Небојша Катић: O duhu poltronstva i podaništva

standard.rs

O duhu poltronstva i podaništva

Небојша Катић

5–6 minutes

---

Od otvorenog, vidljivog, vulgarnog poltronstva gore je samo poltronsko ćutanje institucija, ćutanje onih koji ne bi smeli da ćute, onih koji se prave da ne vide ono šta se oko njih dešava

U Srbiji, državi svakovrsnog diskontinuiteta, podaništvo, poltronstvo, često i beščašće, trajni su fenomeni. Menjaju se vođe, sistemi i ideologije, menjaju se granice države, menjaju se mehanizmi propagande, kontrole i represije, slabi ili jača uticaj spoljnih centara moći. Sve se menja, samo mehanizam vlasti koji počiva na udvorištvu ostaje isti i uvek sa istim, pogubnim posledicama po sudbinu države i njene budućnosti.
Da li je ustrojstvo države totalitarno, autoritarno ili demokratsko, da li je demokratija liberalna ili neliberalna, čini se da je nebitno za fenomen o kome je ovde reč. Možda bi zato trebalo uvesti nekakav novi pojam, npr. udvorička, ili karikaturalna demokratija.

Da li vođe iznuđuju duh udvorištva, ili taj duh stvara vođe? Da li je reč o specifičnim psihološkim profilima naroda koje je oblikovala mučna istorija? Da li je ovaj sindrom posebno naglašen kod „turskih Slovena", u društvima bez aristokratske tradicije, kako to sugeriše Konstantin Leontjev?

Cena žrtvovanja

Racionalnih opravdanja uvek ima i najčešće se vezuju za strah od represije koja prečesto prati istoriju nesretnih naroda. Ali, represija je prvi instinkt svake vlasti i nije usud samo Srba ili pravoslavnih Slovena. Narodi se razlikuju po tome kako na represiju reaguju i na kakvu žrtvu su spremni. Ta spremnost na žrtvu je brana despotiji još od vremena Magna karte i Džona bez zemlje.

Srećom, kroz vreme i istoriju, cena žrtvovanja je sve manja. Svi baštinimo slobodu za koju se neko žrtvovao, sužavajući prostor vladarske samovolje. Te žrtve nas i obavezuju. Nekada su se na kocku stavljali život i sloboda, a u modernom vremenu je to bilo radno mesto. Danas, u postmodernom vremenu, to je pre svega sinekura, mogućnost lagodnog života uz skute vlasti. Danas se čak i rizikovanje kakve sinekure, ne rizikovanje slobode ili hleba, čini prevelikom žrtvom. Glad za lagodnim životom je ono što demobiliše moderne elite. To danas nije samo srpski, već postaje globalni fenomen.

Sudbinu nacije ne određuje hrabrost u ratu, već je određuje hrabrost u miru. Ima li boljih dokaza za to od sudbina Srbije ili Rusije, na primer? Čin individualne hrabrosti daje materijal za poeziju, za mit, ali nije dovoljan i za promenu. Samo kolektivna hrabrost elite menja sudbinu nacije.

To je ona građanska hrabrost iza koje niko ne stoji, koju niko ne štiti i koja nikome ništa ne duguje – ni vlasti, ni opoziciji, ni domaćim, ni stranim centrima moći. U tom kontekstu, građanska hrabrost podrazumeva volterovsku podršku svakoj slobodnoj misli i kritici, bez obzira da li se sa njom slagali. Ta vrsta hrabrosti i solidarnosti je brana svakoj zloupotrebi i garancija je normalnosti društva. U Srbiji je bilo hrabrih ljudi koji su postajali žrtve režima, ali ne samo režima. Oni su pre svega bili žrtve ravnodušnosti i kukavičluka sredine, ili još gore, zlurade zavisti onih bez integriteta. Kada duha solidarnosti nema, svaki pojedinačni otpor postaje besmislen.
To delom objašnjava i kako je jedina državotvorna nacija nekadašnje Jugoslavije dovedena u stanje u kome je danas.

Raspni ga, raspni!

Srpska elita, niko drugi, prokockala je i nastavlja da „prokockava" državu. Ne pomažu izgovori o spoljnim okolnostima. Spoljne okolnosti i moćni spoljni faktori su uvek tu i oni su datost, ali to važi za sve narode i sva vremena.

Od otvorenog, vidljivog, vulgarnog poltronstva gore je samo poltronsko ćutanje institucija, ćutanje onih koji ne bi smeli da ćute, onih koji se prave da ne vide ono šta se oko njih dešava. Bolje nikada ne dolazi hodom vremena. Hodom vremena u kome nema otpora ludilu, sve što je loše postaje još gore.

U ovakvim državama loše završavaju i sami moderni despoti. Okruženi besramnim udvoricama i laskavcima kakvih je u Srbiji uvek na pretek, oni počinju da veruju u sopstvenu državničku veličinu i nedodirljivost. Izolovani u opni virtuelne stvarnosti i oni i država se pretvaraju u karikaturu koja je više tragična nego smešna. Pre ili kasnije opna će pući, a udvorice će prve napustiti brod koji tone. Upravo oni koji su najglasnije vikali: „Osana!", prvi će povikati: „Raspni ga, raspni!" – ovoga puta u ime novog gospodara … ili na kakav mig spolja. Na kraju, mali despoti postaju žrtveni jarci kako bi iza njih nacija sakrila sopstvenu krivicu.

Izvor: Fejsbuk stranica Nebojše Katića

Naslovna fotografija: Stock.Adobe.Com – Studio Romantic

BONUS VIDEO:

 

Епилог бриселског сусрета Вучића и Куртија: Западу се пуно журило па су стигли на – почетак почетка

Епилог бриселског сусрета Вучића и Куртија: Западу се пуно журило па су стигли на – почетак почетка

28.02.2023. - 8:43

 

© AP Photo / Virginia Mayo

После најновије рунде разговора у Бриселу, дијалог се нашао на „почетку почетка" а показало се да решења статуса покрајине неће бити док се не потпише коначни мировни споразум.

Најављивани „историјски разговори" у Бриселу су прошли по оној народној – тресла се гора, родио се миш. Председник Србије Александар Вучић рекао је да премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти није прихватио Заједницу српских општина и да је договорено да се преговори наставе.

Преговори на почетку почетка

Бивши шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић каже за Спутњик да се на основу доста оскудних информације које смо чули о разговорима у Бриселу на основу изјава учесника може закључити да су преговори на „почетку почетка".

И даље је нејасно да ли преговори представљају оквир или је реч о току који има логичан завршетак. Запад ће инсистирати да је то ток, „односно поток који се улива у већу реку, а то је награђивање њихове политике на Косову и Метохији, што се коси са нашим црвеним линијама које су подвлачене више пута", истиче Јовановић.

Због Русије и Кине Запад жури да се ослободи хипотеке кривца

„Знајући да су познате наше црвене линије и циљеви Запада, тешко је замислити да постоји неки простор за компромис који би био више од техничког договора. Значи, модус вивенди без икаквог признавања, само ради мирног суживота са нерешеним проблемом, па би онда време било мудрије од данашњице. То је отприлике оно што би могло да се деси, али Западу се жури јер хоће да се ослободи хипотеке због које му агресија представља велику неугодност у садашњим односима са другим великим силама, пре свега са Русијом, па и Кином".

Са друге стране, запоседања дела територије на бесправан начин једне чланице Уједињених нација без одобрења Савета безбедности да би се тај део уручио једној мањини је нешто што она не може добити, јер нигде није записано да мањина може добити право на самоопредељење, сматра Јовановић.

На Западу знају да су кривци, то им смета и хтели би се тога ослободити, али без икаквих исправки својих коначних циљева и зато тврде да је то коначно решење, али ту нема могућности да се постигне неки стварни договор уколико не би био сведен само на технички.

„Тако да за сада не можемо ништа да кажемо, видећемо како ће ствари даље да се развијају, да ли ће Запад на крају кад види да не може да савлада тврд орах – Србију да попусти у финалним захтевима и да се прилагоди потребама садашњег тренутка и одустане од максималног захтева да Косово буде независно. Међутим, тешко може да се предвиди да би Запад дошао до таквог решења које би за њега било тешко да се прихвати, а још теже да се реализује, али нужда закон мења тако да ништа се унапред не може искључити".

Нема решења без коначног мировног споразума

Зато, према Јовановићу, нема довољно елемената за било какав одређенији закључак куда ће преговори ићи, али се разуме да је Заједница српских општина услов свих услова Србије, али ту остаје проблем са роком за извршење јер он може бити растегљив.

Саговорник Спутњика сматра да је добро што смо купили време до 18. марта кад ће се наставити разговори и истиче да смо и претходних десет година купили на неки начин и захваљујући томе вратили разговор на тему Косова, која је била закључана 2008. проглашењем независности.

„Тако да сам Запад схвата да му без нашег пристанка ништа не вреди то што је постигао и онда се довија на разне начине не би ли Србију некако приволело да да свој пристанак. Нема примера у историји, бар модерној да се једна држава добровољно одрекла дела своје територије на ком живи национална мањина у време мира. У време рата, као што је НАТО водио рат против нас и то неодобрено, производе се често последице физичког одвајања дела територије, али и то може бити само привремено док не дође до коначног мировног споразума. А тај мировни споразум у погледу Косова још не постоји", закључио је Јовановић.

sputnikportal.rs, Владимир Судар

 

https://iskra.co/srbija/epilog-briselskog-susreta-vucica-i-kurtija-zapadu-se-puno-zurilo-pa-su-stigli-na-pocetak-pocetka/

nspm.rs

: Петр Павел: Украјина мора да буде спремна на најгоре, па и на територијалне уступке

:

2–3 minutes

---

понедељак, 27. фебруар 2023.

 Нови чешки председник Петр Павел у интервјуу за украјинску телевизију Суспилне рекао је да би "Украјина требало да буде спремна и на најгоре, па и на територијалне уступке". "Лако је другима рећи Украјинци да се боре до посљедње капи крви. Лако је тако, али то је ваша, а не наша крв", изјавио је Павел.

Бивши НАТО-ов генерал рекао је да је огромна већина западних лидера прилично оптимистична по питању украјинских изгледа у рату против Русије. Но упозорио је и да треба бити спреман на најгоре сценарије.

"Изненадила ме до неке мере силина отпора коју су Украјинци пружили агресору. Прво да вам кажем, ја заправо нисам веровао да би Русија могла напасти јер све анализе су упућивале да јој то не би било у националном интересу.

То је најгора могућа одлука председника Путина из тог аспекта, али очито је он другачије мислио. Вероватно је очекивао да украјинска страна неће бити тако снажна и одлучна и да се Запад неће ујединити у свом одговору. Засигурно је мислио да је руска војска најбоља и најбоље опремљена на свету", казао је Павел додајући да му је руска одлука о покретању инвазије несхватљива.

На питање хоће ли Запад да пружа подршку Украјини колико год то буде требало, иако би рат могао потрајати дуже време, Павел каже да се треба надати најбољем, али да треба бити спреман и на најгоре.

На крају се кратко осврнуо на мировни план предсједника Зеленског. Он предвиђа повратак свих окупираних територија, укључујући и Крим, потпуно руско повлачење и плаћање пуних ратних репарација.

„Председник Зеленски нема другог избора. Можете ли замислити неког лидера државе на коју се врши агресија који би рекао: 'у реду, прихватамо губитак територија'? Природно је да је председник Зеленски за циљ поставио ослобађање целокупне територије. То је потпуно нормално.

Али, наравно, у тренутку када се стварност покаже другачијом од оне коју бисмо желели, у том тренутку може доћи до одређених прилагођавања.  Али, то је на Украјинцима и вашем лидеру да одлуче, не на нама", закључио је бивши НАТО-ов генерал.

(Политика)

 

NYT: Zapad je pokušao da izoluje Rusiju – nije uspelo

standard.rs

Zapad je pokušao da izoluje Rusiju – nije uspelo

Њујорк тајмс

11–14 minutes

---

Posle godinu dana, stvari postaju jasnije: dok zapadna koalicija ostaje izvanredno čvrsta, nije uspela da ubedi ostatak sveta da izoluje Rusiju

Nakon što je Rusija napala Ukrajinu, Zapad je oformio ono što je delovalo kao nadmoćna globalna koalicija: sto četrdeset jedna zemlja podržala je mere Ujedinjenih nacija kojima se zahteva rusko bezuslovno povlačenje

Nasuprot tome, Rusija je delovala izolovano. Severna Koreja bila je samo jedna od četiri zemlje koje su podržale Rusiju i koje su odbacile predložene mere.

Ali Zapad nikada nije zadobio podršku onolikog dela sveta kako je prvobitno izgledalo. Još četrdeset sedam zemalja je bilo uzdržano ili je propustilo glasanje, uključujući Indiju i Kinu. Mnoge od ovih „neutralnih" zemalja su obezbedile ključnu ekonomsku i diplomatsku pomoć Rusiji.

Čak i neke zemlje koje su se u početku saglasile da osude Rusiju sada vide rat kao tuđi problem – i od tada su počele da se kreću prema neutralnijoj poziciji.

Posle godinu dana, stvari postaju jasnije: dok zapadna koalicija ostaje izvanredno čvrsta, nikada nije uspela da ubedi ostatak sveta da izoluje Rusiju.

Umesto da se raspoluti, svet se rasparčao na više delova. Oni koji su raspoređeni u prostranoj sredini rusku invaziju vide prevashodno kao evropski i američki problem. Umesto da sagledavaju situaciju kao sopstvenu egzistencijalnu pretnju, ove države su uglavnom usredsređene na zaštitu sopstvenih interesa usred ekonomskih i geopolitičkih previranja izazvanih invazijom.

Pejzaž podseća na mnogobrojne neutralne države tokom Hladnog rata. Ali svet je sada mnogo više uzajamno povezan. Opseg i složenost globalnih komunikacija, ekonomskih i bezbednosnih veza pruža više mogućnosti zapadnim rivalima da se domognu poluga uticaja.

U četvrtak, Generalna skupština Ujedinjenih nacija trebalo bi da velikom većinom usvoji rezoluciju kojoj se zahteva da se Rusija smesta i bezuslovno povuče sa ukrajinske teritorije – ali Kina, Južna Afrika, Indija i mnoge države na globalnom jugu će po svoj prilici nastaviti da budu uzdržane, naglašavajući svoje razilaženje sa onim što smatraju zapadnim ratom.

Zaobilaženje sankcija

Na početku, delovalo je da zapadne ekonomske sankcije mogu da potkopaju sposobnost Moskve da vodi rat. Kampanja koju su predvodile SAD, a koja je uključila trideset sedam država, uzdrmala je temelje ruskog finansijskog sistema zamrzavanjem deviznih rezervi i ciljanim merama protiv glavnih ruskih banaka.

Sankcije su blokirale ključni uvoz poput rezervnih delova za avione i poluprovodnika za elektroniku. I stotine kompanija je dobrovoljno zaustavilo poslovanje u Rusiji, ostavljajući obične Ruse bez prodavnica Epla ili pretplata na Netfliks.

Ali sankcije nisu bile razarajuće onako kako se Zapad nadao. Grupa zemalja popunila je prazninu, povećavajući izvoz u Rusiju dosta preko predratnog nivoa, prema podacima koje je prikupila vašingtonska nevladina organizacija Silverado polisi akselerejtor (Silverado Policy Accelerator). Izvoz drugih zemalja je opao na početku rata, ali se od tada trend promenio.

Kina i Turska su same popunile veći deo izvoznog jaza.

Kineska putnička vozila zamenila su nekadašnje zapadne proizvođače. Kina je takođe izvezla više mašina i poluprovodnika. Druga dobra koja proizvode multinacionalne kompanije i koja se ne mogu direktno izvesti u Rusiju sada se dopremaju preko postsovjetskih država.

Ruski uvoz je nadmašio nivo iz februara 2022. (Grafikon: Njujork tajms)

Iako je Turska prodavala oružje Ukrajini, predsednik Redžep Tajip Erdogan povećao je izvoz dobara u Rusiju, šireći procep u zapadnoj sankcionoj brani.

„Uvek smo vodili politiku ravnoteže između Ukrajine i Rusije", rekao je Erdogan u septembru, šest meseci nakon što je Turska glasala zajedno sa Sjedinjenim Državama za osudu ruske invazije.

Sve u svemu, nakon početnog pada, obim trgovine se povratio iz razloga što je dovoljno zemalja i dalje voljno da trguje sa Rusijom.

Sankcije bi, na duži rok, i dalje mogle da se ispostave kao razorne po Rusiju. One su već smanjile nivo stranih investicija i počele da prazne državnu kasu. Ograničenja na trgovinu naftom prisilila su Rusiju da umanji proizvodnju. A za preorijentaciju gasne infrastrukture prema Aziji biće potrebno više godina.

Ali uprkos tome što ruska ekonomija ne cveta, ona je dovoljno snažna da nastavi da vodi rat. Međunarodni monetarni fond projektovao je prošlog meseca da će ruska ekonomija porasti za 0,3 odsto u 2o23. godini, što je znatno poboljšanje u odnosu na njihovu raniju procenu da će se smanjiti za 2,3 odsto.

Kupovina oružja 

SAD i njihovi partneri šalju sve više ubojnih sredstava i vojne opreme direktno Ukrajini. I pokušali su da preseku rusko snabdevanje vojnom opremom uvođenjem izvoznih kontrola koje zabranjuju mnogim kompanijama da prodaju kritično važnu tehnologiju Rusiji.

Oružje je pomoglo Ukrajini da iznenadi ceo svet i zadrži mnogo veću rusku vojsku. Najmanje četrdeset zemalja je obezbedilo vojnu pomoć Ukrajini, bilo slanjem ofanzivnog naoružanja ili obezbeđivanjem drugih oblika vojne pomoći.

Ali napori da se Rusija uskrati za vojnu opremu bili su daleko manje uspešni. Rusija je i ovde pronašla pomoć. Severna Koreja je otpremila „znatan broj" artiljerijskih zrna Rusiji, prema navodima SAD. Iran je obezbedio Rusiji bespilotne „kamikaza" dronove koje je Moskva upotrebila za napade protiv civilne infrastrukture u Ukrajini.

I druge države, poput Kine, nastavile su da snabdevaju Rusiju dobrima dvostruke namene kao što su mikročipovi koji se koriste i u vojnoj opremi.

Istini za volju, analitičari navode da se Rusija po svoj prilici suočava sa nestašicom preciznog naoružanja, poput krstarećih raketa, za koje je potrebna visokotehnološka oprema. I ruski vojnici izveštavaju o nedostatku opreme za noćno osmatranje i osmatračkih dronova na frontu.

Globalna ambivalentnost

Popriličan broj svetskih lidera ne voli posebno ideju da jedna država napadne drugu. Ali mnogi od njih nisu nezadovoljni kada vide da se neko suprotstavlja SAD.

Širom Afrike, Latinske Amerike, Azije i Bliskog istoka, mnoge vlade sa snažnim zvaničnim vezama sa SAD i Evropom ne sagledavaju rat kao globalnu pretnju. Umesto toga, one su sebe pozicionirale kao neutralne posmatrače ili arbitre, čuvajući što više fleksibilnosti.

Reakcije na invaziju u Aziji su bile pomešane, i tu je trećina zemalja odbila da osudi Rusiju u prvobitnom glasanju u Ujedinjenim nacijama. Dok su se mnogi američki saveznici jasno svrstali, Rusija je bila kadra da se okoristi trgovinskim vezama i prijateljskim javnim mnjenjem koje seže još od Hladnog rata.

Na početku invazije, SAD su zatražile od Indije da kupuje manje nafte od Rusije. Od tada su ublažile svoje zahteve pošto je Indija nastavila da pruža otpor ideji svrstavanja na bilo koju stranu. Kako su porasle napetosti duž indijske granice sa Kinom, eksperti su navodili da Indija ne oseća da može da rizikuje svoje odnose sa Rusijom – koja joj je ključni izvor naoružanja.

Zalivske države svrstavale su se [na početku] uz Zapad u osudama Rusije, ali su od tada uglavnom nastojale da se postave kao neutralni arbitri.

Predsednik UAE Muhamen bin Zajed i predsednik Rusije Vladimir Putin tokom sastanka u Moskvi, 11. oktobar 2022. (Foto: kremlin.ru)

Predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamed bin Zajed putovao je u Rusiju kako bi se sastao sa predsednikom Vladimirom Putinom, rekavši da nastoji da pronađe diplomatsko rešenje. Takođe je ponudio aerodrom u Abu Dabiju kao mesto za obavljanje zamene zatvorenika koja je obuhvatala [američku košarkašicu] Britni Grajner.

Dubai je posebno postao ruski hab – sigurno utočište za oligarhe i prokremaljsku elitu izvan domašaja zapadnih sankcija. A Saudijska Arabija je izjavila da mora da se vlada prema sopstvenim interesima, čak i ukoliko to izazove razilaženja u dugogodišnjim odnosima sa SAD.

Gotovo polovina afričkih zemalja je bila uzdržana ili je izostala sa glasanja na kojem je osuđena Rusija, što sugeriše sve snažniji otpor u mnogim državama prihvatanju američkog narativa šta je ispravno a šta pogrešno. Rusija je pridobila prijatelje kroz žestoku propagandu i tvrdu moć, uz sve veći broj država koje sklapaju ugovore sa ruskim plaćenicima i kupuju rusko naoružanje.

U Južnoj Africi, veze sa Rusijom protežu se sve do sovjetske podrške okončanju aparthejda. Njeni lideri uvideli su priliku da se svrstaju bliže uz Rusiju, dok popunjavaju trgovinski jaz koji je ostao iza Evrope i SAD. Ali slično mnogim afričkim državama, deluje da Južna Afrika pažljivo balansira između sve snažnijih veza sa Rusijom i održavanjem odnosa sa Zapadom.

Latinska Amerika, uz svoje dugotrajne odnose sa SAD, glasala je uglavnom uz svog severnog suseda da osudi Rusiju. Ali poslednjih meseci počele su sve jasnije da se naziru pukotine.

Kolumbija je nedavno odbila da ispuni zahtev SAD i da obezbedi oružje Ukrajini. A tokom prošlomesečne posete nemačkog kancelara Olafa Šolca brazilski predsednik Luis Ignasio Lula da Silva odbio je da uputi izjavu podrške Ukrajini, rekavši „Mislim da bi razlog za rat između Rusije i Ukrajine trebalo razjasniti".

Slabljenje zapadne koalicije

Nekoliko desetina zemalja čine središnju grupu koja podržava Ukrajinu tako što joj obezbeđuje vojnu pomoć ili sankcioniše Rusiju.

Zapadno jedinstvo tokom rata pokazalo se izvanrednim, uz zemlje koje su dugo sagledavane kao relativno prijateljski orijentisane prema Rusiji – kao što su Nemačka, Francuska ili Italija – a koje sada istrajno podržavaju Ukrajinu. NATO, koji je francuski predsednik Emanuel Makron proglasio „klinički mrtvim" (braindead) 2019. godine, ponovo služi jasnoj svrsi – zaštiti zapadnih saveznika od ruskog napada.

No, čak i među zapadnim državama, jedinstvenost nije bila savršena. Mađarska je tehnički sankcionisala Rusiju kao članica Evropske unije, ali pod vođstvom Viktora Orbana Budimpešta je uporni bundžija kada je posredi podrška Ukrajini u okviru EU. Mađarska je odlagala nekoliko odluka EU za koje je bila potrebna jednoglasna podrška.

Mađarski premijer Viktor Orban stiže na samit NATO-a u Madridu, 29. jun 2022. (Foto: Pierre-Philippe Marcou/AFP)

Drugi koji su obezbedili Ukrajini vojnu pomoć odbili su da uvedu ekonomske sankcije Rusiji.

Mnogo manja grupa zemalja je učinila sve: nametnula sankcije, obezbedila teško naoružanje – kao što su tenkovi, oklopna vozila i raketni protivvazduhoplovni sistemi – i opredelila najmanje 0,1 odsto svog bruto društvenog proizvoda za bilateralnu pomoć Ukrajini, prema podacima Kilskog instituta za svetsku ekonomiju.

Kako prolazi prva godišnjica rata, ruska strategija je jasna: čekati da Zapad odustane. Na kraju, Putinova opklada jeste da će evropske države, zabrinute zbog štete koju rat nanosi njihovoj ekonomskoj i političkoj stabilnosti, odustati od svoje podrške sankcijama i isporuka oružja. Zemlje širom Azije, Bliskog istoka i Afrike koje su već neutralne u sukobu nastaviće da povećavaju trgovinu sa Rusijom.

Možda će se čak i SAD, sa svojim predsedničkim izborima koji ih očekuju iduće godine, umoriti od rata i izvršti pritisak na Ukrajinu da popusti pred Putinom.

Koliko će ujedinjen biti Zapad – i koliki deo sveta je sposoban da makar delimično održi na svojoj strani – moglo bi umnogome da odluči ishod sukoba.

Vivijan Nereim. Džuli Turkevic, Endrju Higins, Ana Svenson i Adbi Latif Dahir su doprineli izveštajima ovom članku.

Autori: Džoš Holder, Lorer Literbi, Anton Troianovski i Veiji Kai

Naslovna fotografija: EPA-EFE/Thomas Lohnes/Pool

Izvor The New York Times

BONUS VIDEO:

 

nspm.rs

: Симор Херш: Бајден лаже Америку. Циљ саботаже Северног тока био спречавање Немачке и западну Европе да поново почну увоз гаса из Русије

:

9–12 minutes

---

Од покоља у Вијетнаму, преко окрутног злостављања затвореника у Ираку и Гватанаму, па све до уништења Северног тока, амерички новинар Симор Херш већ деценијама раскринкава лажи САД и злочине које администрација ове државе оркестрира широм света. Пулицером овенчани новинар који је раније писао за "Њујорк тајмс" и аутор је "Мемоара једног репортера", недавно је дошао у центар пажње својим открићем да су Џозеф Бајден, Ентони Блинкен Џејк Саливан, Викторија Нуланд и норвешка влада сковали су заверу да разнесу гасовод у вредности од више милијарди долара који снабдева Немачку гасом.

Док су експлозије у септембру 2022. изазвале и еколошку катастрофу, довеле су и до потпуне дестабилизације цена енергената за коју неки сматрају да је изазвала смрт стотине хиљада сиромашних и угрожених људи који су умирали од хладноће.

Симор Херш је зато на дан годишњице почетка Специјалне војне операције у Русији ексклузивно за емисију "Андерграунд" коју из студија у Дубаију емитује РТ, говорио о томе шта су били циљеви америчког председника који је одлучио да гасоводе дигне у ваздух, као како се прикривала саботажа.

Херш се на почетку осврнуо на свој нови текст под насловом "Од Тонкиншког залива до Балтичког мора", где је, како је приметио водитељ емисије Афшин Ратанси, "готово повукао паралеле" између ратова који су убили милионе људи у Вијетнаму и Камбоџи, и Бајденовог напада на Северни ток за који неки сматрају да је убио стотине хиљада људи ове зиме.

"Нисам рекао да се могу поредити, али сам само поменуо да је историјска чињеница да су САД 1964. године измислиле напад како би навеле Конгрес да да председнику ауторитет да ради шта хоће. Истина је и да је тренутна администрација 'ухваћена' због саботаже гасовода, али они то не признају и мислим да никада и неће, због импликација које би то признање имало", рекао је Херш.

"Не знам је ли ико умро од хладноће, али следећа зима је главна брига. Уверен сам да то људи у Европи боље знају, али било је много драме око свега тога у Немачкој и много дебата у Бундестагу. Знам да је Савет безбедности УН одржао дебату по том питању, што се уопште не преноси много у америчким медијима, а то је штета", прокоментарисао је Херш.

Као и Џонсон, и Бајден је лаже Америку

Он је рекао и да има емпиријске доказе да нико ко послује са гасоводима, нити ико ко је консултант компанија које раде за гасоводе – не мисли да је Русија крива за уништење Северног тока, јер би то била "потпуна лудост".

"Први гасовод је најављен касно за време администрације Буша и Чејнија. И могу вам рећи да се још за време Кенедија страховало да ће Русија, захваљујући својим енормним резервама природног гаса и нафте – јер цео азијски део Русије је пун сирових минерала и метана - искористити своје ресурсе, а конкретно гас, као политичко оружје у сукобу који се одвијао између наше две земље још од Другог Светског рата", подсетио је Херш.

Херш се осврнуо и на то да је бивши председник САД Линдон Џонсон добио сва права од Конгреса да буквално ради шта хоће, кроз Резолуцију о Тонкиншком заливу након што је измислио северновијетнамски напад и тајно променио обавештајне податке.

"Џонсон је лагао о нечему што нас је увукло у рат у ком је настрадало 58.000 Американаца и између једног и три милиона Вијетнамаца. Не знамо тачно, јер се просто тако односимо према људима друге расе; Сада имамо председника који лаже, односно не говори истину о нечему што је одобрио и што се догодило - и шта ће бити сад?", упитао се он говорећи о умешаности америчког председника у диверзију која је довела до бројних глобалних последица.

Циљ саботаже - да Немачка не укине санкције

Херш, међутим, верује да је Бајдену једини циљ био да спречи Немачку и западну Европу да, и након што су увеле санкције Русији, прекину блокаде, отворе гасовод и у случају великих хладноћа поново почну да гас увозе од Русије.

Према његовим речима, у томе је и била суштина операције: учинити тако да Европа, конкретно Западна Европа, настави да подржава НАТО и испоручује оружје Украјини, "распирујући оно што је очигледно прокси рат против Русије који се управо води".

"Тако да је Бајден рекао Европи: 'Па кад морамо, пустићемо вас да се смрзнете'", истакао је Херш.

Америка никад неће ни истражити, ни порећи причу

На подсећање да УН неће спроводити истрагу саботаже, амерички новинар је подвукао да ни председник САД није издао ни једно једино наређење нити било којој агенцији затражио да диверзију испита.

"Саветник за националну безбедност Џејк Саливан, тип који је дубоко умешан у организацију првобитне операције, током једне конференције за новинаре је рекао: 'Па, наши савезници врше истрагу'. Он није говорио о америчкој истрази. Швеђани и Данци су вршили истраге у септембру и октобру. Они су дошли до запањујућег закључка да се заиста нешто збило под водом и да је то била експлозија", посетио је Херш.

Администрација у Белој кући не само да нема разлога да истражи причу, већ нема разлога ни да је икада и порекне, тврди саговорник РТ.

"Писао сам о операцијама у Норвешкој и свему томе, писао сам о томе у детаље укључујући и детаље са неких од састанака у Белој кући. И, наравно, нисам именовао свој извор.И ако читате пажљиво, приметићете да нема назнака да је мој извор присуствовао било којем састанку. Јер једна ствар у којој смо ми Американци добри је праћење људи. Да је мој извор неко са тих састанака, они би знали ко је све био присутан и кренули би одатле", навео је Херш, додајући да је тренутни проблем америчке администрације то што је прислушкивање незаконито.

Многи су знали, само је Херш проговорио

Много је људи који су знали за паклени план Џозефа Бајдена -норвешки морнари, обавештајци, људи у Стејт департменту, Пентагону, у ЦИА... А једини узбуњивач био је Херш.

"Споменули сте Едварда Сноудена. Оно шта је Сноуден сазнао је да су променили закон да не смете да пресрећете комуникацију америчких држављана без налога. Проширили су га тако да, ако сте хтели да слушате некога за кога сумњате да је агент Ал Каиде и да комуницира са америчким држављанином - могли бисте одмах да тај разговор снимите. У то време, било је можда 25.000 запослених у НСА, а можда је десет одсто њих знало за промене у том веома значајном правилу. Од свих тих људи само је један решио да раскринка директно кршење једне од најосетљивијих ставки у Уставу САД, а то је право на слободан говор који се не сме прислушкивати без налога", подсетио је Херш.

Зато, када му људи кажу да је он "теоретичар завере", Херш подсећа да је Сноуден био један од "десет, петнаест, двадесет пет хиљада људи који је решио да проговори".

Западни функционери, наравно, његова открића покушали су да одмах дискредитују. На питање како коментарише изјаву подсекретарке УН Розмери Дикарло, да би требало избећи "неосноване оптужбе", али и изјаве британских посланика о "Новинарству са једним извором раскринкано", написе "Њујорк тајмса" да постоје разлози за сумњу у Хершову причу, као и изјаву Неда Прајса "да су му чињенице погрешне као и раније" - добитник Пулицера је навео да се већ помирио с тим и да је "то таква игра".

"Увек сам имао људе са којима сам могао да причам још откако сам објавио причу о Ми Лају 1969. Годину дана пре тога се десио покољ, а информације о њему су биле познате многима у медијским корпорацијама. Увек било неминовног оклевања поводом таквих тема. Али када сам то урадио, више од половине земље је мислило да лажем. Тако да сам ја ово све већ прошао. Чак и кад је прича о масовним убиствима у питању, коју је било јако лако пронаћи", истакао је Херш.

Он је навео и да је, од како је објавио причу пре неколико недеља почело да му стиже и по 300, 400 мејлова дневно, док је, у време када је требало да објави причу о Ми Лају тек сутрадан сазнао да од 50 листова који су је примили нико није желео да је објави.

Северни ток- цена Специјалне војне операције

Херш се осврнуо и на то да је од када је Бајден ступио на функцију, проценат људи "који подржавају Путина и идеју рата је невероватно порастао" упркос томе што, како каже "Путина у Русији нико не воли".

Људи који су учествовали у саботажи Северног тока, својим јавним наступима, како он сматра убеђивали су руског председника да је цена Специјалне војне операције висока. А та цена је, судећи по Хершовој изјави, био баш најзначајнији европски гасовод.

"Када је Бајден јавно говорио о томе три месеца након брифинга, односно након што је био информисан, као и Викторија Нуланд, обоје су јавно рекли, 'Ми знамо да то можемо да зауставимо...' Рекли су то на конференцијама за новинаре, и председника је накнадно новинар питао како ће то учинити, а Бајден је одговорио, 'Ми знамо како да то учинимо'", подсетио је Херш.

Амерички новинар, говорио је, између осталог и о тишини зеленог покрета на једно од највећих излива метана који су се догодили због људског фактора, а за који је одговорна Бајденова администрација.

"Зелени су се доста изместили политички, и то више него што сам мислио. Заиста нисам био свестан тога. Они су постали десни центар, што ме је јако изненадило, јер је стање било другачије када сам имао посла са Немачком након напада 11. септембра. Оно шта се дешава је да су и Макрон и Француска, али и Шолц и Немачка, причали више са Кинезима у последње време. Кинези можда јесу ужасни у прављењу вакцина и заиста су лоше водили целу ситуацију са ковидом, али су далеко напреднији од остатка света када су у питању оно шта називају обновљиви извори енергије, извори енергије који се не заснивају на нафти. Они су заправо контактирали Кину, и, колико сам разумео, чак су и размишљали о томе да можда преместе неке од својих фабрика (тамо). То је можда због руског гаса који иде у Кину", закључио је Херш.

(РТ Балкан)

 

Bocan-Harčenko: Želja Zapada da priča sa Beogradom samo o sankcijama Rusiji i Kosovu

kosovo-online.com

Bocan-Harčenko: Želja Zapada da priča sa Beogradom samo o sankcijama Rusiji i Kosovu - Kosovo Online

6–8 minutes

---

Ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je cilj Moskve da se specijalna vojna operacija u Ukrajini završi što pre, uz minimalne vojne i civilne žrtve, dodajući da je ruski stav po pitanju nepriznavanja Kosova principijelan, prenosi RTV.

"Potpuno je jasno da volje da se konflikt završi nema na strani Kijeva i Zapada", rekao je Bocan-Harčenko u razgovoru za Tanjug povodom godišnjice sukoba i ocenio da se na Srbiju zbog principijelnog stava da Rusiji ne uvede sankcije vrši neviđen pritisak.

Na pitanje kako vidi to koliko je na spoljnopolitičku poziciju Srbije uticao stav da Moskvi ne uvede sankcije, podseća da je Srbija bila izložena stalnim pritiscima još od kraja 80-ih.

"Sada je taj pritisak u porastu, neviđen pritisak zbog principijelnog stava i izdržljivosti koju Srbija i predsednik Srbije pokazuje, i mi to razumemo", rekao je on.

Situacija je kako kaže postala još teža za Srbiju koja je u februaru 2022. usvojila stav da ne pristaje na sankcije.

"Zapad traži da se Srbija pridruži sankcijama ili kako kažu spoljnoj politici EU, ponavljaju da od toga zavisi evropski put, taj položaj je veoma težak", kazao je on.

Dodao je da je želja Zapada da priča sa Beogradom samo o dve stvari - sankcijama protiv Rusije i Kosovu, a traže ustupke od Srbije.

Na pitanje kako vidi odnose Srbije i Rusije kaže da se nada da će Srbija ostati i dalje posvećena stavu po pitanju sankcija, što Rusija veoma ceni.

"Taj Zapad sad usvaja novi paket sankcija Rusiji, a bilo je oko 14.000 sankcija, što je presedan u istoriji", rekao je Bocan-Harčenko.

Za godinu dana u saradnji sa Srbijom bile su kako kaže stvorene prepreke, ali se ona uglavnom odvijala na zadovoljavajući način.

"Očekujem da nastavimo bilateralnu saradnju", kazao je Bocan-Harčenko.

Na pitanje kako vidi izjave srpskih zvaničnika koji pominju eventualno uvođenje sankcija, kaže da uvek polaze od realnosti, poštujući svaku izjavu.

"Predsednik Vučić je rekao da ne isključuje tu mogućnost, ali navodi da aktuelni stav odgovara nacionalnom interesu", kazao je on.

Ocenio je da takve izjave pokazuju da Vučić ništa ne krije, da otvoreno pokazuje zabrinutost, pre svega zbog pritisaka.

"Ali nisam stekao utisak da je ta izjava nagoveštaj sankcija koje mogu uslediti uskoro", naveo je Bocan-Harčenko.

Na pitanje da li Srbija može biti uverena da Moskva neće menjati stav po pitanju nezavisnosti Kosova, kaže "apsolutno".

"Stav je u sklopu naših bratskih odnosa, a drugo je da je Rusija posvećena međunarodnom pravu i smatra da je Rezolucija 1244 SB UN temelj za rešavanje kosovskog pitanja", naveo je ambasador Ruske Federacije.

Kaže da je ruski stav o nepriznavanju Kosova principijelan.

"Tu se ništa ne menja, nastavlja se naša saradnja oko Kosova u međunarodnim institucijama, pre svega u Savetu bezbednosti UN čija je Rusija stalna članica", dodao je.

Ambasador je rekao da nema nikakvih promena i u odnosu na ciljeve koje je ruski predsednik postavio kada je pre godinu dana pokrenuta specijalna vojna operacija, tako da će svi zadaci biti ispunjeni na dostojanstven način.

Na ocenu da se čini da na obe strane nedostaje volja za pokretanjem pregovora i postizanjem sporazuma, Bocan-Harčenko navodi da je Rusija od samog početka bila za pregovore, a da je Ukrajina preko noći odustala od platforme razmatrane u Istanbulu u proleće 2022.

O odnosu Ukrajine prema pregovorima, kako kaže, najbolje govori to što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao naredbu koja zabranjuje razgovore.

"U svakom slučaju do sada nismo čuli nikakve ozbiljne ponude za rešenje sukoba", rekao je Bocan-Harčenko i dodao da je za mir potrebna politička volja Zapada i Kijeva, što je konstatovano i na sastancima visokih ruskih zvaničnika sa kineskim diplomatom Vang Jiem u Moskvi.

Za mirovni predlog Zelenskog rekao je da nije realan i prihvatljiv ni za početak nekih ozbiljnijih razgovora.

"U Istanbulu smo imali nacrt, ali je kijevski režim preko noći odustao, jer mu je Zapad naložio da dalje ne pregovara, uz obećanje da će mu povećati isporuku oružja. Zato rat tako dugo traje", rekao je on i podsetio da je Turska odigrala dosta dobro posredničku ulogu.

Na pitanje kakva je situacija danas u Rusiji, godinu dana kasnije, kaže da u Rusiji ima razumevanja za ciljeve specijalne vojne operacije, za situaciju kada predsednik Rusije nije imao drugu mogućnost osim korišćenja snage da zaštiti interese ruskog naroda, što sled događaja potvrđuje.

"Naš cilj je da se završi sukob koji je počeo 2014, krvavim državnim udarom, a traje duže od osam godina tokom kojih je Rusija dosledno i istrajno tražila mirovno rešenje, na osnovu Minskih sporazuma", rekao je on.

Naveo je da je bilo puno laži od strane Zapada i režima u Kijevu i da je Angela Merkel, kako je podsetio, priznala da je za njih to bila diplomatska igra koja bi Kijevu dala mogućnost da pripremi svoju vojsku za dalje osvajanje Donbasa.

Ukrajinci su, kako je dodao, suprotno svim ugovorima naglo pojačali bombardovanje Donbasa još 17. februara 2022.

Naglasio je da u Rusiji vlada jedinstvo vojske i naroda, privreda je u razvoju, posebno odbrambena, a nema štete ni u socijalnoj sferi u koju su uključena četiri nova subjekta Federacije.

"Najavljivali su da će ruska ekonomija biti uništena odmah nakon prvog paketa sankcija, a ona je u nekim sferama postala još efikasnija", naveo je Bocan-Harčenko.

Na pitanje da li su očekivali da će operacija trajati ovoliko i koliko smo daleko od njenog okončanja, kaže da vremenskih okvira nije bilo i da se ne bavi nagađanjima

Na pitanje kako vidi sled događaja u Ukrajini i predviđanja stručnjaka da će uslediti i ukrajinska i ruska ofanziva, kaže da postoje planovi koje znaju samo vrhovni komandant i Ministarstvo odbrane i Generalštab.

"Najvažniji razlog zašto sve traje duže su isporuke naoružanja SAD, Nemačke i niza drugih zapadnih zemalja, a njima je cilj nastavak sukoba i slabljenje Rusije", rekao je on.

Navodi da se sve radi na osnovu planova, ruska vojska će ići korak po korak.

"Već su oslobođene velike teritorije, obnavlja se infrastruktura, uključujući i socijalnu", naglasio je Bocan-Harčenko.

Na pitanje koliko građana Rusije živi u Srbiji i da li je zadovoljan njihovim položajem, kaže da su procene oko 150.000, ali da tačnih podataka nema, i dodaje da su uslovi u Srbiji povoljni za život i poslovanje.

 

iskra.co

Русија: Преговори могући тек кад Запад и Украјина положе оружје

~2 minutes

---

Русија: Преговори могући тек кад Запад и Украјина положе оружје

23.02.2023. - 10:26

Руски МИП (Фото: EPA/YURI KOCHETKOV)

Преговори о Украјини могу бити одржани тек кад западне земље и власти у Кијеву положе оружје, саопштио је руским медијима замјеник министра спољних послова Михаил Галузин.

– Ако Запад и Кијев желе да сједну за преговарачки сто, морају, прије свега, да престану да гранатирају руске градове и положе оружје. Након тога се могу водити разговоре на бази нових геополитичких реалности – рекао је замјеник министра.

Раније је портпарол предсједника Русије Дмитриј Песков истакао да Запад још није показао никакву спремност за мировне иницијативе о ситуацији у Украјини.

Украјински предсједник Владимир Зеленски је у октобру 2022. године указом забранио преговоре са Москвом и рекао да га не занимају контакти са руским колегом Владимиром Путином.

РТРС