Novi generalni sekretar UN i sudbina teritorijalnog integriteta Srbije
Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn
Intervju direktora Departmana za međunarodne organizacije Ministarstva spoljnih poslova Rusije Kirila Logvinova nije samo proceduralno objašnjenje izbora novog generalnog sekretara Ujedinjene nacije. Između redova, njegova poruka ide mnogo dalje: izbor novog šefa Sekretarijata mogao bi imati direktne posledice po pravni položaj država koje se oslanjaju na odluke Saveta bezbednosti — među njima i Srbije.
Kada Logvinov naglašava da će Moskva proces pratiti „maksimalno ozbiljno" i da će procenjivati „stepen podudarnosti pristupa kandidata sa Povelјom UN", to je više od diplomatske formulacije. To je signal da će Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti, koristiti sve institucionalne mehanizme koji su joj na raspolaganju — uključujući i pravo veta — ukoliko proceni da kandidat odstupa od principa suverene jednakosti i teritorijalnog integriteta.
Veza između Rusije i Srbije u okviru UN nije retorička, već pravna. Status Kosova i Metohije i dalje je definisan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, koja potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Dokle god Savet bezbednosti ostaje centralni organ odlučivanja o pitanjima mira i bezbednosti, taj dokument zadržava punu pravnu snagu. Svako relativizovanje hijerarhije organa UN ili političko tumačenje Povelje moglo bi oslabiti taj okvir.
Logvinov posebno insistira na članu 100 Povelje UN, koji obavezuje generalnog sekretara na nepristrasnost i nezavisnost od uticaja pojedinih vlada. Time indirektno otvara pitanje dosadašnje prakse i upozorava da funkcija generalnog sekretara ne sme postati politička platforma, već mora ostati administrativna i normativno utemeljena.
Izbor novog generalnog sekretara UN dolazi u trenutku kada se globalni poredak menja. Jačanje država Globalnog juga, kao i rast uticaja grupacija poput Briks i Šangajska organizacija za saradnju, pojačali su zahteve za reformom UN. Ali suštinska reforma nije samo pitanje proširenja Saveta bezbednosti ili geografske zastupljenosti. Ključno pitanje jeste da li će Povelja UN ponovo postati doslovni temelj međunarodnog prava ili će ostati predmet selektivnog tumačenja.
Prema principu regionalne rotacije, sledećeg generalnog sekretara daje Latinska Amerika. U užem izboru, kako kaže Logvinov, nalaze se Mišel Bašele, koju podržavaju Čile, Brazil i Meksiko, i Rafael Grosi, kandidat Argentine - četiri države koje nisu priznale Kosovo i dosledno se pozivaju na princip teritorijalnog integriteta.
Ova činjenica sama po sebi ne prejudicira ponašanje budućeg generalnog sekretara, ali ukazuje na politički kontekst iz kojeg kandidati dolaze. Ako novi generalni sekretar bude dosledno poštovao Povelju i hijerarhiju organa UN, Rezolucija 1244 ostaće čvrst međunarodno-pravni oslonac Srbije. Ako, međutim, prevlada logika političke interpretacije, institucionalna snaga tog dokumenta mogla bi biti potisnuta u drugi plan.
Zato izbor koji predstoji nije tehničko pitanje. To je deo šire borbe za karakter međunarodnog poretka. A između redova Logvinovljevog intervjua može se pročitati poruka: u toj borbi, Savet bezbednosti i pravo veta ostaju ključni instrumenti zaštite međunarodnog prava — i, posredno, teritorijalnog integriteta Srbije.
