Горица Тркуља: Иродијада бесни над Косовом и Метохијом

Иродијада бесни над Косовом и Метохијом

 

Сиво, суморно небо, снегом и недаћама бременито, спустило се на свету земљу. Студен и тама окивају Грачаницу, окивају Косово и Метохију покушавајући да светлосне зраке затамне. Оковали су и Србију и васцело поробљено Српство. Ледени окови окупације српску душу стежу све суровије и болније. Једини пламичци топлине још греју из душа чувара староставних манастира и цркава згуснутих на овом светом, српском чистилишту и из душа верних следбеника Христових.

Овде, на овој чемерној светој груди је раскршће које српске душе  дели на оне које води у Царство Небеско и оне којима је место у аду. Само је овде спознаја потпуна и коначна. Овде се или отпада са плодоносног стабла српског, или се ураста у њега и у вечност ваздиже ...

            Сво зло овога света је, као гладна аждаја, разјапило своје чељусти да прогута бисере и светлост која трепери у грудима верних и поробљених.

            Слуге овога зла су, у одеждама великодостојника српске цркве, дошле да у додатне окове окивају утамничено Српство које, са благословом Господњим опстаје, као танан и сићушан архипелаг Православља  у узбурканом мору исламских фундаменталиста, које се у концентричним круговима шири у океан острашћених екумениста и осталих отпадника од изворног хришћанства.

            Слуге овога зла, које за живота почившег патријарха Павла много пута покушаваху да га смене, да га пензионишу, поново су у акцији. Чак су му тражили лекарско уверење да може да обавља дужност патријарха. Слуге зла су се, видећи да народ не иде за њима, притајиле и чекале његову смрт. Сва црквена власт већ им је била у рукама. И показали су своје право лице, јер није народ узалуд рекао: ''Ако хоћеш да знаш какав је човек, дај му власт у руке, па ћеш видети.''  И, на нашу велику жалост, и видели смо и видимо.

            Избором новог патријарха, само се на тренутак учинило да Српској цркви предстоје бољи дани. Владика коме је пред очима изгорела Саборна црква у Нишу постао је патријарх. Нико га никада није позвао на одговорност. Нико никада није проверавао његово финансијско пословање?

            Највидљивија последица финансијских ''неправилности'' је раскош којом се ''прекршиоци закона'' окружују. Владику који је сав посвећен своме духовном стаду, који се сав посветио одбрани вере и српског народа на Косову и Метохији и чија је скромност више него очигледна срамотно је прозивати за ''неправилности'' о којима се много пута говорило, а које никада нису доказане. Бесмисленост оптужби је више него очигледна. Али, зар Гебелс, велики борац за Нови светски поредак, није творац теорије да сто пута изречана лаж постаје истина?!

            Не сумњајући у исправност ''финансијског пословања'' епархије рашко-призренске, али чак и под претпоставком да има извесних грешака, неминовно се намеће питање: да ли је могуће да у овом тренутку за Српску Православну Цркву, за Синод,  не постоје значајнији и важнији проблеми са којима треба да се ухвати у коштац и да их хитно решава?!

            Неизбежно је и питање: да ли је могуће да патријарх српски, господин Иринеј, одмах по преузимању престола Светога Саве  полази у борбу са онима који су Светосављу најоданији?

            У српској је цркви засејано зло семе комунизма и екуменизма. Брижљиво скривано од верних, набујало је и почело да се прелива и да гуши праву веру. Разне врсте користољубља постале су мотив онима који се представљају као слуге Божије. Тако, прерушени у свештенослужитеље, они заправо служе Мамону и изнутра разједају Српску цркву, извориште и једино уточиште српских душа. 

            Суптилна, верујућа српска душа се кроз векове страдања подвизавала и узрастала.  Богоугодношћу је одолевала земаљским силама зла. Тако је постала Боголика. На њеном плодоносном стаблу узрасли су велики мученици и светитељи. Са њеног плодоносног стабла отпадали су сви недорасли тешком задатку мучеништва и подвижништва које је пред овај народ поставио син Господњи. Отпадали су слабоверни и безверни. Отпадали су слаби и непостојани ... Вазда такви отпадају...

Зато је данас тако много оних који су из српског семена изникли, али су се изродили и не само да не личе на своје претке, него су постали највећи и најљући непријатељи свога српског порекла и свога српског рода. У новоме, туђинскоме јату коме су прелетели њима је додељена улога јуришника, несрећника који стално морају да доказују своју лојалност и припадност. Зар нас сва историја није довољно поучила о томе? Зар не страдамо најљуће и најсвирепије од бивших Срба, од оних који слабостима подлегоше и преверише? И бивших људи. Јер, многи бивши Срби постадоше бивши људи.

            Будућност није са бившима. Будућност је са стаменима.

            Борба за душу води се вековима. Цивилизације се рађају и умиру. Све земаљско је пролазно. Божанско је вечно и неуништиво.

Сурова сила је кроз цело људско постојање тежећи сопственом благостању и богатству рушила и уништавала све чему није дорасла, што ју је духом надвисавало.

Подсетимо се Византијске лекције. Ондашњу Европу водило је генетско наслеђе страсти за ратном пљачком. Као и ову данашњу.

Крсташке војске су отимале, палиле и уништавале.  Односиле са собом све драгоцености које су могле понети.

Нису видели највећу драгоценост Византије, и нису је са собом понели, јер је највећа драгоценост Византије био Бог. Бог који је остао у душама православних.

Византију није сломила само сирова сила. Византију су изнутра ослабиле грамзивост власти и олигархије. Губљењем државне власти над финансијама Византија је поклекла пред ''страним пријатељима'' и дозволила им да је униште.

            Нису ли и онда, ондашњи крсташи, пошли у рат да ''бране хришћанство'', а заправо су напали хришћанство?  Не чине ли исто и сада?

            Екуменисти, они који теже стварању једне вере, заправо хоће да униште једину праву веру, Православље.

Екуменисти у СПЦ, нападају владику Артемија и прозивају га за неспровођење Синодских одлука, а сами не спроводе одлуке Сабора. Није ли на Сабору СПЦ донета одлука о томе да СПЦ напусти Светски савет цркава?

Вера је љубав према истини и спремност да се за истину бори и страда. Једина истина је Бог и само следећи  десет Божијих заповести можемо живети у вери Отаца наших.

Погледајмо Србију данас. И покушајмо да не заплачемо... Ни њу није сломила само сирова сила. И њу изнутра раслабљују и душу јој разједају...

Ако покушамо да историјска знања пресликамо на данашњицу, видећемо да смо све већ више пута доживели. Довољно је да се сетимо Косовског боја, Јасеновца, бројних јама, ...''савезничка'' и ''пријатељска'' бомбардовања...

Где је онда била и где је сада ''хришћанска Европа''?

Нападачима су одолевали само стамени и чврсти. Нејаки су им се придруживали не би ли своју слабост сакрили. А слабост, вазда, само буја мржњом и расте у велико зло ...

Између свих тих Сцила и  Харибди, мудрошћу и непоколебљивом вером водили су нас наши духовни оци, духовна деца Светога Саве, који је од Византије као највећу драгоценост преузео Веру као сазнање о истинској вези Бога и човека. Заједно су, вером, наши духовни оци и народ одолевали свим силама овога света. Несаломивост вере наших предака, искреност и спремност на пострадање за Истину су нас кроз векове као народ очувале.

А где смо данас и куда идемо?

Погледајмо данашње наше духовнике. Оне који се у медијима највише виде и чују.

Куда покушавају да нас одведу?

Знају ли и сами којим су се путем запутили?

Виде ли ишта пред собом?

 Ко их води?

Незнање или убеђење?

А можда је нечије наређење?

Зашто часно не изађу пред верни народ и не кажу истину?

Јер, само Истина ослобађа.

Није ли давно речено ''Слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти''?

Верни народ духовним очима гледа. И за слепима не иде. Верни народ се Господу моли и у очајању пита:

Господе, зашто допушташ да, светиње Твоје скрнаве, помињући име Твоје? Господе, грешни смо. Од грехова се не видимо. Заборавили смо на Тебе, у земаљско се загледали, ка њему руке пружили. Опрости нам Господе, и не дај нас гладним аждајама апостазије! Њихови чиновници, а истовремено и великодостојници српске цркве носе свилен гајтан и иду опустошеним српским земљама као последњи егзекутори, да угасе и замраче светлост која још искри вером, а  надом и љубављу зрачи.

Ововременог мученика косовско-метохијског, преосвећеног владику Артемија, по ко зна који пут бесмисленим оптужбама разапињу на крст. Нису ли га довољно распели сарадњом са окупаторима? Нису ли га довољно распели када су његовог викара навели на непослушност,  подстрекавајући га младог и духовно недораслог, а власти жељног?  Нису ли га довољно распели потписивањем Меморандума о разумевању, мешањем у послове Епархије, онемогућавањем да управља Епархијом за коју је пред Богом и народом одговоран?   Бесмисленим оптужбама нема краја.

Није ово од јуче. Траје дуго. И сви знамо да је владика Артемије крив што не пристаје на апостазију и екуменизам, што не пристаје и не признаје да српске светиње нису српске, да их чувају и обнављају они који су их рушили и који их руше, да је крив што не пристаје на издају вере и свога вернога стада, са којим заједно страда следећи пут Светога Саве и свога духовнога оца Јустина Ћелијског.

Нису ли и њега глобалисти, комунисти и екуменисти прогонили и утамниченог држали у Ћелијама? Нису ли све велике и снажне духом, мали вазда  желели да понизе и да униште?

Сетимо се само страдања владика Дионисија и Дамаскина. И страдања српских родољуба.

Господу се молим да владики Артемију, српском страдалнику и светионику да снаге да издржи још један бесомучни напад обезбоженог дела братства.

Верују ли они у Бога? Боје ли Га се? Да ли је могуће да су земаљске чари или страхови земаљски јачи од часног места у вечности?

Боје ли се суда Господњег и народног  док у послушничком и поданичком заносу траже трун у оку брата својега, а не виде балване у својим очима.

Није ли Грачаница довољно окупирана и у бодљикаве жице укована?

Хоћемо ли као старац Вукашин из Клепаца подносити страдање говорећи ''само ти, дете, ради свој посао'', или ћемо ''неми чекати да камење завиче'', како је упозоравао св. Теодор Студит?

            "Заповест је Господња да не останемо неми у временима кад је вера у опасности. Када је вера у питању нико нема право да каже, ко сам ја? Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати а ти зар да останеш нем и незаинтересован?"

(Св. Теодор Студит)

            Господу се молим да уразуми оне који су кренули путем отпадништва од Светога Саве и да их врати са широког пута којим су се запутили.

            Господу се молим да пошаље своје свете ратнике да заштите српско Косово и Метохију и Његовога вернога слугу, преосвећеног владику Артемија.

            Господу се молим да народу српском да снагу и стамене духовнике да остане непоколебљиво на узаној стази којом га Господу воде српски светитељи и српски мученици, Божији угодници и најбољи молитвеници пред Његовим Престолом.

 

                                                                                               

У граду св. Великомученика Прокопија                                    Горица Тркуља

На дан Св. Три Јерарха 2010. лета Господњег

Zvonimir Trajković: Ruske zablude

Zvonimir Trajković

       politički analitičar

24. januar 2010. Beograd

Čudna ruska očekivanja i poverenje u Obamu kao da će on uopšte moći da vodi bitno različitu politiku od ostalih predsednika SAD Ruske zablude Šta su u suštini dobri odnosi Rusije sa SAD? To možemo bez velikih analiza uporediti sa dobrim odnosima „vuka i ovce". Vuk je moguće neće pojesti samo ako je baš sit, ali ako je gladan, poješće je odmah, a o „dobrim odnosima" će možda razmišljati tek kada se dobro najede. Pa i tada će zaključiti da je dobro što ju je pojeo jer od „dobrih odnosa" su mu samo krčala creva. Amerikanci nikada nisu ispoštovali ni jedan dogovor sa Moskvom, pa to neće učiniti ni sa ovim „Ugovorom o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja" koji trenutno vode predsednik Rusije Dmitrij Medvedev i predsednik SAD Barak Obama. Geneza američkih prevara o smanjenju, ograničavanju, raspoređivanju… ofanzivnog nuklearnog naoružanja, kao i o smanjenju konvencionalnih vojnih snaga, je dosta duga – što možete videti i na slikama. I u doba najžešćeg hladnog rata potpisivali su se neki ugovori ali ni jedan od tih ugovora SAD nisu ispoštovale do kraja. Večito se na kraju ispostavilo da su Rusi ostali prevareni a da se američka politika prema Rusiji u suštini nikada nije promenila. Da ne pominjem na koji način i kako je od strane zapada obmanut poslednji predsednik SSSR-a Gorbačov koga su uvukli u zamku „modernizacije i demokratizacije" SSSR-a da bi ga na kraju rasparčali. Koju je sve pomoć zapad obećavao SSSR-u da bi se povukao iz Istočne Nemačke i omogućio Nemcima da se ponovo ujedine i danas dominiraju EU. Od sve te obećane pomoći i para nije bilo ništa, ali je zato jedna imperija (SSSR) rasparčana, a umesto pomoći i temeljno opljačkana. Iako je tvrdo obećano da se NATO neće širiti na bivše republike SSSR-a danas je NATO stigao na granice Rusije a ostalo je da se u NATO uključe još Ukrajina, Belorusija i Gruzija pa da Rusija bude potpuno opkoljena. S toga smatram da je ovaj sporazum Obama pokrenuo kako bi samo simulirao poboljšanje odnosa sa Rusima a u pozadini se krije kupovina vremena kako bi SAD izašle iz ekonomsko-finansijske krize u koju su upale. Prema američkim stručnjacima i strateškim planovima SAD bi ako naprave dil sa Kinom mogli da iz krize izađu za dve godine. Bar tako Amerikanci misle. U međuvremenu treba „kupiti" 2010 i 2011 sa što manje potresa, pogotovu na privredno-finansijskom planu, naftnom i energetskom tržištu, oko rata u Avganistanu i obuzdavanje Irana, a tu su im Rusi jako potrebni kao saveznici. SAD je neophodno potreban predah da bi se konsolidovali i novim snagama krenuli na kaspijski region bogat naftom – koga ne bi bilo ni moguće osvajati da SSSR nije razbijen. Stoga Obama ima vrlo delikatnu ulogu da kroz najavu obustavljanja gradnje raketnog štita u Evropi, taj posao samo prolongira i praktično zavara Ruse da se odnosi sa Amerikom poboljšavaju - te da novog hladnog rata sa Rusijom neće biti. Drugi Obamin zadatak je da obustavi dalje širenje NATO-a na Ukrajinu i Gruziju kako bi Moskvu i praktično uverio da je došlo do obustavljanja ekspanzionističke politike SAD i opkoljavanja Rusije. U ove dve godine na unutrašnjoj destabilizaciji Rusije treba sprovesti suptilan plan i udariti klin nesloge između Putina i Medvedeva. To treba sprovesti sitnim koracima favorizovanjem i „popuštanjem" Medvedevu kako bi se on ruskoj javnosti predstavio kao efikasniji i operativniji u komunikacijom sa svetskim liderima. Odnosno kao bolji državnik od Putina. Kada taj razdor na liniji Medvedev – Putin proradi, onda je za 2012 godine sve pripremljeno za napad na Rusiju i iznutra i spolja. To je pogodna godina jer su u aprilu 2012 izbori za predsednika Rusije, pa će političke snage biti okrenute ka izbornim kampanjama. Još ako to bude izborna trka između Medvedeva i Putina, ruska javnost se može podeliti a sa time i stvoriti pogodno tlo za delovanje stranih specijalizovanih službi kako se to danas događa u Iranu iako je Ahmedinedžat ubedljivo pobedio na izborima. Već su plasirane priče o 2012 godini kao godini svetske kataklizme zbog navodnog udara meteora, ali tu i tamo pominje se i mogućnost velikih sukoba, svetskog rata… Važno je da priča uđe građanima u uši, a da li će 2012 godine udariti meteor u našu planetu ili će taj „meteor" biti veliki potresi u Rusiji još nije za priču. Ta priča iz svetskih globalnih medija biće tačno i precizno tempirana kada ovaj mogući raskol između Medvedeva i Putina bude vidljiv, za šta će se opet pobrinuti ti isti globalni mediji - stvarajući klimu razdora i napetosti među Rusima. To je već više puta viđena dobro uigrana taktika destabilizacije jedne države – a država se najlakše urušava raskolom njenog rukovodstva. Nisam protivu ograničavanja ofanzivnog nuklearnog ili konvencionalnog oružja, i uopšte do smanjenja pretnje i upotrebe sile, ali ovakvi dogovori do sada nikada nisu doveli do povećanja bezbednosti u svetu niti do prestanka mnogih veštači isprovociranih ratova. To se neće ni dogoditi sve dok se SAD ne „sruše" kao dominantna vojna sila Sveta. Od samog završetka Drugog svetskog rata SAD terorišu planetu izazivajući ratove, rušeći vladare i režime, postavljajući neke druge (još gore) ali prema svojim potrebama „kooperativne" da ne kažem podaničke režime. Radi se to kroz formu zaštite ljudskih prava, „demokratizacije" pojedinih zemalja, ili u najnovije vreme kroz formu borbe protivu terorizma. Iza svih tih opravdavajućih floskula stoje goli pljačkaši interesi SAD, odnosno preciznije rečeno određene grupe ljudi, ispred kojih je Predsednik SAD samo paravan, koga su oni i postavili da državne resurse sile stavi u funkciju njihovih pljačkaških apetita. Svetski resursi sirovina su se drastično smanjili, naročito u domenu energije. Ostala je još Rusija i Afrika koje tim prirodnim bogatstvima raspolažu. Apetiti američke pljačkaške elite se nisu smanjili, i ne treba biti posebno pametan pa zaključiti da je na red došlo otimanje ruskih bogatstava. Zato je bilo potrebno razoriti SSSR, zato se NATO širi i instalira na ruskim granicama. Zato je mala Gruzija od 4,5 miliona tako značajna zemlja, da se SAD i njeni evropski „saveznici" žestoko bore za njenu „demokratizaciju"…. A šta je suština? Jedino preko Gruzije mogu da idu naftovodi i gasovodi iz zemalja Kaspijskog regiona mimo ruske teritorije, pa se Gruziji mora pomoći da se navodno demokratizuje – u prevodu Gruzija se mora staviti pod kontrolu SAD kako bi se naftne i gasne rezerve mogle eksploatisale iz novoformiranih država bivšeg SSSR-a. Nije ni Avganistan izvoznik terorizma kako Amerikanci tvrde, već jedini put za naftovode i gasovode iz zemalja sa istočne strane Kaspijskog mora. To je cela suština politike koju vode SAD i vodeće zemlje EU – pljačka po svaku cenu. Sve ovo što sam napisao svako je poznato i Moskvi, ali zašto na sve to Rusija ne reaguje adekvatno već se zanosi popravljanjem odnosa sa SAD. Šta to Rusija nema a SAD imaju, pa su joj dobri odnos sa Amerikom neophodni da bi do toga što nema, mogla da dođe ili kupi. Američki pileći bataci, hrana, nafta, minerale sirovine, odeća…ili američka savremena tehnologija koju joj ionako neće prodati. Ako se zbog gramzivosti, pljačkaške filozofije življenja, izgrađenog načina razmišljanja i delovanja, SAD ne mogu izmeniti, čak i da Obama hoće, šta to Rusi „grade" i kave to dobre odnose očekuju. Obama kao i svi predsednici SAD radiće ono što od njega zahteva taj gramzivi, ratoborni deo krupnog kapitala koji i inicira ratove, pljačke i sve ostalo što uz to ide - predsednik to samo sprovodi. Obama je i doveden na vlast da održi politički primat Vašingtona u Svetu, ali i ostane neprikosnovene vojne sile da bi se pljačkanje moglo nastaviti. Ako to ne ostvari biće smenjen, a možda i ubijen, suprotstavili li se ciljevima krupnog kapitala. Kako sa takvom državom i predsednikom, i sa tim zadatim ciljevima, napraviti dobre odnose. Čista zabluda ili obostrano blefiranje u formi kupovanja vremena. Rusiji treba još vremena da ojača, presloži i utegne svoje redove, ali tog vremena nema – a neće ga ni biti. Ovaj predah svakako više odgovara SAD-u jer se ekonomsko-finansijska kriza dobrim delom preliva na Rusiju a ni ruske baze se ne primiču Americi dok je NATO već na granicama Rusije. Čini mi se vekovima vuk sa ovcom nešto ima   Kad je vidi kako pase vuk naprosto ne zna za se   Ovca kad mu vidi oči ni da bekne ni da skoči   Ovca ne sme da se brani vuk se njenim strahom hrani   Ne razumem te odnose ni zašto se ne podnose. Svako da važniji deo politike nije javan već tajnovit, ali se i u politici nekad mora povisiti ton, reći dosta, ili pretiti cipelom u sred Ujedinjenih nacija. Rusi mora da se toga sećaju, a sećaju se valjda i „Gospodina Njet". I Gospodin i Njet (Andrій Andrійovič Gromiko) su napisani velikim slovom s razlogom - da se podsetimo da je i to bila politika i to vrlo uspešna i plodonosna. Jednostavno ne volim ljude koji mucaju ili se ne čuju dok govore, naročito kada predstavljaju tako moćne zemlje kao što je Rusija. Nisam pobornik rukavičara, i njih po nekada morate skinuti bar da je nekome „bacite u lice". Previše je arogancije, bahatosti pa i pravog siledžistva isplivalo u zadnjih dvadesetak godina na svetskoj sceni, da bi se stvari još uvek mogle rešavati u rukavicama. Bez namere da bilo čim povredim bratski, slovenski, ruski narod, sve me ovo mnogo podseća na jednu dečiju pesmu „Vuk i oca", našeg velikog književnika Ljubivoja Ršumovića, i pošto je kratka navešću je: I stvarno „ne razumem te odnose", ali znam „zašto se ne podnose". Životna filozofija razvijenih zemalja zapada već nekoliko stoleća zasniva se na pljački ostatka Sveta. Njihova bogatstva i standard je direktan plod te pljačke. Bilo da ona ide kroz finansijsko-monetarne tokove, kroz kupovanje ili direktno otimanje jeftinih sirovina i energenta, pa sve do same eksploatacije ljudi kao radne snage. Zalihe sirovina i energenata su se na planeti drastično smanjile pa bi zapadni pljačkaši do ruskih bogatstava. To je za njih imperativ, jedino je diskutabilno kako, kojom otimačkom tehnikom….? Rusija je možda jedina zemlja na planeti koja ima sve i apsolutno sve. Svoju energiju, ogromna rudna bogatstava, velike obradive površine da može proizvesti hrane za pola planete. Prva je po rezervama pijaće vode na svetu, nepregledno šumsko bogatstvo i da ne nabrajam - ima sve da se ni pred kim ne mora saginjati. Ima školovan i hrabar narod, vojsku i oružje, na koje bi se bilo ko teško usudio da udari. No i pored svega Rusija je stalno u poziciji da se nešto, i od nekoga brani, pravda. Da li zato što je na ovoj planeti isuviše „vukova" i neko bi iz čopora uvek da krene u svoj (Drang nach Osten), ili Rusi nikako da iziđu iz svog defanzivnog načina razmišljanja. Setiće se da mogu i ofanzivno da deluju tek kad im neko dođe do Moskve, jer celu Rusiju je teško pregaziti sa bilo koje strane da se počne. Ali kad sve ovo znamo, a i nisam izneo neku kapitalnu novost, onda naiđe ono „ne razumem te odnose" i kave to „dobre odnose" misle da izgrade sa pljačkašima. A šta u stvari ne razumem?. ·   Prvo ne razumem kako će i kada „vuk" i „ovca" da naprave „dobre odnose" – nikad osim ako vuka dobro ne vežu ili smestite u kavez. ·   Ne razumem zašto Rusija naftu i gas i dalje prodaju za dolare i evre koji su se sveli na obične papiriće jer ih zapadne štamparije besomučno štampaju i peglaju svoje gigantske budžetske deficite, saniraju propale banke i tim lažnim novce kupuju realne vrednosti u koloniziranim zemlja bivšeg socijalističkog bloka. ·   Zašto se ti energenti i strateške sirovine ne prodaju za Rublje ako Rusija ostvaruje zavidan godišnji suficit u trgovini sa Svetom. Ako imaju pristojne devizne rezerve o kojima SAD i mnoge razvijene zemlje zapada mogu samo da sanjaju. ·   Zašto dozvoljavaju da im se trgovanjem u dolarima i evrima urušava sopstvena privreda i na njih prevaljuje deo finansijske krize koju su berzanskim špekulacijama izazvali upravo oni koji štampaju te fiktivne dolare i evre. ·   Znate li Rusija da gospodi u EU, odgovori: Da mi vas energentima politički ucenjujemo, isto onako kako ste vi nas ucenjivali kreditima kad je Rusija bila na kolenima. Ako nećete ovaj „ucenjivački" ruski gas kupite ga negde drugo – mi samo prodajemo robu, a kupac odlučuje hoće li je kupiti. ·   Ne razumem zašto Rusija kupuju državne obveznice SAD, zemlje sa katastrofalnim budžetskim deficitom i tako joj pomažu da i dalje teroriše Svet, vojno razara male zemlje, i širi NATO ka ruskim granicama… Ima još puno pitanja koja bih javno postavio, mada su mi odgovori i na ova koja sam već postavio sasvim jasna. Razumem da Rusima nije do novih zaoštravanja, novog hladnog rata, a po najmanje do ratovanja. Takav rat divova, čak i ako počne konvencionalnim sredstvima, završiće se sigurno atomskim – gde ni ostali neće ostati pošteđeni. Ali sa ovim iskustvom mogu da tvrdim da su ruske računice stalnog popuštanja i povlačenja pred agresivnim prodorima SAD apsolutno pogrešne. Mi Srbi smo tu „filozofiju" izbegavanja odlučnog suprotstavljanja platili mnogo skupo. I Milošević je zatvarao oči kada se Slovenija odvajala. Žmurio je kada je Hrvatska uz pomoć zapada lomila deo po deo Republike Srpske Krajne, da bi na kraju je doneo odluku da sve te srpske teritorije prepusti Hrvatskoj, kako bi se SAD, Nemačka, i ostali zapadni „vukovi najeli". No „vukovi" su ubrzo ponovo ogladneli pa su na red došli novi ustupci u BiH. Mislio je Milošević da je tu kraj te halapljivosti, ali nije – kraj nije došao ni kada su i njega samog „proždrali". Čak i kad su zapadnjaci instalirali svoje marionetsko rukovodstvo u Srbiji situacija se nije promenila – uvek se tražilo još. Instalirane „demokrate" im ponizno idu niz dlaku već 10 godina, svu privredu su im prodale (poklonile) ali nam oni i pored svega odanog, poniznog klečećeg moljakanja oteše Kosovo i Metohiju. Sad bi Vojvodinu, a sutra…? To je bila ta duboko pogrešna računica „bežanja od sukoba sa stalnim pokušajima da odnose popravimo". Nemoguća misija „dobrih odnosa vuka i ovce" koju i Rusija ponavlja – možda u nekoj blažoj varijanti, ali sumirani rezultati su dosta slični. Ako Rusija iz našeg, a i sopstvenog iskustva, nije shvatila da se „vuk" jednom za svagda ne može najesti - onda će to zakasnelo osvešćivanje skupo platiti. Bar predvodnik čopora zapadnih vukova se mora što pre smestiti u kavez, kako bi se ostvarila prirodna ravnoteža planetarnog opstanka. To će Rusi morati da učine ako želite da i sami opstanu - a i ostalom delu Sveta omoguće da živi onako kako želi i može. Shodno svojim kulturnim tradicijama, radim navikama, privrednom i prirodnom potencijalu… Koga će Rusija u hajku na pobesnelog vuka pozvati, nije moje da komentarišem – ili bar ne u ovom tekstu. Zvonimir Trajković politički analitičar

http://www.trajkovic.rs/novo/032.html

Branko Dragaš: USTANI! Buna je počela!

Buna

 

Autor Branko Dragaš

Saturday, 06 February 2010

Narod je ostavljen sam i nije mu preostalo ništa drugo nego da se pobuni. Nije mogao više da trpi zulum režima. Nema budućnosti sa ovim političarima. Svuda se širi apatija i beznađe. Jedino što je izvesno jesu mesečni troškovi koji dolaze sve brže i koji postaju sve veći. Jedino što je sigurno je smrt u bedi i razočaranju. Između života i smrti narod je izabrao pobunu, protest i pokušaj da se odbrani ugroženi život. Svakoga dana na stotine gladnih i nezaposlenih radnika štrajkuju u Srbiji. Buna je krenula sa juga gde je siromaštvo najveće. Radnicima se pridružuju svi građani koji ne mogu da prežive šok-terapiju tržišnih talibana. Došlo je do granice izdržljivosti i više nemamo kuda. Jedini način da se nešto promeni jeste pobuna. Jedini način da se nešto uradi je da svi građani Srbije koji loše žive i koji su prevareni nakon petooktobarske kontrarevolucije izađu na ulice. Kada zataje sve demokratske institucije, ostaje nam jedino - ulica. Ulica kao izvorni oblik demokratije. Ulica kao demokratsko mesto za izražavanje volje naroda. Oni koji su sa ulice došli na vlast moraju biti srušeni velikim, narodnim i građanskim protestima na ulicama. Nije nam prvi put da sve počinjemo sa ulice. Kada su naši nesretni sunarodnici sa Kosova, silovani i proterani, dolazili u Beograd da traže zaštitu, podržali smo ih samo mi građani na ulicama. Kada je Despot izveo tenkove na ulice Beograda, pokazao je samo svoju nemoć i okrutnost. I današnji vlastodršci pokazuju svoju nemoć donoseći, kakve li ironije, na telefonskoj sednici Vlade, novu Uredbu o štrajkovima i protestima. Namera im je da siromašnu i poniženu policiju gurnu u obračun sa svojim narodom. Namera im je da nas zastraše i da mi podvijemo glavu pred pendrecima režima Borisa Tadića. Ali, to neće proći. Uprkos njihovom preziru prema našem narodu, uprkos njihovom verovanju da je to podanički narod, stoka, rajetina i marva, srpski narod će dokazati svu svoju istorijsku zrelost i hrabrost u obračunu sa okupatorskim režimom, koji radi za interese stranih obaveštajnih službi i za intrerese stranih vlada. Osobina našeg naroda je da može neshvatljivo dugo da trpi torturu tirana na vlasti, ali da ima hrabrosti da se pobuni i da skine tiraniju u opštenarodnom ustanku za svoju slobodu. Danas nam treba sloboda. Niko nam nikada kroz istoriju nije doneo slobodu, već smo  morali sami da se izborimo za nju. Nemamo ni danas velikog izbora. Sami moramo da pokažemo svu našu istorijsku zrelost za smenu režima koji uništava Srbiju. Danas je to mnogo teže uraditi nego, recimo, u vreme kada smo rušili Despota. Današnji režim je podliji i perfidniji, nego što je to bio režim Despota. Danas nemamo nikakve finansijske pomoći iz inostranstva za rušenje režima, kao što je preplaćena opozicija dobila 70 miliona dolara da se angažuje u obaranju despotije. To je za njih bio unosan biznis, dok je za većinu nas bilo pitanje ljudskog dostojanstva i časti. Nekadašnja opozicija je preko noći profitirala, dok su izgubili građani koji su očekivali da se stvori novo društvo. Novoga društva nema. Sve je ostalo u okvirima totalitarnog režima, samo današnji vlastodršci imaju podršku briselske birokratije. Briselsku birokratiju ne zanima šta se stvarno dešava u Srbiji, nju samo interesuje da njeni operativci na vlasti sprovode ispunjene i preuzete obaveze. To što je takva neoliberalna politika uništila svetske finansije i svet gurnula u najdublju i najtežu krizu, koja se tek produbljava i otvara, to briselsku i vašingtonsku birokratiju ne zanima. Važno je da oni štampaju dolare i evre bez pokrića, da ih ubacuju u bankrotirane banke, da njihovi bankari nastavljaju da otimaju ogromne bonuse i da deo ukradenog novca prebacuju birokratama da nastave da štampaju novac bez pokrića.To je potpuni krah savremenog kapitalizma. To je nagoveštaj nove kataklizme koja se sprema čovečanstvu. Oni koji izmišljaju svinjski grip da bi plasirali svoje vakcine, sutra će biti spremni da svim sredstvima brane svoje privilegije i svoju totalitarnu vlast. Na to su spremni i tržišni talibani u Srbiji. Rado bi oni napustili vlast, kada bi im neko garantovao da će oteto bogatstvo od naroda da ostane kod njih, da ih niko neće dirati i da će moći da se posvete uživanju u bogatom životu. Ali u Srbiji to nije tako. Kada se osvrnete na istoriju našeg naroda, onda vidite da je mnogo tragičnih sudbina onih koji su vladali ovim narodom. Uzmite samo poslednjih dvadeset godina i videćete kako su završavali srpski vlastodršci. I zato je važno da buna naroda bude iz same biti našeg naroda. Važno je da buna naroda bude iz njegovih istorijskih korena. Zato moramo sami da izrodimo jedan građanski pokret za promenu politike u Srbiji. Moramo promeniti politiku, jer promena političara u okviru istog totalitarnog sistema neće doneti demokratiju i slobodu građanima. Promena politike je jedino moguća ukoliko obnovimo MORAL. Nema nove politike bez novog morala. Nema nove politike bez novih ljudi koji će se baviti politikom. Ljudi koji će to raditi neko vreme i koji će se, kada završe svoje javno delovanje, vratiti svojim zanimanjima. Nema politike ako nije u interesu države i svih njenih građana. Zato podržavam ovu pobunu naroda i pozivam sve građane na građansku neposlušnost. Neka izađu svi nezaposleni, otpušteni, opljačkani, poniženi i osiromašeni građani na ulice Srbije i neka blokiraju sve puteve i državne institucije. Neka milioni ljudi na ulicama provere snagu Uredbe o zabrani štrajka i javnog okupljanja. Neka policijski sindikati organizuju svoje kolege da se pridruže svome narodu u pobuni i neka se jednom zauvek uništi totalitarni režim u Srbiji. To je, gospodo drugovi, građani i narode, jedini način da prekinemo ovu agoniju. To je jedini način da prestanemo da tonemo u propast i da zaustavimo naše nacionalno ponižavanje i nestajanje. To je jedini način da spasemo našu državu. Mi druge, rezervne države nemamo. Bolje je da u jednom danu svi ustanemo i oduvamo nametnuti režim diletanata i prevaranata na vlasti, nego da se mučimo i propadamo godinama. To je brži i jednostavniji način. Nema žrtava. Nema sukoba. Dovoljno je da po svim gradovima i selima Srbije milioni građana izađu u protestnu šetnju. Ne trebaju nam vođe i lideri. Ne trebaju nam stručnjaci za marketing i kampanje. Ne trebaju nam bilbordi i zakupljeni termini. Treba nam iskonska snaga naroda koji brani svoje istorijsko dostojanstvo. Koji brani živote svoje porodice. Treba nam samo nekoliko sati protesta da ovi na vlasti pobegnu iz zemlje i da nas ostave, kako nas je u istoriji uvek ostavljao politički ološ, da sami uređujemo svoju državu i narod. To nam treba. Samo nekoliko sati huka sa ulice, jer se jedino toga plaše ti mekušci na vlasti... Samo nekoliko sati da nastavimo tamo gde smo Petog oktobra stali. Tačno tamo gde su nas prevarili i sklopili savez sa tajkunima i kriminalcima. Ovoga puta nas niko neće više moći da prevari. Ovoga puta nema više tajnih pregovora i nagodbi. Ovog puta će Javni servis biti otvoren za sve one predstavnike građana koji imaju konkretne predloge i ideje kako da se izbavimo iz sadašnje nevolje. Raspisaće se vanredni parlamentarni izbori i otvoriti mediji za sve one koji su bili zabranjeni i proterani iz javnosti. Nova vlast će raditi u interesu države i građana. Založiće svoju ličnu imovinu da bi ostvarili svoja obećanja. Ukoliko ne uspeju, menjaćemo ih svake godine. Uzimaćemo im imovinu, umesto oni da uzimaju nama. Politika će biti javno dobro. U njoj će raditi pošteni, radni i stručni ljudi. Premijer i njegova vlada će raditi za jedan evro godišnje i imaće bonus na kraju godine od visine podignutog bruto društvenog proizvoda. U Donjem domu Skupštine će biti 78 poslanika. U Senatu Skupštine će biti 30 senatora. Poslanici će raditi za prosečnu platu. Senatori neće imati nikavu platu. Proglasiće se bankrot državnih finansija i uvesti reorganizacija u svim državnim službama. Smanjiće se svi porezi, prirezi, doprinosi i takse. Sve plate u državnim službama će biti godinu dana na prosečnoj plati u privredi Srbije. Oslobodiće se privatni sektor svih administriranja. Izvršiće se supstitucija uvoza. Uvešče se, pored dinara, i evro kao valuta za plaćanje i obračun. Kurs će biti slobodan i formiraće se na tržištu. Napraviće se revizija privatizacije, stečaja, dokapitalizacije i restrukturiranja. Doneće se zakon o denacionalizaciji. Doneće se zakon o nacionalizaciji imovine tajkuna, političara i kriminalaca. Uhapsiće se ljudi koji su izvršili pljačku države i građana. Uhapsiće se ljudi koji su prodali interese države i naroda. Niko od državnih činovnika neće ostati bez posla, ali, umesto da troše pare iz budžeta, zaposliće se u privredi i puniće budžet. Izvršiće se opšta kompjuterizacija u državi. Otvoriće se mediji i biće istinski slobodni. Uvešće se zakon o političarima i političkim strankama. Uvešće se etički kodeks za političare. Napraviće se strategija razvoja Srbije do kraja XXI veka. Pozvaće se svi ljudi iz rasejanja da se vrate i da učestvuju u preporodu Srbije. Svi će biti plaćeni na osnovu realizacije u poslu. Izvršiće se opšta modernizacija Srbije. Naučićemo decu da misle, rade i da vole svoju domovinu. Obezbediće se zdravstvena zaštita za sve građane i besplatno školovanje. Napraviće se narodni kapitalizam kao odgovor na svetsku ekonomsku krizu. Stvoriće se poreski raj za strane ulagače. Stvoriće se velika akcionarska društva za izgradnju puteva, mostova i metroa. Privatnici će se bogatiti na tržištu, a ne na partijskim sastancima. Srbija će postati istinska demokratska, nezavisna i slobodna država. Radićemo sa svima na svetu gde budemo imali interese. Nema ljubavi među državama. Tamo gde budu naši interesi, tamo će biti naša politika. Nećemo pripadati nikome, osim večitom i jedinom Bogu. I njemu se molimo da nam pomogne. Treba nam snaga da sve ovo izvedemo. Da li je ovo moguće? To je naša istorijska obaveza pred našim precima i pred našom decom. I zato ćemo uspeti. Važno je da smo počeli. Pobuna je sa životom skopčana. A život nema reprizu. I zato, slobodni građanine - USTANI! Buna je počela! Ne čekaj da ti neko drugi donese slobodu. Sam se izbori za nju. Tabloid br 199 05.02.2010.

 

http://www.dragas.biz/content/view/6527Itemid=69/

Nedelja, 07.02.2010.

Rusi grade vojnu bazu u Srbiji?

Prema nekim glasinama koje su se pojavile u ruskoj štampi Rusi planiraju da izgrade vojnu bazu u Srbiji, blizu granice sa Kosovom. To bi bila prva baza koju Kremlj podiže na evropskoj teritoriji posle raspada Varšavskog pakta, i prema procenama analitičara odgovor na širenje NATO pakta na region jugoistočne Evrope.

Balkanski naftovod je crvene boje, a Južni tok plave

 

"Svi na Balkanu vole dobru teoriju zavere, posebno kada uključuje energetske izvore i vojne baze", tako ugledni magazin "Ekonomist" počinje priču o izgradnji ruske vojne baze u Srbiji, blizu granice sa Kosovom.

Navodna priča o ruskoj bazi počela je u oktobru prošle godine prilikom posete Dmitrija Medvedeva Beogradu. Taj projekat je bio najavljen kao zajednički Regionalne centar za vanredne situacije, smešten u Nišu, što bi zahvaljujući geografskom položaju omogućilo reagovanje u celom regionu. Plan je da se uz niški aerodrom "Konstantin Veliki" sagradi i regionalni centar koji će lako prerasti u rusku bazu.

Ruski partner u ovom projektu bi bilo Ministarstvo za vanredne situacije, koje  je prema oceni "Ekonomista" moćna "paravojna organizacija", a čije aktivnosti pored rešavanja vanrednih situacija uključuju i obavljanje raznih zadataka za ruske bezbednosne službe.

 

Odgovor na proširenje NATO-a   Teorije onih koji smatraju da je buduća ruska baza odgovor na širenje NATO na balkanske zemlje potkrepljuje i nova ruska vojna doktrina koju je odobrio predsednik Medvedev. Ona kaže da je širenje NATO-a pretnja nacionalnoj bezbednosti i potvrđuje da je upotreba nuklearnog oružja opravdana u slučaju ugroženosti opstanka Rusije.

Magazin "Ekonomist", prenoseći pisanje ruskih medija, navodi da zajednički koordinacioni centar za vanredne situacije nije bio sporan sve dok se nisu pojavile glasine da bi on mogao da služi za špijuniranje i vojne svrhe, ako to situacija zatraži. Ono što podržava ove teorije je činjenica da će kroz Niš proći gasovod Južni tok, kao i da se ovaj grad nalazi na Koridoru 10.

Prerag Marić, načelnik Sektora MUP-a za vanredne situacije izričito negira mogućnost da Rusi u ovom regionu sagrade vojnu bazu. On kaže da je rusko i srpsko ministarstvo pozvalo 11 zemalja regiona na Ministarsku konferenciju, ovog meseca u Beogradu, na kojoj će se razgovarati o njihovom učešću u budućem centru.

Cepotina

 

Teorije koje trenutno kruže među ruskim blogerima su da na ovaj način Rusi žele da osuguraju Balkanski AMBO naftovod, koji je još samo linija na mapi, a koji iz Kaspijskog mora ide preko Bugarske, Makedonije i Albaije. Za to je navodno sada zadužena američka baza na Kosovu "Bondstil".

Međutim, kada se broj vojnika na Kosovu smanji ispod 10.000 Amerikanci će ovu bazu morati da zatvore. Tada na scenu stupaju Rusi koji će iz Niša kontrolisati Balkanski naftovod, a za to će im pomoći "Cepotina", vojna baza otvorena prošlog novembra u blizini Bujanovca.

Neimenovani NATO zvaničnici koji se nalaze na Kosovu kažu da su svesni budućeg ruskog prisustva u ovom regionu, tik uz granicu sa Kosovom, ali da ih to ne brine.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/27519/Rusi-grade-vojnu-bazu-u-Srbiji

Možemo više nego što možemo

Možemo više nego što možemo

Broj 100 | Piše: admin • 05. februar 2010

 

Milorad Vučelić, glavni urednik „Pečata", povodom izlaženja 100. broja „Pečata", počastvovao me je pitanjem: „Šta mislim o nedeljniku „Pečat"?

Neprimereno je, smatram, ocenjivati jedan nedeljnik koji se bavi političkim, ekonomskim, društvenim i kulturnim problemima i spoljnopolitičkim odnosima Srbije, a ne odrediti se barem nekim opštim pitanjima, ako to ne mogu argumentima, prema temeljnim odrednicama našeg egzistencijalnog stanja.

Na primer, srpski narod i posle dva veka izgibije za državu još nema međunarodnim pravom definisanu teritoriju, a Vlada, odnosno, Narodna Skupština, pored „nerešenog", to jest izgubljenog Kosova i Metohije, bez protesta gubi etničku teritoriju najmanje 46 kilometara dubine Srbije uz Ibar sa južnim rudnim delom najveće srpske planine Kopaonika; dakle, Albanci anektiraju srpsku etničku teritoriju na nekim mestima do srpsko-turske granice važeće do Berlinskog kongresa 1878. godine, a Srbi ćute i sanjaju Evropu bez granica.

Dok međunarodni činioci ozakonjuju albansku aneksiju od Ibarskog Kolašina do Raške i ruba opštine Novog Pazara, srpska vlada, Parlament, „proevropska demokratska koalicija", predsednik Republike, ozakonjuju birokratsku autonomiju Vojvodine i politički trasiraju vojvođanski separatizam, utemeljen na Brionima 1974. godine. Istovremeno, ignorantski tolerišu internacionalizaciju „sandžačkog pitanja", inače oslobodilačkim ratom rešenog 1912. godine, i čine legitimnom otomanizaciju Balkana, odnosno Srbije, Bosne i Hercegovine, javno, zvanično, u Sarajevu jesenas deklarisanog cilja neoosmanske Turske. A sve se to zbiva neposredno posle secesije Crne Gore, nerešenog srpskog pitanja u Crnoj Gori i prekida diplomatskih odnosa sa tom „bratskom" državom.

Koja je to svetska sila i EU zahtevala od srpske Vlade takvu rizičnu, raskolnu, kratkoumnu nacionalnu i državnu politiku? Ako jeste, u šta ne verujem, neka se to javno saopšti da se ovako polupismeni i lakoverni više ne svađamo zbog politike, slobode, građanskog i nacionalnog suvereniteta, pa da svoje kolektivno postojanje prepustimo zloj sudbini na koju smo se odavno navikli.

Neprincipijelno, ravnodušno prema istinama Bosanskog rata, galantno, „emancipovano", prihvatamo džihadsko-fundamentalističke bošnjačke propagandne laži o srpskom genocidu u Bosni i Srebrenici, nesavesno neodgovorno izjednačavamo svoje ratne zločine sa tobožnjim „holokaustom" nad muslimanima, brojimo i umnožavamo svoje zločine, a prećutkujemo  bošnjačke i hrvatske – čime i naše potomke činimo pripadnicima genocidnog naroda ravnog sa nacističkom Nemačkom. Od koga je dobijen mandat za takvu evropeizaciju Srbije, koju zastupaju nedorasli političari, korumpirani intelektualci i neki mediji?

U ime kakve demokratije, tranzicionog reformizma, civilizacije, 10 godina stranački vehabiti legitimno, „novodemokratski" feudalizuju Srbiju, osvajaju i razdeljuju vlast da je upotrebljavaju za svoje privilegije i pljačku srpske sirotinjske imovine stečene boljševičkim terorom seljaka, znojem radnika i znanjem domaćih stručnjaka?
Takozvana „petooktobarska" vlast koja se najavila kao reformska u privredi, u školstvu, zdravstvu, državnoj upravi, kulturi, koje je to pozitivne reforme sprovela za deset godina demokratske vladavine? Koja su to opšta dobra i kakav je to duhovni i moralni preporod doživela Srbija posle kobnog titoizma i Miloševićevog režima?

Kada će zvaničnici Republike Srbije i Republike Srpske da se umore od burazerskog grljenja i popovskog ljubljenja i započeti ozbiljno, radnu, svestranu saradnju i principijelnu odbranu dejtonske BiH od gaulajterske samovolje, džihadskih i proustaških rušenja jednog za sada nužnog državnog provizorijuma proizašlog iz građanskog i verskog rata?
Postoje li u Srbiji neke društvene, klasne, staleške, kulturne organizacije koje rade tako uspešno, kako uspešno rade neke „nevladine organizacije"?

Jedno naivno pitanje postavio bih i briselskoj centrali evrobirokratije, dobro znajući za njenu ciničnu ravnodušnost prema istini i pravdi. Naime, zašto je prema Srbiji i srpskom narodu od 1990. godine Evropska zajednica vodila nedemokratsku, kažnjeničku, ratobornu politiku, prema narodu koji je u Jugoistočnoj Evropi ispoljio najveći slobodarski, demokratski, antifašistički, antistaljinistički kapacitet u 20. veku, žrtvujući skoro četvrtinu svoje populacije u dva svetska rata za odbranu one Evrope koja je zapadnoj civilizaciji branila njene najveće vrednosti?
Ako je takvu politiku vodila EU i Amerika i prvom ratnom upotrebom NATO-a ubijajući hiljade srpskih civila, rušeći mostove, škole i bolnice, samo zbog nesrećnog i za Srbiju kobnog režima Slobodana Miloševića i zbog dva osumnjičena haška optuženika, deset godina držala u getu i izolaciji državu od osam, devet miliona, onda su EU i SAD sasvim moralno i politički porekli onu Evropu koja je od stare Atine do Aušvica bila čovečanstvu stvaralačka matica osnovnih ljudskih vrednosti zapadne civilizacije. Na kraju sebi i svim čitaocima „Pečata" postavljam pitanje u šta smo utrošili 20. vek? Šta sve treba da činimo i konačno zaustavimo svoje nazadovanje da kao značajna nacija ne nestanemo u 21. veku?
Ne verujem da samim učlanjenjem u EU, ako i prestanu da nas ucenjuju dvojicom haških optuženika, započinje srpski preporod. Preporod počinje najpre u samom čoveku, u njegovom umu, u srcu i duši njegovoj, a ta velika mena u Srbima i Srpkinjama još se nije okazala.

Okazaće se! Jer mi možemo i više no što možemo.

Da ovde stanem sa svojim nespokojnim upitanostima i odgovorim na Vučelićevo pitanje o „Pečatu". Onoliko koliko stižem da pratim nedeljnike, imam utisak da je u ovim danima „Pečat" najozbiljnija, najsadržajnija i najaktuelnija novina na srpskom jeziku. Zaslužuje da se s pažnjom čita jer se u njoj mogu saznati istine koje se ne znaju ili koje se pogrešno tumače. Neki „Pečatovi" saradnici, da ih ne nabrajam, i zaboravom ne ogrešim se o nekog, svrstavaju se u vrh srpskog novinarstva.
Redakcija i oni znaju šta u „Pečatu" može i treba da bude bolje i neophodnije srpskoj čitalačkoj javnosti.

http://www.pecatmagazin.com/2010/02/05/mozemo-vise-nego-sto-mozemo/

NATO nije jedini put Srbije

D. RADEKA, 04.02.2010 21:00:20

 

 ISTORIJA odnosa Srbije sa NATO je tragična. Agresija 1999. godine, manifestovana u bombardovanjima cele Srbije, ostavila je u dušama ljudi dubok trag. Svaka srpska porodica ima svoje mišljenje o NATO. Patrijarh Irinej je lepo rekao: "Za ovo pitanje treba imati mišljenje celog naroda". A kako to uraditi - to treba sami Srbi da reše.
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin ovako komentariše debatu za i protiv NATO koja se u Srbiji zahuktava:
- Pre nego što se odredite prema NATO, verovatno treba razmisliti koje odbrambene zadatke Srbija može da rešava u okviru te organizacije, ili u saradnji sa njom. Tako čini Rusija. Mi zajedničkim radom identifikujemo izazove i pretnje kojima možemo da se odupremo zajedno sa državama Alijanse. U zavisnosti od rezultata ovih konsultacija, moja zemlja će graditi dalju saradnju sa NATO. Obavezan uslov jeste da takva saradnja može da se razvija isključivo na osnovama ravnopravnosti. Osim toga, postoji li uverenost da u Beogradu i Briselu podjednako gledaju na probleme bezbednosti u Evropi, na Balkanu? Neće li mehanizam NATO postati poluga za vršenje pritiska na Srbiju? Situacija na Kosovu može da pruži odgovor.
* Ukoliko bi Srbija u budućnosti postala članica NATO, da li bi to promenilo odnose sa Rusijom?
- A šta vi mislite? Članice Alijanse preuzimaju na sebe pravne obaveze u sastavu vojnog saveza. Neki "regruti" već su pozicionirali sebe u istaknute strukture oružanih snaga. Drugi maštaju da preuzmu elemente sistema PRO. Protiv koga su oni upereni? Rusija ne može a da ne uzme ovo u obzir. Sa svoje strane, orijentišem se na to da rukovodstvo Srbije zapaža neaktuelnost pitanja pristupanja NATO, da zna da je većina Srba protiv takve perspektive. Uz to, postoji alternativa. Inicijativa predsednika Dmitrija Medvedeva o sklapanju Ugovora o evropskoj bezbednosti, otvara mogućnost stvaranja podjednakih bezbedonosnih uslova za sve države evroatlanskog prostora nezavisno od toga da li su članice vojno-političkih organizacija ili nisu. Srbija je podržala ovu inicijativu.
* Srpski ministar odbrane nije zadovoljan saradnjom sa Rusijom u oblasti odbrane. Kakav je vaš stav o našoj vojnotehničkoj saradnji?
- U vojnotehničkoj oblasti smo davnašnji partneri. Srpska vojska i dalje ima veliku količinu ruskog naoružanja i tehnike, čiji je deo proizveden po ruskim licencama. Srpska vojska će ovo naoružanje eksploatisati još neko vreme, što zahteva učešće odbrambene industrije Rusije radi održavanja u ispravnom stanju bojne gotovosti. Ima perspektiva za vojnotehničku saradnju. Ujedno, prema našoj oceni, strane i dalje ulažu nedovoljno napora za rešavanje nekih tekućih problema. Zbog toga se odugovlači sa narudžbinama, sa razmatranjem komercijalnih i tehničkih predloga, s izvršenjem odgovarajućih poslova. Ova pitanja razmatram sa srpskim partnerima. Smatram da imamo sve mogućnosti za povećanje nivoa saradnje u ovoj oblasti, važnoj za obe strane.
* Kada ćemo čuti finalni odgovor o projektima koje će obuhvatiti infrastrukturni deo ruskog kredita od 800 miliona dolara Srbiji?
- Srpska strana je navela četiri projekta za koje planira

da iskoristi ruski kredit: razvoj beogradskog železničkog čvora, uključujući završetak izgradnje stanice "Prokop", rekonstrukcija deonice Beograd-Bar, izgradnja pruge Valjevo-Loznica i modernizacija pruge Niš-Dimitrovgrad. Pretpostavlja se da će projekte realizovati rusko Otvoreno deoničarsko društvo "Trgovinski dom Ruske železnice", zajedno sa Direkcijom "Železnica Srbije" uz koordinaciju Ministarstva za infrastrukturu. U ovom momentu ruska kompanija vrši tehničku ekspertizu. Nažalost, srpska strana je zakasnila sa slanjem dopunskih materijala, neophodnih za realizaciju ovog posla, što automatski pomera rokove njegovog završetka. Računamo, ipak, da je sledeći zajednički sastanak za definitivni izbor objekata u februaru, posle čega će srpska strana biti informisana o našoj odluci.
* Kada ćemo znati konačnu trasu "Južnog toka" kroz Srbiju?
- U projekat se uključuju novi učesnici, što dodatno povećava snagu i efikasnost poduhvata. Po planu, priprema studije tehničko-ekonomske opravdanosti strana sporazuma trebalo bi da bude završena u trećem kvartalu 2010, posle čega će se pripremiti opšta studija tehničko-ekonomske opravdanosti za ceo projekat, radi investicione odluke. Što se srpskog dela gasovoda tiče, koliko znam, priprema studije tehničko-ekonomske opravdanosti je u završnoj fazi. Svi detalji, uključujući i konačnu varijantu prolaska trase gasovoda kroz Srbiju, u rukama su ljudi koji se bave tehničkom pripremom.
* Prepoznajete li u poslednjim nastupima visokog predstavnika u BiH težnju da se ukine RS?
- Rusija, kao jedan od međunarodnih garanata Dejtonskog sporazuma, aktivno učestvuje u monitoringu njegove implementacije. Zastupamo strogo poštovanje utvrđenih principa državnog uređenja BiH, njeno jedinstvo i teritorijalni integritet uz očuvanje statusa i ovlašćenja RS i Federacije BiH, kao entiteta koji su utvrđeni osnovnim zakonom zemlje. Mislim da pitanje nije u izjavama visokog predstavnika, već daleko dublje - u celishodnosti očuvanja samog aparata visokog predstavnika.
* Kakav je stav Moskve o kancelariji visokog predstavnika?
- Ubeđeni smo da su sazreli svi preduslovi za prekid njegove delatnosti i transformaciju u Misiju specijalnog predstavnika EU uz obavezno obustavljanje specijalnih "bonskih" ovlašćenja. Ubeđen sam da je stanovništvo BiH u stanju da samostalno reši svoje domaće probleme bez prekomerne spoljne pažnje. Ovo se u punoj meri odnosi i na pitanje sprovođenja ili nesprovođenja referenduma. Ustavne promene se ne smeju mešati ili na bilo koji način povezivati sa planom primene Dejtonskog sporazuma. Sve ovo čini komplikovanom političku situaciju u BiH, u kojoj "butmirski proces" očigledno "proklizava". Pa ipak, duboko sam ubeđen da je dijalog moguć, a sve odluke, pa i one o ustavnim promenama, moraju se donositi uz saglasnost svih učesnika unutarbosanskog političkog procesa. Ne sme biti nametnutih odluka.

NAŠE VEZE FAKTOR SPOLJNE POLITIKE
* DA li će Srbija i Rusija potpisati sporazum o strateškom partnerstvu? Predsednik Srbije nedavno je rekao da se nada takvom sporazumu...
- Apsolutno se slažem da su Rusija i Srbija postigle strateški nivo saradnje. Između naših dveju evropskih zemalja odnosi su zasnovani na dubokim korenima prijateljstva i etničkom, kulturnom, jezičkom i religioznom zajedništvu. Već koordinišemo naše poteze oko međunarodnih pitanja, kao što su i ona vitalna. Postoje planovi da se bilateralna trgovinsko-ekonomska razmena podigne na viši nivo. Pojačavamo sporazumnu bazu odnosa. Unapređujemo programe kulturne i obrazovne saradnje. Sve to našim odnosima daje poseban prisan i dinamičan karakter.

SAČEKAJMO MIŠLJENJE SUDA
* MISLITE li da će Međunarodni sud pravde dati jasan odgovor o pitanju legalnosti nezavisnosti Kosova ili bi on mogao da bude i "rastočen"?
- Ne bih da idem unapred. Treba sačekati mišljenje Međunarodnog suda. U zavisnosti od njegovog sadržaja mogu se odrediti i dalji koraci. Imam tesne kontakte sa mojim srpskim kolegama oko tog pitanja.

 

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=170038&title_add=NATO%20nije%20jedini%20put%20Srbije&kword_add=konuzin%2C%20aleksandar%20konuzin

BESEDA DEKANA DIPLOMCIMA: SRBIJA JE UMORNA OD ISPRAZNOSTI SVOJIH REFORMATORA

BESEDA DEKANA DIPLOMCIMA: SRBIJA JE UMORNA OD ISPRAZNOSTI SVOJIH REFORMATORA

sreda, 03 februar 2010 12:19 STANDARD

 

Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Mirko Vasiljević  održao je 27. januara, na Svetog Savu, besedu diplomcima tog fakulteta, čiji smisao je daleko nadvisio prigodu otvorivši neka od najbolnijih pitanja današnje Srbije


Poštovane koleginice i kolege,

Dragi prijatelji,

Dragi gosti,

Poštovani diplomci,

Dan Svetog Save je najsvetiji dan u istoriji i državnosti Srbije. Simbolika dodele diploma našim studentima upravo ovog dana trajno je time neizbrisiva. Diplomirali ste, uvaženi diplomci, na Fakultetu koji baštini tradiciju od 202 godine, s osloncem na pravni studij Dositejeve Velike škole (1808), Fakultetu koji je temelj srpske pravne kulture, temelj i vekovni nosilac slobodarstva, hram pravne nauke, hram prava i večni simbol tragač pravde kao stoletne vrline. Diplomirali ste u pomalo isrpljenoj i umornoj Srbiji, koja od vas očekuje da je izvedete iz stanja dugotrajne letargije i večnih razmeđa.

Srbija je umorna od dugotrajnog predizbornog stanja koje sudeći po fenomenu obećanja traje od uvođenja višestranačja!

Srbija je umorna od propovedanja siromaštva kao modela-uzora, posebno „siromaštva" srpskih „roleks"  ministara i političkih funkcionera!

Srbija je umorna od izlizanosti i ispraznosti reformi i reformatora!

Srbija je umorna od vidljivih manifestacija pretvaranja visokoplanetarne ideje slobode u njenu karikaturu!

Srbija je umorna od zaštite pogrešnih „vrednosti", poput sindikalnog i stranačkog članstva i nezaštite pravih vrednosti, poput svojine i privatnosti!

Srbija je umorna od dugotrajnog traženja odgovora na pitanje kuda ide, zašto ide i kako ide – naslućujem ispašće u stilu onog aforizma „ludo smo se tamo proveli – niti znamo gde smo bili, niti šta smo tamo radili"!

Srbija je umorna od jednostranosti svog jelovnika: doručak – politika, ručak – politika, večera – politika, spavanje – politika, ustajanje – politika!

Srbija je umorna od vremena nepromišljenih privatizacija koje unesrećuje ljude, a državu, privredu i pravo čini privatnim posedima!

Srbija je umorna od univerziteta i fakulteta koji fabrikuju prekonoćne doktorate polupismenih doktora nauka koji treba da uče struci od njih daleko pametnije studente!

Srbija je umorna od dugotrajnog iščekivanja do dođe vreme u kome pravo neće biti nevreme!

Srbija je umorna...

Vi, uvaženi diplomci, danas nudite Srbiji, tako umornoj, svoje najveće vrednosti: mladost i znanje stečeno na Univerzitetu i Fakultetu koji svoju utemeljenost broje istim brojem vekova kao što novi univerziteti i fakulteti, nastali na talasu nesrećnog doba promocije forme bez sadržaja, promocije nekulture znanja i agresije filozofije obrazovanja kao biznisa, broje dana. Srbiji ostaje da to samo prepozna i zarad svoje budućnosti pravoj, a ne lažnoj vrednosti da šansu! Čestitam i srećno!

 

http://standard.rs/vesti/36-politika/3828-beseda-dekana-diplomcima-srbija-je-umorna-od-ispraznosti-svojih-reformatora-.html