Državni udar

Državni udar

 

Autor Branko Dragaš

Monday, 03 May 2010

DRŽAVNI UDAR - Izvr š en je dr ž avni udar. Sve pred kamerama Tajnog Servisa tajkunske Srbije. Državni udar su izvršili Miloševićevi tajkuni koji su, posle petooktobarske kontrarevolucije, voljom političke oligarhije, višestruko uvećali svoje bogatstvo i moć, dok su građani i država banditski opljačkani i osiromašeni ispod granice civilizacijske pristojnosti. Premijer je došao na audijenciju kod Tajkuna tranzicije i dobrovoljno je predao vlast, sve uz dekorativno prisustvo funkcionera Sindikata, kako bi se formirala Krizna grupa za, kako se hvale, spas bankrotirane privrede. Koju su oni, sve po zakonu, uz provizije partijama na vlasti, temeljno očerupali. Krizna grupa se formira skoro tri godine od izbijanja krize. Ovoliko zakašnjenje objašnjavam samo činjenicom da su se Tajkuni tranzicije preigrali i nisu verovali da je kriza izbila. Pohlepno proždiranje svega i svačega, parama podmićenih bankara, dovelo ih je danas do propasti. Ne mogu da vrate uzete kredite, bankari su u strahu od gubitka novca, papirne imperije, podignute na monopolskom položaju i kartelskom udruživanju, mogu da izgore u  jednoj blokadi računa, pa im nije preostalo ništa drugo - MMF je definitivno uskratio poslovnim bankama vezanu trgovinu kroz novu rundu Bečke nagodbe - nego da se, poput vampira, okrenu tamo gde ima još malo neke krvi. Iznenadna i brza rasprodaja Telekoma, novih 800 miliona evra u najavi, bez provizije plutokratije, jedini je konkretan novac koji se može, veštom manipulacijom, preoteti. Taj novac produžava život Tajkunima tranzicije i zato oni traže da im se odobri raspolaganje tim novcem. To je jedini svež novac, nezaštićen i slobodan, koji se može preliti u posed Tajkuna tranzicije. Drugog likvidnog novca na tržištu više nema. I zato je smišljena priča o razvojnoj banci i finansiranju projekata u privredi. I zato Mister Tri Evra tra ž i da u đ e u upravne odbore. Umesto da javnosti objasni, recimo, kako radi šećerana u Baču. Ali, nije problem u Tajkunima tranzicije, oni se jednim potezom nepotkupljive i stručne, nove vlasti mogu privesti zakonu, zajedno sa svom svojom imovinom: problem je u režimu koji ide na poklonjenje njima. Tako je ozvaničen državni udar. Politička vlast je otvoreno pokazala ko upravlja Srbijom. Demokratija i Republika su suspendovane. Gra đ ani Srbije moraju da ustanu u odbranu Demokratije i Republike. Milion skupljenih potpisa nemaju moć. Bezidejnost takozvane opozicije je kompromitujuća. Moć ima jedino ulica. TELEKOM - Režim prodaje Telekom jer država ne zna da upravlja svojom kompanijom, kažu tržišni talibani. Telekom kupuje nemačka državna kompanija. Ako je privatizacija toliko dobra, zašto Merkelova ne privatizuje svoju državnu kompaniju? Ako država Nemačka dobro upravlja svojom kompanijom, zašto to ne može država Srbija? Izjava veselog premijera da država ne zna da upravlja Telekomom dokaz je da su njegova vlada i on nesposobni. I da ih treba smeniti. Prodaju kompaniju čiji kapital nisu ni procenili. Prodaju i fiksnu mrežu koja je nacionalno blago. I još nešto, zašto prodavati uspešnu kompaniju i novac prebaciti Tajkunima tranzicije da pokrivaju svoje dubioze? Neka propadnu Tajkuni. Izgubiće kapital jer su neuspešni. Preuzeće ih neko drugi na tržištu. Neko ko je mnogo uspešniji. Radnicima je potpuno svejedno za koga rade. Nove gazde mogu doneti i veće i bolje zarade. KORIDOR 10 - Prodajete uspešnu kompaniju i uzimate dodatne kredite da biste napravili Koridor 10 na kome neće biti vozila. Da li ste se u skorije vreme vozili na š im autoputem? Ako niste, pro đ ite makar jednom i uverite se kako je, posle zime, jo š vi š e propao i kako je on avetinjski prazan. Ko je u vreme sankcija putovao, pomisli ć e da se ni š ta nije promenilo. Samo Njega nema. Zašto ulagati pozajmljeni novac ili novac iz rasprodaje u nešto što ne može oploditi taj novac? Visina putarine utiče dodatno na smanjenje prometa. Privrednici i građani nemaju više para da se voze skupim autoputem. I da uvedu vinjete, umesto skupih naplatnih rampi, ništa se suštinski neće promeniti. Ne treba rasprodavati Telekom, ne treba se vi š e zadu ž ivati. Pokrenimo privredu. Privreda gradi nove autoputeve. ALBANIJA - Prvi put sam bio u Albaniji. Na primorju - Fier i Valona. Domaćin mi je bio Perparin Gropa iz kompanije PALMIR. Albanija nije ono što još uvek, nažalost, piše u našim udžbenicima - močvarna zemlja sa malarijom?! Primorje Albanije je najveće industrijsko gradilište u Evropi. Podsetilo me je kad sam 1992. prvi put bio u Pekingu i Šangaju. Primorska obala u du ž ini 540 km, č ista i divlja, privukla je svetske investitore. Umire jedan totalitarni svet i rađa se moderna Albanija. Privrednici i preduzetnici, sad je pravo vreme da se organizujemo i krenemo zajedno. To je gostoljubiv narod, koji je mnogo propatio. Ludak na vlasti je sagradio 750.000 bunkera. Čitav jedan grad od 60.000 stanovnika se mogao podići. Ono što je zapanjujuće jesu mesta gde su podignuti bunkeri. Ta mesta su dokaz ljudske gluposti i bahatosti. To su spomenici totalitarne vlasti. Naši političari treba da ih vide. BANJALUKA - Na Ekonomskom fakultetu govorim o krizi pred studentima. Profesora nema. Nije ih bilo ni u Tuzli. Ovde, ipak, jedan ima hrabrosti da prisustvuje. I da pita. Studenti su dugo aplaudirali. Organizatori su budu ć i uspe š ni poslovni ljudi. Ose ć am njihovu energiju i potencijal. Treba neko samo da ih usmeri. Ali, takvi Dodiku nisu interesantni. On pravi svoje bunkere u zgradi Vlade. Sve je izgrađeno raskošno, bahato i pretenciozno. Podseća na poslovnu zgradu Tajkuna tranzicije. Oni su sli č an mentalni sklop. Zato se dru ž e i grade nove spomenike totalitarizmu.To su pajta š i Manekena tranzicije. Njihovo upravljanje državom unosi strah i donosi siromaštvo. PRIJEDOR - Lepota banjalučkih devojaka prenela se na čitav region. Neverovatna iskonska lepota slovenske rase. Toga nema u razvijenim i bogatim metropolama. Uprkos otetom bogatstvu iz kolonija, nisu uspeli da preotmu lepotu našeg podneblja. U Prijedoru Ratko Macanović pravi drvene kuće svetskog izgleda i dizajna. Slučajan susret se pretvorio u poslovni dogovor. Jednostavan, temeljan, pametan i odlučan čovek koji zna šta hoće i kuda ide. Nije tačno da nema ljudi. Ima ljudi, ali su pravi ljudi sklonjeni sa vodećih mesta u državi. Mediokriteti su organizovaniji. DVOR NA UNI - Došao  sam sa Vasom Đurićem do njegovih roditelja Miloša i Mire Đurić u selo Donji Javoranj na prenoćište. Osećao sam se kao kod mog đeda Vase Đurića iz Strmice kod Knina. Isti Smederevac, ista mušema na stolu, isti mirisi pečene pogače, koja se seče velikim nožem okrenutim ka sebi, toplina i ukus varene hrane. Palačinke baka Mira pravi na masti. Jorgani mirišu na perje i veliki jastuk koga nemate u ponudi u svetskim hotelima. Kuvana jaja od kokošaka koje kljucaju po dvorištu. Priroda blagorodno zatalasana. Srnda ć i i zec koji be ž i od snopa svetlosti iz farova. Dolinom hrvatskog dela Une zemlja nije obrađena. Prizori na HRT-u i virtuelni svet holivudskog glamura bankrotiranog državnog proračuna nema nikave veze sa ovim ljudima od krvi i duše. To su dve vasione. Dva svetska poretka. Dva veka nerazumevanja. Pobediće ljudi koji se greju na drva i sade krompir. NOVI GRAD - Na ušću Sane u Unu. Lepota, bistrina i mirnoća obe reke prelila se u ljudske duše. Neku posebnu bliskost uvek osećam u ovim krajevima prema ljudima. Kao da se znamo godinama, kao da sam tu rođen i kao da nikada nismo prekidali razgovore. Ovde je vreme stalo i bol od pro š lih tragedija se utapa u u šć e reka. Č edo Plav š i ć je prisutan i tu, gde su mu koreni, i tamo, gde je u Vojvodini istrgnut. Oti š ao je da bi se vratio i vra ć a se da bi opstao. KOZARSKA DUBICA - Kada bi velikosrpske kafanske intelektualce u opojnoj brizi za svoju Državu i Naciju upitali gde se nalazi Kozarska Dubica, oni bi vam rekli na Donu. Ni većina građana matice, koja uredno gleda debilizam Farme i Velikog brata, ne bi znala da tu živi njihov narod. A Kozarska Dubica je moderna varošica koja više podseća na, recimo, italijanski Pordenone, nego na ukletu raskrsnicu na kojoj su se sukobljavali interesi Zapada i Istoka. Goran Vrban i Jovo Biga pripadaju novom Pokretu za Kozarsku Dubicu koji treba da donese Novo doba u varošicu. Predsednik opštine, načelnik i svi privrednici koje smo posetili, kao i legendarni Mali Ćita, imaju izvornu snagu da promene tokove istorije i donesu trajni mir i ekonomsko blagostanje u regiju. KERUŠA MILA - To što su zlikovci odsekli četri šapice Mili i što nas je ta vest više uplašila nego vulkanska lava sa Islanda, samo je dokaz onoga što sam nagoveštavao godinama unazad, da je socijalni kriminal opasan, da se ne može kontrolisati i da može da dovede do velike nevolje u društvu. I klanje rotvajlera pripada tom korpusu zločina.Tako, gospodo drugovi, nastaju fašizam i nacizam. Ološ koja kolje životinje u svom beznađu počeće da se obračunava i sa ljudima. Samo se čeka prava prilika. SILOVANJE - Vest iz Minhena da je žena koja je već tri godine u komi silovana i da su morali da izvrše abortus, spada u one vesti koje nagoveštavaju nove zločine u raspadu komercijalne civilizacije bez smisla i morala. KLOVN - Prema spinovanim izveštajima Savetnika Predsednika Republike odbegli narko kriminalac je planirao ubistvo predsednika i to je šifrovano objavljivao u Pljevljanskim novinama, koje uredno čitaju Savetnici i koji prate i kontrolišu sve novine koje izlaze u blizini Predsednika, jer postoji velika opasnost da se kriminalci, opozicija, nepoštena inteligencija i svi oni koji vređaju ugled i brend Predsednika udruže u obaranju Predsednika i uzimanju vlasti. Predsednik to ne sme da dozvoli u ovom važnom trenutku kada se odlučuje o kandidaturi ulaska Srbije u EU i zbog toga Predsednik mora stajati na straži naših propalih reformi i mora nas svojom mudrom turističkom politikom, posećuj sve i svakoga, slikaj se, slikaj i slikaj, da svi vide kako si politički aktivan, atraktivan i superioran, da uvede u sigurne i mirnije vode naše propasti. Predsednik je zbog toga, zbog interesa Srbije i naših građana, zbog EU, Zapadnog Balkana i svih naših suseda i susedica, odlučio da siromašni poreski obveznici, koji godinama ne primaju plate, kupe blindirani mercedes od 640.000 evra, koji može dva minuta ostati pod vodom, što je sasvim dovoljno da Rambo Tranzicije, koji zavrće rukave na utakmicama Partizana i pokazuje svoje mišiće i svoju borbenost nadrogiranog navijača, da On, dakle, pred kamerama izroni iz tranzicionog mulja i pokaže pred kamerama sve privatne račune svojih Savetnika, Gradonačelnika i čelnika stranke, jer su oni ugroženi od odbeglog Mafijaša koji im preti šifrovanim porukama u najčitanijim pljevljanskim novinama i zbog toga On, Predsednik, Rambo mora da zatvara autoput na 40 minuta da prođe, da ga neki zaštićeni svedok ne bi ugrozio u vođenju države u bankrot. Kada se poku š ava inscenirati isto, onda je to cirkus istorija. Klovn Tranzicije se zabavlja. VULKAN - Planeta sedi na vulkanu. Nevidljive čestice su blokirale sve ljudske gluposti u nastajanju i uzletanju. Tabloid broj 205, 29. april 2010.

 

Vladika Artemije oteran sa Kosmeta!

Komentara 12

veličina teksta:+-

Vladika raško-prizrenski Artemije Radosavljević ne samo da je trajno sklonjen sa episkopskog trona u svojoj eparhiji, već mu većinom glasova članova Svetog arhijerejskog Sabora, kako se nezvanično saznaje, neće biti dozvoljeno da boravi ni na Kosovu i Metohiji, ni na teritoriji Raške oblasti koju pokriva pomenuta epahrija.

 

Srpske vladike uradile ono što nije uspelo OVK-u i NATO bombama: Vladika Artemije nije dobrodošao ni na Kosmet, ni u Rašku oblast

 

Ovo je za Vesti-online.com nezvanično potvrdilo nekoliko srpskih episkopa, kao i ljudi bliski vladici Artemiju, pošto je u sredu završeno višednevno prolećno zasedanje Svetog arhijerejskog Sabora.

 

"Vladika Artemija moći će da boravi uz saglasnost nadležnog episkoga u bilo kojoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve i to će mu potvrditi i Sinod SPC, osim na teritoriji njegove bivše eparhije", kaže naš izvor u episkopskim krugovima.

 

Na jesen arondacija i deoba eparhija Crkvena skupština je Sinodu (crkvenoj vladi) dala u zadatak da do jesenjeg zasedanja Sabora napravi predlog arondacije i deobe eparhija. "Na predlog patrijarha Irineja nije izabran novi episkop na njegovu donedavnu nišku eparhiju, već on ostaje da njome administrira najverovatnije do 2013. godine i proslave jubileja Milanskog edikta. Mada su pojedini arhijereji očekivali, na patrijarhovu inicijativu nije promenjen ni sastav aktuelnog Sinoda SPC, u kojem i dalje ostaju pod patrijarhovim predsedništvom, mitropolit Amfilohije Radović i vladike bački Irinej Bulović, dalmatinski Fotije Sladojević i zahumsko-hercegovački Grigorije Durić.

Ljudi bliski vladici Artemiju kažu da su zaprepašćeni ovim potezom vrhovne crkvene vlasti, tim pre što je dosadašnji episkop raško-prizrenski više od tri decenije proveo na teritoriji ove eparhije, što kao monah, što kao episkop. Neke vladike, pak, smatraju da je Artemijevo uklanjanje iz eparhije moralo biti sprovedeno kako bi se smirila situacija i umirilo uznemireno monaštvo, sveštenstvo i verni narod.

 

"Našeg vladiku nisu uspeli da oteraju ni Šiptari, niti je on ustuknuo pred oružanim sukobima između OVK i srpske policije i potonjeg NATO bombardovanja kada je ovde gorelo nebo i zemlja, a sad su srpske vladike presudile da on mora da napusti kolevku srpstva i srpski Jerusalim", rekao nam je jedan od monaha u ovoj eparhiji.

 

Episkop sremski Vasilije Vadić ponudio je svom bratu po Hristu Artemiju da se nastani u jednom od manastira u njegovoj eparhiji u Vojvodini, a moguće je da isto ponude episkop banatski Nikanor, ali i banjalučki Jefrem. Za razliku od pomenutih, kako se moglo nezvanično čuti u upućenim crkvenim krugovima, pojedine vladike se navodno pribojavaju da ukažu gostoprimstvo vladici Artemiju zbog njegove velike popularnosti u narodu, dok drugi smatraju da je širenje takvih glasina cilj da se dodatno zagorča život bivšem episkopu raško-prizrenskom.

 

Do kraja naredne nedelje trebalo bi da se postigne dogovor gde će ubuduće živeti vladika Artemije, kao i kako će se biti izvršavana isplata njegovih mesečnih novčanih prinadležnosti s obzirom na to da on nije dobrovoljno prihvatio da bude penzionisan.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/50665/Vladika-Artemije-oteran-sa-Kosmeta

Krimski eho...MOŽE LI SVITA “NAPRAVITI“ KRALJA"

 

Serž SARKISOV, Krimski eho – informativno analitička agencija

 

 

MOŽE LI SVITA "NAPRAVITI" KRALJA

 

Američke finansijske grupe, koje imaju interese na postsovjetskom prostoru i koje koordiniraju lideri „neokonzervativaca" D.Čejni, P.Vulfovic, D.Ramsfeld i R.Perlu, nisu zadovoljni politikom „resetovanja" Baraka Obame i razradjuju scenarije za „optimizaciju" situacije u zemljama Zajednice Nezavisnih Država.  Jedan od tih scenarija je pojačavanje  potencijala za proteste u Abhaziji, Južnoj Osetiji, Karabahu i na Krimu

 

 

 

Resetovanje odnosa izmedju Zapada i Istoka, koje je odmah po dolasku na vlast proklamovao Barak Obama, samo je  stvorilo privid otopljavanja medjunarodne političke atmosfere. Birokratija državnog departmenta SAD, a naročito američke specijalne službe, nisu se promenili: kako su vrteli svoju „čigru", tako ga i dalje vrte.  Oni jasno slede svoju namenu – osiguranje dominacije američkih industrijsko-finansijskih grupa u svetskoj ekonomiji.

 

Upravo se time objašnjava aktivizacija raznoraznih „cvetnih"  društava i pokreta, koji su se bujno rascvetali  na postosovjetskom prostoru. Sa zavidnim kontinuitetom čas se ovde, čas tamo pojavljuju centri za obuku i opremanje aktivista  društava kakva se samo mogu smisliti koja, tobože,  imaju namenu da štite naše i vaše interese. Poslednji  zapaženi događaj iz tog miljea je transformisanje Vanadzorskog ofisa Helsinške Građanske Skupštine (VOHGS) u bazu za obuku „cvetnih" aktivista. Taj ofis VOHGS funkcioniše u jermenskom gradu Vanadzor. Ova činjenica može biti zanimljiva čitaocima „Krimskog eha" zato, što se direktno odnosi na Krim.  A evo malo predistorije: organizatori i idejni inspiratori date grupe  je Artur Sekunc, koji je u jermenskom gradu Vanadzor imao reputaciju sumanutog  čoveka. Zapravo, neki od onih koji se bave pitanjima zaštite prava razlikuju se od običnih ljudi upravo po takvoj „harizmi", što im omogućava da  ubrzanom dinamikom naprave karijeru na pravozaštitnom terenu.

 

Godine 2001. Sakunc je formirao omanju grupu od petnaestak ljudi i sebe „naimenovao" na funkciju glavnog pravozaštitnika u Jermeniji. U osnivačkom dokumentu je stajalo da su izvori finansiranja grupe doznake iz inostranih fondova. Takodje je naglašeno da grupa ne saradjuje sa lokalnom vlašću.

 

O  razmerama delatnosti te grupe govori i ovakva činjenica. Vanadzor je grad osrednje veličine  na severu Jermenije. U vreme postojanja SSSR on se zvao Kirovakan, a poznatiji je po tome  što je stradao u vreme razornog zemljotresa, koji se dogodio 7. decembra 1988. godine. Prema saopštenju „Amnesty International"  u tom  Vanadzoru, alijas Kirovakanu,  „Artur Sakunc je uhapšen  zbog pokušaja da organizuje javni miting, koji se odnosi na zaključke obavljenog od strane Helsinške Građanske  Skupštine monitoringa predsedničkih izbora. Gradonačelnik grada Vanadzora nije dozvolio održavanje mitinga, ali su Artur Sakunc i njegove kolege odlučili da ga organizuju i bez dozvole, smatrajući da na to imaju pravo". Stvar je obična. Lokalna policija je po običaju rasturila miting i uhapsila Artura Sakunca u prisustvu njegovih malobrojnih pristalica.

 

Lokalni sud  je odredio Sakuncu deset dana zatvorske kazne.  Ali se u situaciju umešala „Amnesty International". Postoji  i takva organizacija. Ona je izjavila da „izražava svoju zabrinutost za bezbednost članova Helsinške Gradjanske Skupštine (HGS), pravozaštitne grupe u gradu Vanadzor, Severna Jermenija. Koordinatora grupe Artura Sakunca uhapsila je policija".

 

A dalje se u izjavi govorilo da „Medjunarodna Amnestija" smatra Artura Sakunca zatočenikom savesti, koji je uhapšen zbog toga što  štiti svoje pravo na slobodu izražavanja. Njegovo hapšenjhe, ima za cilj da se zaplaše pravozaštitne  grupe, kojima  je onemogućeno zakonito obavljanje posla".

 

Nakon toga grupa Artura Sakunca je dospela u vidno polje američkih specijalnih službi, pa je usledilo preformatiranje organizacije, koja je „pojačana svojim ljudima" – profesionalnim funkcionerima. Tako je stvorena baza za pripremu „cvetnih" aktivista.

 

Američke finansijske grupe, koje imaju interese na postsovjetskom prostoru i koje koordiniraju lideri „neokonzervativaca" D.Čejni, P.Vulfovic, D.Ramsfeld i R.Perlu, nisu zadovoljni politikom „resetovanja" Baraka Obame i razradjuju scenarije za „optimizaciju" situacije u zemljama Zajednice Nezavisnoh Država.  Jedan od tih scenarija je pojačavanje  potencijala za proteste u Abhaziji, Južnoj Osetiji, Karabahu i na Krimu. I ispada tako kao da Barak Obama živi sam za sebe, a svita mimo njega obavlja svoj posao. I što je karakteristično – svita  može „napraviti" baksuznog kralja.

 

U toku kursa za obuku „cvetnih" aktivista, koji traje dva meseca, funkcioneri VOHGS će uz učešće instruktora varšavskog odelenja Međunarodne federacije za čovekova prava obučiti volontere iz Abhazije, Južne Osetije, Karabaha i Krima metodama „nenasilnog protesta". Program  će biti završen krajem februara 2011. godine i za to vreme biće obučeno pet grupa od po 20-30 ljudi.

 

Prvu etapa praktične primene stečenih navika  u organizovanju masovnih protesta koordinatori projekta će  sprovesti za vreme  predizborne kampanje u Nagornom Karabahu maja ove godine. Pri tom oni računaju da će uz podršku jermenske opozicije na čelu sa bivšim predsednikom L.Ter-Petrosjanom organizovati kampanju, sa ciljem da miniraju autoritet B.Saakjana i S.Sargasjana u očima  stanovništva Karabaha, nacionalističkih krugova Jermenije i dijaspore.

 

Koristeći predizbornu kampanju kao informativni povod,  planirano je da se u medijima  maksimalno  proturi histerija oko tobože očekivane „predaje" Azerbajdžanu sedam rejona Karabaha, a takodje  značajnih ustupaka Turskoj, pa i u pitanju priznavanja genocida nad Jermenima 1915. godine, i da se na toj pozadini diskredituju kandidati iz partije „vlasti" i osigura podrška opozicionerima koji se kandiduju za karabahski parlament.

 

Tako će to biti na Kavkazu. A i za Krim će se pojaviti svoji scenariji.

 

Original publikacije:  http://kr-eho.info/index.php?name=News&op=article&sid=4308.

 

Prevod: Rajko DOSKOVIĆ

 

 

Klopka za Srbiju

TRAGOM - Najavljeni tajni pregovori s Prištinom predstavljaju „spinovanje" javnosti u smeru koji bi Beograd doveo pred svršen čin

Klopka za Srbiju

SIMIĆ: Sateraće nas u ćošak i bićemo prinuđeni da u praksi priznamo nezavisnost * SAMARDŽIĆ: Bilo kakav razgovor s Prištinom je nedopustiv, čak i onaj o „tehničkim" pitanjima * BAJRAMI: Nema razgovora o statusu, koji je rešen, a ideju podele gura samo Beograd

Autor: S. Čongradin

Priština, Beograd - Najave tehničkih, tajnih pregovora zvaničnog Beograda i Prištine predstavljaju pokušaj svojevrsnog „spinovanja" javnosti. Poslednjih dana dobijamo informacije koje nisu baš tačne. Najpre je demantovana vest da slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak sprema navodno rešenje za Kosovo, da bismo nekoliko dana posle imali izjavu Vetona Suroia, uticajnog publiciste i političkog analitičara, koji tvrdi da se pripremaju tajni pregovori Beograda i Prištine.

 Ako se već spremaju tajni pregovori, otkud onda njihova najava javno. Čini mi se da se Beogradu priprema situacija u kojoj će ovdašnji zvaničnici biti stavljeni pred svršen čin. Neće biti u prilici da odbiju neku vrstu dijaloga, a unapred se zna da će Priština iz toga izaći kao pobednik, dok će Srbija u praksi priznati nezavisnost Kosova - upozorava Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, u izjavi za Danas povodom spekulacija da SAD i EU insistiraju na direktnim razgovorima „Srbije i Kosova", daleko od očiju javnosti, do kojih će i doći ove godine.

Simić, koji je učestvovao u pregovorima o rešenju kosovskog problema za vreme vlade Zorana Đinđića i bio ambasador SCG u Francuskoj, ističe da su sva pitanja koja su tada bila na stolu i danas nerešena.

- Beograd i Priština se moraju susresti, ali u situaciji koja neće biti nametnuta. Priština ima sve osim priznanja Beograda, a Beograd nije dobio ništa. Međutim, ozbiljnih ponuda za nove pregovore i kompromise nema. Pregovori koji bi bili iznuđeni ne bi bili prihvatljivi na duži rok. Ovo što se trenutno pokušava nametnuti je svojevrsna podvala. Sateraće nas u ćošak i očekivati dobrobit za vlasti u Prištini. Plašim se da vlast u Srbiji, koja bi prihvatila takve pregovore, ne bi dobila ponovo podršku biračkog tela - zaključuje Predrag Simić.

Mediji spekulišu da međunarodni zvaničnici navodno traže da se Srbija, nakon što Međunarodni sud pravde definiše mišljenje o legalnosti nezavisnog Kosova, odrekne insistiranja na otvaranju pitanja statusa, a ministar inostranih poslova Italije Franko Fratini preneo je da će takvi razgovori početi odmah nakon konferencije o Zapadnom Balkanu u Sarajevu početkom juna. Tri glavne oblasti razgovora Beograda i Prištine, prema tim izvorima, trebalo bi da budu decentralizacija, kulturno nasleđe i sever Kosova. Razgovori Prištine i Beograda navodno će biti „olakšani" preko evropskih diplomata na Kosovu, pre svih italijanskog ambasadora Mikelea Đifonija, koji je izaslanik EU za sever pokrajine. Veruje se da će pripremni period biti u avgustu kako bi se posle toga otvorio put razgovorima na tehničkom nivou koji će se, kako se očekuje, kasnije podići na ministarski nivo.

- Najpre smo imali najave o pregovorima o statusa Kosova, a sada to više niko ne pominje već se prelazi na pitanje tehničkog dijaloga između Beograda i Prištine. To je jedno veliko mešetarenje, koje neće na dobro izaći – ocenjuje za Danas Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS.

On ističe da, ukoliko srpski zvaničnici zaista sednu za sto sa predstavnicima Kosova, „onda je to ravno priznanju nezavisnosti nelegalne kosovske države".

- Ako Srbija prihvati bilo kakve pregovore, a da nije reč o statusu Kosova, onda ona zapravo priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost države. Nema tehničkih razgovora bez pokretanja statusnih pitanja. Svaki tehnički razgovor predstavlja fazno priznanje nelegalne države Kosovo, a ovo bi bila već duboka faza. Ona je počela prihvatanjem Euleksa, a završava se pregovorima s nelegalnom kosovskom vladom. To bi predstavljalo kraj celokupne situacije i Kosovo bi konačno postalo nezavisna država, jer bi je i Srbija priznala – zaključuje Samardžić.

Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik prištinskog dnevnika Koha ditore, kaže za Danas da se najavljeni razgovori Srbije i Kosova najverovatnije odnose na ono što se sada zove „tehnički dijalog". To znači da nije reč o statusnim, a ponajmanje o razgovorima o podeli, ističe Bajrami, kao i da ideju o podeli Kosova „gura samo beogradska strana", odnosno da je Srbija jedina koja govori o podeli.

- Predstavnici Srbije pokreću priču o podeli Kosova u razgovorima sa evropskim zvaničnicima, ali za sada neformalno, iako na najvišem nivou. Jasno je da Beograd priželjkuje da se otvori mogućnost podele, ali za tako nešto nema ozbiljnih pomaka od strane EU i SAD. To znači da Zapad ne želi podelu. Za to vreme kosovska strana, kao i obično, čeka šta će Zapad da kaže, a pre svih Amerika - zaključuje Agron Bajrami

http://www.danas.rs/danasrs/politika/klopka_za_srbiju.56.html?news_id=189466

Tariq Ali: Političari na Balkanu potpuno su beskorisni

Autor: Adriana Piteša

Tariq Ali u Zagreb dolazi nakon gostovanja u Srbiji i BiH gdje je izazvao golemo zanimanje javnosti i medija, a s njim smo razgovarali telefonski o temi njegova predavanja, Obami i Balkanu

Neizostavna crtica u razgovoru o Tariqu Aliju , jednom od najznačajnijih ljevičarskih intelektualaca današnjice, jest ta da su mu i John Lennon i Mick Jagger posvetili pjesme.

Jagger je pjesmu "Street Fighting Man" napisao nakon što je bio svjedok antiratnih prosvjeda u Londonu 1968. godine kad su studenti probili policijski kordon i krenuli prema zgradi američkog veleposlanstva, a policija uzvratila. Studente je predvodio upravo Ali. Lennon mu je pak, nakon što ga je Ali intervjuirao, posvetio pjesmu "Power to the People".

Razlog zbog kojih se te pjesme još uvijek spominju jest taj što mu i jedna i druga još dobro pristaju. Rođen je 1943. godine u Lahoreu u Pakistanu, u uglednoj intelektualnoj obitelji - majka političarka i aktivistkinja, a otac novinar. U Velikoj Britaniji živi od 60-ih, tj. od studija politologije, filozofije i ekonomije na Oxfordu. Bio je predvodnik studentskih prosvjeda u Londonu, a ugled je stekao kao književnik, publicist i urednik New Left Reviewa.

Za razliku od mnogih iz te generacije, naslijeđe 1968. nikad nije odbacio, kao što nije odstupio od svojih mladenačkih pozicija i nade u neki bolji pravedniji svijet, zbog čega je u vječnom sukobu s vladajućim establishmentom.

Bez obzira na mišljenje o njemu, ni najzagriženiji protivnici ne mogu mu osporiti strastvenost, angažiranost i artikuliranost.

Plodan pisac

Ikona britanske ljevice u Zagreb dolazi kako bi u petak održao predavanje u kinu Europa kao gost međunarodne konferencije Subversive Film Festivala, posvećenog temi socijalizma. Njegovo se gostovanje poklopilo s prijevodom njegove knjige "Sukob fundamentalizama", objavljenim prije nekoliko mjeseci u izdanju Profila.

Unatoč tome što je riječ o iznimno plodnom piscu, autoru više od 30 knjiga, to je prvi prijevod neke od njegovih knjiga na hrvatski jezik. U Hrvatsku dolazi nakon gostovanja u Srbiji i BiH gdje je izazvao golemo zanimanje javnosti i medija, koje je i njega uvelike iznenadilo, a s njim smo razgovarali telefonski o temi njegova predavanja, Obami i Balkanu.

Tema vašega zagrebačkog predavanja jest 'U obranu socijalizma'. Koliko ima smisla razgovarati o socijalizmu kad je svima jasno da politička ljevica više ne postoji te da će, bez obzira na aktualnu krizu, kapitalizam opstati?

- Slažem se, ako se ne pojavi alternativa, kapitalizam će preživjeti. Koliko god bio užasan, bez suvisle političke alternative nikakva mu se šteta ne može nanijeti. Mislim da nema razmimoilaženja kad je riječ o tome. Ono što se može napraviti jest pripremiti alternativu, prikupiti što više ideja, iznijeti ih i raspravljati o njima. Nemojmo imati iluzije, kapitalizam će postati samo gori - pogledajte samo što se događa u Grčkoj ili u baltičkim zemljama Latviji, Estoniji... To je potpuna katastrofa, masovna nezaposlenost, krah svega.

Zlatno Titovo razdoblje

I situacija na Balkanu je daleko od idealne. U Srbiji te Bosni golem je broj ljudi bez posla, vlada neformalna ekonomija, kriminalne organizacije imaju golem utjecaj na političke strukture i određuju ishode događanja.

Pretpostavljam da se ni situacija u Hrvatskoj bitno ne razlikuje. Stoga mi se čini iznimno važnim da počnemo konkretno raspravljati o tome što su nam alternative, što bi uopće mogle biti alternative unutar kapitalizma, što izvan kapitalizma, da pretresemo sve opcije.

Uostalom, te su teme već jako dugo skinute s dnevnog reda i čini mi se da je bitno da ponovno počnemo raspravu o njima.

Je li socijalizam rješenje? Možemo li pričati o socijalizmu i ignorirati sve loše što je sa sobom povukao?

- Prvi veliki eksperiment sa socijalizmom započet nakon revolucije 1917. neslavno je propao. Svi smo svjesni toga da se radilo o neuspjelom eksperimentu. No, kapitalizam je podbacio najmanje 30 puta tijekom proteklih 200 godina i nitko ga ne smatra propalim projektom.

Socijalizam mi se, unatoč svemu, čini mnogo prihvatljivijom opcijom, pod uvjetom da počnemo iznova, svjesni pogrešaka i voljni da ih ispravimo. Razgovarao sam s brojnim ljudima i u Sarajevu i u Beogradu, koji o Titovu razdoblju govore kao o zlatnom periodu. Čest je taj osjećaj, a proizlazi iz toga što su se ljudima neke stvari podrazumijevale, imali su sigurnost na koju su mogli računati. Toga više nema. Nisam baš siguran da većina na Balkanu i u Istočnoj Europi potpuno otpisuje to razdoblje. Prije mi se čini da se pamti mnogo dobrih stvari. Slažem se, nije bilo idealno. Nedostajala je demokratska odgovornost, mogućnost javne kritike, javna rasprava. Sve su to bile pogreške sustava. No, vjerujem da bi se to moglo popraviti.

Eskalacija krize

Spomenuli ste Grčku. Što će se tamo dogoditi?

- Teško je trenutačno to reći. Vlada je izabrana relativno nedavno, što znači da je mala vjerojatnost da će je ljudi htjeti brzo srušiti. Desnica u Grčkoj je bila mudra, znali su da će doći do eskalacije krize pa su i organizirali izbore svjesni da će ih izgubiti. Prepustili su drugima da se bakću s tim pitanjima. Velik broj ljudi u Grčkoj je svjestan poteza koji su odigrani. No, uvjeti postavljeni pred Grčku rezultirat će dodatnim porastom nezaposlenosti. Pitanje je hoće li tamošnji građani to dočekati s rukama u zraku i predati se ili će se boriti.

Ako se odluče za borbu, pitanje je kako će borba početi i kako završiti, uzevši u obzir da nema velike političke alternative. Možda će nešto novo iskrsnuti. Grčka je zemlja u kojoj bi se, uzimajući u obzir sve faktore, mogli dogoditi veliki socijalni pokreti. Onaj tip pokreta koji dovode do stvaranja novih, moćnih stranaka koje mogu konkurirati za vlast. Od svih europskih zemalja, to je najizglednije poprište za takvo što.

Regionalni blokovi

Što ćemo s jačanjem radikalne desnice? Ne može se ignorirati, primjerice, slučaj Mađarske. Koliki je tu stupanj odgovornosti EU?

- To se događa u vremenima krize, odnosno kad stranke centra nemaju nikakvo rješenje za krizu i kad nema ljevice. Pratim što se događa u Mađarskoj, ali i u Britaniji, Francuskoj, Italiji: na ulicama Napulja počeli su spaljivati ljude. Rekao bih da je ovo kritičan trenutak koji samo potvrđuje da je EU jadan i beskorisan entitet. To se događa kad se umjesto socijaldemokratskog modela prihvati bankarski model. Prioriteti se tada bitno mijenjaju. No, čelni ljudi odlučili su slijediti Sjevernu Ameriku, taj slavni anglosaksonski model. Sad se moraju suočiti s posljedicama, s raspadom sustava za koji nemaju rješenje.

Koje je vaše rješenje?

- Stvaranje regionalnih blokova, ali ne mislim samo u Europi, nego i u svijetu. To je jedini način da društvo krene naprijed. U slučaju Balkana to mi se čini i kao očito rješenje - nekakva postjugoslavenska unija, konfederacija, nazovite je kako god želite.

Raspad Jugoslavije krvavo je plaćen. Zar doista mislite da bi se građane moglo uvjeriti u takvo što?

- Ne vidim drugo rješenje. Kad kažem 'jugounija', ne mislim pritom na neke čvrste saveze, nego na konfederaciju jednakih, ravnopravnih država u kojoj se nitko ne bi bojao stradavanja nacionalnih suvereniteta.

Mogao bih sad biti ironičan i reći da sam i ja među onima koji su profitirali raspadom Jugoslavije. Knjige mi se izdaju u četiri zemlje, praktički na istom jeziku, i to je smiješno. Nešto se mora učiniti ako želimo ići naprijed, a ne da umjesto toga stvaramo umjetne barijere i granice u društvu, ekonomiji i kulturi. Ne samo na Balkanu, nego svugdje u svijetu zemlje se trebaju okrenuti stvaranju regionalnih blokove. No, za to je potrebna i politička volja.

Na osnovi iskustva stečenog boravkom na ovim prostorima, kakva vam se ona čini?

- Političari su gotovo svugdje na Balkanu potpuno beskorisni. U Beogradu sam gostovao u jednoj od onih vrlo popularnih i veoma glupih televizijskih emisija u kojima vam prelijepe, krasno odjevene djevojke postavljaju beskrajno glupa pitanja. Tako mi je voditeljica postavila pitanje: 'Evo, sad ste došli u našu zemlju. Jeste li se susreli s nekim od naših političkih vođa?' Odgovorio sam joj: 'Slušajte, da sam želio razgovarati o kriminalu, razgovarao bih s kriminalcima, da sam htio sklopiti neki posao, obratio bih se poslovnim ljudima. Ne trebaju mi političari kao svodnici.'

Političari kao svodnici

Isprva mi se samo nasmiješila, onda joj je doprlo do glave pa se vidno užasnula. Poslije mi je rekla da joj nitko u emisiji nije rekao takvo što.

To je moje mišljenje o političarima na Balkanu - koliko ja shvaćam, oni se samo bogate, a radi toga i ulaze u politiku. Jedina razlika u izmjeni različitih opcija jest u tome da različite grupe, različite bande dolaze i bogate se. Politika se ne mijenja, uvijek je ista i nimalo ne vodi računa o životu običnih ljudi.

Obama je slabić, a politika mu je katastrofa

Kad smo razgovarali prije dvije godine, bili ste veoma skeptični u vezi s Obamom. Doduše, odavali ste mu priznaje jer je uspio politički angažirati velik broj ljudi, pogotovo mladih koji su neskloni politici. Ako je suditi prema vašim istupima, nemate više ni trunke razumijevanja za njegovu politiku?

- Ne. Premda sam bio skeptičan, trudio sam se ne istrčavati s pesimističnim procjenama. Vanjska politika Baracka Obame potpuna je katastrofa.

Kad je u pitanju unutarnja politika, pokazao se slabićem nespremnim da se ozbiljno razračunava s osiguravajućim lobijima i korporativnim strukturama.

Upravo radim na knjizi 'Obamin sindrom' s podnaslovom 'Rat u inozemstvu, predaja kod kuće'.

Mislim da to dovoljno govori.

http://www.jutarnji.hr/tariq-ali--politicari-na-balkanu-potpuno-su-beskorisni/747664/

Zloupotreba dece na televiziji

„BELA RUŽA" - društvo za borbu protiv fašizma,

osnovano 1992 g.

Predsednik Radomir Smiljanić, književnik

email: bela.ruza92@gmail.com

 

S A O P Š T E N J E

o zloupotrebi dece na televiziji

Na dnevniku PINK TV, 28. aprila 2010, u 19,30 je gostovao dvanaestogodišnji dečak. Ne spominjem mu ime, jer štitim dete koje su tako bezočno upotrebili za propagiranje antsrpstva. To je monstruozan primer zloupotrebe dece. Ovo je pretnja svoj deci i svojevrsan je zločin. Natprosečna inteligencija ne može spasiti ovog dečaka, jer ga je autoritet starijih zaveo. Tako je naveden da govori o izmišljenom srpskom genocidu nad muslimanima u Srebrenici - kao o nekoj istini. Dete je navedeno i da prenosi najveće laži o Srbima iz vremena NATO agresije na Srbiju i Crnu Goru. Ponavljao je da priznaje „Kosovo Republiku".

I tako su propagatori sa Zapada, preko svojih piona u redakcijama srpskih medija, nastavili s antisrpskom propagandom s kraja prošlog veka. Nisu, preko ovog nevinog dečaka, prenosili vest o ubijenoj srpskoj deci u Goraždevcu. A to su učinili šiptarski teroristi, uz pomoć NATO snaga, koje su ih obučavale u kampovima, s mnoštvom vojnika zloglasne Al-kaide. Dečak je nagovoren da „objasnjava" da je neprijateljski NATO organizacija bogomdana, pa u nju treba da se učlani i Republika Srbija. Režiseri ove priredbe su obavestili gledaoce, da je dečak napisao knjigu o američkim predsednicima! A neki od tih predsednika su, eto, ubijali njegove vršnjake širom Planete, pa i u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj. Ovaj dečak nije spominjao da su Amerikanci u Vijetnamu bacali napalm bombe na njegove vršnjake, a u Srbiji kasetne i sa radioaktivnim uranijumom. Nije ni reč izgovorio o državnom sekretaru SAD, gospođi Medlin Olbrajt, koja je izjavila da njoj ne znači ništa što je u Iraku, zbog sankcija, umrlo 300.000 dece, jer je to "poslužilo svrsi".

Dečak izveden pred TV kamere nije ni mogao da shvati kako je, planski, Amerika ubila 300.000 dece, samo u jednom svom zločinačkom ratu, uz tzv. uvodjenje demokratije u Iraku!!! Amerikanci nisu dali ni maloj Milici Rakić – da doživi svoj fejsbuk, o kojem ovaj dečak priča, da je iskorišćen - da mu prete smrću. Mala Milica Rakić je ubijena u svom stanu u Batajnici. A svoj fejsbuk nije doživelo ni 300.000 dece iz Iraka. Usmrtila je Milicu Rakić bomba iz NATO aviona, a zloupotrebljeni dečak priča na TV, da je NATO srpska budućnost.

Koliko je novinarsko beščašće prisutno u našoj javnosti - pokazuje i ovaj TV prilog. Da li će protiv njega reagovati neka nazovi udruženja novinara? NEĆE!

Gospodo novinari. Ima jedno još naprednije dete. Ide u Vrtić! Sedi na noši! Idealna meta za dičnog, hrabrog i junačkog pilota NATO-a!!!

Zamenik predsednika

Stevo Kuridža

 

 

 

 

Evroatlantski kralj IBI

ЕВРОАТЛАНТСКИ КРАЉ ИБИ

 

Пише: Жарко Јанковић

понедељак, 26 април 2010 14:38

Најзад смо дочекали да од председника Бориса Т. Ибија чујемо да се народ у Србији налази у безнађу. Борис Т. је одмах потом рекао да народ не сме да падне у безнађе, јер је ''срећна будућност'' пред њим. Ту је одмах била и констатација премијера Цветковића да ће оживети привреду Ниша и довести бројне стране инвеститоре. Гомила министара растрчала се по Србији где се год нешто отвара. Овде су запослили 15, тамо 30, а негде чак и стотину радника, а за то време по званичној статистици сваких сат времена у Србији 60 радника добије отказ. Дирљиво је гледати наше европејске министре у прилозима ''јавног сервиса европске'' Србије, где је наше право да не знамо ништа и плаћамо ТВ претплату. Да се човек упита након ових опаски Бориса Т. и његове свите, како то да је одједном народ у стању очајања и безнађа када су петооктобарски револуционари тако ''успешно'' владали ? Откуд потреба за оживљавањем и нишке и српске привреде, ко ју је онда довео дотле да буде уништена ? Како то да је криминал достигао рекордне размере, какве није имао ни у време са почетка ''фамозних 90-тих'' и откуд одједном толика убиства и обрачуни, а наркотици на улици никад нису били јефтинији ? Шта је са чувених шест тачака за споразум са ЕУЛЕКС-ом сада када су шиптарски терористички органи исекли каблове за мобилне оператере Србије ? Шта смо добили после срамне резолуције о Сребреници засноване на америчким лажима, да ли су српске жртве игде признате и ко је проговорио о стварним злочинима и геноциду који се догодио над српским народом ? Ко је дозволио овом режиму да може овако отворено да гази Устав и да уништава судску власт ове земље, а са друге стране да под изговором ''регионализације'' врши разбијање Србије? Ко је ову власт овластио да Србију увлачи у НАТО пакт и да обећава одржавање геј парада ? Ово су само нека од питања на која би актуелни властодршци морали да одговоре. Уместо тога, они прибегавају опробаном рецепту свих политичких манипулатора и заговорника мондијализма. Увек отварај нова питања, нове афере и скрећи пажњу јавног мњења са суштинских тема на споредне. Још ако у овоме имате подршку и из дела опозиције која је евроатлантски оријентисана и ''политички коректна'', вашој срећи на власти, као и медијским манипулацијама, нема краја. У јеку великог револта у народу поводом резолуције о Сребреници, која је заснована на најпрљавијој антисрпској пропаганди, десио се инсценирани и добро пројектовани ''инцидент'' у Скупштини Србије између Млађана Динкића и Томислава Николића. По оној народној, ''ти мене сердаре, ја тебе војводо'', уследила је представа за јавност из које је испало, из Николићеве перспективе, ''ти мени фашисто, ја теби масну псовку''. Николић је кажњен да не наступа до краја седнице, али је он свој ''посао'' обавио. После тога кренула је добро позната медијска мантра на свим каналима, како је Скупштина поново изгубила углед, како је народ револтиран због тога, како нема, замислите само, ''конструктивне опозиције''. Затим су кренуле политичке емисије по систему ''скупили се истомишљеници да виде шта мисле''. Наравно, циљ медијских манипулатора је остварен. Нико више није говорио о резолуцији о Сребреници, већ само о скупштини. Актуелној власти одговара да још више сроза углед Скупштине, која је и досад била од странака владајуће коалиције третирана као ''нужно зло'' и аутомат за изгласавање закона. Укидање ТВ преноса, доношење Пословника о раду, по којем опозициони посланици могу да дискутују о поднетим амандманима као у оној реклами ''имам само 10 секунди за'', скупштина у којој је најразвијенија ''финансијска активност'' отимање и купопродаја посланичких мандата, где постоји посланичка група од 20 посланика који представљају странку која није ни постојала у време одржавања последњих избора (сам Томислав Николић је њихов ''дични'' предводник), где се руши сама воља бирача, где се ''квалитет'' рада мери ''квантитетом'' донетих ''европских'' закона, чиме народни посланици на делу потврђују своја марксистичка убеђења и Марксову крилатицу о ''преласку квантитета у квалитет'', учинили су да углед највишег законодавног тела ове земље падне на најниже гране. Али, то наше демократичне европејце не забрињава. Све би они то преболели, а таква им скупштина и одговара, само док има ''политичке коректности'' и ''бон тона''. Молим вас, бон тон и отменост су атмосфера без које наши западоиди не умеју ни да дишу. То је једна од првих лекција које су научили на својим евроатлантским курсевима док су се ''реформисали'' и спремали за ''Јевропу''. Ни Николићеви ''напредњаци'' нису незадовољни. Шеф им је поново понео епитет ''невине жртве'' и покупио поене у свом делу бирачког тела, јер мораће и он да се обезбеди док не дође на власт где ће наставити Тадићевим стопама. Можда ће њему и Вучићу успети да Србију ''децентрализују'' и увуку у НАТО. На том путу имаће подршку тадашње ''конструктивне опозиције'' или власти, свеједно, оличене у актуелном режиму, а Коштуница ће опет закључити да је ''преварен и необавештен'', као и у случају његове коалиције са ДС-ом. Само ће за Србију бити касно. Следећа медијска мантра која је кренула има везе са наводном борбом против организованог криминала. Толики је ударац држава нанела организованом криминалу, нарочито у случају Шарић, да су сада животи државних функционера угрожени. После тога смо чули да и министарку правде обезбеђују ''Кобре'', а прети се и самом председнику државе и члановима владе. Неко би ипак требао да постави питање одакле таквом криминалцу као што је Шарић толика имовина у Србији и зашто му је дозвољено толико ширење. Одакле толике куће, фирме, пословни простори, како му полиција раније није стала на пут ? И у овом случају се, на жалост, види колико је наша држава далеко од појма суверености. Док је Шарић радио овде са наркотицима шта је хтео, а очигледно је доста радио са шиптарским хероином трујући нашу омладину, дотле није било ни његове потернице. Чим је ухваћен да ради са кокаином и ту угрожава америчке интересе, онда је наша влада од америчке ДЕА добила зелено светло за акцију. Изгледа да се у овој земљи не може водити борба ни са организованим криминалом без дозволе Американаца. Мило Ђукановић ни сада не може ово да опрости Србији. Испада да је хапшење Шарићеве нарко групе ''удар на државност'' Црне Горе. И Мило је ту у праву. Његова антисрпска, монтенегринска творевина и постоји захваљујући нарко-шверцерским и осталим рутама, иначе зашто би Мило западу требао. На крају, имали смо прилике да видимо да се председник Борис Т. лепо снашао на самиту у Турској, у друштву таквих ''проверених пријатеља'', као што су турски председник Ердоган и члан предсеништва БиХ Харис Силајџић. Сада смо сви могли да се уверимо да наш ''пут у Јевропу'' води ''зеленом трансферзалом'' право у Малу Азију и неоотоманске интеграције. Ту је било и право ''друштво'' које је требало Борису Т. да ода признање на ''државничкој зрелости'' поводом резолуције о Сребреници. Уместо тога, Борис Т. је дочекао да се кисело осмехује са стране и да сагледа колику ће имати улогу у ''малоазијским интеграцијама'', где нас његови западни пријатељи гурају, како би имали ''привилеговано партнерство'' са ЕУ, одакле ће нам и даље стизати поруке да нас ''једва чекају'' и да је ту будућност западног Балкана, само да остваримо ''регионалну сарадњу'' и ''добросуседске'' односе са ''Републиком Косова'' на хероинском путу из Авганистана. Попут краља Ибија наши властодршци настављају да ''храбро јуришају'' на све недаће, тако што беже од њих. Успут обмањују и манипулишу народом како је то све зарад ''виших интереса'' у којима ''ЕУ нема алтернативу''. Таквој политици је и даље нормално да тврди ''и Косово и Европа'', иако је и врапцима на грани јасно да борба за суверенитет Србије искључује ''евроатлантске интеграције''. Овој власти време истиче, али сада је најбитније да се не дозволи да после њих дођу они који се већ препознају у западним амбасадама као ''напредни'' настављачи политике Бориса Т., која је за ''напредну'' опозицију добра, само се лоше спроводи. Зато је неопходно да се народ отрезни од ''ЕУ пијанства''. Сваки мамурлук је тежак, али та мучна спознаја тера на размишљање да овако даље не иде и да се ствари морају из корена мењати. Ако наставимо и даље овако, постоји опасност да када се коначно, после свих ''европских'' Курта и Мурта отрезнимо, схватимо да је за Србију касно. Жарко Јанковић, Нови Сад

http://www.vidovdan.org/2010-03-28-13-57-42/291-2010-04-26-13-42-12