DŽon od Solzberija i Petooktobarski prevrat

DŽon od Solzberija i Petooktobarski prevrat

 

Vladislav B. Sotirović

 

Petog oktobra 2000. g. je u Srbiji došlo do „demokratskih" promena političkog sistema kada je jednodecenijski „diktatorski" režim „Balkanskog kasapina" Slobodana Miloševića (i njegove lepše polovice sa cvetom u kosi) smenjen „demokratskim" sistemom prozapadne provenijencije. Neposredno nakon ovih promena u Beogradu i Srbiji zapadni „demokratski" mediji, političari kao i tzv. „drugosrbijanski" propagatori „građanskog društva" su počeli da drve u sve mas-medijske drombulje kako su se srpsko društvo i država konačno ratosiljali političkog režima koji ih je vodio u nazad a ne u napred. Drugosrbijanski poltroni i njihovi zapadni patroni su tako sebi dali za pravo da već skoro čitavu deceniju (koliko je i Milošević bio na vlasti) ad hoc određuju šta je to demokratija, kako izgleda građansko društvo i najbitnije od svega u kom pravcu se nalazi „napred" a u kom „nazad", tj. napredak i nazadak.

Tako već skoro deset godina „čuvari demokratije" udaraju medijske packe svima onima koji nisu na „pravoj liniji" demokratskog razvitka a svaki pokušaj racionalne i dokumentovane kritike političke prakse i kormilarenja državnog broda od strane onih koji su na vlast došli 5. oktobra 2000. g. direktno sa ulice preko piromanskog iživljavanja na zgradu nacionalnog Parlamenta se od strane drugosrbijanaca predstavlja kao direktan pokušaj vraćanja točka povesti u nazad, odnosno pokušaj rehabilitacije i reustoličavanja na vlasti tzv. „smradikala" i „septičara" sa kojima bi se srušile sve u znoju stečene tekovine „demokratske" Petooktobarske revolucije.

Da ovom prilikom ostavimo po strani dubiozniju raspravu o tome da li je išta suštinski i promenjeno u Srbiji nakon 5. oktobra 2000. g. (Dačića, Škundrića, Mrkonjića... smo gledali na vlasti i za vreme Miloševića a i sada nakon njega) i da se samo usredsredimo na pitanje karaktera „demokratske" revolucije tog famoznog 5. oktobra a povodom prošlogodišnjeg obraćanja javnosti od strane „rukovodioca imovine Skupštine Srbije" Željka Mandića da se „pozajmljeni" umetnički eksponati iz zgrade državnog Parlamenta konačno vrate tamo odakle su i „pozajmljeni". Inače, ovaj antipljačkaški apel nije ostavio nikakav utisak na nove „demokratske" vlasti u Beogradu tako da se nakon tri dana na njega potpuno i zaboravilo („Svakog gosta tri dana dosta"). Kako je gospodin Mandić naveo, a Tanjug preneo, među odnetim umetničkim slikama se nalazi i čitavih 56 slika eminentnih autora kao što su Milo Milunović, Petar Lubarda, Petar Babović, Stojan Aralica... Prema istom izvoru, pored umetničkih slika iz Doma Narodne skupštine su tog 5. oktobra 2000. g. odnete ili oštećene i skulpture kao i delovi nameštaja. Iz zgrade Skupštine je tako odneta, pa kasnije vraćena, i najpoznatija slika koja se nalazila u zdanju parlamenta – „Pogled na kapelu Svete Petke u Šidu" Save Šumanovića ali je na žalost jedan deo umetničkog blaga izgoreo u „demokratskom" požaru koji su izazvali neki od petooktobarskih piromana.

Da pođemo od činjenice da u principu nijedna revolucija (pa tako ni Petooktobarska „beskrvna") nije demokratska i u krajnjoj instanci i ne može da bude demokratska sobzirom da se u svakom slučaju kada govorimo o bilo kojoj vrsti revolucije radi o nasilnom preuzimanju vlasti za razliku od evolucije. Međutim, teoretski i konceptualno se može ostaviti prostor za „demokratski" karakter „revolucionarnog prevrata" ukoliko se pođe od popularnog shvatanja i autentičnog poimanja demokratije kao volje većine naroda, tj. bolje rečeno građana jednog polisa, odnosno političke tvorevine koji nema drugih (legalnih i/ili praktičnih) mogućnosti da sprovede svoju istinsku volju pa stoga pribegava revolucionarnim metodama.

U petooktobarskom (isto kao i u nekom drugom revolucionarnom) slučaju se teoretski i povesno možemo pozivati na političku filozofiju DŽona od Solzberija (Engleska, 1119 g.-1180. g.) koji je u srednjevekovno-hrišćansko-feudalno-teokratskoj Evropi bio prvi mislilac koji je u svom delu „Policraticus" postavio moralne osnove za državno-politički prevrat, iliti puč, tj. državni udar. U svom „Policraticus"-u DŽon se bavi prirodom države i njenog idealnog vladara koji mora da bude monarh obzirom da je za njega monarhija idealan oblik političke vladavine. Međutim, ono što DŽona od Solzberija razlikuje u originalnom smislu poimanja od mnogih drugih „monarhističkih" srednjevekovnih mislilaca je njegovo veoma decidno razlikovanje između vladara u pravom funkcionalnom smislu reči, tj. „pravednog vladara", i „nepravednog vladara", tj. tiranina. I za njega, kao i za sve ostale srednjevekovne „monarhiste", vlast je darovana s Nebesa od strane Boga s osnovnom svojom funkcijom da monarh kao predstavnik Gospoda na zemlji upravlja svojom pastvom u skladu sa pravednim Božijim zakonima (nepravedni Božiji zakoni ne postoje obzirom da Bog nemože da izdaje nepravedne zakone jer u tom slučaju više ne bi bio Bog. Ukoliko nepravednih zakona ima oni su izdati od strane Sotone a ne Gospoda). Međutim, u praksi se može dogoditi da se vladar izabran od Boga i potčinjen Gospodnjim zakonima od istih otrgne, tj. prekrši ih, i u tom slučaju dotična osoba više nije vladar već tiranin. Bez obzira što su razliku između vladara i tiranina ustanovili još stari Grci, DŽonova srednjevekovna originalnost u istoriji političke misli srednjovekovne Evrope se ogleda u tome da je on otvoreno zagovarao doktrinu „tiranocida". Naime, po njemu, tiranin, kršeći Božije pravo, stavlja se izvan njegove zaštite, te stoga ubistvo tiranina (tj. njegovo svrgavanje sa prestola) nije nikakav greh već naprotiv, tiranocid je vrsta građanske dužnosti. Dakle, svrgnuti sa vlasti, pa makar to bilo i ubistvom, tiranina (tj. oličenje Đavola iliti Lucifera) nije nikakav zločin pod uslovom da se na njegovo mesto dovede vladar, tj. osoba koja je predstavnik opšteg interesa bar većine, ako ne i svih, građana države, tj. polisa. Inače, teoretska konstrukcija „države" DŽona od Solzberija bi se mogla svesti na shemu ljudskog organizma koja nije predmet ovog teksta.

Dakle, ukoliko se vratimo jedanaest godina unazad, tj. u godinu 1999.-tu za vreme agresije NATO alijanse na Srbiju i Crnu Goru radi otimačine KosMeta možemo zaključiti da se tadašnji vođa „demokratske" opozicije u Srbiji – dr. Zoran Đinđić upravo i pozivao na filozofsko-politološku doktrinu Engleza DŽona od Solzberija kada je srčano i otvoreno u zapadnim medijima tražio da NATO obavi posao do kraja, tj. do svrgavanja sa vlasti „tiranina" u Pentagonu poznatog kao „Balkanski kasapin". Koliko je još u tom slučaju NATO trebao da pobije srpskih i ostalih srbijanskih civila, da sruši škola, mostova, privatnih i državnih objekata, fabrika, čitavih stambenih naselja (po uzoru na valjevski „Krušik" koji je bombardovan tzv. „tepih bombama" ), da zatruje zemlju osiromašenim uranijumom...itd. vožd opozicije nije precizirao ali je jasno stavio do znanja da NATO mora da ide do „kraja" tj. sve dotle dok se „tiranin" ne likvidira bez obzira koliko će preživelih građana nakon „tiranocida" uživati u blagodetima posttiranovske demokratije obzirom da je narodna volja najsvetiji demokratski princip i uvek stoji iznad trenutnih ljudskih i materijalnih žrtava koje se na kraju krajeva nakon tiranocida i paljenja Skupštine uvek mogu nadomestiti uvozom populacije iz Kine (stara jugoslovenska komunistička filozofija iz 1944. i 1945. g.) i zaduživanjem kod svojih patrona (sindrom Argentine, Grčke... po principu „Sve će to narod pozlatiti").

Elem, nakon dogoočekivanog nasilnog svrgnuća sa vlasti tiranina i njegovog slanja u evropsko progonstvo (sistem staroatinskog „ostrakizma" na osnovu koga je i lider najveće parlamentarne opozicione partije takođe ostrakovan sa domaće političke scene iz politički prozirnih razloga) pristupilo se guranju državnog i nacionalnog broda u „pravom" smeru a na osnovu demokratskog kormilarenja zapadnih visokoškolaraca tzv. „Dinkićevih eksperata" i nadzornom dirigentskom palicom Brisela i Vašingtona (da slučajno brod ne naleti na neku opasnu hridinu). I tako taj demokratski brod dovoljno vremena plovi da se sada nakon čitave njegove plovidbene decenije u pomoć ponovo može (bolje rečeno MORA) ponovo pozvati Englez DŽon od Solzberija obzirom da je narodna volja izigrana a tiranija se na vlast vratila (2008. g.) postizbornim potkupljivanjem narodnih poslanika i njihovih partijskih voždova. Razlog za ponovno prizivanje DŽona od Solzberija je činjenično stanje da je bilans desetogodišnje postpetooktobarske demo(no)kratije daleko katastrofalniji od svog prethodnika sa čijim epigonima i dijadosima je sklopljen poslednji postizborni Euro-koalicioni savez: zemlja je potpuno tajkunizovana, kolonizovana, rasprodata strancima, bankrotizovana, prezadužena, ekonomski ruinirana, bezposlena, korumpirovana, izprostituisana i na kraju krajeva teritorijalno-fizički osakaćena sa perspektivom ulaska u novu Jugoslaviju da se dokrajči i ono malo nacionalnog što je ostalo nakon smrti „našeg najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti". Ako je opozicija pre jedanaest godina, kao politička snaga nezadovoljnog demosa, javno zahtevala tiraninovo krvoproliće i po cenu totalnog razaranja zemlje, danas nakon skoro pune decenije bivstvovanja na vlasti ta ista bivša opozicija najmanje zaslužuje da pre odlaska na počinak popije domaću kafu sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom. I to bez ratluka i kisele vode.

 

http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=13485

 

Objavljeno
    7/7/2010
Autor
    Vladislav B. Sotirović
Izvor
    NSPM

Sarajevo skriva istinu o stradanju Srba

Komentara 2

veličina teksta:+-

Rukovodilac Tima za koordinaciju aktivnosti istraživanja ratnih zločina i traženja nestalih lica Republike Srpske Staša Košarac rekao je danas novinarima u Banja Luci da Sarajevo predstavlja primer opstrukcije i skrivanja istine o stradanju Srba.

Košarac je najavio da će pokrenuti incijativu da se u centru Sarajeva podigne spomen-obeležje koje će pokazati da je u tom gradu stradao srpski narod, a biće inicirano i podizanje spomenikom u Tuzli i u dolini Neretve.

 

 

Žalosno što nisu procesuirani svi odgovorni za stradanje Srba u BiH: Staša Košarac

On je rekao da Vlada Federacije BiH krši Aneks šest Dejtosnkog sporazuma, kojim je precizirano da su sve institucije u BiH dužne da poštuju odluke Doma za ljudska prava, optužujući i Kancelariju visokog predstavnika u BiH da je bila pasivna kada je u pitanje stradanje srpskog naroda tokom poslednjeg rata u BiH (1992-1995).

Košarac je ocenio žalosnim činjenicu da Tužilaštvo BiH nije procesuiralo sva lica odgovorna za stradanja Srba u BiH, ilustrujući to slučajem "Dobrovoljačka ulice" u Sarajevu.

"Zahvaljajući Tužilaštvu BiH Ejup Ganić i drugi odgovorni za taj zločin mirno su živeli i nisu procesuirani, što dovoljno govori o odnosu pojedinih institucija prema stradanju srpskog naroda", naglasio je Košarac.

On je izrazio nadu da će londonski sud doneti pravičnu odluku i Ganića izručiti Srbiji, da mu se sudi za zločine u Dobrovoljačkoj ulici, počinjene početkom maja 1992. godine nad tadašnjim vojnicima JNA

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/65992/Sarajevo-skriva-istinu-o-stradanju-Srba

Dušan Janjić: Srbiji potrebna drugačija državna politika

Dušan Janjić: Srbiji potrebna drugačija državna politika

07.07.2010. 11:14

Inicijativni odbor Nove socijaldemokratije Kosova i Metohije održaće sutra u Kosovskoj Mitrovici tribinu pod nazivom "Vizija Srbije u 21. veku", nakon čega će biti održana i osnivačka skupština inicijativnog odbora Nove socijaldemikratije KiM.

Tribinu organizuje Nova socijaldemokratija Srbije koja je nastala udruživanjem dvadesetak političkih partija i grupa građana sa ciljem da se napravi politička partija koja bi bila spremna da vodi drugačiju državnu politku, pre svega drugačiju politiku prema Srbiji.

Koordinator inicijativnog odbora Dušan Janjić kaže da bi partija u septembru trebala da bude konstituisna na teritoriji čitave Srbije. Prema njegovim rečima trenutno je konstituisana pokrajinska organizacija Kosova i Metohije i gradska organizacija Užica.

Janjić napominje da će kada je u pitanju pokrajinska organizacija KiM tu biti uključeni samo ljudi koji stalno žive na Kosovu, a ne oni koji tu borave kako bi zarađivali, ili ljudi koji preko politike deluju na Kosovu i Metohiji.

"Ova partija smatra da treba da se vodi drugačija državna politika u čitavoj Srbiji, a to znači i drugačija politika za KiM. Politika koja polazi od onoga šta je interes Srbije i Srba na Kosovu. Nama je jako važno da na Kosovu imamo kvalitetne ljude, da to budu oni ljudi koji su se već dokazali u svojoj odluci da ostanu na KiM. Smatramo da je ovo momenat kada iz Beograda treba da se pokaže da je Srbija spremna da vodi dugoročnu bitku za očuvanje srpskih, nacionalnih i državnih interesa na Kosovu, a to znači da tu bude što više Srba, da oni ostanu i da se oni koji su otišli vrate", kaže Janjić.

Vlastima, Janjić zamera što do sada nisu uspele da postignu bolju saradnju sa međunarodnom zajednicom.

"Jedan od razloga ovog gubitka koji trpi cela srpska zajednica na Kosovu, a i cela Srbija gubljenjem kontrole nad teritorijom Kosova je u tome što dosadašnje vlasti nisu uspele da nađu ključ uspešne saradnje sa međunarodnom zajednicom i upravo zbog toga je većina međunarodne zajednice okrenula leđa Srbiji i čak aktivno radi protiv nje podržavajući kosovske Albance, a jedan deo kao što je Rusija ako to i radi, ako podržava Srbiju, onda to radi sa vremena na vreme i isključivo u okviru svjih nacionalnih interesa", kazao je Janjić

Janjić dodaje da će se oni založiti za dijalog sa EU i svim velikim silama oko Kosova i da se Srbija održi u procesu koji će, kako je rekao, dugo trajati.

http://www.radiokim.net/index.php?cid=3,7,6978

Петиција: Одбрана српског језика

Петиција: Одбрана српског језика

ponedjeljak, 05 jul 2010 22:20 ин4с

Након учесталих најава и прокламација црногорског режима и све ближег завршетка кампање за преименовање матерњег у црногорски језик уз најављено образовање у школама на истом, налазимо да се глас и акција политичких партија, нво организација за заштиту људских права и појединаца у решавању питања статуса и употребе српског језика, не назире. Након перфидног преименовања српског језика у матерњи неколико година је прошло у убјеђивању наше дјеце и нас родитеља да је све остало исто.

Јасан нам је био редослед потеза у поквареној игри у којој смо ми Срби пројектовани да будемо једини народ који живи на простору ЦГ који је осуђен да у 21. вијеку остане без права која смо користили вјековима. Немамо ни намјеру ни одобрење од било кога да генерације наших потомака лишимо основних људских права, па ни права да слободно користе свој матерњи српски језик.

Вријеме је за акцију.

У овом тренутку се нећемо бавити међународним конвенцијама о људским и посебно дјечјим правима. Позивамо се на природно право да слободно користимо и да се школујемо на језику којим је писано прастаро "Мирослављево јеванђеље", "Октоих, "Горски вијенац", "На Дрини ћуприја" и још на стотине хиљада страница мање или више познатих свједочанстава наше, српске, културе. Позивамо се и на чињеницу да нас Срба у ЦГ живи 198, 414 или једна трећина популације. Сигурни смо да наш народ узорно учествује у економском животу земље и да редовно плаћа све пореске обавезе.

Узгред, напомињемо да 63,47 посто становника ЦГ говори српским језиком.

Нама, доље потписанима, потпуно је јасно што подразумијева васпитање и образовање на матерњем српском језику.

Образовање из свих предмета на српском језику, употреба наставних програма и уџбеника из Србије и Републике Српске, као и обезбјеђење адекватних простора и услова за одржавање наставе.

Нас, доље потписане, не интересује евентуална скупштинска дебата која би се водила поводом црногорског језика. Јасно нам је да ће црногорски језик сходно уставном решењу бити језик на којем ће се васпитавати и образовати млади Црногорци и Црногорке. Одлучни да заштитимо наше право на образовање на српском језику подржавамо и остале народе и етничке заједнице у заштити њиховог језичког, националног и културног идентитета.

Ми, доље потписани, вјерујемо да Црква, институције државе Србије и међународне организације морају преузети дио историјске одговорности у решавању овог проблема.

Вријеме је за акцију!

Напомена: Потписници петиције који користе Експлорер могу се потписати једино карактерима енглеског алфабета, корисници који петицији приступају уз помоћ Мозиле могу то урадити и чириличним и латиничним карактерима српског писма

Петицију можете потписати овдје

 

ŠEŠELJ JE POSLEDNJA PREPREKA VLADI TADIĆ - NIKOLIĆ

MILAN JOVANOVIĆ: ŠEŠELJ JE POSLEDNJA PREPREKA VLADI TADIĆ-NIKOLIĆ

subota, 03 jul 2010 22:39

 

Genijalan pakleni plan države: Šešelju, ti si mafijaš, a ti Tomo pazi šta radiš, vidiš da jedino mi možemo da ti spasemo glavu, zato te čuvamo i kačimo snajperiste po krovovima

Tezu da je uterivanje u red raspojasanog, bahatog i ciničnog Haškog tribunala rabota sa izgledima na uspeh kao i ispravljanje one stvari mrtvom magarcu demantovao je čovek koga sam, dok je bio slobodan i na vlasti, prezirao kao poslednju gnjidu.

To je Vojislav Šešelj, akter jedne od najgledanijih TV emisija u novijoj istoriji Srbije zvane "Hag vam predstavlja gnusne ratne zločince iz redova omraženih, krvološtvu sklonih Srba".

U takozvanoj međunarodnoj kući pravde u holandskoj prestonici napravio je Dane humora i satire. Izvrgao je ruglu i tužioce i lažne svedoke, a preko njih i samu instituciju Haškog suda. Sam im se utrapio u ruke kao vruć krompir.

Glavno pitanje među njegovim tužiocima sada je - kako ga osloboditi, a sačuvati obraz?

(Bivši) vojvoda neće čak ni u tome da im pomogne, osladilo mu se da ih muči. Zbog toga je svojevremeno i obelodanio nepristojnu ponudu kojom je trebalo da plati svoju slobodu.

Nepristojna ponuda je stigla iz Beograda, pa okolo-naokolo do Šešelja. I tu je ključ najnovije sprdačine i loše skrojene DB ujdurme kodnog naziva "Voja, Tomin dželat".

Naime, prema svim procenama, bliži se trenutak kada će se vrata kazamata u Sheveningenu otvoriti i pustiti ga u slobodu. Bez obzira na to što je proglašavan bezubim lavom i bivšim liderom, očigledno je da ga se u Srbiji još plaše.

Ranije ga se plašio samo Boris, sad (možda) još više i bivši saborac Toma.

Mala bara srpske političke scene teško da može da primi još jednog krokodila, i to kapitalca. Pogotovo što je ta scena sada tako otužno jednolična da je lako pobrkati Borisove i Tomine izjave, Borisova i Tomina obećanja, Borisovo i Tomino uvlačenje Evropi u koju ćemo ući kad mrtav prdne.

Pa čak i da priznamo Kosovo, na šta su spremni i Boris i Toma.

Tužno je da je jednom delu srpskog naroda opet potreban jedan Šešelj. Ne zbog toga što je vredan narodnog poverenja, niti što je bolji od ostalih.

Jednostavno, on i njegova stranka (koja je bez njega samo gomila limenih doboša koje niko ne zarezuje) jedini su koji su trenutno drugačiji na toj sceni punoj, što bi rekao pesnik, bluda i kala. Isto tako prevrtljivi, potkupljivi i lažljivi - ali drugačiji.

A narod je željan promene, ma kakva ona bila. I nade. Nju bi našli u Šešelju, grlatom, otrovnom, opasnom demagogu koji zna da povuče masu.

Zbog toga (bivši) vojvoda ne sme čist da izađe iz kazamata. Čak i ako ga Hag proglasi čistim (a nešto će mu već naći da pokriju sve ove godine koje ga drže u ćeliji), za narod u Srbiji on ne sme da bude čist.

Zato je odjednom postao i šef mafije, i beskrupulozni naručilac atentata na nekadašnjeg partijskog druga koji ga je izdao. On je brat po kriminalu ozloglašenog Luke Bojovića, pajtaš "zemunaca", ledeni bos koji voli da protivnike skida snajperom. Po mogućstvu, na nekom mitingu, da se dalje čuje.

Upadljivo je odbijanje lidera naprednjaka, Nikolića i Vučića, da direktno potvrde da Šešelj stoji iza planova za atentat. Migolje se, govore između redova, kao da je i njima neprijatno zbog količine serviranih informacija koje pozdani izvori iz udbaških krugova ovih dana neštedimice sipaju po novinskim stupcima.

Jedno zanimljivo zapažanje govori: genijalan pakleni plan države. Šešelju, ti si mafijaš, a ti Tomo pazi šta radiš, vidiš da jedino mi možemo da ti spasemo glavu, zato te čuvamo i kačimo snajperiste po krovovima ko Krcun kad je Tito dolazio u Čačak.

U suprotnom, mafija će ti doći glave, a onda ćemo tvoju glavu na Vojvodin konto. Sve će, u stvari, biti jasno kad jednog dana posle izbora osvane "nemoguća" koalicija Boris-Toma. A iz nje, na primer, ispadne jogunasti Ivica Dačić, koji se u prikupljanju političkih poena opasno približio Velikom Šefu Države.

I onda ćemo svi srećno živeti do kraja života.

Našeg ili njihovog, svejedno.


Izvor Vesti, Frankvurt
http://www.vesti-online.com/Vesti/Kolumne/64889/Ledeni-metak

 

http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/4895-milan-jovanovi-eelj-je-poslednja-prepreka-vladi-tadi-nikoli.html

MARKO LOPUŠINA: CIA HARA PO SRBIJI

INTERVJU S POVODOM: MARKO LOPUŠINA   CIA HARA PO SRBIJI Za šest decenija koliko deluje na prostoru naše zemlje CIA je pet puta menjala svoju obaveštajnu aktivnost, da bi od ljutog neprijatelja postala čudljivi saveznik – tvrdi Marko Lopušina...    Novine broj 1251 - Toronto, 7. juL 2010.

 

 

Razgovaramo sa Markom Lopušinom o Centralnoj obaveštajnoj agenciji Amerike (CIA) povodom njegove nove knjige, "CIA u Srbiji", koja je izašla iz štampe u izdanju Knjige komerc.   Marku Lopušini, dugogodišnjem saradniku nedeljnika "Novine Toronto" iz Toronta, ovo je 40 izdanje, a tokom godina pored ostalih priznanja, proglašavan je za najboljeg publicistu na Balkanu a nedavno je uvršten u ediciju "Ko je ko u SAD i Kanadi". Uskoro se očekuje i promocija njegove knjige "Srbi u Americi od 1815. do 2010. godine" i izlazak dela "Masoni u Srbiji" u poslednjih sto godina. Kada se pojavila CIA i sa kojim zadatkom? - CIA je na naše prostore došla tokom Drugog svetskog rata kao OSS – vojna obaveštajna služba SAD. U njoj je bilo dosta Srba i Crnogoraca iz Amerike, koji su regrutovani u armiju i radili kao obaveštajci Amerike u Rimu, Bariju, Kairu, ali i u Beogradu i Kotoru. Još u vreme rata ti obaveštajci su sedeli i kod Tita i kod Draže. Kako je britanski premijer Viston Čerčil, mason kao i Tito, odlučio da Jugoslavija bude Brozova komunistička država, to su se obaveštajci preselili u SAD. Centralna obaveštajna agencija – CIA je nastala iz OSS 1947. godine. Kako je CIA samo produžena i čvrsta ruka vlasti iz Vašingtona, to je od 1947. delovala kao neprijatelj FNRJ i Titovog komunističkog režima. Da li je angažovala ljude iz Jugoslavije i otkrivate li ko su bili prvi agenti? - CIA je u izbegličkim logorima u Italiji i Austriji regrutovala prebegle oficire i druge emigrante i vraćala ih natrag u Jugoslaviju da vrše diverzantske akcije. Jedan od centara u Trstu vodio je ljotićevac D. Vurdelja. Drugi saradnik CIA je bio emigrant Nikola Kavaja, koji mi je to lično priznao, što sam opisao u njegovoj biografiji "Komandos". Ali, Kavaja je odbio da pikira avionom na zgradu CK i ubije Tita??? Od Crnogoraca za najveće i najuglednije saradnike CIA su proglašavani Aleksa Kapičić i Stevan Dedijer? Šta je najinteresantniji deo angažmana CIA na našem prostoru? - Najinteresantiji angažman CIA je bio prvo ulazak u JNA, preko visokih oficira i bivših članova Generalštaba, a potom ulazak u SANU, preko uglednih intelektualaca. To je rađeno tako što su oficiri vrbovani ili ucenjivani, a profesori "kupovani" raznim stipendijama, od kojih je najpoznatija bila ona Fulbrajtova. Kada se pedesetih godina pojavio prvi srpski disident Milovan Đilas američka strana mu je preko CIA omogućila da objavljuje svoje knjige u SAD, kod izdavača srpskog porekela. To je bio samo jedan od načina da CIA pravi nevolje Titu, a Vašington potopm da stiska Broza da vodi antisovjetsku politiku. Kada je, međutim, Tito toliko ojačao i napravio Pokret nesvrstanih ili treći blok, postao je meta CIA, koja ga je špijunirala, ne bi li preko njega došla do Fidela Kastra. Kako je uošte CIA uspevala da deluje u Titovo doba? - Vrlo lako, jer je Vašington menjao politiku, i čas podržavao, a čas napadao Josipa Broza. Kada su SAD bile uz FNRJ njeni špijuni su delovali bez problema, ali kada su se Amerikanci naljutili, jer Tito podržava Palestince i čuvenog teroristu Karlosa (Šakala), CIA ga je progonila po Jastrepcu gde je bio na obuci i po Beogradu, gde je Sančez Ramirez Karlos dolazio po instrukcije. Koja je uloga bila u razbijanju SFRJ? - Poznato je da se CIA obrukala u procenama oko sudbije SRFJ posle rušenja Berlinskog zida 1989. godine. Tada je na čelu agenture bio Buš stariji, koji je cenio da će Jugoslavija opstati. Kada su Nemci počeli da je razbijaju, da bi povratili svoj uticaj u Sloveniji, Hrvatskoj i Vojvodini, CIA i Amerikanci su shvatili da će SFRJ da pukne i podržali su njeno razbijanje. Time je zapravo otpočeo tajni rat SAD protiv Evrope, jer Vašington ne želi da se posle razbijanja Istočnog bloka i SSSR-a stvori nova sila EU. I CIA je napravila plan rata u Jugoslaviji, sa otcepeljenjem Kosmeta, kako bi EU uvek bila u političkim problemima. A SAD se nudile kao mirotvorac. Tako je Amerika sačuvala svoju vojsku, NATO u srcu Evrope, dobila Veliku Britaniju za saveznika, a potom i Francusku. I najnovijom ekonomskom krizom zadala strašan udarac razvoju ideje o Evropskoj Uniji. Zašto su SAD i NATO bombardovale Srbiju i Crnu Goru? - Nisu Srbi i Crnogorci ništa lošiji ili gluplji narod od Rusa, Čeha, Slovaka, Ukrajinaca i drugih naroda koji su mirnim političkim putem pocepali svoje države i napravili nove. SAD tj. NATO su želele rat u Srbiji i Crnoj Gori da bi Vašington nastavio sa krizom u Evropi, da bi razbijao EU. A sa druge strane da bi bombarovanjem Srbije i Crne Gore uništena je naša jaka industrija, naša jaka spoljna trgovina, oteta su nam tržišta u nesvrstanim zemljama. Uz to Amerikanci su pokazali drugim državama, Bugarskoj i Rumuniji, da se slučajno ne bune protiv nagle demokratizacije svoje zemlje. A to znači nagla smena ljudi sa vlasti, dovođenje američkih đaka na čelo država i uz to, neprestano gašenje privrede tih bivših komunističkih država. Na taj način su sve države Balkana, ne samo bivše Jugoslavije, pretvorene u zemlje sa bednom privredom, sa jeftinom radnom snagom, ali "otvorene" i danas sigurne za ulaz stranog kapitala. VAC koncern je ušao u sve bivše komunističke zemlje da kupi državne medije, ne zbog razvoja novinarstva i javnosti rada, već zbog zgrada tih medija, koje se nalaze u centru gradova Sofije, Tirane, Beograda, Zagreba, Podgorice. Te zgrade će za koju godinu postati nemački hoteli ili robne kuće, a novina neće biti. Šta se dešavalo u vremenu zajedničke države sa Crnom Gorom, prvo SRJ, a potom SCG? - Da se razumemo, nisam zagovornik teorije zavere po svaku cenu. Nego samo analiziram sled događaja, koji su diktirani spolja. A jedan od tih dirigenata bila je najveća američka agentura. CIA je zavadila "dva oka u glavi", onog trenutka kada su SAD napustile svog pulena Slobodana Miloševića i na njega poslale srpsku opoziciju i crnogorske političare. Treba znati, a to je Tim Maršal lepo objasnio u svojoj knjizi "Igra senki", da su SAD tj. CIA platile 5. oktobar i rušenje Miloševića. A potom su inicirale odvajanje Crne Gore od Srbije i pravljenje male nezavisne države, kojom lako može da se rukuje. Milošević je pao, a CIA je došla i u Beograd i u Podgoricu da preko svojih ljudi uvodi demokratiju, bilo podrškom stranaka i njenih lidera, bilo stvaranjem "savesti" dve države, tj. nevladinih organizacija koje su sebe proglasile za tumače narodnih interesa, a sprovode američku politiku uništavanja nacionalnog kod Srba i Crnogoraca. Umesto ćirilice, dobili smo surogat engleske latinice, medije na kojima plaćenici CIA vode emisije kao da je preki sud i lustriraju sve ljude koji govore nacionalnim kodom. Takvi su proglašeni neprijateljima demokratije i zbog toga su braća posvađana i došla u situaciju da imaju dva jezika i dve kulture (srpsko-crnogorsko- američke). Da li je CIA delovala i da li danas deluje na prostorima Crne Gore? - Čim je Crna Gora stekla nezavisnost i dobila američkog ambasadora, dobila je ujedno i šefa CIA u Crnoj Gori. I pre toga su Amerikanci imali svoj konzulat u Podgorici, a samim tim i svoj obaveštajni centar u srcu Crne Gore. Krajem devedesetih, kada se slutio kraj vladavine vožda Slobodana Miloševića CIA je od Crne Gore načinila utočište srpske opozicije i Podgoricu i Budvi pretvorila u jatake odbeglih političara Zorana Đinđića i drugih. Uostalom, CIA je premerila da bi islamski faktor, (čitaj Muslimani, Albanci i Bošnjaci) u Crnoj Gori mogli da ometu vlast Mila Đukanovića, pa ga je nagovorila da prizna Kosmet da bi sačuvao politički mir u svojoj kući. Šta je sa sadašnjim angažmanom u Srbiji? - CIA je danas saveznik Srbije i zato se dogodilo da su direktori tajne službe BIA odneli u Vašington diskove sa tajnim podacima iz dosijea državne bezbednosti. Time je omogućeno da SAD i CIA u potpunosti obaveštajno kontrolišu Srbiju i da pedantno prikupljaju podatke o sadašnjosti i budućnosti naše zemlje. Poslednji izveštaj CIA o Srbiji kaže: "Srbija je među četiri najsiromašnije zemlje Evrope, a stopa nezaposlenosti je među najvećim u svetu. Po visini inflacije Srbija je u rangu afričkih i nerazvijenih azijskih zemalja. A po izvozu je potpuno inferiorna u međunarodnoj razmeni." Zaključak CIA glasi: Srbi, loši ste! Javna je tajna da se ovde prepliću razne obaveštajne službe, da li su one u sukobu, sa različitim interesima i koja je najjača? - Prema zvaničnim podacima na prostoru Srbije i Crne Gore deluje 56 stranih agentura. Većina od njih su i zvanično prijateljske i zato ni Beograd, a ni Podgorica u poslednjih 10 godina nisu uhvatile i osudile mnogo stranih špijuna. Međutim, i pored savezništva, i sa Zapadom, i sa Istokom, Beograd i Podgorica su izloženi velikom špijuniranju, kako iz kosmosa, tako i sa zemlje, i iznutra. Državni interesi SAD, Rusije, Velike Britanije, Nemačke i Hrvatske su snažni i to otkriva da su i njihove tajne službe CIA, FSB, MI 6 i OSA posebno agresivne na našim prostorima. BND je zainteresovana za Kosmet, Hrvatska je zainteresovana za Vojvodinu, a CIA, FSB I MI 6 za čitavu Srbiju i Crnu Goru. Trenutno se među ovim agenturama vodi bitka kako da se ruski uticaj potisne, a da se Beograd i Podgorica približe Nemačkoj. To će se učiniti tako što će Nemačka preko Turske, u kojoj je investirala ogroman kapital, da šalje novac i investira u Beograd i Podgoricu. Ovu politiku prati i agenturni rad, pa se zato prokupljaju podaci kako će Srbi da reaguju na upliv Turske u JAT, u obnovu (turskih) tvrđava na Dunavu, u izgradnju tri džamije i islamskog centra u Beogradu. Da li se u ovo doba angažuju ljudi koji rade za strane agenture, posebno za američku? - Agenturni rad CIA i drugih 15 američkih tajnih službi se u 21. veku obavlja preko uticajnih ličnosti, kao što je biviši ambasador Vilijam Montgomeri, koji kao američki penzioner provodi mesece u Beogradu i Podgorici. I kao čovek SAD on okuplja oko sebe istomišljenike, koji zastupaju i realizuju američke interese u Srbiji i u Crnoj Gori. To se ne zove špijunaža, kao u vreme hladnog rata, već se zove politika ili lobiranje. Rezulat takve taktike CIA i SAD je da se mnogo toga dešava "kako Amerika kaže"! Jeste li neke podatke prećutali iz straha i da li je i koliko opasno upletati se u ovakav projekat? - Prećutao sam, uglavnom, imena plaćenih i aktivnih špjuna CIA, jer SAD nikada neće da potvrde da su to njihovi agenti u vlasti, administraciji, vojsci, policiji i medijima u Beogradu i u Podgorici. Tvrdi se da je nekada Tito bio obavešteniji od američkog predsednika. Znači li to da je tadašnja jugoslovenska tajna služba bila toliko jaka ili je Tito lično dobijao od ostalih državnika informacije? - Josip Broz je bio školovani špijun NKVD i KGBA. Jedan istoričar iz Zagreba pokušaće preko DNK analize da dokaže da Joža iz Kumrovca nije Tito iz Moskve. Kada je došao na vlast u Jugoslaviji taj predsednik Tito je posetio i završio kamp CIA u Kanadi 1951. godine. Posle toga je Broz sa Amerikancima sklapao dogovor o ulasku Jugoslavije u NATO. Taj posao je vodila CIA, a SAD su nagradile maršala Tita kontigentom američkog teškog i letećeg oružja. Zato je Tito uvek bio u dosluhu sa Vašingtonom i uvek kada je odlazio u posetu Americi, dogovarao se sa Kenedijem ili sa Karterom, da FBI i CIA otkriju i pohapse sve opasne srpske emigrante. A onda je Broz iz Jugoslavije aktivirao neke lažne emigrante, koji su fingirali operaciju "lov na Tita". Neki od njih su bili ljuti Crnogorci. I postali su slavni srpski teroristi i komandosi, a da Josipa Broza nikada nisu videli u svojoj blizini. Da li je CIA u vezi i koristi li usluge masonerije, rotarijanaca, raznih sekti? - Pod uticajem CIA u Beogradu i Podgorici deluju velike masonske lože, udurženja biznismena i poslovne agencije, ali i Sajantološka sekta, koja nam je došla direktno iz Holivuda. Kako je taktika zvaničnog Vašingtona da usitni države na Balkanu, tako CIA ima zadatak da osnivanjem posebni loža razbije srpsku i crnogorsku masoneriju. Konvencija slobodnih zidara kaže da u jednoj državi "ima samo jedan" – dakle, treba da postoji samo jedna velika loža. U Srbiji postoje četiri legalne i 6 ilegalnih velikih loža, a u Crnoj Gori jedna legalna i dve ilagalne. To razbijanje masona, koji mogu da budu uticajni u svetu i da brane interese Srbije i Crne Gore, je đavolji posao CIA. Jesu li srpski ili crnogorski političari radili za Amerikance i njihovu službu? - Srpskoj javnosti je, međutim, malo poznato da je novi ambasador gospođa Meri Vorlik, ne samo diplomatski i politički predstavnik SAD, već ujedno i šef Obaveštajne zajednice ove velike sile u Srbiji. Na čelu te zajednice u SAD od 16 agentura upravo se nalazi CIA, tako da je ambasadorka Vorlik ujedno i šef Centralne informativne agencije u Srbiji. Tako je i u Crnoj Gori, gde je ambasador Roderik Mur, koji je, inače, kao zamenik ambasadora dok je bio u Beogradu bio u stalnoj vezi sa CIA. Njegov posao je bio da vrbuje srpske i crnogorske političare, javne ličnosti da zagovaraju američke interese u Beogradu i Podgorici. Ako znamo da su Tito i Milošević bili "američki ljudi", zašto to ne bi bili i čelnici Crne Gore? U 21. veku CIA nema potrebe da vrbuje političare, jer SAD kao saveznik imaju pristup svim državnim tajnama Crne Gore. M.S.

http://www.novine.ca/intervju/i-1251-Marko_Lopusina.asp

DS bojkotovao Amerikance?!

DS bojkotovao Amerikance?!

Niko iz vrha Demokratske stranke nije došao na prijem povodom Dana nezavisnosti SAD. Za razliku od njih, Srpska napredna stranka i G17 stigli u najjačem sastavu

 

Mladost i iskustvo... Vorlik i Krkobabić

Američka ambasadorka u Srbiji Meri Vorlik priredila je juče u rezidenciji SAD na Dedinju prijem povodom Dana nezavisnosti SAD - 4. jula, kome su prisustvovale brojne ličnosti iz političkog, društvenog i kulturnog života Srbije, kao i diplomatskog kora. Ono što je bilo lako uočljivo jeste da se na ovom prijemu nije pojavio niko iz vrha vladajuće Demokratske stranke!

Istina, predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković i ministar odbrane Dragan Šutanovac juče su u vreme prijema održali hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost povodom terorističkog napada u Kosovskoj Mitrovici, ali niko od značajnih funkcionera DS-a nije došao u rezidenciju ambasadorke Vorlik.

 

Poštovanje... Patrijarh Irinej

Američka i srpska himna
Za razliku od demokrata, na proslavu Dana nezavisnosti SAD Srpska napredna stranka došla je u najjačem sastavu: Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i Jorgovanka Tabaković, koji su ipak izbegli protokolarno fotografisanje sa ambasadorkom Meri Vorlik. U punom sastavu bio je i G17 Plus, koji je predstavljao lider Mlađan Dinkić sa svojim ministrima Tomicom Milosavljevićem, Jasnom Matić i Snežanom Marković-Samardžić, dok su „boje" koalicije okupljene oko socijalista branili potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić i Dragan Marković Palma.
Lider LDP-a Čedomir Jovanović došao je u društvu supruge Jelene, Nenad Čanak iz LSV-a poveo je sina, dok je DSS reprezentovao Nenad Popović, koji je vreme u redu prekraćivao ćaskajući sa direktorom RTS-a Aleksandrom Tijanićem. Na prijemu su bili i velikodostojnici SPC predvođeni patrijarhom Irinejom. Među gostima su bili i predsednik „Delta holdinga" Miroslav Mišković, biznismeni Toplica Spasojević, Slobodan Vučićević i predsednik kluba „Privrednik" Branislav Grujić, koga smo zatekli u raspravi sa Milkom Forcan.

a

FAKTI
n Prošle godine na ovom prijemu u ambasadi SAD bili su predsednik Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković i najuži vrh DS-a
n DS 2008. nije bio na ovom skupu poštujući odluke Vlade Srbije da nema saradnje sa zemljama koje su priznale Kosovo

Oficijelni deo skupa počeo je intoniranjem američke i srpske himne, uz prisustvo marinaca u svečanim uniformama. Nakon toga, ambasadorka Meri Vorlik rekla je da SAD na Srbiju sve više gledaju „kao na svog ključnog partnera".
- Tokom mog kratkog boravka ovde bila sam svedok velikog napretka u naporima Srbije da rezreši dugogodišnja otvorena pitanja sa susedima, da proširi doprinos u međunarodnim mirovnim misijama i da sarađuje sa zemljama u regionu i svetu u borbi protiv trgovine narkoticima, terorizma i organizovanog kriminala - rekla je Vorlikova.
Dan nezavisnosti, 4. jul, u SAD se obeležava u znak sećanja na dan kada je 1776. godine na kongresu u Filadelfiji potpisana Deklaracija o nezavisnosti.
- Čestitam Srbiji na uspesima i opredeljenosti ka partnerstvu sa SAD i zajedničkoj posvećenosti idejama demokratije, slobode i vladavine prava - rekla je Vorlik.

 

Biznis i diplomatija... Miroslav Mišković i ambasador Izraela Artur Kol

„Brza" i „spora" traka
Da ni sve zvanice na proslavi Dana nezavisnosti nisu imale isti tretman videlo se i po tome što su do mesta na kome ih je dočekivala ambasadorka Meri Vorlik gosti dolazili na dva načina. U jednom redu, koji se protezao izvan Užičke, čekali su uglavnom poslanici, predstavnici medija, ali i bivša pomoćnica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović, koja se sve vreme rashlađivala lepezom. „Brzom" trakom i zaobilazeći dugi red špartali su ministri, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i lideri stranaka među kojima i Vuk Drašković. Bilo je i onih koji su se „prošvercovali", pa su „VIP" stazom ušli Tanja Vojtehovski sa Pinka i poslanik SPO-a Aleksandar Jugović.    Miodrag MARKOVIĆ
FOTO: igor paviĆeviĆ

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/124119/DS+bojkotovao+Amerikance!.html