Rupel nosi Srbiji vazelin

http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-16-04-2008/rupel-nosi-srbiji-vazelin

Rupel nosi Srbiji vazelin

BEOGRAD - Suveniri koje je slovenački ministar spoljnih poslova Dmitrij Rupel doneo posle posete generalnom sekretaru UN Ban Đi-munu, počev od slatke priče o novim razgovorima oko kosmetskog rešenja, pa do najave iznenađenja koje je EU spremila za predizborni birački apetit srpskih glasača, za upućene diplomatske krugove, uvod su u još jedne kvazipregovore, posle kojih bi Srbija potpisala ono što „niko normalan ne bi“.
Štaviše, prema vodećem srpskom intelektualcu u SAD Srđi Trifkoviću, uloga Rupela i Slovenije kao predsedavajuće EU je „da namaže Srbiju vazelinom, da bi bila lakše silovana od onih koji hoće da dovedu do kraja posao sa nezavisnošću Kosova“. Trifković, koji je urednik magazina Kronikls pri Rokford univerzitetu, ističe za Glas da „harmonično rešenje“ o kojem Rupel odjednom govori, ne treba tumačiti kao „pomirenje različitih stanovišta“, nego u duhu Banove, odnosno korejske i japanske filozofije da je „harmonično ono rešenje koje je prihvaćeno kao takvo“.
- Zato, Ban, odnosno Rupel, ne najavljuje nove pregovore bez prejudiciranja statusa, već novu opsenu. Vašington smatra da je Srbija na kolenima i da je, bez obzira na ishod izbora, njeno protivljenje beznačajno. Priče o novim razgovorima su još jedna varljiva šargarepica, da bi se kroz još jedan forum Srbiji ponudilo i ona potpisala nešto što niko normalan ne bi - ističe Trifković i dodaje da je „nezamislivo da bi SAD poslale Bana da priča o pravim pregovorima, jer bi to značilo da Šiptari pristaju na relativizaciju ove situacije dok ne dođu do rešenja sa Beogradom“.
Dakle, treba nam bistro viđenje problema, a to je da gensek UN ništa ne radi, a da ne pita Belu kuću i da je jedino rešenje za Srbiju da povrati autoritet silom, onda kada SAD ne bude u stanju ili ne bude voljna da diktira politiku na Balkanu. A to će biti kroz 20-25 godina - zaključuje Trifković.

Izbori - Vladapobedničkog kvantiteta ili vlada svesrpskog sporazuma

Beograd,
april 12, 2008.

Oliver Vulović

Izbori - Vladapobedničkog kvantiteta ili vlada svesrpskog
sporazuma

Na izborima 11. maja, koji
, makoliko oba suprostavljena bloka galamila iz sveg glasa, ipak se neće
odlučivati o tome hoće li Srbija u EUili ne. Ni jedan od
suprostavljenihpolitičkih blokova nije dobio blanko mandat ili obećanje od
eurokratije da će bašpod njihovom vlašću Srbija automatski po ustaljenom
redosledu ispunjavanjauslova postati član ove organizacije država ali ni apsolutno
nepromenjljivu icementiranu pretnju da to neće postatinikada pod vlašću
bloka partija koja prema EU u ovoj kampanji ne zagovarajuapsolutni negativizam
već vrlo oštri kriticizam koji nema veze sa evroskepticizmombritanskog tipa,
već sa suštinskim pitanjem, srpskim nacionalnim i teritorijalnimnerešenim
pitanjem u modernoj Evropi, kao i načina i uslova pod kojim bi smo
mi u tu organizaciju državabili primljeni ali takodje sa jakom izraženom željom
da Srbija na kraju bude uEU . Da nije tako onda bi smo mogli očekivati da će
Solana imati životni vek od200 godina a sadašnji sastavi holandskog i
belgijskog parlamenta najmanje po polamilenijuma, s,time što niko ne može da
garantuje ni da će Belgija opstati, bilou do sada poznatoj državnoj formi ili
kao država uopšte. Na ovim izborima će sesamo dati prilika EU da nas
prebroji uskladu sa invalidnim pricipima demokratije koji prednost daju
kvantitetu a nekvalitetu.

Vojislav Stanovčić u Zborniku
radova - o demokratiji - u izdanju 'Bibliotekepolitika i društvo' iz 1995-e
godine se osvrnuo na kvantitet kao postulatademokratije kao državnog uredjenja
i podvukao da - većina čiji glasovi prevagnui samim tim njihove kasnije odluke
budu opšteobavezujeće ne mora samim tim bitii apsolutno u pravu jer
kontrapredlozi koje daje manjina se u budućnosti mogupokazati kao mnogo
razumniji i pametniji po državu i narod -. Da nije tako ondaposle predsedničkih
izbora u Srbiji ne bi ni dolazilo do novih izbora, bezobzira što su ovi sada
parlamentarni, jer se i tokom predsedničkih kao tokomsadašnjih parlamentarnih
izbora tvrdilo i tvrdi isto - da će se konačno i za sva vremenaSrbija
opredeleiti za jednu ili drugu opciju. Onom prilikom kroz ličnostPredsednika
Republike a ovom kroz sastav Narodne Skupštine. Ako Predsednikovakoalicija i na
ovim izborima dobije većinu, onda bi trebala mnogo više da od utom smislu datih
verbalnih izjašnjenja nakon pobede na predsedničkim izborima, ako zaista
voli svoju zemlju, razmisli iosmisli kako da povede ozbiljne unutrašnje
pregovore sa kvantitativno gledano gubitničkompolitičkom manjinom. O
pregovorima sa kvantitativnim gubitnikom moraju ozbiljnoda razmišljaju i jedan
plan u tom smislu iznesu ispred birača i političari izPredsedniku
suprostavljenog političkog bloka u koliko su u pravu da nikada nisubili bliži
osvajanju vlasti od prevrata 2000-te. Ukoliko se to ne desi, zaSrbiju će i
dalje svi sledeći izbori biti 'na život i smrt' i samimtime automatski lišeni
demokratskog stila izbornih kampanja ali i demokratske formenakon objavljivanja
rezultata.

Nekadašnja komunistička Javna
rasprava koja je imala izuzetno malidemokratski kapacitet / ne može se ni
rećida uopšte nije imala nikakav / jer je svoju svrhu imala samo u okviru
jednepolitičke partije je srećom po državu i narod doživela svoj kraj
Miloševićevimprihvatanjem realnosti postojanja i drugih političkih opcija.
Medjutim, bilismo svedoci i da u višestranačju i demokratiji anglosaksonskog
tipa koja jepostojala u Srbiji i za vreme Miloševića, ukoliko politički
kavntitativno jačastrana bude uporna u svojoj isključivosti sopstvenog poimanja
vrsenja vlasti,kada tada dodje do prevrata / bez obzira da li je nastao kao
posledicaakumuliranog unutrašnjeg nezadovoljstva ili finansijskom potporom
izinostanstva ili kombinacijom oba/. Budućipobednici na parlamanetranim izborima
u Srbiji moraju ozbiljno povesti računa otome. Vesna Pešić je retko kada u
pravu kada govori o svom narodu i državi, jerod zloupotreba ideologije
nacionalizma kroz koje ona u svom delovanju jedino iposmatra nacionalizam gori
je samo alkoholisani apsolutistički mondijalizamčiji je ona neodvojivi deo,
ipak se mora izdvojiti jedan deo iz njenihskupštinskih govora u kojima je rekla
da bi trebalo svima u Srbiji da nampostane muka od smenjivanja vlasti
prevratima i pučevima i ako je ona sazadovoljstvom u jednom od njih kasnije
aktivno učestvovala. Ovo treba izdvojitine zbog njenog istinskog uverenja u
tako nešto, jer je svojim petoktobarskimdelovanjem i podrškom revolucionarnim
kriznim štabovima, upornim zalaganjem zaodstrel neistomišljenika kroz političko-policijsko-vojni
'6.oktobar',mučenica je ipak naslutila šta njene političke i mentore i
pulene može zadesiti. Ona je to rekla izstraha a ne iz uverenja, ali je ipak
činjenica da istorijski gledano demokratijau Srbiji traje samo u intervalima,
to jest da postoje samo odredjeni periodi ukojima dolazi do mirnog smenjivanja
vlasti, sve do trenutka kada političkikvantitet na konto demokratije ne uvede
demokraturu i time odustajanjem odkompromisa sa političkom manjinom dovede do
radikalizacije u njenom načinupolitičkog delovanja. U tom smislu se varaju
jastrebovi iz Predsednikovogpolitičkog bloka u svom uverenju da ako pobede i na
ovim izborima da su emkonačno za duži vremenski period sebi obezbedili
nesmetano sprovodjenje svojih političkihideja em takodje na duži
vremesnkiperiod neoporavljujuće porazili protivnika. Njihove procene bi možda i
imaledobru podlogu da osim zbog pojave jake Rusije u svetu, nije došlo i do
konačnogsvodjenja mera i u redovima njihovih protivnika na ovim izborima,
te se sve može ozbiljnije računati napostizbornu koaliciju večitih
gubitnika SRS sa DSSom. Izuzetno je bitna ičinjenica da su Socijalisti konačno
rakrinkani i da je svima sada jasno da jenjihova politika ekvidistance od SRSa
i od DSa verbalno praćena brigom zaradničku klasu i penzionere, ništa drugo do
izdaja sopstvenih kongresnihdokumenata i partijskog statuta, a SPS ipak nije
organizacija tipa NATO paktapa da olako nastavlja da uspešno vara ceo svet oko
sebe i ako tako krši isopstveno ustrojstvo. Birači nisu pobegli od SPSa samo
zbog smrti Miloševića ipermanentnog gubljenja izbora / i radikalski vodja je
utamničen u Hagu i oni redovnogube izbore/ već zbog suštinske promene svoje
politike i izdaje uverenja naosnovu kojih su nekada bili ozbljni politički
subjekt u Srbiji. Njihova nada daće biti politički tas na vagi koja će
odmeravati ko će formirati vladu bi biojednako porazni postizborni rezultat po
Srbiju kao i u meri u kojoj bi nakonpobede jednog od dva profilisana bloka
došlo do poruke - e sada ima da budesamo onako kako mi kažemo - Za prošlu
republičku vladu kažu da je bilaispregovarana, možda, ali ne u Srbiji. To je i
bio njen najveći nedostak irazlog njenog kratkog postojanja. Onog trenutka,
kada srpski političari zaistasami izmedju sebe ispregovaraju vladu bez uticaja
i Solane i Lavrova, kada seobavežu jedni drugima da neće donositiodluke
kroz sopstvene centralne komitete i svoje političke protivnikeposmatrati samo
kroz zloupotrebe ideologija koje predstavljaju a ne same ideologije, onda
će jedna takva vladamoći da izadje u svet i konačno bude ozbiljno i shvaćena i
prihvaćena. Ove dosadašnjepostkomunističke vlade su bile ili višeruske
ili briselsko-američke nego srpske i zbog toga smo tu gde sada jesmo.

SRBIJA PROBUDILA RUSKOG MEDVEDA

Nesloga presudila

Branko VLAHOVIĆ, 07.04.2008 18:42:51

Jelena Guskova

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA



AKO srpsko rukovodstvo zaista želi da dobije bitku za Kosovo, prvo što mora da
napravi je da prevaziđe sve međusobne sporove i da opet bude jedinstveno.
Podele i međusobna optuživanja srpskih političara idu naruku onima koji žele da
definitivno uzmu od Srbije deo njene teritorije. Upravo dok su srpski
rukovodioci bili jedinstveni, Amerikanci nisu mogli da ostvare svoj plan i bez
otpora stvore nezavisno Kosovo. Bitka za Kosovo i Metohiju još se bije, pa i
srpska politička elita mora da bude odgovorna u ovom odlučujućem istorijskom trenutku.

Ovo je glavna poruka poznate ruske istoričarke Jelene Guskove, rukovodioca
Centra za izučavanje savremene balkanske krize pri Ruskoj akademiji nauka, u
intervjuu “Novostima”.

- Rukovodstvo Srbije, koje je bilo jedinstveno oko rešenja pitanja Kosova, krenulo
je u međusobne sporove. Ponovo se stvorio period bezvlašća, što može da se
negativno odrazi i na poziciju Srbije pri rešenju kosovskog problema.

* Jesu li Srbi uopšte imali šansu da sačuvaju
Kosovo?

- U Srbiji se razmišljalo o tome “koliko će dugo Rusija braniti poziciju”? Bilo
je pitanja: Hoće li nas Rusija ostaviti na cedilu? Prošlo je mnogo vremena dok
su svi shvatili da Rusija neće popustiti. Objektivno, zahvaljujući Rusiji,
Srbija je imala vremena da se organizuje i napravi pragmatičnu strategiju za
očuvanje Kosova. Kao istoričar, mislim da je takvu strategiju Beograd trebalo
da ima odavno! Nažalost, izgubilo se uzalud mnogo vremena, a razrađen plan više
je ličio na taktiku, nego na strategiju, nije imao više varijanti i nije
predvideo razvoj događaja na sto koraka unapred. Članovi pregovaračkog tima
mnogo su se trudili i očajno se borili za svoju poziciju koju su formulisali
kratko: “Ne damo Kosovo!” Nama naučnicima je žao što nije bila široko pokrenuta
ideja oko razrađivanja univerzalnih kriterijuma za priznavanje novih nezavisnih
država.Odavno se trebalo odgovoriti na pitanje: Želi li međunarodna zajednica
da reši kosovski problem ili ne? Moramo biti realni - problem Kosova objektivno
niko nije hteo da reši, a to ne žele ni sada. Zato su naša strategija i taktika
morali da polaze od te činjenice.

* Pošto su Amerikanci i njihovi najbliži
saveznici odlučili da daju državu na poklon Albancima, sada se u Srbiji sve
češće govori o podeli Kosova. Vi ste takođe bili pristalica te “rezervne
varijante”...

- Predlog koji je napravio Samardžić meni izgleda dobar, ali iza njega treba da
stane celo jedinstveno rukovodstvo Srbije. Jedna od važnih varijanti mora biti
predlog Rusije i Beograda o izdvajanju dela teritorije KiM. Razumem da
rukovodstvo Srbije želi da u svom sastavu sačuva celo Kosovo. Međutim, mora se
postaviti pitanje koliko je to realno. Koliko će za to trebati snage i vremena?
Očevidno je da NATO zajedno sa Albancima koncentriše snage da zaštite celu
teritoriju Kosova. Ne treba ispustiti iz vida i to da albanska armija nije
razoružana i da je spremna da ratuje. Rukovodstvo Srbije već se izjasnilo da ne
namerava da ratuje. Znači, treba primeniti drugu taktiku. Ne sme se gubiti
vreme već se moraju iskoristiti mogućnosti koje ostaju. Mora se govoriti o tome
kako da se zaštite srpske enklave i svetinje u skladu sa Rezolucijom 1244. To
je realna politika. Ideje o podeli Kosova, koje su se pojavile još šezdesetih
godina, su bile proročanske.

* Koji je trenutno glavni zadatak pred Srbima?

- Glavni zadatak je da se ponovo uspostavi jedinstvo rukovodstva zemlje. Mora
postojati jedinstvena pozicija i pokušaj da se shvati da je severni deo Kosova
vrlo važan za Srbiju i sa geostrateške tačke gledanja. To znači - ako Kosovo
postaje nezavisna država, odmah se pojavljuje problem juga Srbije. Ako se
Srbiji pripoji severni deo Kosova, ojačavaju se i njene granice.

* Kako vi objašnjavate nedostatak solidarnosti među slovenskim
narodima koji žive na Balkanu?

- Odsustvo sloge kod Srba i nedostatak solidarnosti kod Slovena stara je
pojava. Nije nimalo slučajno da je na srpskoj zastavi bilo četiri S. Karakterna
osobina slovenskih naroda je nedostatak solidarnosti i jedinstva. I naši
neprijatelji to su stalno koristili. Nekoga plaše, nekoga potkupljuju... Čudi
me to što su na rukovodećim mestima u tim državama ljudi koji nisu u stanju da
proračunaju posledice svoje politike. Na primer, rukovodstvo Makedonije je pre
nekoliko meseci razmišljalo da među prvima prizna Kosovo. Čime će se završiti
makedonsko priznanje Kosova? Šta će biti tamo sutra ili prekosutra? O tome
treba da misli rukovodstvo u Makedoniji! Zar oni ne vide da isti problem imaju
u “svom dvorištu”? Oni će biti prvi kojima će sutra biti potrebna pomoć da reše
“albanski” problem. Oni će se obratiti NATO, ali tada niko neće pomeriti prst
kao i u slučaju Srbije, jer su oni Sloveni i pravoslavni. U poslednjem
istorijskom periodu odsustvo solidarnosti među Slovenima je rezultat dobre
“rabote” svetskih moćnika i naše popustljivosti.

* Postoji prognoza da se Amerikanci neće suprotstavljati Albancima ako
posle Kosova krenu u otimanje teritorija u Makedoniji i Crnoj Gori. Šta mislite
o tome?

- Sa jedne strane, Amerikancima odgovara nestabilnost u Evropi, da uveravaju
Evropljanje da bez američke pomoći ništa ne mogu da reše. Sa druge strane,
interes Amerikanaca je da ojačaju svoje pozicije na Balkanu i da budu sigurni
sa svojom bazom u Bondstilu. Tamo su oni kao kod kuće. Nema nikakvih provera,
rade šta hoće. Amerikance razdražuje otpor Srba pa im je zato bilo važno da
kazne Srbe i stvore uslove za svoju delatnost. Što se tiče planova Albanaca,
oni će se sigurno dići. Ako uspeju na Kosovu, to će biti signal da krenu dalje.
Drugo je što nijedan takav pokret ne može da se razvija bez ozbiljne podrške.
Zato Albanci koriste sve što mogu. Za albanske ideje i planove su potrebni
vreme i novac. Već imaju ogroman novac od narkotrafika, trgovine ljudima i,
kako vidimo, ljudskim organima. Albancima u Makedoniji će biti potrebno znatno
manje vremena za ostvarenje svojih planova nego onima na Kosovu.



SRBIJA PROBUDILA RUSKOG MEDVEDA

* KAKVA je budućnost srpskog naroda?

- Ne bih htela da srpski narod bude raseljen kao Jevreji po različitim
državama. Srpski narod je dobar, jak, širokogrud, hrabar, uporan, snažan, negde
je naivan, nikada nije mislio samo o sebi nego i o bliskima, uvek se smatrao
odgovornim za one koje su oko njega. Srbi ne treba da se stide svoje istorije i
svojih postupaka devedesetih godina. Srbi su jedini narod na svetu koji se
suprotstavio nasilju i bezakonju, pokušaju vladanja svetom iz jednog centra,
nametanju svoje volje i viziji demokratije drugih država. Upravo je Srbija 17
godina branila granice pravoslavlja i slovenstva, pružajući mogućnost usporenom
medvedu, kao što je Rusija, da postane svestan svoje uloge, zadatka i
mogućnosti pružanja otpora negativnim pojavama. Jedina crta koje Srbi treba da
se stide je nepostojanje talenta za propagandu u svoju korist, a nemaju ni
talenta za međunarodne intrige. I, nažalost, Srbima ne polazi za rukom da
stvore međusobno jedinstvo.



KARLU MUČI SAVEST

* POZNAT je stav ruskog rukovodstva o ispolitizovanosti Haškog
tribunala. Sada se pojavila knjiga Karle del Ponte u kojoj ona govori o
zločinima Albanaca...

- Verovatno tu ženu muči savest. Sa druge strane, teško je pretpostaviti da takva
figura uopšte ima savest. Ako je ona sve to znala, a nalazeći se na takvoj
dužnosti ništa nije uradila, znači da uopšte nema savesti. A mogla je da
optužuje celi narod za nešto što nije činio. To znači da bi Tribunal trebalo
što pre raspustiti i osloboditi Srbe iz zatvora, a polovinu Albanaca staviti
iza rešetaka. Delove o zlodelima Albanaca trebalo bi umnožiti i pokazivati
svuda dok pitanje Kosova još nije rešeno.

http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=119238&datum=2008-04-08

Politika: "Deset evropskih samara" (Aleksandar Mitic)

Deset evropskih šamara
Iako je EU požurila da u roku od 24 sata „primi k znanju” jednostranu odluku Prištine, ona do današnjeg dana nije „primila k znanju” odluku Beograda da poništi taj akt


U svetlu činjenice da je odnos prema „kosovskoj politici” Evropske unije doveo do ozbiljne političke krize u Srbiji, pada vlade i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora logično bi bilo podsetiti na ulogu EU – njenih zvaničnika, institucija i ključnih članica – u procesu pripreme, koordiniranja i sprovođenja jednostrane secesije Kosova i Metohije.

Priprema:

1. Savet EU: Kabinet visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane aktivno je tražio da na mesto specijalnog izaslanika UN bude izabran „čovek od poverenja” Marti Ahtisari, bez obzira na njegovu pristrasnost kao predsednika Međunarodne krizne grupe početkom dvehiljadite, kada je na relaciji Vašington–Brisel razrađen koncept „nadgledane nezavisnosti”. Jedan od ključnih autora Ahtisarijevog plana je Solanin savetnik za zapadni Balkan Austrijanac Štefan Lene. Sam Solana je u potpunosti podržao Ahtisarijev plan i aktivno lobirao da ga većina članica EU prihvati.

2. Evropska komisija: Evropski komesar za proširenje Oli Ren je bio jedan od najvatrenijih zagovornika Ahtisarijevog plana. Komisija je ocenjivala kosovski slučaj kao „jedinstven” mnogo pre nego što su same članice EU donele odluku o tome. Uprkos činjenici da je bila zadužena za jedan od četiri „stuba” Unmika, Komisija nije već devet godina učinila ništa kako bi omogućila da se u svoje domove vrati 200.000 raseljenih Srba, ali je za to vreme sve više hvalila „multietničnost” Kosova i deklarativno zalaganje za to bivših šefova OVK i kosovskih premijera Ramuša Haradinaja, Agima Čekua i Hašima Tačija.

3. Evropski parlament: EP je bila prva međunarodna institucija koja se formalno založila za suverenitet Kosova, glasajući marta 2007. za rezoluciju koju je predložio izvestilac Jost Lagendajk. Zanimljivo je da su tri ključne osobe zadužene za Srbiju u EP – Lagendajk, izvestilac za Srbiju Jelko Kacin i Doris Pak, predsedavajuća Delegacije za jugoistočnu Evropu– bili najvatreniji zagovornici i lobisti za secesiju Kosova.

Koordiniranje:

4. Odluka o zaobilaženju UN: Na samitu, održanom 14. decembra 2007. u Briselu, EU je donela odluku da zaobiđe Savet bezbednosti UN i da učestvuje u procesu nazvanom „koordinacija deklaracije o nezavisnosti” („coordinated declaration of independence”). Članice EU su tokom naredna dva meseca izvršile „kosovsku trgovinu” tako što su se protivnici nezavisnosti srpske pokrajine saglasili da ne blokiraju zajednički okvir za delovanje EU – poput misije Euleks – a za uzvrat dobili uveravanja svojih partnera da neće biti primorani da priznaju nezavisnost Kosova.

5. „Meko sletanje”: EU je tokom procesa koordiniranja nastojala da iskoristi podele na srpskoj političkoj sceni da bi ponudila „politički sporazum” kao „zaslađivač” kojim bi obezbedila takozvano „meko sletanje” („soft landing”) ili „konstruktivno neslaganje” („constructive disagreement”) Srbije – to jest da bi pokušala da obezbedi da Beograd, uprkos nepristajanju, ne vuče poteze koji bi ugrozili plan EU za Kosovo: slanje misije Euleks, primenu delova Ahtisarijevog plana i proces priznavanja Kosova.

6. EU je falsifikovala pravnu osnovu za Euleks: Evropska unija se u „Zajedničkoj akciji”, dokumentu o pravnoj osnovi za slanje misije Euleks na Kosovo i Metohiju, pozvala na „krnju” verziju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, odnosno izostavila je ključne odredbe paragrafa 10 tog dokumenta, koje se odnose na „suštinsku autonomiju” Kosova unutar Srbije.

Sprovođenje:

7. EU je ozvaničila dvostruke standarde za Srbiju: Dan po proglašenju jednostrane nezavisnosti Prištine, EU je „primila k znanju” taj akt, istovremeno naglašavajući da ostaje privržena teritorijalnom integritetu svih država sveta sem Srbije po pitanju Kosova jer je to, prema njoj, „jedinstven slučaj” zbog „ratova iz devedesetih godina” i „produžene međunarodne administracije”. EU je pritom zaboravila da je 1998-99. godine – u vreme sukoba na Kosovu – bilo u toku ukupno 40 sukoba u svetu, svaki sa preko 1.000 žrtava. Nijedan od njih, sem Kosova, nije doveo do secesije. Takođe, produžena administracija postojala je između ostalog u Istočnoj Slavoniji nakon rata u Hrvatskoj, gde je misija Untaes dovela do reintegracije te teritorije u Republiku Hrvatsku, a ne do otcepljenja.

8. EU preko svog predstavnika jednostrano sprovodi Ahtisarijev plan:Iako je samozvanu „Međunarodnu grupu za upravljanje” za sprovođenje Ahtisarijevog plana formiralo 15 država, među kojima neke – poput SAD, Turske ili Švajcarske – nisu članice EU, nesumnjivo je da je ona deo paketa dogovorenog u kabinetima Solane i Rena. Pečat same EU daje izbor na čelo „grupe” Pitera Fejta, koga je Unija imenovala za svog specijalnog predstavnika na Kosovu.

9. EU članice Kontakt grupe rukovode procesom priznavanja Kosova: Secesiju Kosova su među prvima priznale evropske članice Kontakt grupe (Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Italija), a one rukovode i strategijom dogovorenom s Vašingtonom oko pritiska na ostale države unutar i van EU radi što bržeg priznavanja „nezavisnosti”. Podeljene su zone „diplomatske nadležnosti” i određena „dinamika priznavanja u više talasa”.

10. EU vidi Kosovo kao svog budućeg samostalnog člana: Iako je EU požurila da u roku od 24 sata „primi k znanju” jednostranu odluku Prištine, ona do današnjeg dana nije „primila k znanju” odluku Beograda da poništi taj akt. U strategiji o proširenju EU, Ren naglašava evropsku perspektivu Kosova ne spominjući njegovu vezu sa Srbijom, a švedski ministar Karl Bilt govori o članstvu Kosova u EU bez obzira na činjenicu da neće biti članica UN. Kad se tome dodaju nagoveštaji da bi Kosovo moglo postati članica EU po principu „konstruktivne uzdržanosti” („protivim se, ali ne blokiram”, to je slučaj s Kiprom po pitanju slanja Euleksa), jasno je da EU trenutno u potpunosti ignoriše stav Srbije, zemlje na kojoj makar deklarativno želi da zasniva stabilnost zapadnog Balkana.

Aleksandar Mitić,
direktor projekta „Kosovski kompromis”

ЕВРОПА ИЛИ СМРТ

ЕВРОПА ИЛИ СМРТ

Ни у ком случају није могуће у исту раван стављати државни интегритет и чланство у било којој регионалној или међународној организацији. То је апсолутно мешање лончића, неопростиво бркање баба и жаба
Ствар се згодно може представити и у епским категоријама, мада је, заправо, сасвим прозаична и рационална. Нећу чак да тврдим ни да је тако одувек било. Али Косово данас заиста јесте „судилиште”, тема на којој све и свако показује своје право лице и ћуд. Зато се на Косову, као на неком скенеру или унутрашњем огледалу, јасно разоткривају сјај и беда актуелне српске политике, а помало и карактера. И ко је „луд” и ко је „збуњен”, и ко је вера, ко невера – и све остало.
Да није било Косова, Слободан Милошевић се вероватно никада не би тако лако успео на српски политички трон – нити би, да није било деведесетдевете, са њега био тако нагло срушен. Да није Косова, Мартија Ахтисарија, Данијела Фрида, Френка Визнера и плејаде косовских „међународних представника”, Срби вероватно још не би били свесни размера бахатости и лицемерја светске политике и новог псеудолибералног тоталитаризма.
Борис Тадић је на неки начин у праву када каже да је избор „Косово или Европа” погрешна дилема и лажна алтернатива. Да, заиста јесте – али, нажалост, не из разлога које председник и његови сарадници непрестано понављају. Дилема је лажна не зато што су борба за Косово и приступање ЕУ, тобоже, „паралелни процеси”, независни један од другог, или због тога што ће се, као бајаги, „српски интерес на Косову моћи боље бранити из Европске уније”. Свако ко се мало замисли над овом мантром која је, не треба заборавити, Тадићу омогућила победу на председничким изборима, схватиће да су то напросто глупости, баш као што и сваки нижи службеник из Брисела зна да ће се, пре или касније, на „мапи пута” српских евроинтеграција као услов појавити одсуство пограничних спорова и успостављање добросуседских односа са земљама у региону. А то значи и са Косовом, о чијим европским и евро-атлантским перспективама се европски комесар за проширење Оли Рен до сада већ у неколико наврата изволео веома похвално изразити.
Знају то Европљани, знају то и у Тадићевом штабу, а знају и његови политички противници. Али не знају српски бирачи јер их, заправо, о томе слабо ко обавештава. А дилема Косово или Европа не само да је лажна – него, уз то, и потпуно срамна. Лажна је, поред осталог, и зато што нам одустајање од једне ствари уопште не гарантује да ћемо добити другу. А зашто срамна? Па, зато што те две ствари напросто нису упоредиве. Уосталом, замислите на тренутак каква би била реакција и какав би одговор стигао да је, којим случајем, слично питање „Европа или Крајина”, „Европа или Книн”, или „Европа или Барања” средином деведесетих било постављено пред хрватску државу и хрватску јавност? И шта би, на пример, било са „европским перспективама” једне Румуније да јој је као услов постављено мирење са независношћу Трансилваније? И колико би се дуго једна Велика Британија задржала унутар „европске породице” да јој је као услов постављено повлачење из Северне Ирске или Гибралтара? (А тешко да би се могло рећи да Гибралтар представља баш историјско и симболичко „срце” Велике Британије и њеног идентитета.)
Може се, у извесном смислу, поставити питање „ЕУ или Русија”, мада, заправо, ни то није сасвим прецизно нити праведно. Али ни у ком случају није могуће у исту раван стављати државни интегритет и чланство у било којој регионалној или међународној организацији. То је апсолутно мешање лончића, неопростиво бркање баба и жаба које се само делимично може правдати конфузијом услед свакодневне и бесомучне ЕУ пропаганде са дословно свих ТВ станица са националном покривеношћу. Кампања је имала успеха. Неке је убедила, неке поколебала, а неке збунила. Уосталом, ово је земља у којој државна телевизија током читавог дана – неукусно, али макар поштено – непрестано обавештава грађане да гледају медијски јавни сервис „европске Србије”.
Да се разумемо, наравно да и међу народњацима и радикалима има доста оних којима је до Косова стало колико и до лањског снега. Исто тако, апсолутно се не може избећи објективна, такорећи, историјска одговорност Војислава Коштунице за то што је у окриљу његове власти несметано цветала дивља „евро-атлантска” пропаганда, што му је, на пример, Ивана Дулић једно време чак била и потпредседник владе, и што је, у његовој влади, Драган Шутановац једно време управљао српском војском, а Млађан Динкић све време управљао српским финансијама. (А дало би се штошта приметити и поводом будистичког држања радикала, љубоморно загледаних у свој рејтинг и статус „највеће српске странке”.)
Тек у рану јесен 2007. ДСС је отпочео оштрију кампању против НАТО и САД као главног спонзора косовске независности. И тек у децембру почиње стидљиво отварати тему Европске уније. Све до тада ЕУ је имала статус свете краве у српским политичким и стручним дебатама, а „Европа или смрт” било је неформално гесло српских „еврореформских” талибана. НАТО је ту и тамо и био оспораван, али је онда, као крунски аргумент, долазила тврдња да је за све нове чланице НАТО обавезна станица на путу за ЕУ – и ту би био крај сваке приче... А ми смо, богме, тек на почетку.

Ђорђе Вукадиновић
[објављено: 01/04/2008]



пошаљите коментар | погледајте коментаре (89)


http://www.politika.co.yu/pogledi/DJordje-Vukadinovic/EVROPA-ILI-SMRT.sr.html

SRBIJA SE BRANI NA KOSOVU A NE U RUMUNIJI

Mladen Obradovic, glavni sekretar
"Otacastvenog pokreta Obraz"

SAMO
"OBRAZ" IMA OBRAZ,SRBIJA SE BRANI NA KOSOVU

A NE U RUMUNIJI

@ Snežana MOLDOVAN-MILOŠEVIC

Poslednjih nedelja "Otacastveni
pokret Obraz" uspeo je da probije indirektnu medijsku blokadu kojoj je
godinama izložen, i brojnim akcijama podseti na svoju prisutnost u javnom
životu Srbije. Istina, u takozvanim demokratskim medijima, "Obraz" je
apostrofiran u negativnom kontekstu, zbog reakcije dela njegovog clanstva na
otvaranje izložbe kosovskih umetnika "Odstupanje" koju su sprecili
iz, kako su objasnili, patriotskih razloga. Medutim, vec na velikom narodnom
protestu, održanom 21. februara ispred Savezne skupštine, aktivisti ove
organizacije uspeli su da pošalju pravu sliku svoje borbe za Kosovo. Reka od 3.000
ljudi, koji su se najpre sastali na Trgu republike, a potom prošetali centrom
prestonice uz performans i kosovske pesme, bila je ubedljivo najzapaženija
kolona koja je došla na miting.

Mladen Obradovic, glavni sekretar
"Otacastvenog pokreta Obraz", ne krije zadovoljstvo što je ova
njihova akcija pozitivno ocenjena. S druge strane, ne krije ni razocaranje i
ogorcenost zbog aktuelnih dešavanja u Srbiji. Za razliku od politicara, koji su
na dan jednostranog proglašenja lažne države Kosovo sedeli u toplim i udobnim
kabinetima, aktivisti "Obraza" bili su u Kosovskoj Mitrovici,
pokazujuci na delu kako se brani deo srpske teritorije.

- Dan uoci proglašenja te takozvane
nezavisnosti uputili smo se u Kosovsku Mitrovicu, gde smo boravili više dana -
kaže Mladen Obradovic za "Svedok". - Naši ljudi su ucestvovali u
stražama koje se vec devet godina organizuju na mostu na Ibru u Kosovskoj
Mitrovici. Trudili smo se da na najkonkretniji nacin pomognemo našim ljudima.
Ljudi koji brane most od upada Šiptara su cistog srca i cistog obraza, a
Kosovska Mitrovica je u bukvalnom smislu tvrdava srpstva, najvažniji srpski
grad u ovom trenutku, grad u kojem se brani ostatak ostataka Srbije. Kad nismo
smogli snage da odbranimo srpstvo onda kad je trebalo u Kninu, pa posle toga u
Sarajevu, Banjaluci, u Podgorici, na Cetinju i tako dalje, sada moramo da ga
branimo u Kosovskoj Mitrovici. Ne daj Bože da sutra moramo da ga branimo u
Kragujevcu. Ako odbranimo Kosovsku Mitrovicu, odbranili smo i Kragujevac, i
Beograd, i Novi Sad.

Svedok: Da li je, iz ugla
"Obraza", Kosovo izgubljeno?

Mladen Obradovic: Ne, nikada nije
izgubljeno, niti ce ikada biti. Cak i u vreme turske okupacije svako srpsko
dete je bukvalno sa majcinim mlekom uzrastalo i dobijalo svest, kako su govorili
naši stari, da osveti Kosovo. Ta svest je tinjala u srpskim srcima dok se
konacno nije razbuktala u oslobodilackim ratovima 1912. godine, kada su u Crnoj
Gori iskovane medalje sa likom Miloša Obilica sa natpisom "Za osvetu
Kosova". To je najlepša srpska tradicija, borba za oslobodenje i borba za
ujedinjenje srpstva.

S: Da li smo mi, kao narod predvoden
politicarima, mogli da sprecimo 17. februar, odnosno okupaciju Kosova i
Metohije?

M.O: Narod koji je 60 godina živeo pod
komunistickim mrakom ocigledno nije imao dovoljno snage da na vreme predupredi
neke dogadaje koji ce uslediti. Opet se vracamo na pricu o Kninu; mi nismo
imali dovoljno snage, dovoljno smelosti i sposobnosti ne samo u državnom vrhu
nego, bojim se, ni u citavom narodu da shvatimo da se Knin ne brani u Beogradu
nego da se Beograd brani u Kninu. I te kako su nas zavaravali oni koji su
govorili suprotno.

S: Preneseno na sadašnju situaciju, to bi
izgledalo ovako: Tadicu, Koštunice, Nikolicu, ne brani se Kosovo u Beogradu niti
u Rumuniji, nego u Kosovskoj Mitrovici?

M.O: Pa, u Beogradu se još i može braniti,
ali u Rumuniji nikako.

S: Kakav je stav "Obraza" prema
politicarima koji su na dan proglašenja lažne države boravili sa Srbima na
Kosovu? Zar ne mislite da je to trebalo da ucine mnogo ranije?

M.O: Dobro je što su bili 17. februara,
ali trebalo je da budu mnogo ranije. Trebalo je pre deset i više godina, kad je
bilo prilike, premestiti ako ne prestonicu Srbije a ono barem mnoga
ministarstva i državne organe na Kosovo i Metohiju. Poznato je da naši
politicari vole da cuvaju fotelje; da su ih tad prebacili na Kosovo i Metohiju,
verovatno bi se jace borili da ih sacuvaju da su se te iste fotelje nalazile u
Prizrenu ili Prištini.

S: Mislite li da je jedna od opcija mogla
da bude da je, na primer, krajem prošle godine Priština proglašena prestonicom
Srbije? Koja su sve rešenja bila moguca?

M.O: Dijapazon rešenja je veliki. Trebalo
je još 1990, kada je zapoceto oslobadanje Srba od višedecenijske tiranije
Šiptara i komunistickog režima, to oslobodenje izvesti do kraja i u potpunosti
iskoreniti svaki oblik šiptarskog separatistickog delovanja i atmosferu bojkota
koji su oni još tada ispoljavali prema srpskoj državi. Mi smo njima dozvolili
da još tada osnuju paralelne institucije; imali su paralelno školstvo, vec tada
su bili proglasili državu Kosovo, samo što ih Amerika tada nije priznavala.
Katastrofalna greška je bila što smo dozvolili njihovom takozvanom nepostojecem
univerzitetu da održava svoju nastavu u prostorijama legalnog, državnog
prištinskog Univerziteta. Dozvoljavali smo Šiptarima da ne placaju struju,
vodu, porez, sve je to naša država dozvolila, finansirali smo zapravo njihovu
samostalnost, i sada se moramo boriti da se spašava ono što se spasiti može.

S: Na koji nacin?

M.O: Pre svega, mora se zavesti vanredno
stanje ako ne u citavoj državi ono bar na Kosovu i Metohiji. Takode, potrebno
je podici borbenu gotovost vojske na najveci moguci nivo. Potrebno je pod hitno
osposobiti srpsku vojsku da može da brani srpski narod, reorganizovati je,
smeniti nacelnika Generalštaba Zdravka Ponoša. To je ono što je
"Obraz" predlagao odavno. Mi smo 1. februara ove godine organizovali
akciju "Za vojsku sa obrazom", upozoravajuci na ono što nam se
sprema. Dalje, mora se vratiti sveštenstvo u vojsku. Kako mislimo da podignemo
moral vojnicima? Danas je srpski vojnik i srpski oficir izdat i ponižen.
Upropašcena vojska je slika i prilika upropašcene i izdate Srbije. Istorija nam
pokazuje da nijedan režim koji je ponižavao vojsku nije dobro završio. U
poslednjim godinama Kraljevine Jugoslavije vojska je bila izložena raspadu,
isto se desilo 1991, a i sada se isto dešava. Ako nemamo snažnu vojsku dostojnu
poštovanja, ne možemo ocekivati da ce nas bilo ko ceniti i poštovati, ne možemo
ocekivati da cemo uspeti da odbranimo sopstveni narod.

S: Na kom politicaru je sada najveca
odgovornost, ko ima najvecu šansu da, uslovno receno, profitira ako uspe da
išta uradi po pitanju zaštite i povratka otete teritorije?

M.O: Pogrešno je govoriti o bilo kakvom
profitiranju. Onaj ko pokušava da u ovom trenutku vodi racuna o interesima
svoje stranke, ko pokušava da sacuva stranku, taj nece sacuvati Kosovo i
Metohiju. Ovo nije stranacko pitanje, ovo je opšte srpsko pitanje. Dobro je što
smo na mitingu videli politicare iz razlicitih stranaka.

S: Ali nije dobro što smo videli politicka
obeležja, jer je prilikom organizovanja velikog narodnog protesta dogovor bio
da se ona ne isticu.

M.O: Mi nemamo ništa protiv što su na
velikom narodnom protestu bile zastave raznih organizacija, uostalom bile su i
naše zastave. Cak smatramo da je dobro što je bilo zastava raznih organizacija,
jer smatramo da se na taj nacin svima pokazalo jedinstvo mnogih politickih
grupacija u našoj zemlji koje žele da brane Kosovo i Metohiju. I odlicno je
bilo što se nisu mogle videti zastave Demokratske stranke i G17, jer su na taj
nacin jasno pokazali da njima nije stalo do Kosova i Metohije. Oni su izdali
Srbiju, kao što su to ucinili i sa Crnom Gorom.

S: Kako komentarišete napade na ambasade i
potonje pljacke prodavnica posle molebana? Gradom vec kruže glasine da je medu
huliganima bilo aktivista jedne parlamentarne stranke ciji se lider i clanstvo
nisu pojavili na protestu.

M.O: Srbija se budi, srpska omladina se
probudila i pobunila protiv sveopšte izdaje i poniženja.

S: Cekajte, neko ce reci da je to
podržavanje nasilja?

M.O: Šta to znaci "nasilje"? Da
li je nasilje kad vi branite sopstveni narod, i da li nije nasilje onda kad
ubijaju srpsku decu na Kosovu i Metohiji? Pre neki dan su u emisiji
"Kljuc" bila deca iz srpskih enklava. Na pitanje voditeljke Nataše
Miljkovic šta je za tebe sreca, jedna devojcica je zbunjeno gledala i odgovorila
"ne znam". Pa, zar to nije nasilje? I sad mi treba mirno da sedimo,
skrštenih ruku i da gledamo kako nestaje srpski narod na Kosovu i Metohiji?
Dokle tako, i zbog cega? Srpska omladina se borila protiv okupacije Kosova i
Metohije onako kako je znala i umela. A kad je rec o onima koji su uzimali
patike, sigurno je da oni pre toga nisu bili ispred ambasade Amerike. Taj koji
je bio ispred ambasade, sigurno bi nalupao šamare ovome koji je te iste veceri
krao po prodavnicama. Uopšte me ne bi cudilo da iza toga stoje aktivisti LDP i
šiptarska mafija.

S: Šta su aktivnosti "Obraza" u
narednih godinu dana?

M.O: Odbrana srpstva. Svim sredstvima.

MI SMO EKONOMSKI POROBLJEN NAROD &nbspS: Kakav stav bi Srbija trebalo da zauzme prema onim zemljama koje su priznale jednostranu nezavinost lažne države Kosovo? &nbspM.O: Slažemo se sa predlogom da se u potpunosti prekinu diplomatski odnosi, ali to ipak nije dovoljno. Mora se uraditi mnogo više. Moraju se zavesti ekonomske sankcije zemljama koje su priznale jednostrano samostalno Kosovo. Danas u Srbiji postoje mnoge strane kompanije koje isisavaju novac iz naše zemlje. Mi smo danas ekonomski porobljen narod. Ako uzmete u obzir cinjenicu da vlada potpuni monopol na tržištu mleka i mlecnih proizvoda, da to drži strani investicioni fond, a mi i ne znamo ko stoji iza tog fonda, nije ni cudo što imamo najskuplje mleko u regionu, a možda i u citavoj Evropi. Dalje, cak 90 odsto banaka je u stranom vlasništvu, i sav novac naše privrede odlazi van Srbije. Nama nije potrebna Evropska unija, mi smo sami sebi najveci neprijatelji i sami sebi možemo da pomognemo onda kada u ovoj državi prestane da se krade, kada pocnemo da vodimo racuna o sopstvenim nacionalnim interesima i u ekonomskoj sferi. Opšte je poznato da se 20 do 30 odsto novca od posla koji se radi za državnu upravu ili lokalnu samoupravu sliva u privatne džepove. Pa, gde to ima? Ako je budžet Beograda milijardu evra, to znaci da 200 ili 300 miliona evra odlazi u privatne džepove. Zašto se te pare ne daju srpskoj deci sa Kosova i Metohije, ili se ne ulože u vojsku pa da nabavimo ruske raketne sisteme, da nam niko ništa ne može? Ne, oni prodaju u bescenje naše tenkove, režu ih u staro gvožde, dok druge države, primera radi Izrael, iste te tenkove prepravljaju i koriste. Zašto? Da bi neko mogao da zida vile na Dedinju?

NATAŠA KANDIC, ŽENA KOJE NEMA &nbspS: Kako komentarišete prisustvo Nataše Kandic na proslavi povodom proglašenja nezavisnog Kosova? &nbspM.O: Ko je to? Ne znam ko je to. &nbspS: Sve je više komentatora i analiticara koji je nazivaju "ženom koje nema". &nbspM.O: Zaista ne znam ko je to...

JUNACKI BEG NENADA CANKA &nbspS: U kakvim ste odnosima sa Nenadom Cankom? &nbspM.O: Prica sa njim završena je 7. oktobra prošle godine, kada je imao samo toliko hrabrosti da sa skupštinske govornice govori kako smo mi nakot koji treba pobiti, a onda, kada je trebalo da dode i stane na crtu ispred nas, junacki je pobegao i zaklonio se iza trostrukog policijskog kordona.

TADICA NE SHVATAMO OZBILJNO &nbspS: Predsednik Boris Tadic je na Savetu bezbednosti, izmedu ostalog, rekao da je Srbiji protivpravno oduzet deo teritorije, ali da necemo upotrebiti silu. Kako to komentarišete? &nbspM.O: Mislim da je odlican komentar dao vladika Artemije koji vec mesecima upozorava da oni politicari koji se unapred odricu bilo kakve mogucnosti upotrebe svojih legalnih i legitimnih oružanih snaga za odbranu srpskog naroda, ocigledno ne žele dobro srpskom narodu. To su oni politicari koji rade za tude interese i ne zaslužuju da ih shvatamo na ozbiljan nacin.

ISTORIJAT POKRETA "Otacastveni pokret Obraz" je pokret srpskih pravoslavnih nacionalista i monarhista, koji se prema svom programu zalaže za duhovnu i državotvornu obnovu srpstva, a osnovna nacela su mu: "Bogoljublje i rodoljublje", "Srbska Srbija", "Domacinski poredak" i "Viteške oružane snage". &nbspIznikao je iz "Izdavackog doma Srbski obraz", koji je svoj rad zapoceo 1994. godine, sa blagoslovom episkopa Srpske pravoslavne crkve Danila Krstica. Osnivac i prvi predsednik Obraza bio je Nebojša M. Krstic, sociolog i teolog, koji je 2001. godine poginuo u saobracajnoj nesreci, pod još nerazjašnjenim okolnostima. &nbspPokret je postao politicki aktivniji od 2000. godine, a kao jedna od njihovih medijski najzapaženijih akcija bilo je sprecavanje održavanja gej parade u Beogradu 2001. "Obraz" je takode ostao upamcen i po svojoj akciji podrške Radovanu Karadžicu, nekadašnjem predsedniku Republike Srpske, i kampanji za širu upotrebu cirilice. &nbspMedu stavovima Obraza nalaze se i zalaganja "za svetosavski nacionalizam umesto bezbožnog internacionalizma", "za školu sa pravoslavnom verom umesto ateistickih laži", "za hristoljubivog Vladara umesto vlastoljubivih partijaša", "za srbsku stalešku sabornost umesto judeomasonske demokratije"... &nbspU Nacionalnom savetu "Obraza" okupili su se najugledniji srpski intelektualci, od kojih su najistaknutiji akademik profesor Kosta Cavoški i srpski dizajner i izdavac Krsto Milovanovic. Pokojni velikan srpskog glumišta Danilo Lazovic takode je bio clan ovog tela.

http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=60512

Srbi, ne nasjedajte na provokacije

Srbi, ne nasjedajte na provokacije
Tanjug | 04.03.2008 18:22
Kosovski Srbi ne smiju nasjesti na provokacije te svojim akcijama pomoći onima koji žele da UNMIK bude izbačen s Kosova, izjavio je, u Briselu, ruski ambasador pri NATO, Dmitrij Rogozin.
- Neki centri u Evropi žele da isprovociraju kosovske Srbe da neprimjereno reaguju, da bi poslije izjavili kako Srbi vrše napade, te da su zato primorani da evakuišu UN. Stoga je veoma važno da kosovski Srbi budu organizovani i da ne reaguju na provokacije, da bi Rezolucija 1244 Savjeta bezbjednosti UN ostala na snazi. S naše strane, veoma pažljivo vodićemo računa da KFOR ostane u okviru svog mandata. Ukoliko izađe iz svog mandata, razgovaraćemo u Njujorku, a ne u Briselu - izjavio je ruski ambasador.
Na pitanje Tanjuga šta za Moskvu predstavlja prekoračenje mandata na Kosovu, ruski ambasador pri NATO odgovorio je da je Ahtisari "crvena linija".
- Ahtisari je najveći improvizator. Neka improvizuje u Finskoj, neka finskim Šveđanima predstavlja Ahtisarijev plan. Ja ne znam ko je Ahtisari, šta on predstavlja, ne znam za Ahtisarijev plan. Znam samo za generalnog sekretara UN i za Rezoluciju 1244 - naglasio je Rogozin.
On je ocijenio da bi svako proširenje mandata značilo njegovo kršenje i, kao jedan od primjera, naveo ograničenje slobode kretanja srpskih zvaničnika.
- Na primjer, ministar Slobodan Samardžić imao je problema s ulaskom na Kosovo. Informisali smo naše kolege, pa je on na kraju otišao tamo. Pokušaj KFOR-a da smijeni gradonačelnike u Kosovskoj Mitrovici bio bi kršenje mandata, a isto tako bilo bi ocijenjeno i kao korištenje sile protiv civila koji demonstriraju ili blokiranje prelaza između sjevera Kosova i centralne Srbije - rekao je ruski ambasador pri NATO.
Posebno opasno kršenje mandata, prema njegovoj ocjeni, predstavljala bi pomoć KFOR-a u formiranju albanske vojske.
Rogozin je, međutim, naglasio da ne vidi razloga za povratak ruskih trupa na Kosovo, iako je, kako je naglasio, odluka o tome na predsjedniku Rusije.
- Smatram da Rusija ima dovoljno političkog i moralnog autoriteta i da će to biti dovoljno, te da nema razloga da provociramo naše sagovornike - rekao je Rogozin.
Na pitanje da li očekuje da će novi predsjednik Rusije, Dmitrij Medvedev, nastaviti s kosovskom politikom svog prethodnika, Vladimira Putina, Rogozin je odgovorio da je veoma simbolična činjenica da je samo nekoliko dana pred izbore Medvedev posjetio Beograd.
- To je dobar znak, kojim je Rusija još jednom pokazala na čijoj je strani - rekao je Rogozin.
S druge strane, kaže on, i pored prosrpskih emocija u Rusiji, to nije ono što je najvažnije u kosovskom slučaju.
- Rusija brani mir i pravila ponašanja koja su postojala više od 60 godina, i to je ono što je najvažnije, jer se pitanje Kosova ne može riješiti ni u Briselu, ni u Vašingtonu, već samo u Beogradu, u Srbiji. Ukoliko se pitanje rješava u Prištini, Briselu ili Vašingtonu, to će dovesti do haosa - upozorio je on.
Na pitanje šta očekuje od ruskog predsjedavanja u Savjetu bezbjednosti UN tokom marta, Rogozin je istakao da će Moskva učiniti sve što je moguće da spriječi da Kosovo dobije bilo kakav status unutar Ujedinjenih nacija.
- Učinićemo sve što je u našoj moći da minimiziramo važnost međunarodnog prisustva koje nije u skladu s Rezolucijom 1244. Veoma pažljivo pratimo šta radi KFOR. Oni imaju samo jedan mandat, a to je onaj koji im je dao Savjet bezbjednosti UN. Nijedan drugi dokument nije legalan - rekao je on.
Rogozin je slikovito objasnio da je Kosovo raskrsnica Evrope, a da EU na toj raskrsnici na licu mjesta formira nova pravila.
- Zamislite da je EU u automobilu i da je na semaforu na raskrsnici crveno svjetlo, ali EU kaže da nije crveno, već je zeleno, pa odluči da krene naprijed. U redu, krenite, ali nemojte da bude razočarani ili iznenađeni ako nešto naleti na vas - rekao je Rogozin.
Dakle, naglasio je ruski ambasador pri NATO, mi nećemo tolerisati bilo kakve improvizacije u vezi s Kosovom, branićemo temelj međunarodnog prava.
Na konstataciju dopisnika Tanjuga da zvaničnici u Briselu tvrde da je tačno da nisu dobili zeleno svjetlo, ali da isto tako nisu dobili ni crveno svjetlo za svoju misiju, Rogozin je odgovorio:
- Ako su daltonisti i ne mogu da razlikuju boje, neka im se oduzmu vozačke dozvole i neka voze bicikla.
Rogozin je istakao da je Moskva odavno shvatila šta bi trebalo da radi da bi se njen stav poštovao.
- Sve nam je jasno. Moramo biti jaki. Samo neka pokušaju da priznaju naše Kosovo. Neka samo pomisle na to. Vidjećete da će nakon toga veoma brzo izgubiti takvu svoju naviku. Što se Srbije tiče, oni ne daju pravo Srbima da imaju poštovanja prema samima sebi, tako da i Srbija treba da nauči lekcije, da i ona bude snažna. EU prati veoma pažljivo reakcije srpskih vlasti. Ako umisle da se ispred njih nalazi plastelin, oni će ga modelirati kako oni žele. A ako uvide da ispred sebe imaju kamen, onda neće moći, jer znaju da o kamen mogu slomiti zube - ocijenio je ruski ambasador.
Na pitanje Tanjuga da li smatra da Srbija ima alternativu integraciji u evroatlantske strukture i da li politika neutralnosti ima perspektivu, Rogozin je odgovorio pitanjem:
- Šta nedostaje Švajcarskoj i Austriji, šta je nedostajalo bivšoj Jugoslaviji koja je bila veoma dobar igrač, a nije bila članica nijednog bloka? Možete da dobijete mnogo više privilegija neutralnošću nego stavljanjem na jednu stranu.
Rogozin je istakao da je od ključne važnosti razvijanje sveobuhvatnih odnosa.
- Rusija ima neke velike prednosti, prije svega u oblasti ekonomije, jer je naša ekonomija nezavisna i imamo ogromne resurse, koje Evropa sve više gubi - naglasio je Rogozin te dodao da Moskva želi saradnju, ali ne i članstvo u EU, jer hoće da očuva politiku nezavisnu od spoljnih uticaja.
Na pitanje šta očekuje od samita NATO početkom aprila u Bukureštu, Rogozin je odgovorio da će ključna tema tog skupa biti Avganistan.
- NATO ne može da ispuni svoje ciljeve u Avganistanu bez nas, a nama nije u interesu da njihova misija tamo propadne. Zato ćemo sjesti i pregovarati... Ako želite da vam pomognemo u Avganistanu, zašto se ponašate kao provokatori u drugim regionima. Izaberite. Ako uvažavate naš stav po pitanju antiraketne odbrane, proširenja NATO i Kosova, pomoći ćemo vam u Avganistanu, a ako ne, onda će to biti sasvim drugačija pjesma. Putin će, svakako, iskoristiti samit da iskaže stav Rusije o tom pitanju - zaključio je Rogozin u intervjuu srpskoj nacionalnog agenciji.


http://www.fokus.ba/vidi.php?rub=6&vijest=9467