Klub Bilderberg | Bajden guši Rusiju u Srbima

Bajden guši Rusiju u Srbima

Zoran Nikolić, 16.05.2009 20:23:00

Džozef Bajden

 ŠTA je to teorija zavere? Tvrdnja da tajne organizacije, na čelu sa najuticajnijim političarima, biznismenima i bankarima iz potaje vladaju svetom, sa namerom da obrazuju svetsku vladu i da konačno u potpunosti zavladaju planetom. Zašto je to teorija? Zato što je niko nije dokazao u praksi. Zašto da je dokazuje, ako je toliko očigledna?
Dodatni "detalji" objavljeni već u bezbroj knjiga i novinskih napisa podrazumevaju da je konačni cilj "zavere" kontrolisanje svih svetskih resursa, nepostojanje nacija, već samo regiona, jedna religija, jedan ustav, jedna crkva i jedna moneta... Pa zar na novčanici od jednog dolara već decenijama ne stoji "novus ordo seklorum" ili "novi svetski poredak"?
Odgovor na ova pitanja ovih dana je "dopričan" u predgrađu Atine - Vuljagmeniju, u luksuznom hotelu "Astir", gde je okončan 57. sastanak grupe "Bilderberg", po svemu sudeći najuticajnije grupe moćnika na svetu, koji se okupljaju jednom godišnje. "Bilderberg" je organizovao nezvaničnu godišnju konferenciju na kojoj se prisustvuje po pozivu, a neko bi mogao da ih nazove i najvećom nevladinom organizacijom na planeti.
Prema informacijama iz grčkih medija, učesnici su bili bivši američki predsednici, otac i sin Džordž Buš, američki sekretar za finansije Timoti Gajtner, predsednik Svetske banke Robert Zelik, ali i njegov prethodnik Pol Volfovic, "večiti" američki specijalni izaslanik Ričard Holbruk, te kraljice Španije i Holandije Sofija i Beatrisa. Koliko je sastanak bitan za finansijske krugove dodatno potvrđuju imena predsednika Evropske centralne banke Žan-Kloda Trišea, kao i predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza. Već godinama je neizostavni član ove ekipe i šef švedske diplomatije Karl Bilt.
Na skupove se dolazi po pozivu onih koji sačinjavaju "tvrdo jezgro", poput Henrija Kisindžera ili Dejvida Rokfelera. Ostale zvanice su izabrane po trenutnom rejtingu u svetu politike i uticaja.
Kao i svake godine, o učesnicima brinu spektakularne snage bezbednosti, a prilaz hotelu je zabranjen apsolutno svima. Ove godine grčki novinari su "locirali" obalsku stražu, ronioce, vojne avione i helikoptere.
Kao i u svakom teatru, i ovde postoje neka pravila. Dakle, zvaničnici "Bilderberga", sa neverovatnom moći koju poseduju, mogli bi da održavaju sastanke iza "zatvorenih vrata" tako što bi ta vrata zaista bila zatvorena, a javnost ne bi znala za njih. Međutim, ova, "demonstrativna tajnovitost" ima, očigledno, i drugu ulogu - da jasno da do znanja kako "Bilderberg" radi, ali ne i šta to radi. A nagađanja nikada nisu dovoljno precizna. "Bilderbergovci" se trude da određena specifična tema ili gostovanje neke posebno važne ličnosti na kraju budu predstavljeni javnosti, doduše, sa zadrškom koju oni odrede. Sa druge strane, već je odavno poznato da američki mediji po pravilu ne izveštavaju sa ovog skupa, jer su njihovi vlasnici integralni deo "Bilderberga".
To je još jedan, posredan dokaz o stvarnoj "slobodi medija", jer bi bilo sasvim logično da na udarnim vestima svih koji se bave informativnim zanatom, bude izveštaj o tome da je otpočelo, ili je u toku većanje najmoćnijih ljudi na svetu.
Da bi tek naznačili sfere uticaja ove grupacije, a retke čitaoce koji nisu čuli za njih, uputili u istinsku moć "Bilderberga", pomenućemo da je njihova ideja stvaranje Evropske unije, utemeljene još Rimskim ugovorom iz 1957. godine.
Najpoznatiji svetski kritičar ove grupe je kanadski publicista Danijel Estulin, autor knjige "Klub Bilderberg" koji se i ove godine obratio novinarima u Grčkoj, najavljujući da će tema skupa biti ekonomska kriza. On je u dosadašnjim delima pisao i o Trilateralnoj komisiji koja je direktno povezana sa "Bilderbergom", a jedan od ciljeva ovih institucija je stvaranje četiri velike svetske unije: američke, evropske, azijske i afričke. Tako je Evropska unija, kako se odavno zna, uveliko organizovana, a za američku se, po već najavljenim izvorima, sprema i "amero", valuta koja bi objedinila monetu sve tri države severnoameričkog kontinenta.
Estulin je najavio dva scenarija razvoja ekonomske krize, od kojih bi prvi predstavljao "depresiju koja svet uvodi u decenije mučne stagnacije, propadanja i siromaštva", a druga bi, prema preporukama "Bilderberga" trebalo da bude kraća depresija koja bi utrla put u novi, održivi ekonomski poredak, sa manje samostalnosti, ali većom efikasnošću". Analitičari se najviše pribojavaju značenja pojma - "manje samostalnosti" i njegovog potencijalno brutalnog značenja.
Istovremeno, mnogi se pribojavaju tačnosti podataka do kojih je Estulin dolazio od svojih "insajdera" unutar "Bilderberga", jer je ovaj tvrdio da je svetska ekonomska kriza prethodno bila isplanirana upravo na ovim sastancima 2006. godine u Kanadi i 2007. godine u Turskoj.
Kako nam je rekao Dejan Lučić, publicista koji se bavi ovom problematikom, svaki veliki sastanak "Bilderberga" ima više nivoa dogovaranja. Jedan je na zadatu temu, a ovog puta je to ekonomska kriza i kako je prevazići.
- U njoj učestvuju "spoljni igrači", često samo jedanput pozivani i od njih se očekuju dobre ideje - objašnjava Lučić. - To je neka vrsta prijema za "nove mozgove". U drugom, višem nivou se rešavaju stvarni problemi. Tu su okupljeni članovi koji su prošli početni nivo i na neki način se dokazali. Ovog puta, primorani su da rešavaju probleme izazvane štampanjem dolara bez pokrića i svetskom finansijskom piramidom koja se bazirala na veštačkoj ogromnoj potrošnji SAD i zaradom svih onih koji su "hranili" tu "ekonomsku aždaju".
U najužim krugovima "Bilderberga", prema Lučićevim rečima, razmišlja se o tome kako da se ekonomska kriza prevaziđe i tu su trenutno aktuelna dva scenarija.
- Prema prvom, dolar treba zameniti za "amero", valutu koja će da "pokriva" SAD, Kanadu i Meksiko - dodaje Lučić. - Ogromna količina dolara treba da bude uništena i zamenjena za novu valutu, u kojoj bi "štampari" (bankari) zaradili enormne količine novca. Taj trik se pokazao vrlo uspešnim i pljačkom Evrope i zamenom lokalnih valuta za evro.
Druga opcija, kako objašnjava naš sagovornik, jeste ona kojoj se često pribegavalo u doba krize - rat.
- "Na stolu" su Iran, Pakistan i kaspijski region - najavljuje Lučić. - Po svemu sudeći, najbliža opcija

je Pakistan, a problem je pojačan time što je britanska obaveštajna služba MI 6 preko Holandije omogućila Pakistanu da poseduje "islamsku atomsku bombu". To je problem koji Amerika mora da reši iako ga je sama napravila. Atomska bomba je data Pakistanu da bi mogao da zarati protiv Indije i da na taj način dođe do trvenja te dve nacije. Pod ovim okolnostima, verovatno će doći do građanskog rata među muslimanima u Pakistanu. Taj rat bi trebalo i druge muslimanske zemlje da uvuče u građanski sukob.
Za naše, balkansko područje, prema najavama izvora bliskih "Bilderbergu", planirano je stvaranje Balkanske federacije pravoslavnih zemalja, gde bi bila inkorporisana Albanija, iako je islamska, kao i BiH. Taj proces je počeo po nalogu SAD, a po odobrenju Vatikana, koji se složio, jer je jedan od uslova da oko 70 odsto Albanaca bude prevedeno u katoličanstvo.
Da bi Balkanska federacija bila "podnošljiva" za ostale, i da bi bio eliminisan "strah" od Srba i njihove "hegemonije", dat je nalog da se Srbija federalizuje u pet autonomnih pokrajina, koje bi prerasle u pet malih samostalnih država. Trenutno EU radi na tome da se najveći deo romske populacije sa teritorija bivše SFRJ naseli u Moravskoj oblasti, čiji glavni grad bi trebalo da bude Niš.
Pored ove, Moravske oblasti, Srbija bi trebalo, prema planovima "vladara iz senke" iz "Bilderberga", da bude podeljena na Vojvodinu, Šumadiju, Užičku i Rašku oblast.     

"RESETOVANjE" ODNOSA
POTPREDSEDNIK SAD Džozef Bajden turneju po Balkanu počinje u utorak posetom BiH, nastavlja je u sredu u Beogradu razgovorima sa najvišim zvaničnicima Srbije, a završava je u četvrtak posetom Kosovu. Kako je rekao visoki zvaničnik američke administracije novinarima u Beloj kući, Bajden će u sredu u Beogradu razgovarati sa najvišim zvaničnicima Srbije, kojima će istaći da postoji prilika za "obnavljanje i resetovanje" odnosa SAD i Srbije.
Iako se detalji posete ne saopštavaju iz bezbednosnih razloga, Bela kuća je objavila da će potpredsednik SAD najpre razgovarati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, a potom i sa ministrom odbrane i načelnikom Generalštaba Vojske Srbije. Takođe, imaće sastanak sa osobljem Ambasade SAD, a dan će završiti večerom sa Tadićem, predstavnicima Vlade, poslovnog sektora i civilnog društva.
Prema rečima zvaničnika Bele kuće, cilj Bajdenove posete Srbiji je "odlična prilika da se srpskoj vladi i narodu Srbije jasno kaže da se nadamo da ćemo 'resetovati' naše odnose sa Srbijom, i da pokažemo da vidimo i želimo pozitivnu budućnost Srbije u evroatlantskoj zajednici, kao lidera u regionu".

NAŠE NIKAD NE ZOVU
POSETA potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Balkanu više je nego očigledno sinhronizovana sa okončanjem sastanka u Atini. Mnogi koji su pažljivo pratili delovanje SAD i njihovih saveznika tokom protekle dve decenije, tvrde da je osnovna misija američkog visokog zvaničnika, u stvari, pokušaj da bude ometen ozbiljniji angažman Rusije na Balkanu, prvenstveno u Srbiji.
Razlog je gasni sporazum, koji Rusiji pruža nešto širu sferu uticaja na ovom podneblju, s obzirom na to da je u Rumuniji i Bugarskoj, kao i ostalim zemljama okruženja, taj uticaj sveden na minimum. Samo kod nas je u pripremi otvaranje i "Gaspromove" banke, što čini da će Rusi imati već dve banke u Srbiji.
Najzad, mada se o tome vrlo malo govori, što samo znači da se sve svodi na veoma važne razgovore u sferi visoke i tajne diplomatije, sporazum Srbije i Rusije umnogome kvari planove o otcepljenju Vojvodine, za koje se "Bilderberg" zalaže.
Loša vest za Srbiju je da je na jednom od prethodnih sastanaka "Bilderberga" bio pozvan i predstavnik kosovskih Albanaca Veton Suroi. Srpski predstavnici nikad nisu bili pozvani.
Prema izvorima "Novosti", još jedan deo Bajdenove misije je vrlo značajan, a to je sprečavanje eventualne prodaje Rafinerije "Pančevo" Irancima, pošto postoje naznake da bi i oni bili potencijalni kupci ovog postrojenja za preradu nafte. A u okviru globalne strategije SAD Iran ne bi smeo "ni da kroči u Evropu, a kamoli da prerađuje naftu i prodaje je u EU".

PRESECANJE GASOVODA
JEDAN od planova "Bilderberga" za balkansko podneblje je i ideja da se projekat sa "Gaspromom" ne realizuje, jer ruši koncepciju postupne zavisnosti Balkana od Zapada.
Prema izvorima "Novosti", to sobom povlači i otcepljenje Vojvodine od Srbije, kao i konačno priznanje nezavisnosti Kosova, jer u perspektivi jedan krak gasovoda bi trebalo da ide preko severnog dela KiM u Albaniju i Italiju.
To je "Bilderbergu" bilo posebno važno jer je projekat "Nabuko" (koji je trebalo da zaobiđe Rusiju preko Azerbejdžana, Gruzije i Turske) potpuno propao, pošto nije bilo nikoga ko bi ga finansirao. Upravo zato je, tvrdi naš izvor, i premijer Italije Silvio Berluskoni otišao u Soči, kako bi potpisao sporazum sa Rusijom i obezbedio svojoj zemlji snabdevanje gasom.
Kakva će biti dalja sudbina čitavog projekta u mnogome će zavisiti i od reakcije i stava same Rusije, ali i od sposobnosti manjih država da se odupru američkom pritisku.

TAMNOPUTI LIDER
KADA je na prethodni sastanak grupe "Bilderberg", održan od 5. do 8. juna prošle godine u Čentiliju, u SAD, pozvan predsednički kandidat Barak Obama, svi su pretpostavili da je to jasan znak da će ovaj postati prvi tamnoputi lider u istoriji Amerike. Tako je i bilo. Njegovog protivkandidata nisu zvali.

UZ BLAGOSLOV PAPE
ZVANIČNO, prvi sastanak ove nadnacionalne grupe održan je od 29. do 31. maja 1954. godine u holandskom gradiću Osterbeku, u hotelu "Bilderberg" po kojem je i cela grupa dobila ime koje nosi i danas. Na sastancima se okuplja od 120 do 150 ljudi.
Prvi domaćin bio je holandski princ Bernard, a jedna od osnovnih ideja zbog koje je "Bilderberg" osnovan zvanično je bilo sprečavanje talasa antiamerikanizma u zapadnoj Evropi. Među prvima koji su podržali osnivanje "Bilderberga" bio je i tadašnji nemački teolog Jozef Racinger, današnji papa Benedikt Šesnaesti!
Pored pomenutih učesnika ovogodišnjeg skupa nije zgoreg pomenuti ni one koji su bili prisutni na skupovima "Bilderberga" prethodnih godina, poput tadašnje američke državne sekretarke Kondolize Rajs, Joške Fišera, Japa de Hop Shefera... Interesantno je da u radu skupa često učestvuju i predstavnici planetarnih megakompanija, poput IBM, "Kseroksa", "Nokije", "Dajmlera" ili "Rojal Dač Šela".

KISINDŽER DUHOVNI OTAC
VEČNA inspiracija delovanja "Bilderberga" je višedecenijski "duhovni otac" ove grupacije Henri Kisindžer. Navodno je njegovo maslo bio nagli skok cena nafte proteklih godina sa 40 na čak 150 dolara po barelu. Ovo je Kisindžer najavio na sastanku "Bilderberga" u Minhenu 2005. godine, a, pored ostalog, takve ekonomske turbulencije trebalo je da dovedu do žestokog opterećenja i zaduživanja srednje klase, kao i definitivnog i konačnog obogaćenja ultrabogatih.

 

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=145803

Бисет: НАТО од 1999. агресивна машинерија

Бисет: НАТО од 1999. агресивна машинерија

srijeda, 13 maj 2009 13:25 Политика

 

Одлуком да бомбардује Србију марта 1999. године НАТО се изненада претворио у „агресивну војну машинерију која може да употреби силу кад и где год то одлучи", истиче се у ауторском коментару бившег канадског амбасадора у Југославији Џејмса Бисета у канадском дневнику „Глоуб енд Мејл".

Бивши канадски званичник у „Глоуб енд мејлу" пише да је НАТО у марту 1999. године одлучио да се оглуши о члан 1 Северноатлантског споразума у складу са којим НАТО неће употребити, нити ће претити да ће употребити силу у решавању међународних спорова и према којем ће овај савез увек поштовати Повељу УН.

Сила је, међутим, употребљена, „да би се наводно спречио геноцид и етничко чишћење албанског становништва на Косову", пише Бисет.

Чланак под насловом „Време је да се заврши хладни рат" само је један у низу коментара у којима овај аутор отворено критикује политику коју заступају Запад и НАТО у источној Европи, а посебно на Балкану.

Други претходно објављени истакнути наслови су, рецимо, „Бомбардовање НАТО - повратак варварству" и „Трагична грешка на Косову", у којима Бисет, који је дужност амбасадора у Југославији обављао од 1990. до 1992. године, објашњава свој став да до сукоба на простору бивше Југославије не би ни дошло да је постојао искрен напор да се на позитиван начин преговара са југословенском владом.

„Угрожавање територијалног интегритета Србије једноставно је занемарено упркос резолуцији УН која потврђује суверенитет Србије и упозорењу тадашњег председника Русије Владимира Путина да ће једнострано проглашење независности постати опасан преседан", истиче Бисет.

Говорећи о основаном страховању Русије у погледу „правих намера" НАТО, с обзиром на чињеницу да се планира постављање противракетног штита у Пољској и Чешкој и да Русију сада окружују чланице овог савеза, Бисет је рекао да је Москва добила још једну потврду да је „НАТО узео закон у своје руке" тиме што је већина чланица Алијансе признала независност Косова.

Он је подсетио да су већ у марту 1999. године, чланство у Алијанси су стекле Пољска, Мађарска и Чешка, а потом и балтичке земље, Румунија, Бугарска и Словачка, а Алијанса инсистира и на чланству Украјине и Грузије.

Бисет сматра да је била сасвим предвидива реакција НАТО у августу прошле године када су грузијске снаге изненада напале Јужну Осетију, а Москва брзо реаговала, што су западни медији, САД и чланице НАТО осудиле као нарушавање територијалног интегритета Грузије, подсећа он.

Од тада, НАТО је слабо шта научио из својих грешака - он очигледно још увек води хладни рат, те је и одлука да одржи војну вежбу у Грузији само намерна провокација Русије, која би заправо могла да буде један од најкориснијих и најјачих западних савезника у наредним годинама, закључује Бисет у листу „Глоуб енд мејл".

 

http://in4s.net/x/index.php?option=com_content&view=article&id=8796:---1999--&catid=78:globus&Itemid=176

Logori OVK u Albaniji

Logori OVK u Albaniji

09 April 2009 Pisu: Altin Raxhimi, Majkl Montgomeri i Vladimir Karaj iz Kukesa, Bajram Surija, Tropoje, Krume, Prizrena, Pristine i Tirane

The building that served as a KLA prison at the factory compound in Kukes

Ocevici tvrde da je tokom sukoba 1999. godine OVK organizovala mrezu zatvora u svojim bazama u Albaniji i na Kosovu. Tek danas se otkrivaju detalji onoga sto se tamo dogadjalo.
KUKES, Albanija – U dvoristu propalog industrijskog kompleksa, izmedju razbijenih prozora i zidova sa kojih otpada malter, danas setaju kokoske u potrazi za hranom. Tu su i dva napustena kamiona. Okruzuju ih hale i polusruseni magacin. U sredistu kompleksa nalazi se manja zgrada od betonskih blokova u koju je nekada bila smestena uprava fabrike koja je proizvodila sve od poklopaca za sahtove do kabina za liftove. Za vreme bombardovanja bivse Jugoslavije od strane NATO snaga, od marta do juna 1999, ovaj kompleks je imao drugaciju namenu. Koristile su ga gerilske jedinice Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, kao bazu za izvodjenje operacija sa druge strane granice, na teritoriji Kosova koje je tada bilo pod kontrolom Srbije. Ali fabrika nije bila samo stab gerilskih jedinica koje su se borile protiv rezima Slobodana Milosevica, za nezavisnost Kosova od Srbije. Kompleks je imao jos jednu, mracniju namenu: desetine civila, uglavnom kosovskih Albanaca osumnjicenih za kolaboraciju, ali i Srba i Roma, drzani su ovde u zatocenistvu, prebijani i muceni. Neki su likvidirani, a njihovi ostaci nikada nisu pronadjeni. Ljudi koji su navodno davali naloge za takva zlostavljanja bili su oficiri OVK. Svedoci tvrde da je u Kukesu bilo zatvoreno najmanje 25 ljudi. Medju njima su bile i tri Albanke sa Kosova. U logoru je ubijeno najmanje 18 ljudi, dok su ostali oslobodjeni. Cini se da je Kukes bio samo jedan od nekoliko zatvorskih centara u Albaniji i na Kosovu, a zatvorenici su bili prebacivani iz jednog u drugi. Cak i posle NATO intervencije jedan takav logor je nastavio sa radom u Babalocu na Kosovu, gde je bilo zatvoreno tridesetak Srba i Roma za koje se ni danas ne zna gde se nalaze. Imena nekoliko ljudi koji su moguci pocinioci vec su poznata UNMIK-u. Jedan od njih i dalje se nalazi na visokom polozaju u kosovskom pravosudju, saznaje Balkan Insajt. Bislim Zirapi, zvanicnik Ministarstva unutrasnjih poslova Kosova, koji je bio odgovoran za operacije OVK u Kukesu, tvrdi za Balkan Insajt da u samoj bazi ili izvan nje niko nije ubijen. Dvojica nekadasnjih visokih lidera OVK odbili su takve optuzbe u dva nezavisna intervjua data za BBC. Hasim Taci, premijer Kosova i i Agim Ceku, bivsi premijer i komandant OVK, izjavili su za BBC da im nije bilo poznato da postoje bilo kakvi zatvori OVK u kojima su zatocenici bili muceni ili su u njima bili drzani civili. Taci je izjavio da mu je poznato da su posle rata neki pojedinci 'zloupotrebljavali uniforme OVK' i distancirao se od takvih postupaka. Dodao je da su takve zloupotrebe bile 'minimalne'. General Ceku je izjavio da je OVK vodila “cist rat.”Medjutim, Hose Pablo Barajbar, čovek koji je na mestu šefa Kancelarije za nestala lica i sudsko vestacenje pri UNMIK-u proveo pet godina, izjavio je: “Sigurno postoje ljudi koji su i danas zivi, a boravili su u logoru u Kukesu kao zatvorenici. Oni su tamo vidjali druge ljude, Albance i nealbance. Neki od pripadnika vodjstva OVK obilazili su taj logor. Pominjana su i mnoga imena, i ja smatram da je to ustanovljena cinjenica.” Barajbar je pokusao da udje u trag nestalim licima na Kosovu i sa druge strane granice, u Albaniji. Karin Limdal, portparol EULEX-a, izjavila je za Balkan Insajt da su EULEX-u poznate optuzbe u vezi sa slucajem Kukes i da tuzioci sada ocenjuju da li mogu da podignu optuznice. ZUTI MERCEDES SMRTI Teske optuzbe za dogadjaje u logoru Kukes na severozapadu Albanije zasnovane su na podacima dobijenim iz nekoliko izvora: to su dva ocevica – jedan bivsi zatvorenik i jedan pripadnik OVK, registar jednog groblja u Albaniji i dokumentacija UN koja nam je prezentovana, a koja sadrzi detaljna svedocenja ljudi koji su zlostavljani u Kukesu. Navedeni izvori daju sliku brutalnog zatvorskog rezima koji se kosi sa iskazima bivsih vodja OVK koji tvrde da su postovali medjunarodne konvencije o ljudskim pravima i da nikada nisu zatvarali civile. Moguce je da slucajevi zlostavljanja u Kukesu nisu bili izolovani incidenti. Prema tvrdnjama bivsih boraca OVK sa kojima smo razgovarali, kao i prema nezavisnom svedocenju koje su dokumentovali istrazitelji UN, OVK je posedovala mrezu od najmanje sest tajnih zatvora u nekih desetak baza u Albaniji i dve na Kosovu, tokom i posle rata 1999. godine. Zatvori, koji su se vecinom nalazili pri bazama OVK u Albaniji, korisceni su za isledjivanja koja su rutinski ukljucivala i mucenje, tvrde izvori intervjuisani za potrebe ovog istrazivanja. Bivsi pripadnici OVK koje smo intervjuisali vecinom se ponose ucescem u ratu protiv srpskih snaga, cije su akcije dovele do masovnog iseljavanja stotina hiljada kosovskih Albanaca iz njihovih kuca. Ali neki su takodje izjavili da se stide zbog onoga sto su neki komandanti i vodje OVK radili pod okriljem rata. “Tada mi to nije izgledalo neobicno,” izjavio je jedan bivsi pripadnik OVK, koji je prisustvovao ovim dogadjajima. “Ali sada, kada se osvrnem, jasno mi je da su neke od stvari koje su radili neduznim civilima bile pogresne. Ali ljudi koji su to radili ponasaju se kao da se nista nije dogodilo i tako nanose stetu sopstvenom narodu, Albancima.”Jedan drugi ocevidac, Albanac sa Kosova, kaze da su ga drzali u bazi OVK u Kukesu pod optuzbom da je srpski spijun, što on odlucno porice. Ovaj svedok, koji je trazio da ostane anoniman, opisao je kako su vojnici OVK nedeljama zlostavljali i mucili zatvorenike u bazi, cesto pod nadzorom oficira OVK. “Gledao sam kako ljude tuku, bodu nozevima, udaraju palicama,” izjavio je. “Gledao sam kako ljude ostavljaju bez hrane po pet ili sest dana. Gledao sam kako spustaju mrtvacke kovcege u rake. Gledao sam kako ubijaju.”Ovaj svedok tvrdi da su zatvorenici u Kukesu vecinom bili civili koji nisu ucestvovali u borbama, uglavnom Albanci optuzeni da saradjuju sa rezimom i poneki Rom. Bilo je tu i vojnika OVK zatvorenih iz disciplinskih razloga. Kako tvrde oba izvora, medju zatvorenicima su bile i tri kosovske Albanke. Dvojica zatvorenika su bili Romi iz Prizrena. Otatak su cinili kosovski Albanci, starosti izmedju 20 i 27 godina, optuzeni za saradnju sa srpskim snagama. Zatvorenik iz Kukesa je izjavio da je takodje cuo zatvorenike koji su muceni nedaleko od kompleksa kako vicu na srpskom. Zatvorenik kaze da je cuo “ljude koji su vikali dok su ih mucili, i jasno se moglo razaznati da im je srpski maternji jezik”.Rekao je da su neki od zatvorenih kosovskih Albanaca bili ustreljeni ili prebijeni do smrti u samoj bazi dok su druge odvozili nekuda u zutiom mercedesu. Jedan kosovski Albanac je umro pred njegovim ocima, u prisustvu jos pet drugih zatvorenika, nakon sto su mu pucali u nogu i ostavili ga bez lekarske pomoci. Registar groblja u Kukesu otkriva nesto vise o coveku koji je umro nakon sto su mu pucali u nogu. Prema sacuvanoj dokumentaciji, sahranjen je 10. juna na parceli rezervisanoj za kosovske Albance koji su preminuli u Albaniji za vreme sukoba, samo cetiri dana pre povlacenja srpskih snaga sa Kosova. “Svaki put kada sam video zuti mercedes, nekoga bi odvezli, i tog coveka nikada vise ne bih video,” izjavio je. “Nikada nisu pronadjeni.”Isti bivsi zatvorenik izjavio je da smatra da su ljudi bili zatvarani iz razlicitih razloga, ukljucujuci osvetu i pohlepu, kao i optuzbe da su srpski spijuni. Jedan zatvorenik je radio kao policajac u Djakovici na zapadu Kosova za vreme Milosevicevog rezima. Odvezli su ga u zutom mercedesu i nikada vise nije vidjen. Drugi je bio nastavnik, a njegov navodni prestup je bio taj sto je posedovao dozvolu za oruzje koju su izdale srpske vlasti.Bivsi zatvorenik je izjavio da veruje da je na ovoj lokaciji drzano vise od 25 ljudi u periodu od marta do juna 1999, od pocetka NATO bombardovanja u bivsoj Jugoslaviji do ulaska NATO snaga na Kosovo. Zatvorenici su uglavon bili iz Prizrena i okolnih sela. Pripadnici OVK su ih hapsili nakon sto su talasi izbeglica sa Kosova usli u Kukes nakon pocetka kampanje bombardovanja. Bar jedan zavorenik je uhapsen u Dracu ili Lusnji u centralnoj Albaniji, tvrde oba izvora. Nas izvor koji je bio zatvoren u Kukesu, seca se jednog zatvorenika, kosovskog Albanca, koji je kroz resetke na prozoru vikao vojnicima u dvoristu da ima sestoricu brace koji ce ga osvetiti ako ga oni ubiju. “Sta cete sa njima?” izazivao je ih je. Prema tvrdnjama ista dva izvora, kao i prema dokumentaciji UNMIK-a iz istraznog postupka, neki od prezivelih su posle rata prebaceni u pritvor policijske stanice u Prizrenu na Kosovu. Kao i druge zatvorenike koje je OVK drzala u Prizrenu, oslobodile su ih nemacke jedinice KFOR-a kada su preuzele zgradu 18. juna. Isti izvori navode da je u Kukesu ubijeno do 18 zatvorenika. Pripadnik OVK nam je rekao: “Jasno mi je da su ako su saradjivali sa Srbima naneli mnogo zla. Covek pobesni kada pomisli na masakre koji su se desavali sa druge strane granice. Ali tretman je bio brutalan. Na trenutke mi ih je bilo zao.” Bivsi zatvorenik sa kojim smo razgovarali izjavio je da ne veruje da je bilo ko od zatvorenika aktivno saradjivao sa srpskim vlastima. “Ali cak i ako su zasluzili da budu kaznjeni, niko nema pravo da muci druge ljude,” kaze on. “To se ne radi ljudskim bicima.” MREZA LOGORAKukes je bio vazna strateska lokacija za OVK. Oruzje, uniforme, novac i ljudstvo su prolazili kroz hale i magacine na ovoj lokaciji. Baza je takodje bila vazna za vojnu policiju OVK, koja je navodno izdvajala sumnjiva lica iz mase civila koji su bezali ili su bili proterivani u Albaniju od strane srpskih snaga. Jedinica albanske vojske stacionirana u bazi u Kukesu pomagala je OVK da organizuje sopstvenu vojnu policiju, tvrdi nekoliko policajaca koje smo intervjuisali. Cini se da je Kukes bio jedan od vise zatvorskih centara u Albaniji i na Kosovu izmedju kojih su zatvorenici prebacivani. Dvojica zatvorenika su u Kukes prebaceni iz slicnog centra koji je OVK drzala u obliznjem gradu Burelu, gde je OVK imala kasarne za obuku vojnika tokom poslednja dva meseca rata, izjavio je bivsi zatvorenik. “Pricali su nam o tome kako tamo ubijaju ljude, kako ih bacaju u jame sa krecom,” izjavio je. “Sta se dogadjalo u Burelu moglo se videti i po tome kako su njih dvojica izgledali… Videlo se da su ih gadno mucili.” Prema dokumentaciji UN i podacima dobijenim tokom intervjua sa clanovima OVK i bivsim zatvorenikom, zatvorenici su prebacivani u Kukes sa najmanje dva druga mesta, iz Draca i, posle rata, iz Prizrena na Kosovu. U vecini svojih baza u Albaniji OVK je imala obavestajne jedinice i vojnu policiju. Halil Katana, vojni analiticar iz Tirane, u svojoj autorizovanoj biografiji Kudusija Lame pod naslovom “Kudusi Lama: ratni general i komandant divizije Kukes”, konstatuje: “Ove jedinice (vojna policija OVK) imale su vaznu ulogu u disciplinovanju grupa OVK koje su obucavane u oblasti Kukesa, kao i u hvatanju srpskih agenata koji su ulazili u zemlju zajedno sa izbeglicama sa Kosova.” Prema tvrdnjama jos jednog izvora, bivseg pripadnika OVK, ove jedinice su kontrolisale pritvorski centar u Babinama, u blizini granice u regionu Tropoja, centar za obuku u Burelu i bazu OVK u Dracu. Bislim Zirapi, koji je danas zvanicnik Ministarstva unutrasnjih poslova Kosova, bio je odgovoran za operacije OVK od pocetka maja do kraja NATO bombardovanja bivse Jugoslavije, 10. juna. On tvrdi da su ljudi koji su drzani u pritvoru u Kukesu bili vojnici kojima su izrecene disciplinske mere i da u ovoj bazi kao i izvan nje niko nije ubijen. Ali takodje dodaje da je OVK tada bila neorganizovana i da je bilo naoruzanih vojnika i drugih lica koja su se slobodno kretala gradom, kao i u drugim delovima Albanije. “Moj prvi zadatak je bio da ih disciplinujem,” izjavio je. POCINIOCI U BEKSTVU Prema izjavama svedoka u isledjivanjima su ucestvovala i dvojica albanskih drzavljana koji su bili povezani sa OVK. Jedan od njih dvojice, za koga kazu da je imao dugu crnu kosu, bio je narocito brutalan prema Romima iz Prizrena. Jedan izvor tvrdi da su borci OVK koji su se vracali iz borbi na Kosovu ponekad iskaljivali bes na zatvorenicima. Drugi kaze da su zatvorenici muceni da bi priznali da su saradjivali sa snagama srpske drzavne bezbednosti. Tu sluzbu su nazivali UDBA. Islednici su zeleli da dobiju snimljena priznanja zatvorenika. Isti izvori iz Kukesa su nas saopstili da su islednici u Kukesu bili oficiri OVK koji su ucestvovali u hvatanju osumnjicenih kolaboracionista. Oba nasa izvora su takodje identifikovali nekoliko oficira OVK koji su ucestvovali u zlostavljanjima u Kukesu. Jedan od njih se trenutno nalazi na visokom polozaju u pravosudju Kosova. Ovde ne otkrivamo imena navodnih pocinilaca, da ne bismo doveli u opasnost nase izvore. Neki od ljudi koji su ucestvovali u zlostavljanjima u Kukesu takodje su ucestvovali u otmicama stanovnika Kosova posle rata, tvrdi bivsi pripadnik OVK koga smo intervjuisali. Njihove mete nisu bili albanski “izdajnici” vec Srbi ili Romi koji su ostali na Kosovu nakon sto su NATO snage usle na ovu teritoriju. Jedan kosovski Albanac koji se iz inostranstva vratio da bi se borio na Kosovu rekao nam je da je video oko 30 Srba i Roma u logoru OVK u Babalocu, blizu Decana na zapadu Kosova, i to posle rata, u leto 1999. Izjavio je da je cuo urlike sa te lokacije i pretpostavio da zatvorenike muce. Kada bi NATO patrola prolazila kroz ovu zonu, zatvorenike su skrivali u skladište, dodaje isti izvor. Ovaj bivsi pripadnik OVK izjavio je da pretpostavlja da su ove grupe odvodjene preko granice i likvidirane. “Nikada ih vise nisam video niti nasao nesto o njima u novinama,” izjavio je. “Verovatno su zauvek nestali u planinama”. Altin Radzim ije nezavisni novinar iz Tirane

Majkl Montgomeri je specijalni izvestac Centra za istrazivacko novinarstvo u Berkliju, Kalifornija Vladimir Karaj je novinar dnevnog lista ‘Korrieri’ u Tirani Istrazivanje za ovaj clanak finansirano je iz Alumni fonda Balkanskih stipendija za novinarsku izuzetnost. Deo sredstava obezbedio je SCOOP, dansko udruzenje za istrazivacko novinarstvo koje pomaze finansiranje istrazivackog novinarstva u istocnoj

http://balkaninsight.com/sh/main/news/18047/

KO SU ALBANCI

KO SU ALBANCI,PISE -AKADEMIK,PROFESOR DR. KAPLAN BUROVIC


ALBANSKI LEKSIK
SVEDOČI DA ONI NISU AUTOHTONI

Pise: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ
- akademik -


U mom delu KO SU ALBANCI? (izdanje na srpskom 2007, na engleskom 2008) posvetio sam čitavo poglavlje tzv. autohtoniji Albanaca na prostorima gde danas žive. Tamo sam naveo ništa manje već sedam dokumenata, činjenica i argumenata, kojima se nedvosmisljeno dokazuje da Albanci nisu autohtoni ne samo na Kosmetu, već ni u samoj Albaniji. Između ostalog, tamo sam rekao i ovo: "Argumentum ponderantum, non numerantum! I pored toga, ako ovih sedam argumenata nekome izgledaju malo, spremni smo da mu navedemo još drugih sedam, pa i 70".
Jedan od tih argumenata (tamo je poređan pod brojem 2) jeste i ALBANSKI JEZIK. Tu doslovno kažemo: "Kako se zna, albanski jezik je indo-evropski, a to znači da su i oni istog porekla kao i svi drugi indo-evropski narodi, konkretno: Grci, Vlasi, Srbi, Crnogorci, Makedonci - odnosno da su došljaci u Evropu i na Balkan iz Azije, iz Indije, kolevke čovečanstva, i sanskritskog jezika, majke svih indoevropskih jezika. Kad bi Albanci bili autohtoni, njihov jezik ne bi bio indo-evropski. Ovo je jedno nepobitno svedočanstvo da oni nisu autohtoni nigde na Balkanu, pa ni u Evropi, kao što je bela, žuta ili crna koža Amerikanaca svedočanstvo da nisu autohtoni tamo, ma da su, moguće, mnogi od njih sada i zaboravili odaklen su im na američki kontinent stigli preci".
I ne samo indo-evropska karakteristika jezika Albanaca! Da oni nisu autohtoni dokazuju nam i njihove najobičnije reči, kao što su naprimer a n i j e (srp. brod), l i m a n (srp. luka), mrezhë (srp. mreža), l e v r e k (srp. branac) i niz drugih.
Od vremena je rečeno da Albanci nemaju pomorsku i ribarsku terminologiju, čime nam je nemački linguista, akademik, prof. dr Gustav Vajgand (G.Weigand, 1860-1930) dokazao da Albanci nisu ni Iliri. Ovo je jedan od njegovih 12 čuvenih argumenata, koji su prevedeni, objavljeni i prodiskutirani (pa i usvojeni!) od svih naučnika sveta. Štaviše, i od samih albanskih trezvenih naučnika, linguista, istoričara i akademika, kao što su akademik, prof. dr Eqrem Çabej (1908-1980), dr Ardian Klosi, Ardian Vehbiu, Fatos Ljubonja i puno drugih.
Bez obzira na to što je naučni svet prihvatio istinu o poreklu Albanaca, albanske vlasti, podržane od svojih oškopljenih naučnika i, posebno, od neukih ljudi, pa i od svojih klarkova u inostranstvu, nastavljaju da udaraju u bubnjeve svoje autohtonije i porekla od Ilira, pa su time preplavili svoju literaturu, počev od bukvara, koji stavljaju u ruke svojoj deci od prvog dana stupanja u školi, pa sve do "naučnih" studija i disertacija, posebnih izdanja njihove Akademije "nauka".
Za one, koji su željni istine, analiziraćemo pomenute reči.

1. ANIJE.- Ova reč, u albanskom jeziku, danas je opšta. Svetski naučnici, koji su se bavili njenom etimologijom, kao Gustav Majer (Meyer, 1850-1900) rekli su od vremena da je ona ušla u albanski jezik iz arabskog jezika. S njim su se složili svi albanolozi, među kojima spominjemo dobro poznatog austrijskog akademika, prof. Dr Norbert Jokl (1877-1942, inače poznat kao veliki prijatelj albanskog naroda), pa i našeg akademika, prof. dr Ivana Popovića. Jedini koji se tome sprotivio je Nemac M.E. Schmidt, koji ovu reč upoređuje sa nem. Schiff "brod". On pretendira da se u visokom staro-nemačkom jeziku scif upotrebljava za "sud-suđe", na albanskom "enë". Polazeći od ovoga, E. Çabej pretendira da i kod predmetnog apelativa imamo albansku reč anë, proširena sa -i. Za samu reč anë (koja na albanskom jeziku znači "strana") pretendira da je albanska rec enë. Znači, po E. Çabeju imamo ovaj razvoj: ENË>ANË + I>ANI + JE = ANIJE. U nastavku E. Çabej piše doslovno: "Ova etimologija dokazuje se sada sa ovim što enët (enë uji) (suđe - suđe za vodu) u Ulcinju su "sredstva plovidbe" (barka, šalupa itd.), enët e mëdhaja (veliko suđe) "velika sredstva plovidbe", enët e vogla (malo suđe) "mala sredstva plovidbe"".1)
Pre svega treba da znamo da pretendiranje E. Çabeja, da se u Ulcinju upotrebljava apelativ enë za "plovna suđa", nije istina. Niko u Ulcinju do danas nije nazvao plovila "enë", ni samostalno, niti uz atribut "e ujit" - "plovna". Izvolite videti Izdanje Akademije nauka Albanije FJALOR i gjuhës së sotme shqipe, Tirana 1980, str. 429, gde se uz reč ENË daju sva značenja, ali nikako i značenje za plovna sredstva.
Zatim, albanski jezik poznaje prelaz kartkog -a- u -e-, (dash>desh, thas>thes), ali ne i prelaz e:a.
Akademik Çabej je, u ovom slučaju, nauci pretpostavio politiku Partije (kako ga to naredio Enver Hodža!), skliznuvši ovako sa pozicija naučnika na pozicije političara i propagandiste.
Iz istorije znamo da su 1571. godine Turci osvojili Ulcinj. U borbi za ovaj grad Turke su snažno pomogli Arabljani, gusari-pirati Severne Afrike. Po zauzeću Ulcinja, u opustošeni grad su se nastanili za stalno ništa manje već 400 od tih pomenutih Arabljana, koji su tu doveli i svoje porodice, i bavili se isključivo pomorstvom. Turaka je bilo sasvim malo: komandni kadar garnizona, koji je isto tako doveo tu i svoje porodice. Tada je u Ulcinju vladajući jezik bio arabski, pošto su prethono stanovništvo ili pobili, ili prodali kao roblje po tržištima Balkana, Azije i Afrike. Tek kasnije počinju u grad da se ušunjaju naši Crnogorci, pa uz njih i pokoji Albanac. Nemajući svoju pomorsku i ribarsku terminologiju, ovi su Albanci uzajmljivali od drugih te reči, pa su tako od Arabljana uzajmili i njihovu reč ANIJE, zatim i srpske i turske reči, ne samo iz pomorsko-ribarske terminologije, već i iz terminologie drugih oblasti života. Ovo nam potvrđuju i ostale reči, koje ćemo analizirati.
Turci su skoro dva veka prije Ulcinja osvojili jadransko-jonsku obalu današnje Albanije. Tako Valonu, značajno pristanište Južne Albanije, Turci su osvojili još 1417. godine, oduzevši je Ruđini Balšić. Turci su se tu bavili i pomorstvom i ribarenjem. Postavlja se pitanje: Zašto Albanci nisu uzajmili od Turaka tu reč?
Odgovor je jednostavan: Tada u Valoni nije bilo Albanaca. A ako je i bio koji, taj nije ni pogled bacao prema moru, kamoli i da se bavio pomorstvom. Albanci su sišli iz unutrašnjosti u Valoni, sa albanskih gora, tek u XVII veku, kako sami Albanci priznaju - držeći pogled prema gorama, gde su ostavili svoja stada. Do tada u Valoni je preko 50% stanovništva bilo jevrejsko. Ostala polovina se sastojala od Grka, Vlaha, Srba i Srbo-Makedonaca, Turaka. Tu je i Roma, Cigana, bilo više od Albanaca. Veliki savremeni albanski prijatelj, dr. Robert Elsie, priznaje da su albanski primorski gradovi do XVII veka bili nastanjeni pretežno grčkim, srpskim i italijanskim stanovnicima, pa i sam Skadar, što nam u ostalom kažu i sami stanovnici tih gradova i tih vremena. Među njima i poznati savremenik i istoričar Skenderbega - Marino Barletius.

2. LIMAN.- Apelativ liman = "luka, zaliv" je grčka reč. Ona je opšta u albanskom jeziku. Da su Albanci od vremena bili tu, na obali mora, oni bi je sigurno uzeli od Grka, ili bi imali svoju. A pošto nisu bili tu u vreme Grka, oni su je uzajmili od Turaka, koji su je za sebe uzeli od Grka, što priznaju i albanski i turski naučnici. Turke su Albanci našli u primorske gradove, kad su sišli tu sa svojih gora. Znači, Albanci ovu reč imaju posredstvo turskog jezika, kao što imaju posredstvom neolatinskih naroda i jezika sve latinske reči, jer lično nikada nisu bili u kontakt sa Rimljanima, pa zato nisu ni mogli uzajmiti te reči iz latinskog jezika, ponajmanje da imaju svoje.
Albanci su sa Grcima stupili u kontakt pre Turaka, jer su i stigli u ove krajeve pre Turaka, još u IX veku naše ere. Ali, oni su stupili u kontakt sa Grcima planinskih predela, gde nije bilo luka-zaliva (liman-a) i gde se ovi Grci nisu bavili ni pomorstvom, niti ribarenjem.

3. MREZH/Ë,-A.- Ovu reč Albanci su uzajmili iz srpskog jezika - mreža = "sredstvo za ribarenje". Ona je opšta u albanskom jeziku i albanski naučnici priznaju da su je uzajmili iz srpskog jezika. Zašto ovi Albanci uzajmljuju ovu reč iz srpskog jezika, ako su na obalama Jadranskog i Jonskog mora autohtoni, pre Srba?! Trebalo bi da imamo obrnut slučaj: da Srbi uzajme ovu reč od njih!
Tako, i ova nam reč dokazuje da su ovi Albanci sišli na obale Jadranskog i Jonskog mora posle Srbo-Crnogoraca i Srbo-Makedonaca, odnosno da nisu autohtoni ni u samoj Albaniji, kamoli ma gde drugo na Balkamu.
Naglašavam ovde da sam ja svugde pisao da su Albanci stigli iz Rumunije u Mat, pokrajina današnje Srednje Albanije, negde u IX veku naše ere. Nasuprot mene, njihov obožavani albanolog, akademik, prof. dr Eqrem Çabej, kaže da su stigli u X veku nove ere. Znači 100 godina kasnije! I pored ovoga, dok njega obožavaju kao Boga albanologije, mene sataniziraju kao najvećeg antialbanca, zato što sam se usudio da iznesem na svetlost sunca neke istorijske naučne istine, koje se njima ne sviđaju.

4. LEVREK.- Ovaj apelativ je grčka reč. Uopšten je u albanskom jeziku. Ali u ovaj jezik nije ušao direkno iz grčkog jezika, već posredstvom turskog, što priznaju ne samo turski, već i sami albanski naučnici. Turci su ti koji su uzajmili ovu reč od Grka, pa su je zatim od njih uzajmili Albanci. Zašto, ako su ovi Albanci autohtoni?! Trebalo bi da bude obrnuto: da je Turci uzajme od Albanaca!
Pomenuti akademik G.Vajgand kaže da je Turska preselila iz Anadola u Albaniju svoje mornare i ribare da nauče Albancima pomorstvo i ribarenje.

Sve nam ovo dokazuje da su na obale Jadranskog i Jonskog mora stigli pre Albanaca i Turci, kamoli Srbi. Albanci unutrašnjosti, posebno oni na Kosovo, u Metohiji, dan-danas i ne jedu ribu, ne znaju ni da je gotove, jer se nikada nisu bavili ribarenjem, ni na obalama jezera i reka, kamoli na obali mora. Oni su silazili sa svojih gora na obale reka i jezera samo da napajaju svoja stada.
Između ostalog, i iz ovoga izvodimo zaključak da Albanci nisu autohtoni ni u samoj Albaniji, kamoli na Kosmetu. Kako smo to već naglasili, Albanci su stigli na teritoriji današnje albanske oblasti Mat u IX veku naše ere, pa su se u narednim vekovima širili na teritoriji današnje Albanije. A kad su ove teritorije okupirali Turci, oni su, negde u XVII-XVIII veku počeli da se šire i preko ovih granica, na teritoriji Crne Gore, Srbije (Kosovo i Metohija), Makedonije i Grčke. Štoviše, oni prelaze i mora, pa se nastanjuju u Italiji, a kopnom su stigli do Austrije i Švajcarske, na Zapad, dok su na Istok stigli do - Rusije. U poslednje vreme oni su stigli i preko okeana, u Americi i Australiji, gde iz dana u dan možemo očekivati da izjave da su i tamo autohtoni. Jedan je Albanac već izjavio da su oni izgradili i Tokio u Japanu i da je po etimologiji i ta reč njihova, albanska, od njihovog apelativa tokë = "zemlja".
Nova grupa albanskih naučnika, na čelo sa istoričarom Ardian Vehbiu, posle "pada" terora Envera Hodže, suprotstavila se falsifikovanoj istoriji albanskog naroda, i pored svakojakih pretnji i masa, koje se preduzimaju protiv njih od vlasti. Oni imaju potrebu za našu svestranu podršku, jer samo oni mogu osvestiti albanski narod i učiniti ga da se otresi faslifikovane istorije i rasističke indoktrinacije.

___________________
1) ÇABEJ, Eqrem: STUDIME ETIMOLOGJIKE NË FUSHË TË SHQIPES, tom II, Tirana 1976, str. 52.

Zbornik „Kosovo i Metohija. Živeti u enklavi”

Surova, malo poznata realnost

Zbornik „Kosovo i Metohija. Živeti u enklavi” na engleskom rasprodat, a nedavno je urađen i na CD-u
 
Naslovna strana CD izdanja Zbornika

Stradanja Srba, Goranaca, Roma i drugih etničkih zajednica na Kosovu i Metohiji posle juna 1999. godine, kada je južna srpska pokrajina došla pod upravu Ujedinjenih nacija i vojnu zaštitu Kfora, malo su poznata svetskoj javnosti. Naša, pak, stručna javnost, uprkos obilju materijala i svedočanstava, nije ponudila dovoljno literature na stranim jezicima koja bi adekvatno prikazala pomenuta stradanja u njihovom kontinuitetu.
Baš zbog toga, publikacija pod naslovom „Kosovo and Metohija. Living in the Enclave (Kosovo i Metohija. Živeti u enklavi)”, objavljena 2008. u potpunosti na engleskom jeziku i do sada najuspešniji takav projekt o kojem smo svojevremeno pisali, izazvala je ogromno interesovanje. Posle odličnih ocena u međunarodnoj naučnoj i političkoj javnosti, ovaj zbornik je postao pouzdani vodič za razumevanje opore kosovske stvarnosti.
Zbornik je priredio naš međunarodno poznati istoričar dr Dušan T. Bataković, doskorašnji direktor Balkanološkog instituta, savetnik predsednika Srbije i član Državnog pregovaračkog tima za status Kosova, do skora ambasador Srbije u Kanadi i novi ambasador Srbije u Francuskoj. Podsetimo, Zbornik donosi niz tekstova koji potpuno tačno i objektivno donose sliku stanja na Kosovu i Metohiji u protekloj, bezmalo celoj deceniji. Noseće tekstove napisao je sam dr Bataković, a ostale grupa njegovih saradnika. Dodatnu vrednost ovog zbornika radova čini i opširni prilog o zemljišnom posedu manastira Visoki Dečani, odnedavno sporan za albanske vlasti, prilog koji je dr Bataković još 2007. godine uvrstio u ovo delo dajući, tako, međunarodnim predstavnicima u pokrajini jasan uvid u suštinski problem za opstanak manastira.
Zbornik „Kosovo i Metohija. Živeti u enklavi”, što je neuobičajeno za naučne publikacije, planuo je za samo tri meseca pa se planira njegovo doštampavanje ali je, u međuvremenu, izašao i u formi CD-a sa dopunskom medijskom dokumentacijom i dokumentarnom građom (od fotografija srušenih srpskih manastira, do prepiske sa zvaničnicima Unmika). „Time je dokumentacija o Srbima, baštini i drugim problemima koji muče nealbanske zajednice na Kosovu i Metohiji dodatno zaokružena i nudi do sada najpotpunije uzorno priređeno delo koje svojim odmerenim i čvrsto zasnovanim argumentima i činjenicama osnažuje našu argumentaciju u UN i drugim međunarodnim telima gde se brane prava Srbije u njenoj južnoj pokrajini”, reči su Dušana Batakovića.

A. C.
[objavljeno: 25/01/2009]
   
pošaljite komentar | pogledajte komentare (5)

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Surova-malo-poznata-realnost.lt.html

Trijumf nad dvostrukim standardima Evropske unije

Britanski analitičar Jan Bankroft o diplomatskom uspehu Srbije u Njujorku

Trijumf nad dvostrukim standardima Evropske unije

Kontradikcije

Uspeh Srbije da ubedi Generalnu skupštinu UN da podrži njenu rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o tome da li je odluka privremenih institucija Kosova o jednostranom proglašenju nezavisnosti u skladu s međunarodnim pravom, predstavlja trijumf ne samo za diplomatske napore vlade iz Beograda, već i pobedu vladavine zakona i multilateralizma u širem smislu, smatra britanski analitičar Jan Bankrof.
Ipak, odluka većine članica EU da ne podrže takvu inicijativu odražava kontradiktorni stav Brisela o principima međunarodnog zakona.
U pokušaju da osujete napore Srbije, pojedini su pribegavali različitim taktikama. Britanski ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort javno je upozorio da bi rezolucija bila „greška“, budući da predstavlja „direktan izazov Uniji“, te da bi „predstavljala kočnicu za saradnju sa Beogradom i osujetila integraciju Srbije u EU“. Bernar Kušner, šef francuske diplomatije, tvrdio je da je u više navrata stavljeno do znanja Srbiji da ne može istovremeno težiti pridruživanju EU i tražiti od Evrope da podrži tu inicijativu. Štaviše, Kušner je opisao potez Srbije kao „izolacionistički i autodestruktivan“.
Insistiranje Brisela da se razmirice na Zapadnom Balkanu rešavaju mirnim putem i njegovo odbijanje da podrži inicijativu Srbije u Ujedinjenim nacijama, u suštini jeste odraz nedoslednosti. Predsednik Srbije Boris Tadić je u više navrata naglasio da Beograd nema nameru da primeni silu ili da ulazi u sukobe sa svetom, već da „koristi političke metode različite od onih koji se obično mogu videti na Balkanu“. Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, iako nije obavezujuće, pruža snažnu alternativu za mirno rešenje konflikata, imajući u vidu činjenicu da njegove odluke potiču iz zakonskog domena koji nije uvek u ravnoteži s političkim odlukama. Onda kada se ne preuzimaju napori u cilju jačanja međunarodnog prava i pravde, u vreme kada se EU bori da umanji posledice ruskog priznavanja Abhazije i Južne Osetije, takve institucije se podrivaju i prinuđene su da deluju u nestabilnom međunarodnom okruženju.
Kao što pokazuje nedavni izveštaj Evropskog saveta za inostrane poslove, uticaj EU u UN i dalje opada. Jedno od mogućih objašnjenja za to jeste primena dvostrukih standarda za koju su odgovorne evropske države. One ne žele da razgovaraju o problemima s kojima se suočavaju u domenu ljudskih prave, poput ophođenja prema imigrantima i ne uzimaju u obzir kritike.
Nepristajanje Evrope da podrži inicijativu Srbije, uprkos instistiranju Beograda na poštovanju principa UN, samo će dodatno osnažiti utisak o nedoslednosti i dvosmislenosti Evrope prilikom vođenja inostranih poslova.
Vraćanje kosovskog pitanja u domen zakona za posledicu će imati i odlaganje odluke pojedinih država da priznaju nezavisnost te pokrajine. Mada su tvorci kosovske nezaviznosti vršili pritisak na svet da podrži njihovu odluku, samo 48 od 192 članice UN dosad se odazvalo pozivu. Uprkos tome, gotovo je izvesno da će Kosovo nastaviti da se bori za međunarodno priznanje. Ukoliko Međunarodni sud pravde oceni da odluka Prištine predstavlja kršenje međunarodnog prava, Vuk Jeremić, šef srpske diplomatije svakako će očekivati od pojedinih država da povuku odluke o priznanju Kosova. Štaviše, to bi svakako izazvalo nove podele u evropskim državama, u prvom redu u Poljskoj i Češkoj. Setimo se da je poljski predsednik, Leh Kačinjski nedavno osujetio napore pojedinih zvaničnika u toj zemlji preduzete u cilju otvaranja ambasade u Prištini i osujetio odluku vlade u Varšavi da prizna Kosovo.
Najzad, odluka većine država EU da ne podrže inicijativu Srbije pokreće pitanja o njihovom zalaganju za jačanje međunarodnog zakona i multilaterlanih institucija. Poštovanje međunarodnoh prava trebalo bi da postane glavno obležje EU i samo na taj način ona bi mogla da osnaži uticaj u UN. Stoga, treba se kloniti dvostrukih standarda kada je reč o pravu i pravdi. Preneto iz Gardijana
http://www.danas.rs/dodaci/vikend/plave_strane/trijumf_nad_dvostrukim_standardima_evropske_unije.45.html?news_id=142104

Косово као прелудијум Грузије?

08.септембар 2008.

Извор: The Washington Times



Косово као прелудијум Грузије?



Џејмс Џорџ Џатрас
Недеља, 7. септембар 2008.

У очекивању да руски председник Димитриј Медведев призна независност Абхазије и Јужне Осетије, председник Буш је изјавио да ''према територијалном интегритету и границама Грузије мора да се показује исто поштовање као према онима сваке друге нације.''
Међу критичарима руске акције нашли су се и сенатори Барак Обама, Џозеф Бајден и Џозеф Либерман, државна секретарка Кондолиза Рајс, бивши амбасадор при УН Ричард Холбрук и многи други из двопартијског естаблишмента.
У правцу критика, помињало се руско кршење суверености територије Грузије, младе демократије и чланице Уједињених нација; несразмерни одговор на покушај грузијског председника Михаила Сакашвилија да реши статус Јужне Осетије силом, а ту се узимају у обзир и руске војне операције прилично изван Јужне Осетије, као и одуговлачење Москве у повлачењу снага према договору у којем је посредовао француски председник Никола Саркози.
Очигледно, у Вашигтону немају много смисла за иронију. Чини се да су ови критичари заборавили признање председника Буша независности Косова, покрајине демократског члана УН, Србије. Опаска председника Буша о ''свакој другој нацији'' према чијем ''територијалном интегритету и границама мора да се показује исто поштовање'' очигледно има барем овај изузетак. Ако он може да крши повељу Уједињених нација и Хелсиншки завршни акт, који гарантује суверенитет граница, какво право онда има да оптужи друге да то исто чине?
Ако је Москва претерала у свом војном одговору на офензиву Г. Сакашвилија, како онда да назовемо НАТО бомбардовање читаве Србије, равно 78 дана, уништавајући већину цивилне инфраструктуре ове земље? Ако треба да оптужујемо Русију за несавршену примену Саркозијевог договора, шта онда може да се каже за то што Вашингтон крши Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација, којом је окончан рат на Косову 1999, и која у покрајини потврђује суверенитет Србије?
Стандардни разлози који се наводе да Србија буде изузетак од правила које ми захтевамо у Грузији су да је НАТО интервенисао да би се зауставио геноцид над косовским Албанцима и да они никад више неће да прихвате да буду део Србије. Но, након рата, показало се да стварне жртве у свим етничким групама – било због војних операција, злочина које су починили и Срби и Албанци, као и од последица НАТО бомбардовања – биле много мање од оних навођених као оправдање рата. У поређењу са много мањом популацијом Јужне Осетије, узајамних оптужби за геноцид између Јужних Осетина и Грузина, са друге стране је у овом случају број жртава онда много већи него у случају Косова. А да ли су Јужни Осетини и Абхази мање оштри у ставу да неће више да дођу под власт Тбилисија него што су то били косовски Албанци у односу на Београд?
Требало би, такође, да се има на уму и то да је правни статус Косова веома другачији од оног који су имали ентитети у бившем Совјетском савезу. Према Уставу Југославије, истом параметру којим је оправдана сецесија Словеније, Хрватске, итд, - Косово, део Србије и пре него што је Југославија формирана, нема никакво легално право на независност. Насупрот томе, совјетски закон о сецесији из 1990, правна основа за независност совјетских република као што је Грузија, захтевао је да аутономним ентитетима унутар граница република буде дозвољено, путем референдума, да остану унутар Совјетског савеза, а тако, путем сукцесије, и унутар Русије.
Тако, док је статус Косова као дела Србије неспоран, Јужна Осетија и Абхазија имају добру правну основу, јер су биле део Совјетске Грузије, али никада и део независне државе Грузије. (Исто би могло да се примени и на Трансдњистрију у односу на Молдавију и Нагорно Карабах у односу на Азербејџан. Када ће они да следе исти пример?)
Уништавајући прихваћена међународна ''путна правила'' у случају Косовоа, Вашингтон је створио оно што се претворило у правила џунгле. Свака сила наступа како јој је воља, било да потисне немирне мањине или да компромитује границе других држава: САД покушава да примора Србију да прихвати независност Косова и врши притисак на друге државе (без много успеха) да признају ту независност, Грузија покушава да покори Осетине и Абхазе и не успева у томе. Русија креће да успостави независност Осетина и Абхаза, а сада ће покушати да обезбеди и шире признање. Заузврат, сепаратистичка администрација косовских Албанаца, подржавана од САД-а, прети минијатурном верзијом офензиве Г. Сакашвилија над Јужном Осетијом, да покори српске енклаве, где уточиште налази преостала једна трећина од предратне српске заједнице. И где ту завршава логика ''велика риба једе малу рибу''?
На Косову је Вашингтон посејао ветар, а сада Грузија жање олују. Само повратком за преговарачки сто, где би се свеобухватно размотрили Косово, Јужна Осетија, Абхазија и слична жаришта другде, може да се спречи овај малигни преседан да се рашири даље и да измакне контроли са несагледивим последицама за глобални мир и сигурност. Сваком кораком даље овим путем, биће теже да се поново врати у боцу дух ''Сила је у праву''.


Џејмс Џорџ Џатрас је адвокат и директор Америчког Савета за Косово у Вашингтону, који је део Squire Sanders Public Advocacy, LLC, and Global Strategic Communications Group, које су регистровани заступници Српског Националног Већа Косова и Метохије. Господин Џатрас је бивши републикански аналитичар спољне политике у Америчком Сенату.





___________________________________________________________
Ви сте пријављени на мејлинг листу Епархије рашко-призренске, www.eparhija-prizren.com...