квота заступљености жена није испоштована.

Дакле ово јесте радна верзија, никако комплетна и завршена, али је она сасвим аутентична. Имао сам и сам прилику да видим тај списак са ознакама једног од факултета, а онда смо колеге и ја проверавали на разним странама и испоставило се наравно да то јесу имена и људи који фигурирају као кандидати. Дакле поуздано ћете на тзв. студентској листи видети бар три петине од ових имена, а ту су вероватно сва најважнија. Фале још нека, пре свега из Прогласа, али постоје тумачења да се једна озбиљнија екипа спрема за министарска и управљачка места.

Фале, наравно, и оно четворо који су ”изабрани” у савет РЕМ-а, премда то никако није права реч. Ради се о четворо активиста блиских студентској листи (наравно ниједан национално оријентисан) који су противзаконитим одлукама скупштине „активирали“ своје чланство у РЕМ-у након што су пре шест месеци поднели оставке јер је Вучић изиграо договор са ЕУ да препусти РЕМ странцима и блокадерима. Власт је спречила избор члана из мањинских заједница који би био део блокадерске већине, а ови су се из протеста повукли.


Лого Регулаторног тела за електронске медије (Фото: Снимак екрана/Јутјуб/Newsmax Balkans)

Е сад је уз посредовање Грађанских инцијатива, традиционално једне од најважнијих бриселских експозитура у Београду, испеглан случај јер ЕУ хоће да помогне Вучићу да штиклира неке захтеве. Ово четворо људи су, свесно кршећи закон, прихватили да се врате у РЕМ, знајући да ће Вучић тиме да обезбеди даљу блокаду рада и одлучивања ове институције, где због односа четири према четири неће бити могуће да се доносе одлуке.

Ови из власти их погрешно зову „нови лојалисти“, док они напросто раде оно што им је речено споља, чекајући могући тренутак кад ће власт поново да скине гаће и да им заиста да и петог члана. То уопште није немогуће јер Вучић, да би опстао на власти, сада даје све, а једино остаје питање тајминга. На пример, његови изасланици и инфраструктура жестоко раде на цепању српског политичког простора у Црној Гори и цепању српске цркве тамо, затим на подршци опозицији у Српској и покушају да помогну Блануши да победи Додиковог кандидата итд.

Плодови Ракићевог система

Но, вратимо се онима који се на листи налазе. Њихова имена коначно откривају стварну природу ових протеста, програмска начела, ставове о одређеним друштвеним и државним питањима и много тога другог. Чињеница да ће тако састављена листа да добије на наредним изборима најмање 35 посто је огроман успех процеса препарирања и дубинске окупације Србије, наравно реализован уз помоћ режима који, као што је Парезановић у књизи показао, управо наменски промовише такве кадрове, сматрајући националисте и патриоте за највеће непријатеље.

На овом месту треба поменути и Микија Ракића. Овај заборављени, већ једанаест година покојни човек, бивши шеф кабинета Бориса Тадића, вероватно је најважнији овдашњи креатор система који се данас заокружује. Наиме чињеница да ћемо у земљи у којој се 80 посто људи противи НАТО добити парламент са две НАТО листе, потпуно очишћен од и најмање странке која се противи НАТО-у је резултат фантастичне вишедеценијске операције коју је пре скоро 20 година водио поменути Ракић.

Мики Ракић је био главни оперативни играч и координатор процеса цепања Српске радикалне странке и креирања овог монструма који је већ 14 година на власти

То се наравно заснива на систематској превари српског бирачког тела и дубокој корупцији пословне, безбедносне, интелектуалне и тек на крају политичке елите, јер она више не постоји. Ракић, а затим Вучић су темељено уништили партијски систем Србије који је грађен деведесетих година. Зато сада уз једнократне преваре попут апстрактних „студената“ можете да попуњавате тај простор преко ноћи чим год хоћете, уз довољно пара и медијског простора.

Мики Ракић је био главни оперативни играч и координатор процеса цепања Српске радикалне странке и креирања овог монструма који је већ 14 година на власти. И процес је наравно од почетка вођен за овог човека, док је мучени Тома послужио као једнократни ован за отварање врата. Тиме је пре свега трећина националних и конзервативних бирача преведена на „европску“, а заправо на НАТО страну, где преко система корупције и превара опстаје упркос томе што мисли и осећа другачије.


Томислав Николић и Александар Вучић на оснивачкој скупштини СНС-а, 21. октобра 2008. (Фото: Wikimedia commons/Serbian Progressive Party/CC BY-SA 3.0)

Све што треба је онда да се остатак простора ојача и да се створи истинска НАТО странка, што се постиже најпре уништавањем националног простора, а затим његовим попуњавањем НАТО субјектима. Ово прво је урађено 2023, када је Вучић темељно почистио и заметке неког националног страначког простора, а затим омогућио да се та енергија преусмери ка тзв. студентском покрету који је наравно од почетка НАТО пројекат и треба да резултира управо оваквом листом коју сачињавају они за које је Сребреница непобитно геноцид, а ЕУ и НАТО немају алтернативу.

А листа је управо таква, уз неколико симболичних изузетака који би требало то да прикрију, попут можда академика Вукосавића који је ономад полемисао са Марком Булатом о томе да је ли је земља равна. На њој се налази очекиваних неколико спортиста, попут Видића и активисте Штимца (са све женом), као и Бодирога који је део херцеговачке екипе, врло заступљене у протестима. Ту је и Феђа из Синдиката који се вратио на мод из кампање 2000. Ту је наравно и онај професор активан на подкастима, али апсолутно нико од његових неколико сарадника, а да не говорим о њиховом тражењу да листа буде пола-пола у тој дивној симфонији националног и грађанског о којој слушамо две године.

Да скратим, листа нема ништа стварно национално у себи и то и јесте била идеја од почетка, о чему смо већ писали. Људи који воде овакве ствари су озбиљни и ништа се не препушта случају. Ево, пре неки дан причам са колегом, истакнутим националним интелектуалцем који се спрема за пензију. Ја га наивно питах кога оставља иза себе, да ли је имао асистента да обликује, а он ми лепо објасни да му никада нису дали да доведе асистента, да не би направили исту грешку као са њим.

Ко су људи на листи

Е сад, ко су људи на „студентској листи“? Најпре, наравно, ректор Ђокић као очекивани носилац, јер целу причу од фебруара прошле године, кад су се странци углавном повукли, пре свега носи такозвани ректорски колегијум, где су он и неколико декана, главних активиста. Затим тужитељ Јасмина Пауновић, један од носилаца покушаја да странци комплетно преузму тужилаштво и правосуђе, кадар повезан са БЦБП и целом окупационом структуром.

Затим Жељко Хубач, кадар врло укљученог позоришног еснафа, па Катарина Томашевић из Форума београдских гимназија, један од носилаца криминалне блокаде гимназија и основних школа, итд. Ту се налазе разни кадрови система невладиних организација, углавном зелени, црвени и ЛГБТ оријентисани кадрови са универзитета, активисти попут инжињера Ђајића, Златка Кокановића, бивши гувернер Шошкић као кадар новосадске Пајтићеве линије, активиста тзв. војног синдиката Новица Антић, локални НВО параполитички активисти попут Предрага Воштинића, затим најлибералнији преостали професор Богословског факултета, др Растко Јовић, уз ранијег професора Ненада Божовића, који је прошле године сам отишао са факултета због подршке блокадама, па сликарка и активиста Биљана Вилимон итд.

Ево да илуструјемо по местима. Са Педагошког факултета из Сомбора су три особе, професори Љубица Опарница, боље пласирана чак и од Јова Бакића, затим Снежана Гордић и Гордана Коздеровић. Баве се математиком, салмонелом и другим занимљивим научним питањима, објављују углавном на енглеском језику, и обично то буду колективи радови у којима има три до пет аутора. То је типични профил данашње квантофрене науке. Уважене колегинице немају никакве везе са друштвеном и политичком науком нити било какво политичко искуство колико знам. О идеолошком усмерењу не треба да трошим речи јер вам је профил студентских активиста ваљда јасан.

Добро, па како је могуће да ће национални бирачи за то да гласају?  Тако што немају појма ко су ови „интелектуалци“ и професори, чиме се баве и шта заговарају

Нишки кадрови су јако занимљиви и следе традицију коју је поставио Растислав ЦЕУ Пешчаник Динић из ЗЛФ. Тамошња социологија и англистика су изгледа још црвенији  и „урбанији“ од београдског универзитета, што је тешко замислити. На броју десет је Татјана Пауновић, регуларни сарадник Пешчаника, на месту 71. Немања Крстић, социолог који предаје социологију породице и промовише ЛГБТ агенду, на 126. Ирена Љубомировић, античар коју је Вучић прозивао као блиску сарадницу бившег неотитоистичког декана Наталије Јовановић (која је иначе дошла као напредњачки кадар), 182. Бојан Благојевић, филозоф и блиски сарадник Динића, 202. Александра Николајевић, идеолошки најближа Женама у црном, и да завршим са 224. доцентом социологије Милошем Јовановићем, снажним заговорником ЛГБТ агенде и богоборцем који је Свето причешће дефамирао као начин ширења заразе. Уважени колега наравно предаје социологију пола и рода.


Протести студената и грађана испред РТС-а, април 2025. (Фото: Wikimedia commons/Bracejerkovic/CC BY-SA 4.0)

Дакле ето те фине синтезе националног и грађанског која се претвара у бруталну неотитоистичку и леволибералну скупину, односно фул НАТО листу. Ова листа по ономе што можемо да видимо не прави се да се добију избори, већ да се уништи постојећа опозиција и промовише комплетно нова НВО екипа у политички покрет. Од некадашњих пет посто ЛДП-а, преко бајке о студентима и нашој деци доћи ћемо дотле да нам преко 35 посто парламента, а можда и свих 40 ако прође и неки остатак западне опозиције, стоји иза ЛДП програма.

Добро, па како је могуће да ће национални бирачи за то да гласају?  Тако што немају појма ко су ови „интелектуалци“ и професори, чиме се баве и шта заговарају. У кампањи ћете, као и на Утиску недеље, да гледате неку децу која рецитују благоугодне пароле, ови кандидати ће бити у другом плану, а стварни организатори и потенцијални кандидати за министре далеко иза, ван домета јавности. Људи ће гласати за алтернативу јер не могу да трпе више ово што 14 година влада, желе да се боре против корупције итд.

Дакле, најпре ћемо имати парламентарне изборе (јер за разлику од председничких где нема кандидата, њих Вучић вероватно може да исконтролише) и после њих вероватно наставак исте власти, али још дубље увучене у НАТО агенду и нову, јачу опозицију ЛДП провенијенције, уз вероватно минималне остатке старе опозиције и по свој прилици ниједну националну странку у парламенту.

Завештање Микија Ракића и сцена коју је нацртао остаће нажалост још дуго оквир у коме ћемо се кретати. Пристојан човек може макар да разуме шта му раде и да каже „Хвала, у томе не учествујем“. Србија ово не заслужује и има потенцијал за много боље, колико год је обе ове струје систематски уништавале.

Миша Ђурковић је директор Центра за геополитику на Школи за међународне односе будимпештанског Матија Корвин Колегијума. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Wikimedia Commons/Dejan Krsmanovic – Protest walk in Čačak/CC BY 2.0

БОНУС ВИДЕО:


уторак, 21. јул 2026.

Италијански суд пресудио: Рак официра последица мисије на КиМ

Италијански суд пресудио: Рак официра последица мисије на КиМ, држава мора да плати 300.000 евра

darkon
3–4 minutes

21.07.2026. - 9:49


Getty © Frans Sellies

Италијански суд одлучио је да бивши официр Нунцио Сантучи добије одштету од 300.000 евра, закључивши да је његов рак желуца повезан са условима током војне мисије на Косову и Метохији, где је, према пресуди, био изложен контаминираној средини и остацима муниције са осиромашеним уранијумом.

Како пише „Рома тудеј“, а преноси „Косово онлајн“, бивши командант Ратног ваздухопловства Нунцио Сантучи више од 30 година служио је италијанској држави, обављајући оперативне и командне дужности, између осталог водио је и одбрамбену групу на аеродрому у Ђаковици на КиМ, а његов задатак је био да осигура безбедност италијанског контингента. Након тога је оболео.

Много година касније, суд у граду Велетри признао је да су га управо те мисије коштале здравља и да је седамдесетпетогодишњи Сантучи „жртва дужности“, уз утврђени степен трајног инвалидитета од 65 одсто.

Правоснажна пресуда потврђује да је његов рак желуца последица посебних еколошких и оперативних услова са којима се суочавао током мисије на Балкану, на територијама контаминираним азбестом, наночестицама тешких метала и остацима муниције која садржи осиромашени уранијум. Суд је пресудио да официр, као жртва дужности, има право на 300.000 евра одштете.

Дијагноза му је постављена 2013. године. Подвргнут је операцији уклањања дела желуца, а потом и још две хируршке интервенције због компликација изазваних болешћу. И данас се суочава са њеним последицама.

Током судског поступка сведоци су описали услове на аеродрому у Ђаковици након бомбардовања 1999. године, наводећи да су се на том подручју налазила уништена војна возила, остаци рата, велика количина прашине и терен оштећен експлозијама. Према њиховим исказима, чак је и вода коју је италијански контингент користио за хигијену и припрему хране долазила из извора који су сматрани контаминираним.

Вештак кога је именовао суд истакао је да је Космет био у великој мери загађен наночестицама насталим експлозијама бомби са уранијумом. Одлука суда потврђује принцип да у оваквим случајевима није потребно доказивати узрочну везу са апсолутном научном сигурношћу.

Председник Националне опсерваторије за азбест и војни адвокат Ецио Бонани рекао је да иза овакве пресуде стоји више од самог правног принципа.

„То је прича о официру који је посветио више од 30 година свог живота држави и који и данас сноси последице тих мисија. Суд је признао истину која је предуго остала без одговора. Ова одлука враћа му достојанство и представља важан преседан за све војне припаднике који су служили на Балкану и још увек чекају правду“, рекао је Бонани.

rt.rs / РТ Балкан