Цвијетин Миливојевић: Ја сам мало радикалнији у оцени тренутног понашања парламентарне опозиције, ја их зовем „смоквин лист-опозиција“

nspm.rs

: Цвијетин Миливојевић: Ја сам мало радикалнији у оцени тренутног понашања парламентарне опозиције, ја их зовем „смоквин лист-опозиција"

:

13–16 minutes

---

Ако се посматра период од увођења вишестаначја, Србија се у последњих више од годину дана, од пада надстрешнице и погибије 16 људи, налази у једној од најозбиљнијих друштвених криза током које је коалициони механизам власти дубоко зашао у палијативну фазу. Али, режим то не жели да призна и достојанствено оде кроз ванредне парламентарне изборе. Покушава да по сваку цену продужи опстанак до неког имагинарног рока, највероватније до тренутка када се потроше средства намењена за пројекат ЕXПО, тих 18 милијарди евра за колико се Србија задужила. То у разговору са Зораном Пановићем у подкасту "Пола сата Демостата" каже Цвијетин Миливојевић, политиколог.

Он истиче да сада имамо стање које раније није виђено, уз неке квази организације имамо традиционалне опозиционе странке које су биле једини озбиљни такмаци у политичком животу, али и покрет који се формирао након 1. новембра 2024. који је најјачи на антирежимској страни, а нема чак ни организациону форму. Назива се студентска листа иако она у ствари не постоји, у процесу је формирања које траје дуго, не знамо ко су људи на тој листи, чак није сигурно ни да је завршена, али има огромну подршку грађана. То је потпуно нова ситуација у којој се чак ни људи из политике не сналазе, једнако они из власти и они из традиционалне опозиције. Саговорник Демостата потврђује да је кабинет садашњег премијера Ђура Мацута реакционарнији од кабинета његовог претходника Милоша Вучевића, али тврди и да је нелегитимнији.

– Ту Владу је изабрао парламент који се од 25. новембра претпрошле године налази у стању државног удара. Сетите се како је изгласан буџет за 2025. годину, без расправе. А то је књишка дефиниција државног удара: кад једна институција система, или државни званичник поништи права, обавезе и надлежности друге институције, односно председница Скупштине је поништила права и обавезе највишег законодавног и представничког тела у Србији. Други проблем је што ову Владу предводи председник, а у њој су три или четири министра који се налазе међу укупно девет оснивача некаквог покрета за народ и државу. Дакле, половина тих оснивача води ову Владу а да нису изашли на изборе. Фактички, преузимају власт од СНС-а као највеће партије владајуће коалиције. То је раније виђено када је ЈУЛ ушао у власт 1998. а да то није "зарадио" на изборима. Трећа ствар је то што се неки министри понашају као осветници, пре свега према, како кажу, "блокадерима" или студентима, грађанима, мање према опозицији. Најзад, опозиција од 2014. није показала много ефеката у борби за рушење власти и задовољавају се тиме да евентуално нека од листа прескочи цензус који је у међувремену председник Вучић спустио на 3% – каже Миливојевић и додаје да имена за која се не зна да ли ће на крају бити на студентској листи, пролазе кроз медијског "топлог зеца" не само од стране власти, већ и опозиције.

Наглашава да су студенти у протестима, кроз "ниси надлежан" и "хоћемо институције", "да се поштује Устав и закон", јасно одредили за шта се залажу, што су и грађани препознали, али да традиционална опозиција то није поставила као крунски разлог да, евентуално, не изађе на изборе. Опозицији није сметало то што је Вучићу требало шест година да испоштује Устав и да се због функције председника државе повуче са позиције председника странке, ни то што је он носилац листе на парламентарним, локалним чак и изборима за месне заједнице иако то Закон о спречавању корупције забрањује. Али, студентима је то сметало и "погодили су мету" јер су то и грађани подржали.

Смоквин лист

На питање водитеља да ли је слабост покрета то што студенти очигледно иду на деперсонализацију, Миливојевић каже да је ово стање потпуно ново, преседан да неко има апсолутну подршку а да ништа није понудио, ни програм, ни имена кандидата, ни лидера. Али, грађанима очигледно то не смета да дају огромну подршку тој листи и да поруче како оно што је традиционална опозиција или власт нудила, није више оно што људи желе. Он потврђује да се у прорежимским медијима у последње време појављује термин "традиционална опозиција" који би требало да направи дистанцу према "терористима блокадерима", што је стара игра власти када желе да направе фрагментацију на политичкој сцени.

– Ја сам мало радикалнији у оцени тренутног понашања српске парламентарне опозиције, не зовем их тако лепо како их зове власт ("традиционална опозиција") или као они који их не воле ("контролисана опозиција"). Ја их зовем "смоквин лист-опозиција". И то кажем са најлепшим жељама јер, имате стање државног удара од 25. новембра 2024. (а не кажем то само ја, и први човек опозиције Драган Ђилас је то одмах рекао али је после ревидирао свој став) а и даље већи део парламентарне опозиције статира у том игроказу под изговором: "покажимо да смо европски да бисмо убрзали евроинтеграције" – објашњава Миливојевић.

Указује да је "тајна" Вучићевих победа на изборима то што је нудио широку листу на којој су били и потомци равногораца и потомци комуниста, па дојучерашњи радикали и Г17, СПО и бошњачка странка Сулејмана Угљанина и партија Расима Љајића, као и комплетан СПС. Нема гласача који ће да испадне са те "булдожер" листе. Тог модела су се сада досетили и студенти, и нејасно је зашто опозиција у томе не види оно што види ДС, Еколошки покрет, у последње време и ДСС.

– Можда је ДС отишла превише, можда није требало да дају бланко подршку, своју инфраструктуру и кадрове ако треба и за бирачке одборе, али то је њихов избор који је часнији него што чини други, већи део опозиције који је ушао у отворени политички рат са листом која не постоји, а зове се студентска. Зашто? Јер импутирају тој листи да хоће да им забрани да се баве политиком. А ко је то тражио? Ја сам чуо друге гласове: да студенти траже да опозиција изађе на изборе, али груписана, да не дође до расипања гласова. То није прича о јединственом фронту у коме би били тзв непостојећа студентска листа и тзв постојећа али неутицајна опозиција. У старту су студенти тражили да ако се политичари власти не мешају у њихов покрет, зашто би се мешала опозиција од које су неки стварно до јуче били власт. Такође сам чуо да није забрањено активистима неких странака да уђу именом и презименом на студентску листу, видело се то и на изборима у Косјерићу и Мионици. Све је то могуће. И сасвим је сигурно да у том случају нема расипања гласова грађана који су за опозицију – наглашава Миливојевић и потврђује став водитеља да ће Вучић као "изборни технолог" убацити неку своју колону, али да је ту сада његов домет ограничен јер би листе попут "студенти који воле да уче", "студенти који још више воле да уче" или "студенти који су научили", произвеле расипање сваког промила иначе његових гласова.

Непожељна подршка

У овом тренутку, тврди Миливојевић, од рушења Александра Вучића много је важније питање система који би морао да се коначно ресетује.

– Пре пар дана за председника Уставног суда изабран је човек који јавно говори и пише да није важно шта каже Устав ако је председник Републике освојио 2,3 милиона гласова. То је садашња политика у судској грани власти. Имамо и ситуацију да се у скупштини, уз присуство опозиције на жалост, усваја сет измена закона који уређују судство, тужилаштво а који је на три корака уназад у односу на уставне промене које смо спровели у сарадњи са ЕУ – истиче он.

На питање какав ће однос студената према захтеваној лустрацији бити уколико им, на пример, за формирање владе недостаје неколицина гласова оних који подлежу лустрацији, Миливојевић, уз опаску да није он тај који ће одлучивати, каже да међу 14 странака које сада чине владајућу коалицију сигурно има честитих људи јер би било претерано тврдити да су се сви који се налазе на листи СНС огрешили о своје професионалне норме. Тврди да се чак ни проевропска опозиција не кандидује као поуздан потенцијални савезник студентској листи после избора.

На питање водитеља да ли је реално очекивати да Европска унија подржи некога ко ће сутра, доласком на власт, поништити договоре које је Вучић направио са Западом и ЕУ, Миливојевић каже да "тај кога подржи ЕУ да би дошао на власт, не треба да буде власт у Србији" и да аналогија са подршком Запада из 2000. године сада више не важи.

– Сада је питање ко је Запад. Имате Вашингтон, па ЕУ а и унутар ње две земље чија је политика другачија. Не постоји више колективни Запад. Али у овом случају не мислим да би Србију усрећили они који би дошли уз помоћ Запада, на пример ЕУ. Ако је то једини начин да дођу на власт, не треба да долазе. С друге стране, постоји проблем: видљиво је да делегација европарламентараца која је боравила у Србији, подржава ову власт. Европљани су смислили правило и праксу стабилократије у Србији, тога нема ни у једној другој земљи-кандидату, чак се и у Црној Гори од тога одустало. Зато решење кризе у Србији не сме да зависи искључиво од ЕУ. Иако мислим да Србија мора да нађе своје место у ЕУ, морамо да изађемо из фатализма који промовише став да ЕУ нема алтернативу. Такође, овде имате лажну причу да је пала подршка ЕУ. Истина је да се повећава подршка ЕУ аутократском режиму овде и грађани то врло добро разумеју. А зашто подржавају аутократу? Зато што је он хипер послушан, испоручује све њихове захтеве који се тичу територијалног интегритета. Зашто ту подршку није имао Борис Тадић? Јер је био недовољно конструктиван по питању КиМ а овај јесте. Да ли је мени циљ да слушам глас Брисела и Каје Калас која води своју унутрашњу битку једне прибалтичке државе против Русије и уопште је не интересује шта се дешава овде или ћемо да слушамо глас грађана Србије – пита саговорник Демостата.

Потврђује тезу водитеља да ми још увек бијемо битке из 90-их, не осећамо живот око нас и бесмислено покушавамо да правимо савезе тамо где се не могу направити
Пријатељи, где сте

– Немамо искрене пријатеље и кад би имали озбиљно државно или национално питање сем Косова, не знам ко би нас подржао. Формално, имамо политику, што је Тадић говорио на четири стуба, а у објективној ситуацији око Нафтне индустрије Србије, испада да нам нису искрени пријатељи ни Руси ни Американци, ни ЕУ ни Кинези. Волео бих да правимо неке ефикасне потезе. Мени се, уз све замерке које имам према Додику, допао начин на који је он решио кризу која је претила да смести у бунар и Републику Српску и њега лично. И то је решио за месец дана тако што је закуцао на врата најмоћнијег и направио дил са њим, решио проблем. И ми имамо сада РС и америчког човека на челу РС – објашњава Миливојевић.

Шта то значи за фамозни "српски свет", било је следеће питање водитеља. Миливојевић каже да је "српски свет" само једна поштапалица чији је циљ да се дискредитује свако ко има искрено, државно одговорно размишљање о будућности ове земље. "Потпуно бесмислена ствар, као једна врста страшила којим се прети" наводи он.

– Милсим да Србија мора да се врати ономе што пише у њеном Уставу. Кад је реч о националним питањима, лепо у Уставу пише да је КиМ део Србије који има право на суштинску аутономију. То треба да буде алфа и омега за српску политику. То значи да макар у симболичком смислу треба да буде пет граничних полицајаца на граници са Косовом. А ми водимо две врсте политике. Једна каже: да бисмо улетели у ЕУ, ратосиљајмо се Косова, то је малигни тумор наше политике. Као да ЕУ једва чека на нас. Друга је: хајде да ратујемо за Косово. Ваљда постоји и нешто између. Кад је Република Српска: не треба нама присилно уједињење са Републиком Српском, искористите Дејтонски мировни споразум који је толико добар, искористите Вашингтонски споразу, који омогућава и БиХ, и Федерацији и Републици Српској практично конфедералне везе и са Хрватском и са Србијом. То је можда начин да се на мала врата приђе ЕУ – наглашава Миливојевић.

Водитељ подсећа да је Вучић правио разне трилатерале, са Румунијом и Бугарском, па са Албанијом а "Опен Балкан" више нико и не помиње, сада као да прави Малу Антанту са Орбаном и Фицом, а и поред тога се све своди и даље на Босна, Србија, Косово… Да ли је то мера наших пропалих политика, било је питање за госта који каже да то ипак није само наша кривица.

– Да постоји добра воља ЕУ, да се смире чак и размишљања о тензијама на Балкану, она би једноставно "усисала" остатак Балкана. Решила би тако питање границе, а то није само Косово. У Санџаку живи озбиљан број Бошњака и да би отишли у своју матицу, Сарајево, морају да пређу неке границе, показују пасоше, то исто морају и Срби који из БиХ желе да дођу у Србију. Ако ЕУ има добре намере зашто за почетак не укине границе према тим малим територијама као што је укинула између својих чланица. Чини се да некоме са стране одговара да постоји такав комплекс који омогућава да се хушкају они против нас и ми против њих – каже Миливојевић.

Илустрацију те ситуације водитељ види у сталном провлачењу тезе да "усташе руше Србију", да су студенти усташе, али хрватски нафтовод Јанаф нико не назива усташким. Миливојевић каже да је регистровао још гору ситуацију: Једној посланици опозиције (из ЗЛФ-а) импутирали су да зато што има словеначки пасош, рачуне полаже у Словенији. Када је она отворила причу да пола Владе и бар десетак посланика има хрватску домовницу и путовницу, настао је мук.

– То је једна врста лицемерја које слушамо. Али, више ме занима да ли ће неко Вучићу да скрене пажњу због тога што је месецима најмлађе чланове нашег друштва, мислим на студенте, који су будућност ове земље, називао терористима, усташама, фашистима, нацистима, лопужама, убицама, криминалцима, вођама обојене револуције. Чак је слао патријарха Порфирија да Путину објашњава како је овде обојена револуција. Да ли он схвата да после тога нема назад? Да више неће добити глас њихових родитеља, бака и дека. И према том резону би требало да се управља, да каже: да видимо, шта је то палијативна могућност за мене. Да се на достојанствен начин повуче – закључује Цвијетин Миливојевић.

(Данас)

nova.rs

Dušan Janjić:  Za krađu američkih predsedničkih izbora odgovorni BIA i Vučić

Beta

4–5 minutes

---

Politički analitičar Dušan Janjić izjavio je danas da za nameštanje predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) 2020. godine smatra odgovornim Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA) i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Janjić je agenciji Beta kazao da je posle jučerašnjeg govora američkog predsednika Donalda Trampa u Davosu apsolutno jasno da je istraga o nameštanju izbora u toku i da obuhvata i Beograd.

„Do sada je bilo nekoliko najava, o pokretanju istrage o krađi američkih predsedničkih izbora, preko društvenih mreža i da je jedna IP adresa iz Srbije korišćenja za kampanju protiv Trampa. To do sada nije bilo potvrđeno, ali posle jučerašnjeg govora predsednika Trampa u Davosu sada je apsolutno jasno da je istraga u toku i da obuhvata i Beograd", kazao je.

Prema njegovim rečima, u SAD postoji nešto su „ovdašnji poluobrazovani političari i eksperti iz BIA prenebregli".

Dušan Janjić Foto:FoNet/Zoran Mrđa

„U SAD postoji Nacionalna bezbednosna agencija koja kontroliše sajber sjekuriti, pogotovo u situacijama koje utiču na američke interese i demokratiju. Ako se pokaže da je to tačno, a nemamo razloga da sumnjamo da Tramp izmišlja, treba očekivati procesuiranje svih ljudi koji su učestvovali u nameštanju američkih izbora. Ne isključujem mogućnost da je to BIA radila preko neke privatne agencije, ali blisko vezane s vlašću i s konceptom borbe protiv obojene revolucije", rekao je Janjić.

Mislim da je u tome učestvovao jedan broj ljudi koje su sada počeli da sklanjaju iz vrha BIA, dodao je, ali to ih neće spasiti.

„Postavlja se pitanje dokle će istraga ići i da li će obuhvatiti i Aleksandra Vučića, koji sve kontroliše u Srbiji. To bi bila veoma teška situacija za Vučića, jer bi se pokazalo da jedna država vodi sajber-kriminalnu akciju protiv druge države, u ovom slučaju protiv SAD za poziciju predsednika. Ko će sve biti obuhvaćen krivičnim gonjenjem odlučiće američki tužioc", istakao je analitičar.

#related-news_1

Navode da iza nameštanja izbora u SAD stoji srpska firma „Roaming Networks", Janjić je ocenio kao „dosipanje vode na Vučićevu vodenicu".

„U toj istrazi mora da bude uključeno Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije. Dok se ne dokaže da u BIA ne postoji tim za borbu protiv obojene revolucije, a Aleksandar Vulin je trvdio da postoji, za učešće u nameštanju američkih izbora u operativnom smislu smatram odgovornu BIA, a u političkom i kriminalnom Aleksandra Vučića", zaključio je Janjić.

Predsednik SAD Donald Tramp je juče na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu najavio uskoro pokretanje krivičnog gonjenja zbog ukradenih izbora 2020. godine.

„Ljudi će uskoro biti krivično gonjeni za ono što su uradili. Bili su to namešteni izbori", rekao je Tramp.

On je početkom decembra prošle godine povezao srpsku kompaniju „Dominion voting systems" s lažiranjem predsedničkih izbora u SAD 2020. godine.

Tramp je na društvenim mrežama podelio objavu u kojoj se navodi da je Ilon Mask uspeo da spreči nameštanje izbora 2024. tako što je onesposobio kompjutere pomenute kompanije u Srbiji.

Donald Tramp je 2020. godine izgubio predsedničke izbore od Džoa Bajdena, ali je još u toku izborne noći tvrdio da su demokrate pokrale izbore na kojima su u čak 28 američkih država korištene mašine za elektronsko glasanje i optički uređaji za prebrojavanje glasačkih listića kompanije „Dominion voting systems".

Sedište ove kompanije je u Kanadi, a ima ćerke firme za razvoj softvera u SAD, Kanadi i Srbiji, a na srpskom tržištu je prisutna od 2011. godine.

Američki sajt „Stolen elections facts" je svojevremeno objavo da je „Dominion" otvorio svoj data centar u Beogradu preko srpske kompanije „Roaming Networks", poznate i kao „Dot networks", koja posluje i na američkom tržištu.

rtv.rs

Grenel:  Evropa je u nevolji, Srbija treba da prati američki, a ne evropski put

Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija Vojvodine

~2 minutes

---

Grenel je na mreži X podelio objavu Marte Kos nakon razgovora sa Vučićem uz kritiku ekonomije EU.

Izvor: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

''Evropa je u nevolji, Brisel davi vaše ekonomije. Inovacije su skoro mrtve. Kompanije ne rastu unutar Evrope. Vučić treba da prati stazu Sjedinjenih Američkih Država, a ne Evrope'', napisao je on.

Kos je u svojoj objavi navela da je sa Vučićem ranije danas na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu razgovarala o reformama koje su Srbiji potrebne da bi čvrsto ostala na svom evropskom putu i napredovala sa Planom rasta.

"Dogovorili smo se da pojačamo naš zajednički rad na energetskoj bezbednosti, smanjenju zavisnosti i zajedničkom radu na nezavisnoj Evropi", navela je Kos.

Prethodno je Vučić izjavio da je sa Kos imao vrlo dobar razgovor o aktuelnim temama u odnosima Srbije i EU, među kojima su u fokusu bile reformske obaveze kao i energetska sigurnost.

On je istakao da su razgovarali i o tome kako da se kroz evropske instrumente i Plan rasta za Zapadni Balkan ubrza ekonomska konvergencija i otvore dodatne razvojne mogućnosti za privredu i mlade.

n1info.rs

EEAS:   Srbija se ponovo nije usaglasila sa četiri deklaracije koje je EU usvojila

FoNet

2–3 minutes

---

FoNet

|

21. jan. 2026. 08:56

Shutterstock/LeStudio

Srbija se ponovo nije usaglasila sa četiri deklaracije koje je Evropska unija (EU) usvojila, a tiču se produženja sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini i uvođenja novog kritertijuma za sankcionisanje osoba iz Belorusije, objavljeno je danas na sajtu Evropske spoljnopolitičke službe (EEAS).

Oglas

Srbija se nije usaglasila da odlukom da se restriktivne mere Rusiji produže za još šest meseci, do 31. jula 2026. godine, odnosno i da se na listu sankcionisanih osoba dodaju još dva imena.

Tu odluku EU podržali su Albanija, Bosna i Hercegovina, Island, Lihtenštajn, Crna Gora, Severna Makedonija, Norveška i Ukrajina.

Srbija se nije usaglasula ni sa restriktivnim merama kojima se na listu sankcionisanih dodaje 41 plovilo, odnosno tankeri nafte takozvane "flote u senci".

Kada je reč o Belorusiji, EU je uvela novi kriteterijum za stavljanje na listu fizičkih ili pravnih lica, entiteta ili tela odgovornih za sprovođenje, podržavanje, korišćenje, učešće u ili olakšavanje radnji ili politika koje podrivaju ili ugrožavaju demokratiju, vladavinu prava, stabilnost ili bezbednost, u EU ili njenim državama članicama, u međunarodnoj organizaciji ili u trećoj zemlji.

Teme

Москва: Запад жели да одвоји Србију од Русије и потчини је интересима НАТО-а и ЕУ

iskra.co

Москва:  Запад жели да одвоји Србију од Русије и потчини је интересима НАТО-а и ЕУ

Marko Plecic

4–5 minutes

---

Москва: Запад жели да одвоји Србију од Русије и потчини је интересима НАТО-а и ЕУ

15.01.2026. - 19:54

© Министарство спољних послова Русије

Запад жели да потчини Београд интересима Европске уније и НАТО-а, изјавила је Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова.

На питање РТ Балкан да прокоментарише изјаву министра за европске послове Француске уочи посете Загребу о томе да су борбени авиони „рафал" продати Србији, као и Хрватској, зарад стратешког интереса ЕУ и НАТО-а да постепено „ослободе Србију од зависности од Русије", као и да учврсте њену везу са западним државама, Захарова је поручила:

„Нема ничег новог у таквом курсу Запада. Током многих година Србију приморавају, управо тако, приморавају је да раскине узајамно корисне историјске везе са Русијом и покушавају да забију ексер у руско-српске односе. И, узгред, много тога другог чине, како би потчинили Београд интересима Европске уније и НАТО-а".

Како каже, то би било у реду, када би то било за добробит и развој Србије, али то овде није случај, већ желе да учине Србију и Србе „беспоговорно потчињеним туђим интересима".

„Да их лише сопственог гласа, сопственог идентитета, да се овом неолибералном агендом избрише културни код Срба и Србије, да им се наметне туђа воља и туђе вредности", истакла је Захарова.

Захарова је појаснила да западни владајући кругови настоје да очисте Балкан од традиционалног, објективно основаног присуства Русије у региону.

„Да тамо нема нас, наше земље. Ни на који начин. Иако, још једном кажем, ако погледамо на пројекте, а ви сте баш у претходном питању говорили, поставили сте питање о нашем пројекту, искључиво оријентисаном на просперитет Србије, пројекту везаном за НИС. Ако погледате на наше друге пројекте, они нису само конструктивни и ефикасни, већ су и сви усмерени на просперитет Србије – економски, индустријски, културни, научни… Наведите ми макар један пројекат који је био деструктиван, или који је, на пример, био конструктиван, али није ишао у корист народа Србије. Да од њега имају користи неки кругови, а да народ Србије пати од неког таквог пројекта. Не можете навести ниједан такав пројекат", нагласила је руска званичница.

Како каже, западњаци решавају своје геополитичке циљеве, што је апсолутно штетна пракса.

„Поткопавање српско-руских политичких и трговинско-економских веза је део општег стратешког задатка Европске уније и НАТО-а да избаце све тзв. треће земље, како их зову, из балканског региона. И Русију, и Кину, и Турску… Да више нема никога. А зашто је то потребно? Апсолутно је јасно, како би разложили Србију, да Србија остане без самосталности, да не би могла да се ослања ни на кога. Да буде у потпуности зависна од Брисела", поручила је Захарова.

Како је појаснила руска званичница, по западној логици, држава може имати само позицију верног подаништва, те да Брисел не предвиђа никакву другу самосталну или равноправну улогу.

„Треба само прогутати у оквиру тих својих структура и даље потчинити, и наметати вољу, као сада. Сви, у суштини, схватају да одсуство нормалне сарадње у економској, хуманитарној, финансијској сфери са Русијом води њиховом сопственом паду, Европске уније, али ништа не могу да учине, јер су везани некаквим узајамним обавезама, под маском колективних начела. Не воде се равноправношћу, слободом дискусије и доношењем одлука на основу ње, већ бирократијом која је специјално са врха наметнута у виду некаквих Урсула, Бореља и Каја", истакла је Захарова.

На крају, подвукла је, према замисли Европљана, Србију треба лишити економског и политичког суверенитета.

„Ја сам сигурна да Србија, чији народ воли слободу, чији народ је независан и који је прошао кроз огроман број искушења, то неће дозволити. Не зато што то користи Русији, или Кини, или неком другом, већ зато што то користи самим Србима", закључила је Марија Захарова.

rt.rs / РТ Балкан

Mitić: Zapadna priča o Račku se raspala

kosovo-online.com

Mitić:  Zapadna priča o Račku se raspala

~2 minutes

---

Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku Aleksandar Mitić, koji je izveštavao sa Kosova svih 78 dana Nato bombardovanja, kaže da se zapadna priča o Račku na kraju raspala, ali da je taj narativ i dalje korišćen kako bi se dao legitimitet jednostranom proglašenju nezavisnosti 2008. godine.

„Taj slučaj, dakle 1999. i 2008. zajedno su dva najeklatantnija primera urušavanja međunarodnog prava i takozvanog poretka zasnovanog na pravilima", smatra Mitić.

On je objasnio da je Vilijam Voker dan nakon operacije, kako je kazao, histerično pozvao sve novinare, prenosi Juronjuz.

„Dan nakon same operacije, Vilijam Voker je došao na vrata medija centra i histerično pozvao sve novinare da krenu za njim jer se tamo nešto strašno dogodilo. Kada su novinari stigli u Račak, Voker je počeo da koristi termin zločin protiv čovečnosti", rekao je Mitić.

Ovaj događaj, iako nikada nije stvarno utvrđeno da je policija izvršila masakr civila, poslužio je kao povod za optužbu protiv Srbije. Kasnije, događaj je bio opravdanje za agresiju Natoa na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Pismo sa Kosova ili vreme odluke

standard.rs

Pismo sa Kosova ili vreme odluke

Јања Гаћеша

11–14 minutes

Ako nastavimo da svojim postupcima stavljamo do znanja da nam do Kosova i Metohije nije stalo –  a upravo je takvo stanje u ostatku Srbije – pa šta briga velike sile za naše granice, naša prava, za Mićino srce, za naše stradanje?

Drugog dana Božića srela sam svog poznanika Dejana Stolića iz sela Godance u opštini Štimlje, koji kao raseljeno lice živi u Starom Gracku kod Lipljana. Nakon čestitanja praznika – kao da je jedva čekao – pitao me je: „Možeš li da pogodiš gde sam bio po Badnjak?" Nabrojah nekoliko mesta gde Srbi iz Lipljana i nekoliko okolnih sela obično seku hrast uoči Božića, ali nisam pogodila.

„Bio sam u šumi nedaleko od Godanca. Tamo gde smo do 1999. godine sekli badnjak. Sa badnjakom u autu, prvi put posle skoro 27 godina prošao sam svojim selom", rekao mi je uz osmeh, i dalje sav ushićen zbog toga. Pitala sam da li ga je neko od starih komšija Albanca video i odgovorio je potvrdno. „Kiša je padala, otuda i manje ljudi na ulici, ali javio sam se komšiji koji je bio zatečen", rekao mi je.

Razgovarali smo i o drugim temama, ali smo se nekoliko puta vraćali na Badnji dan i njegovu odluku da baš tamo ode. „Ne znam, tako mi je došlo. Kao da mi je neko rekao da idem u Godance. Ne mogu da objasnim. Pozvao sam dvojicu drugara, rekao im gde idemo, i jednostavno smo otišli. Nije bilo straha, ničega. Vodila me je želja, Gospod, eto", kaže mi.

(Stoliće iz Godanca pominjala sam u tekstu od pre 13 godina u kontekstu toga da je jedan od njih, Mića, kidnapovan. To je Dejanov rođeni brat, i u trenutku kada su ga albanski krvnici oteli  (u junu 1999. godine), imao je samo 18 godina. Oni ni danas o njemu ne znaju ništa. Žive sa vešću koju im je preneo komšija Albanac nekoliko dana posle kidnapovanja, a to je da je čuo kako su Mići izvadili srce. U tom trenutku, svega nekoliko dana pre njihovog proterivanja iz sela, Stolići su mislili da im je to rekao da bi ih dodatno uplašio, tumačili su to kao vid pritiska. Tek sa otkrivanjem Žute kuće, shvatili su da je govorio istinu. Od tada žive sa tim gorkim saznanjem, ali i činjenicom da je upravo to njihove roditelje pre vremena oteralo u grob.)

„Sada će Albanci u Godancu misliti da si došao nešto da im poručiš. Kazaće da Srbi nešto znaju čim si selom prošao, i to sa badnjakom", kažem mu. Odgovara da mu to nije bila namera. „Nisam na to ni pomislio. Samo sam čistog obraza prošao kroz selo u kojem sam rođen. Ništa loše nikome nismo učinili, zašto da ne odem i prođem ulicama koje i meni pripadaju", kazao mi je sa tugom, jer se setio Miće.

Proslava Božića

Nekako sam još pod utiskom tog našeg razgovora. Razmišljam, sigurno su se i Albanci u Godancu setili Miće, kada se proširila vest da je jedan od Stolića viđen kako selom prolazi, barem oni stariji da mlađima ispričaju. Takvi su oni. Bez obzira što je toliko vremena prošlo znaju da pamtimo, i pričaće o tome.

    Nekako se prešla ta granica straha. Mislim, nije on nestao, već smo naučili da živimo sa njim kao sastavnim delom svog života

Poput Dejana koji je uzeo ključeve od auta i sa drugovima otišao u rodno selo, ja sam dva dana uoči Božića peške prešla stazu svog detinjstva i mladosti, prvi put od završetka bombardovanja. I meni je poput njega nešto tako došlo. To je staza (put) koja je stopostotno okružena Albancima, ali nije me bilo briga. Jednostavno mi je dosadilo kretanje okolnim putem isključivo autom ili kombi prevozom, i tih kilometar i po do svog sela prešla sam kao nekada, kada sam bila malo slobodnija. Da budem iskrena, blagi grč je postojao, ali sam je prešla. Ne znam da li ću se opet usuditi, ali o Božiću jesam.

Nismo ja i Dejan nikakvi izuzeci, ili nešto posebno hrabri. Rade to Srbi sa Kosova i Metohije, posebno o praznicima. Odlazi se tada do mesta u koja se inače ne zalazi. Niko od nas ne može da opiše taj trenutak kada samo kreneš, tako nam dođe. Samo pomislimo na Gospoda i krenemo u grad, selo, ulicu, da obiđemo napuštena ognjišta ili crkve gde smo kršteni – da nas želja mine.

Nalaganje badnjaka u hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici, 6. januar 2026. (Foto: Eparhija raško-prizrenska)

Svi oni koji dolaze na Kosovo i Metohiju na dva-tri dana slobodniji su od nas koji ovde živimo. Razlog je taj što Albanci znaju da su oni gosti i da će otići. Problem imamo mi koji ovde živimo, ali i oni koji hoće za stalno da se vrate. Mi smo njima trn u oku.

Lep nam je Božić bio ove godine, nekako svečan i posebno mio. U seču badnjaka išlo se organizovano, ali već drugu godinu zaredom bez pratnje KFOR-a ili policije. Jesu bili prisutni na određenim mestima, posebno policija, u nešto većem broju, ali narod je išao sam. Išlo se uz pesmu, sa zastavama i sa decom, kako i običaj nalaže.

Nekako se prešla ta granica straha. Mislim, nije on nestao, već smo naučili da živimo sa njim kao sastavnim delom svog života. Da se radujemo i praznujemo jednim delom svog bića, a da u trenutku kada osetimo strah samo kažemo sebi u bradu: „Ma, biće ono što je rekao Bog". (Ima i toga da su nam pratnje dosadile, jer stradamo što stradamo – sa njom ili bez nje, isto nam je.)

Zanimljivo je i da je kiša padala tokom celog dana, ali je utihnula oko pet sati popodne, taman kada se lože badnjaci u portama. Tek pokoja kap se mogla osetiti, ali to nije smetalo da vatra svom jačinom gori i da bude varnica. Sve je praćeno vatrometima, ali i zvukom crkvenih zvona, sa porukom da smo još tu.

Poruka Beograda

Naravno da nije sve prošlo mirno jer je u Gračanici policija problem pravila grupi Srba iz sela Dobrotin koji su nosili majice sa natpisom: Hajde se sine prekrsti i reci Hristos se rodi. Naterali su ih da skinu majice, pa su im ih posle pola sata vratili. Sporan je bio natpis i slika hrama Svetog Save. Čista provokacija zbog proslave Božića. Nije im se svidelo sve ono što su od ranog jutra gledali, nema drugog objašnjenja.

Ono što se, pak, desilo u Kosovskoj Mitrovici posebno nam je privuklo pažnju. Reč je o baneru koji je policija zaplenila, a koji je trebalo da bude postavljen na jednoj zgradi. Na njemu je pisalo: Mir Božiji, Hristos se rodi.

Ukratko; baner je policija oduzela grupi volontera Srpske liste i odnela u policiju. Na zahtev policije, gradonačelnik Kosovske Mitrovice Milan Radojević i članovi Srpske liste, koji su želeli da postave pomenuti baner, otišli su u policijsku stanicu na razgovor sa nadležnima. Tamo im je rečeno da su za njegovo postavljanje morali da upute zahtev takozvanom Ministarstvu za lokalnu samoupravu, ili, drugim rečima, o tome ne može gradonačelnik sam da odlučuje. Kako god, baner je vraćen u večernjim satima i postavljen.

Ponoćna božićna liturgija u manastiru Gračanica, 2026. (Foto: Eparhija raško-prizrenska)

Zašto nam je to bilo posebno zanimljivo? Zato što su se obistinile naše sumnje da će se nakon konstituisanja opštine na severu, u koje su se posle tri godine vratili Srbi, opstruirati uvek i na svakom mestu od strane centralnih vlasti. Zamislite kako će biti kada neka druga odluka lokalne samouprave bude trebala da se sprovede, kada ih, eto, zbog jednog banera ovako „driblaju".

Još zanimljivije nam je bilo što su, a zbog dešavanja za Badnji dan, mediji preneli reakciju, ni manje ni više, nego ministra spoljnih poslova Marka Đurića na društvenoj mreži X. Od svega napisanog u tom kratkom saopštenju nama u glavi samo odzvanja to što je reč o Ministarstvu spoljnih poslova. Sve bismo drugačije shvatili da se oglasio i ministar unutrašnjih poslova.

Nije reč ovde da li je to Marko Đurić, Ivica Dačić ili Janko, Petar, ovde su sporna ministarstva. Ispada da smo mi u drugoj državi, tamo neka nacionalna manjina, pa se nadležno ministarstvo bavi nama – i to se ne dešava prvi put. Sve to dolazi u momentu kada smo svedoci da u svetu vlada opšti grabež, i kada je Kosovo kao bumerang mnogim zemljama zakucalo na vrata.

Granica straha

Ako bih grubo rezimirala proslavu Božića na Kosovu i Metohiji, onda ispada da nam je najveće iskušenje priredila sopstvena država. Sve što su Albanci uradili nije iznenađenje. Mi smo uvek spremni na to da će da nas udare, samo čekamo da vidimo gde i kako. Ima li, posle svega što smo od njih doživeli  i preživeli, nešto što nas može iznenaditi?

Mi, sa Kosova i Metohije, sem života više nemamo šta da izgubimo, i tu granicu sve češće prelazimo. Zato se i odlučujemo u trenutku za poteze koji, možda, i nisu poželjni u ovoj neslobodi. Ako bi se desio incident, konkretno meni, Dejanu, ili svim onim Srbima koji rade još hrabrije stvari, iz policije bi rekli da smo izazivali, jer šta ćemo tamo, i potpuno smo svesni toga.

Naravno da ne bi bili upravu, jer nikome od nas to ni na pamet ne pada. To je prosto želja da se oslobodimo tih nevidljivih lanaca koji suviše dugo stežu. Ali, džaba se mi na trenutak njih oslobađamo, kada nas sopstvena država u njih vraća.

    Iz ove naše dimenzije sve drugačije izgleda. Blokaderi, ćacijevci i sve ostalo, nama odavde liče na rijaliti šou

Znate, ja se u politiku uopšte ne razumem, ali zar nije sad prilika – pravi trenutak – da na sva zvona zvonimo zbog nepravde koja nam je učinjena. Sada je vreme da se vratimo Rezoluciji 1244 i delujemo shodno istoj, ako smo nesposobni za bilo šta drugo.

Ministarstvo spoljnih poslova, preko ambasada, mora više nego ikada do sada da podseća i pita gde je bilo međunarodno pravo i nepovredivost granica kada se na nas kidisalo sa svih strana, a ne da se bavi banerima i majicama. Zar će to da se pominje kao najveći problem Srba sa Kosova i Metohije? Ljudi, to je ponižavajuće ne samo za nas, već za državu.

Šta se u svetu dešava, a čime se mi bavimo? Iz ove naše dimenzije sve drugačije izgleda. Blokaderi, ćacijevci i sve ostalo, nama odavde liče na rijaliti šou. (Možda je to prejaka reč, ali povući ću je onda kada jedni i drugi krenu ka prelazima da nas podrže i tako pokažu  da znaju gde su granice današnje Srbije. Kada studenti izađu na ulice i dignu glas protiv izmeštanja Prištinskog univerziteta u Novi Pazar, a o tome se ovde naveliko priča.) Kao da se namerno bacaju koske da se ljudi time bave, dele, mrze, tuku, i šta sve ne. Sve sa ciljem da se odvlači pažnja sa životno bitnih stvari. Mene stvarno zanima kakvu to Srbiju žele i jedni i drugi kada Kosovo i Metohiju niko nigde ne pominje.

Srpska zastava i pogled na Kosovsku Mitrovicu (Foto: Wikimedia commons/Geograf208/CC BY-SA 4.0)

Ovo je trenutak kada mi očekujemo da ostatak zdrave Srbije prelomi, pređe tu granicu straha koju su postavili ljudi iz Brisela, Londona, raznih vladinih i nevladinih organizacija, i sami glasno kažu šta je srpski nacionalni interes – samo naš, a ne onaj koji nam je na silu nametnut. Da i to lice vide gore prozvani, pa dalje kako hoće.

On podrazumeva i stranu sveta ka kojoj na vreme treba da se okrenemo, jer podela sveta kojeg znamo samo po njegovoj surovosti prema nama kao pravoslavnom narodu je već počela. Ako zakasnimo, i ako nastavimo da svojim postupcima stavljamo do znanja da nam do Kosova i Metohije nije stalo –  a upravo je takvo stanje u ostatku Srbije – pa šta briga velike sile za naše granice, naša prava, za Mićino srce, za naše stradanje.

Svedoci smo kakve nam je „blagodeti" donelo drugovanje sa Zapadom, odnosno naš pristup njima sa rečima „sluga pokorni", i zar nije vreme da kažemo; „Dosta je bilo". Ovo su prelomni trenuci, koji se jednom u 100  i više godina dešavaju, i u njima ili otadžbinu braniš ili nestaješ. Trenuci kada se narod pita, možda i više od političara.

Janja Gaćeša je dugogodišnji dopisnik Novog Standarda iz Gračanice i autor knjige „Pisma s Kosova 2011-2023: Zašto si nas ostavio Beograde?" Ekskluzivno za Novi Standard.

Izvor: Novi Standard

Naslovna fotografija: Eparhija raško-prizrenska

BONUS VIDEO:

https://standard.rs/2026/01/14/pismo-sa-kosova-ili-vreme-odluke/

Велибор Џомић: Никада није постојала јурисдикција Цариградске патријаршије на простору Црне Горе

nspm.rs

: Велибор Џомић:  Никада није постојала јурисдикција Цариградске патријаршије на простору Црне Горе. Црква у Црној Гори је била, јесте и остаје СПЦ

:

2–3 minutes

---

уторак, 13. јануар 2026.

 ПОДГОРИЦА - Уколико би се остварило оно што је наведено у саопштењу руске Спољне обавештајне службе (СВР), да цариградски патријарх Вартоломеј намерава да додели аутокефалију тзв. Црногорској православној цркви, то би створило велике проблеме у ионако већ уздрманом православном свету, упозорио је протојереј-ставрофор СПЦ Велибор Џомић.

Џомић је указао да би било какво чињење на том послу значило разарање православног јединства и стварање великих проблема.

Он је подсетио да никада није постојала јурисдикција Цариградске патријаршије на простору Црне Горе, а да је такозвана црногорска православна црква политички пројекат, сада подељен на више фракција, тако да није јасно коме би аутокефалија и била додељена.

"Ја се надам да има толико канонске свести у Цариграду да после свега овога што нам се десило у Украјини и што се дешава, да се такви потези ни у сну не сањају, а камоли предузимају у реалном животу", рекао је Џомић у изјави за РТ Балкан.

Нагласио је да свештенство, верници и епископи СПЦ никада на то неће пристати.

То је била, јесте и остаје Српска православна црква са пуном канонском јурисдикцијом на простору на коме се данас налази Црна Гора, поручио је Џомић.

 Руска Спољна обавештајна служба саопштила је јуче да цариградски патријарх Вартоломеј планира да додели аутокефалност непризнатој Црногорској православној цркви, што у Москви оцењују као потез усмерен на наношење удара Српској православној цркви.

У саопштењу прес-бироа Руске спољне обавештајне службе наводи се да активности цариградског патријарха не представљају изолован случај, већ да се уклапају у шири образац деловања који је, према оцени СВР-а, већ виђен у Украјини и балтичким државама.

Агресивни апетити цариградског Антихриста нису ограничени само на Украјину и Балтик; његова вероломија се постепено шире на земље Источне Европе. Да би задао ударац посебно тврдоглавој Српској православној цркви, он намерава да додели аутокефалност непризнатој Црногорској православној цркви, наводи се у саопштењу СВР-а, које је пренео Тас с, уз напомену да се ради о званичном ставу руске Спољне обавештајне службе о актуелним црквеним и геополитичким процесима у региону.

(Танјуг)

Šta Srbi mogu da očekuju od novog Kurtijevog mandata?

kosovo-online.com

Šta Srbi mogu da očekuju od novog Kurtijevog mandata?

6–8 minutes

---

Božićna čestitka koju je premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti uputio Srbima na Kosovu ili intervencije kosovske policije na Badnji dan u Gračanici i Severnoj Mitrovici? Šta je od ova dva merilo kakav će biti odnos Kurtija prema srpskoj zajednici u novom mandatu? Srbi će ostati pod pritiskom, ali uvijenim u institucionalne oblande, jedno je viđenje sagovornika Kosovo onlajna. Drugo stanovište je da je Kurti završio formalnu integraciju severa i da Srbima na Kosovu preostaje da od centralnih vlasti traže veća ulaganja u opštine u kojima žive.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Dijaspora koja je Pokretu Samoopredeljenje osigurala ubedljivu pobedu na izborima 28. decembra polako napušta Kosovo.

Posle tri nedelje odmora jedan od albanskih iseljenika je zaključio: „Kada dođeš na Kosovo, nema Amerike ni Dubaija".

Poznato je to i Albancima i Srbima koji tu žive. 

Šta će im doneti naredne godine, kada Aljbin Kurti treći put preuzme kormilo Vlade, za sada je nepoznanica. 

Za Srbe nije ohrabrujuće to što je kosovska policija terala grupu ljudi u Gračanici na Badnji dan da skinu majice sa natpisom „Hajde se sine prekrsti i reci Hristos se rodi". Ni to što je u Severnoj Mitrovici oduzela transparent sa porukom „Mir božji, Hristos se rodi" koji su predstavnici Srpske liste pokušali da postave na zgradu u centru grada. 

„Na osnovu iskustva iz Kurtijevog drugog mandata, pritisci na Srbe na Kosovu će se nastaviti samo što će oni promeniti formu", mišljenja je istoričar Stefan Radojković. 

Prema njegovoj oceni, pritiscima će biti izložen naročito sever, institucionalnim putem, kao što je to Kurti povremeno radio i tokom kampanja za izbore. 

„Postoji niz zakona koji se spremaju i koji će biti doneti, a tu je i Zakon o strancima, ovlašćenjima za vozila... Sve su to stvari koje će direktno pogoditi pogotovo Srbe na severu, ali i generalno Srbe Kosova i Metohije bez neke velike razlike", izjavio je Radojković za Kosovo onlajn. 

Institucionalno nasilje ili funkcionisanje institucija?

Lokalne vlasti na severu, prema njegovoj oceni, već su toliko ograničene u svom delovanju, a za to su se pobrinuli prethodni (albanski) gradonačelnici. 

„Budžeti su već smanjeni a ministarstvo za lokalnu samoupravu je napravilo dosta presedana gde se ono meša u odluke koje spadaju pod isključivu nadležnost lokalnih samouprava. Tu je teren već napravljen, pritisak već postoji i ne mora nešto dodatno da se radi. Oni će suštinski kontrolisati svaki potez skupština opština i novih gradonačelnika", kaže naš sagovornik. 

Kao jedan primer mogućeg pritiska, navodi da bi moglo da se desi da lokalna samouprava pokuša da unajmi umetnike da iscrtaju prekrečene murale ili neke slične onima koji su postojali na severu, ali da je pitanje da li će to moći da se uradi, naročito zbog prisutstva specijalnih policijskih snaga. 

Upozorava i da će se pritisci koji budu zadobili institucionalni okvir na Zapadu čitati kao funkcionisanje institucija prištinske administracije.

„Taj institucionalni okvir će Zapadu, pogotovo u Evropskoj uniji, biti dovoljan, da on ima formu legaliteta i institucionalnog delovanja tako da oni to neće videti kao institucionalno nasilje, već kao prosto funkcionisanje institucija prištinske administracije", ukazuje Radojković.

Politički analitičar Nedžmedin Spahiju drugačije posmatra stvari i ocenjuje da se pokazalo kao netačno da je Kurti bio protiv srpske zajednice na Kosovu. 

„Kurti je uspeo da protera srpsku državu sa Kosova, i to je činjenica. To možda nije dobra vest za Beograd ili za vlasti u Beogradu, ali to ne znači da je to hajka protiv srpske manjine. Možda bi Srbi na Kosovu želeli da žive u državi Srbiji, odnosno da država Srbija funkcioniše na Kosovu, da ne postoji država Kosovo, ali to je činjenica koja je proistekla iz rata 1999. godine i koja se ostvarila pod vlašću Kurtija. Ali, u suštini, to nije postupak protiv srpske manjine", izjavio je Spahiju za Kosovo onlajn.

Nastavak „suštinske integracije"

Konačna integracija severa, prema njegovim rečima, je postignuta i više nema šta da se uradi u smislu formalne integracije.

„Samom činjenicom da su predstavnici Srpske liste pobedili, sada je u severnim opštinama Kosova legitimna i legalna vlast. Zakleli su se pred zastavama Kosova i sve je to u redu. Nema više šta da se uradi u smislu formalne integracije.

A, suštinska integracija podrazumeva veća ulaganja na severu i veću zaposlenost i to je proces koji se nastavlja na čitavom Kosovu", navodi on.

On smatra da srpska zajednica tokom sledećeg mandata Aljbina Kurtija ne treba da gleda na vlast neprijateljskim očima, već da traži veća ulaganja u opštine u kojima Srbi žive, kao i veću zaposlenost. 

Takvi zahtevi, kako smatra, mogli bi da imaju rezultat i vlast se o njih ne bi oglušila. 

Govoreći o novoj kosovskoj vladi, Spahiju ocenjuje da će Nenad Rašić ponovo biti u koaliciji sa Kurtijem, dok će Srpska lista biti među opozicionim strankama u parlamentu Kosova. 

„Očekujem da ona bude aktivnija i da se uspostavi saradnja sa ostalim strankama u parlamentu, albanskim i nealbanskim, kako bi se što više ostvarili interesi srpske zajednice na Kosovu. Nemam primedbi na način na koji ona funkcioniše, ali smatram da treba da bude aktivnija i prodornija, jer je to u interesu srpske zajednice na Kosovu", ističe Spahiju.

Tokom vlade „Kurti 2", podsetimo, na Kosovu je zabranjena upotreba dinara donošenjem Uredbe o gotovinskom poslovanju kojom je evro određen kao jedina valuta dozvoljena u gotovinskim platnim transakcijama, a što je pogodilo sve građane koji plate, penzije i druga primanja dobijaju iz srpskog budžeta. Zabranjen je i uvoz srpske robe, koja i danas otežano stiže na Kosovo. 

Kosovska policija upadala je u prostorije srpskog Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, zatvoreni su Centri za socijalni rad u srpskom sistemu i ekspoziture Pošte Srbije...

U Severnoj Mitrovici, uz asistenciju pripadnika kosovske policije, prekrečen je mural posvećen patrijarhu Pavlu, koji je bezmalo dve decenije bio na čelu Srpske pravoslavne crkve.