Саво Штрбац: И даље траје тихи егзодус Срба

Саво Штрбац: И даље траје тихи егзодус Срба

Datum: 07.08.2010 09:00
Autor: Вања Штрбац

Повратак Срба у Хрватску не само да стагнира, него имамо опет тихи егзодус Срба, углавном према Србији. Прошле се године из Србије у Хрватску вратило 775 Срба, а Хрватску је напустило око 4.500 људи.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" шеф Документационо-информативног центра "Веритас" Саво Штрбац.

- Немам на основу чега бити оптимиста, да ће сљедећи попис показати већу бројку Срба у Хрватској. Нисам сагласан са појединим процјенама српских политичара у Хрватској, који спомињу бројку од око 308.000, јер њима је очигледно значајно да има што више Срба, али не знам одакле "исисавају" те податке - истакао је Штрбац.

* ГЛAС: Колико Срба данас живи на територији Хрватске?

ШТРБAЦ: Попис из 1991. године, рађен је у прољеће те године, а Срби су већ у августу 1990. поставили барикаде. Срби нису имали скоро никаквог утицаја на податке из пописа, јер нису могли да их контролишу, тако да постоји могућност да су ти подаци били "фризирани". Према подацима хрватског статистичког завода, 1991. године, у Хрватској је било 582.000 Срба и 106.000 Југословена. Десет година касније пописана је 201.000 Срба и мање од 200 Југословена. Сви су били сагласни да је међу Југословенима било најмање 60 одсто Срба. Лако је израчунати да је за ових десет година у Хрватској нестало више од 400.000 Срба. Сљедеће године је попис у Хрватској. Питање је да ли ће бити више Срба од тих 201.000. Посљедње три године су критичне. Не само да стагнира повратак, него имамо опет тихи егзодус Срба, углавном према Србији. Тако се 2007. године из Србије у Хрватску вратило око 1.400 лица, а из Хрватске у Србију је отишло више од 3.800 лица. Скоро је идентична ситуација 2008. године, а 2009. је поразна како за Србе, тако и за Хрватску и UNHCR и цијели свијет, јер се из Србије у Хрватску вратило 775 Срба, а Хрватску је напустило око 4.500 људи. Немам на основу чега бити оптимиста, да ће сљедећи попис показати већу бројку Срба. Нисам сагласан са појединим процјенама српских политичара у Хрватској, који спомињу бројку од око 308.000, јер њима је очигледно значајно да има што више Срба, али не знам одакле "исисавају" те податке.

* ГЛAС: Шта би могло да утиче на повратак Срба у Хрватску?

ШТРБAЦ: Прво је рјешење да нам врате станарска права, на шта свијет може натјерати Хрватску. Срби су имали у друштвеном власништву између 42.000 и 50.000 станова. У БиХ су станарска права ријешена, враћена су њиховим корисницима који су имали права да их откупе, по цијенама које су важиле у оно вријеме. У Хрватској је започео програм 2004. године некаквим програмом за стамбено збрињавање, што сам тада назвао "продавањем магле" нама и међународној заједници. Тај програм се, нажалост, одржао до данас и једини је важећи. До краја 2011. је требало да Хрватска, умјесто да нам врати станове, обезбиједи кров над главом. Услови су били да се Срби врате да живе у Хрватској, да немају кућу или стан било гдје на подручју бивше СФРЈ и да нису од 1991. кућу или стан продали, замијенили или даровали некоме. Хрвати су тим програмом ишли на социјалну категорију. То је гласило отприлике овако: да докажемо да смо социјална држава, ми ћемо онима који не могу у свој стан, јер смо га дали некоме другом, неком Хрвату, а нема смисла да га сада тјерамо, ми ћемо Србима дати неки смјештај, никада њихов стан, јер станарска права не постоје у хрватским прописима. Величина крова над главом зависи од броја људи који се врате. Тај програм су критиковали ОЕБС, UNHCR и политичари Срби у Хрватској и многи други. Ових дана приликом посјете предсједника Хрватске Иве Јосиповића Београду, сви су одједном почели да хвале тај програм стамбеног збрињавања као нешто што је одлично за Србе. То се сада представља као савршенство, као да једва чекају Србе, па чак најављују и нови рок за подношење захтјева за стамбено збрињавање. Нама то не треба, треба нам нешто што је већ виђено на овим просторима. Да нам врате наше станове. Aко то не могу, нека нам исплате правичне надокнаде, да можемо негдје купити нешто слично, негдје друго. Јер, то је наше. Вратите нам станарска права, а ми из "Веритаса" ћемо вратити 100.000 људи, што је 50 одсто бивших житеља.

* ГЛAС: Који су остали проблеми који спречавају повратак Срба у Хрватску?

ШТРБAЦ: Људе у процесу повратка највише спречавају кривични процеси. Хрвати су направили фантастичан систем, веома осмишљен, како држати Србе што даље од својих граница, а то је процесуирање Срба за ратне злочине и оружану побуну. Испада да је све по закону. Када некога процесуирају, па спроведу истрагу, послије  чега слиједи оптужница и осуда у присутности или одсуству, углавном у одсуству, онда то има неку тежину пред посматрачима, пред странцима. Изгуби се оно шта они квалификују као ратни злочин, а Хрватска је у томе прави мајстор. Они су се наругали, деградирали једно најтеже кривично дјело, ратни злочин. Aсоцијација на ратни злочин, код нормалног човјека је на ширем нивоу Aушвиц, а на нашем ужем Јасеновац, Јадовно. Не може бити ратни злочин шамар, крађа ћурке или овце. Србин је украо, власник је Хрват и то се одмах карактерише као ратни злочин, ако се то десило у ратним околностима. Таквих пресуда је било много. Више од 5.000 кривичних пријава је поднесено, процесуирано је више од 1.800. Недавно су размијењени подаци, који говоре да је 1.534 људи што под истрагом, што под оптужбом или правоснажно осуђених. Поред свих ревизија које су рађене, број је смањен углавном зато што су људи у међувремену умрли. Више од 21.000 Срба процесуирано је за оружану побуну. Повратак спречава и спора обнова кућа. Програми обнове су давно почели и веома дуго трају. Негдје је запело, а изговори су били да нема новца. Проблем неисплаћених пензија је још једна од кочница повратка. Осим тога, за учешће у оружаној побуни су оптужени млађи, радно и плодно способни људи. Aко се то становништво не враћа, повратак нема смисла. Стари се враћају да тамо умру.

* ГЛAС: Колико су Срби у Хрватској безбједни?

ШТРБAЦ: Безбједност је један од важнијих чинилаца у одлуци о повратку. Хрвати сваке године провоцирају Србе планирано. Не може се једним законским актом регулисати проблем љубави Срба и Хрвата. Не могу се два предсједника изљубити и да се сви сада волимо. Добри односи између њих, сасвим је сигурно, могу да имају позитиван утицај. Aли, односи међу народима су процес. Људи који су рођени када је почео сукоб 1990. то су пунољетни људи, а они који нису ишли у школу сада су већ завршили факултете и преузимају функције. Они су у Хрватској одгајани да мрзе све што је српско, за њих су Срби непријатељи. У читанкама за први разред на првој страници су имали једну савршену слику човјека на којој је писало "То је мој тата". На другој слици је био други, чупав, крмељав, крљав човјек, са цигаретом у устима, и на тој слици је писало "Ово је четник". Сви сегменти друштва су учествовали у креирању свијести тог младог човјека да му је Србин и све што је српско непријатељ. Ови сегменти друштва морају исто толико времена ако не и више, колико су их одгајали у мржњи, да их одгајају, ако не у љубави, барем да буду толерантни. Нема смисла то што они нас зову да дођемо и вратимо се, када у Задру или Шибенику претуку туристе, оне који им доносе паре. Повратак и обнову називамо "зидање Скадра на Бојани". Оно што се, чак и уз помоћ државе по дану обнови, по ноћи се запали, опљачка. A само мали дио тога дође у медије. Лична и имовинска безбједност је угрожена.

* ГЛAС: Како коментаришете приједлог Тужилаштва Хашког трибунала да Судско вијеће осуди хрватске генерале Aнту Готовину на 27, Младена Маркача на 23, а Ивана Чермака на 17 година затвора?

ШТРБAЦ: Радовали смо се оптужницама, а сада се радујемо пресудама, које су потпуно извјесне. Процјене су да ће пресуда бити донесена у року од шест мјесеци, а можда и до краја ове године. По квалитету и квантитету изведених доказа, очекујемо да ће пресуда бити осуђујућа за сву тројицу генерала по свим тачкама оптужбе. Волио бих да приједлози буду драстичнији. Већ од самих приједлога тужилаштва, може се и процјењивати како ће суд реаговати. Мислим да су преблаге казне, требало је затражити доживотне да барем један од тројице генерала добије доживотну, а двојица дуге временске казне. Поучени искуствима међународних судова, никада не можемо бити сигурни, јер су и те судије само људи, а још је у свијету веома негативна представа о Србима. По овој оптужници се суди генералима, не само овој тројици у Хагу, него је конципирана тако да се суди за удружени злочиначки подухват чији је циљ био да се протјерају Срби са територије Крајине и да се никада више не врате, што је мало шира дефиниција етничког чишћења. Суди се индиректно и цијелом војном и политичком врху из периода рата, јер је на челу тог удруженог злочиначког подухвата био управо тадашњи предсједник. Ова пресуда, за коју вјерујем да ће бити осуђујућа, можда не онако како бих ја желио, јер су заслужили далеко веће казне, биће индиректно и пресуда Туђману и свима онима који су учествовали у овом удруженом злочиначком подухвату.

Јовановићи постају Ивановићи

* ГЛAС: Каква је ситуација када је ријеч о покрштавању православаца у Хрватској?

ШТРБAЦ: Крајем 1995. године, парох Милан Поповић, који је данас у Загребу, дошао је код мене у Београд да ми се пожали да се његов посао православног свештеника свео само на издавање потврда православној дјеци да су крштена у православној цркви. С том потврдом одлазе код католичког свештеника и уз благослов родитеља и кризмање, постају католици. Ништа горе нема и нико не може бити зао као дјеца, када нападну некога на вјерској основи. A ништа нема теже од дјечије сузе за родитеље, тако да они мимо своје воље и жеље, да би избјегли дјечије трауме, а одлучили су из разних разлога да живе у тој средини, прекрштавају дјецу. Постоји и процес "похрваћења" урбаних Срба. Они мијењају презимена и имена. Много је Јовановића постало Ивановић, и Јована постало Иван. Госпић је предњачио у томе. Православном свештенику у Задру прије неколико година је умрло 30 вјерника, а само двоје их је он сахранио. Остале је сахранио католички. Да би задржали посао, да не би њихова дјеца имала проблема, да не би некога иритирали, Срби се похрваћују.

http://www.glassrpske.com/vijest/7/plus/43733/cir/Savo-Strbac-I-dalje-traje-tihi-egzodus-Srba.html

KOSTA ČAVOŠKI: PET KOBNIH TADIĆEVIH GREŠAKA NA KOSOVU

KOSTA ČAVOŠKI: PET KOBNIH TADIĆEVIH GREŠAKA NA KOSOVU

četvrtak, 05 avgust 2010 10:59 Pečat, Beograd

 

Koje fatalne poteze je predsednik Tadić morao da povuče da bi zaslužio priznanje da vodi jednu sistematsku i konzistentnu politiku: iz greške u grešku


Da bi jasnije odredio udeo u ljudskim zbivanjima koji je stvar slobodne, ali promišljene odluke, Makijaveli podrobno objašnjava ulogu i domet koje sudbina (fortuna) uistinu ima. Jednostavno rečeno, fortuna pruža priliku, a od vrline državnika, vojskovođa ili političara zavisi da li će i u kojoj meri ta prilika biti iskorišćena. Ili kako je to povodom uloge Marka Furija Kamila, u kojem su Rimljani otkrili novog Romula, sam Makijaveli objasnio: „Kad želi ostvariti velike stvari, fortuna izabere čovjeka takva duha i takve vrline da on spozna prilike koje mu ona pruža. Isto tako, kad nešto želi potpuno upropastiti ona odabere ljude koji tu propast potpomognu" (Rasprave, II, 29).

PO MILOSTI EU Po svemu sudeći, sudbina je nama ovo drugo priredila: odabrala nam je ljude koji su nas već grdno ojadili, a mogli bi nas i potpuno upropastiti. Iako bismo u potkrepljivanju ovog suda mogli ići unazad do 1990. godine pa i dalje, zadržaćemo se samo na poslednje dve godine od proglašenja samozvane nezavisnosti Kosmeta. Već prilikom održavanja poslednjih parlamentarnih i predsedničkih izbora videlo se da Sjedinjene Američke Države, a naročito Evropska unija, podržavaju samo one naše političare za koje procenjuju da su se već u sebi samima, a da to nisu smeli javno da kažu, pomirili s gubitkom Kosova i Metohije. Zato su svojim štićenicima, vođama kosmetskih Arbanasa, savetovali da odlože proglašenje nezavisnosti da ne bi navodno uticali na ishod izbora u Srbiji. A upravo je bilo obrnuto, tako da posle izbora, zahvaljujući, pored ostalog, i neobaveštenosti, naivnosti, pa i neodgovornosti birača, nije bilo pravog pobednika, što je omogućilo da, po milosti EU, na vlast dođe koalicija požutelih demokrata i izbledelih socijalista.

TRENUTAK SUDBONOSNE ODLUKE Odmah posle proglašenja samozvane nezavisnosti Kosmeta 17. februara 2008. godine bilo je nužno da se donese sudbonosna odluka (Boris Tadić je inagurisan za predsednika samo dva dana ranije – 15. februara 2008). I pre toga su briselski zvaničnici u poverljivim razgovorima s našim glavarima nedvosmisleno stavljali do znanja da je nezavisnost Kosmeta neizbežna, da Srbija može ući u EU samo bez Kosova i Metohije i da, štaviše, jedino može ući ako istovremeno uđe i samozvani Kosmet, da Srbija ne bi eventualno, kao ranije primljena članica, svojim vetom sprečavala potonji prijem Kosmeta u EU. A ovi su vajkali kako to još uvek ne mogu da objasne vlastitom narodu i da još nisu dovoljno pacifikovali i otupeli javno mnjenje da bi mogli da kažu: žrtvovali smo Kosovo i Metohiju da bismo za 10 ili 15 godina – a po svoj prilici nikad – ušli u EU.

Posle 17. februara 2008. godine nastupio je trenutak kada se presudna odluka više nije smela odlagati. Od 27 članica EU njih 22 je odmah priznalo samozvanu kosmetsku državu. Bio je to više nego neprijateljski čin. Jer, ako se priznaje država koja se uspostavila na teritoriji Srbije bez njenog pristanka, onda je to po svojim posledicama istovetno činu agresije kojom se zauzima i okupira deo teritorije Srbije. Stoga se već tada morao izvesti i obelodaniti neizbežan zaključak da nam je EU jednom za svagda uskratila Kosovo i Metohiju i da više nemamo šta da tražimo u EU.

Umesto toga, naši glavari čine novu pogubnu grešku pristajanjem da se u Savetu bezbednosti UN UNMIK, koji je delovao na osnovu mandata nama sada dobrodošle Rezolucije 1244, zameni EULEKS-om, ispostavom EU, koji je na Kosmet došao odlukom Skupštine samozvane kosmetske države. I da se sve to izvede na osnovu nekakvih šest tačaka u izveštaju Generalnog sekretara UN koji nema karakter pravnog akta. A potom je Ivica Dačić, u ime svoje Vlade a time i Srbije, potpisao sporazum sa EULEKS-om, uključujući i tajni sporazum o granicama između Kosmeta i Srbije, čime je prećutno priznao samozvanu kosmetsku državu za koju EULEKS obavlja policijske, pravosudne i druge poslove.

DOBRI ODNOSI S VELIKIM SILAMA Treća uporna i sistematska greška jeste nastojanje naših vlastodržaca da imaju, kako je to 26. jula 2010. godine izjavio Boris Tadić, „najbolje moguće odnose sa velikim silama". Pritom, nažalost, gube iz vida dve bitne činjenice: da je za dobre odnose s njima potrebna spremnost ne samo naše nego i one druge strane i da različite velike sile imaju oprečan stav prema našem teritorijalnom integritetu i državnom suverenitetu. Otuda, kako uopšte naša država može imati dobre odnose sa vladom SAD-a kad ona već 11 godina narušava, najpre oružjem, naš teritorijalni integritet, a poslednje dve godine upornim podržavanjem svim raspoloživim sredstvima secesije kosmetskih Arbanasa? I zar nam mogu biti prijatelji oni koji su ne samo prijatelji nego i glavni vojni, politički i ekonomskim oslonac naših neprijatelja?

Kada govori o „najboljim mogućim odnosima sa velikim silama", Boris Tadić nema na umu nikakvu uzajamnost, za njega su dobri odnosi jednosmerna ulica: prihvatanje pod vidom saveta svih zahteva i naloga američke vlade, a da se baš ništa ne dobija zauzvrat. Jedan od tih pogrešnih i pogubnih saveta ticao se nastojanja da se, posle secesije kosmetskih Arbanasa, pitanje statusa Kosova i Metohije prebaci iz Saveta bezbednosti u Generalnu skupštinu UN. Ili kako to veli Boris Tadić, bilo je „potrebno učiniti veliki napor da bi se ta tema iz političke ravni prebacila na pravni teren". Za to naravno nije bio potreban nikakav napor, jer je to upravo odgovaralo američkoj vladi i vodećim silama EU. Jer, dok u Savetu bezbednosti Rusija može svojim vetom da spreči bilo kakvu promenu statusa Kosmeta, naravno pod uslovom da s njom imamo izvrsne odnose (kao što ih nemamo), u Generalnoj skupštini Sjedinjene Države i EU lako mogu postići nadmoćnu većinu.

NAIVNA VERA U PRAVO Četvrta Tadićeva greška jeste olaka vera u čvrstinu i spasonosnost međunarodnog prava, gde su, po njemu, „naši argumenti … i dalje … veoma snažni", pa je stoga „prebacivanje te teme [Kosova i Metohije] na teren međunarodnog prava … bila dobra odluka". Naprotiv, sada je očigledno da je to bila glupa i nepromišljena odluka, a da je naročito loše bilo formulisano pitanje koje je, na naš predlog, Generalna skupština UN uputila Međunarodnom sudu pravde. Tadić, doduše, nije po struci pravnik, ali on objašnjava da je „ta ideja nastala u mom [njegovom] kabinetu u pravnoj diskusiji sa pravnim ekspertima". Ne navodi, međutim, imena tih eksperata da bi neki drugi, a možda i pravi eksperti mogli da procene stručnost i upućenost u dati predmet tih Tadićevih eksperata.

Kao laiku, Tadiću je najpre trebalo reći da pravo nije samo ono što piše u zakonima i međunarodnim ugovorima, nego pre svega ono što se pojavljuje u sudskim interpretacijama tih pravnih akata. Stoga pravi gospodar zakona nije onaj koji ga je doneo, nego onaj koji ga tumači i primenjuje na pojedinačne slučajeve. Zato je čuveni predsednik američkog Vrhovnog suda Čarls Edvard Hadžis i mogao, dok je još bio guverner države Njujork, da saopšti da je američki Ustav ono što pet od devet sudija Vrhovnog suda kažu da jeste. A sada bi Tadiću ti njegovi pravni eksperti mogli reći da je međunarodno pravo ono što 10 od 14 sudija Međunarodnog suda pravde kažu da jeste. Stoga je potpuno besmislena njegova tvrdnja da su i posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde naši pravni argumenti i dalje veoma snažni. Naprotiv.

ODGOVORNOST ZA POGREŠNU PROCENU Peta Tadićeva greška jeste neshvatanje šta mu sledi zbog dalekosežnog, a pogubnog poteza koji je povukao i za koji sam priznaje: „Naravno, danas vidimo da ni taj pristup nije bio uspešan i Srbija je objektivno, to hoću da kažem još jednom i pred vama i pred građanima Srbije, doživela težak udarac", od kojeg se – dodajemo – teško može oporaviti. Postavlja se odmah pitanje ko je za to odgovoran. Znam da će Tadić reći da su ga tako posavetovali njegovi anonimni pravni eksperti, čija imena ne sme da saopšti. Mi ga, međutim, obaveštavamo, da čak običan političar, a kamoli državnik, mora biti kadar da proceni valjanost saveta koje mu drugi daju, jer samo on snosi odgovornost ukoliko su oni pogrešni i pogubni. I kako sam priznaje da je, zahvaljujući toj grdnoj grešci, Srbija „doživela težak udarac", mora snositi odgovornost shodno poznatom demokratskim načelu, da se veći promašaji u politici koja se vodi plaćaju gubitkom vlasti kojom se raspolaže. On, međutim, ne samo što ne shvata šta mu posle teškog poraza sledi, nego emfatično izjavljuje: „Nije vreme za veliki patriotizam; vreme je za velika dela." Nama jedino preostaje da ga upozorimo da je takvo vreme za njega i njegovu koteriju političara davno prošlo, ako je i ikada nastupilo.

Peta, a nadamo se i poslednja Tadićeva greška koja se tek pomalja jeste predlog nove rezolucije koji se upućuje Generalnoj skupštini UN. Već samo njeno sastavljanje nosi u sebi element prevare. Dana 26. jula 2010. godine Boris Tadić je tražio od poslanika Narodne skupštine blanko podršku za obraćanje Vlade Srbije Generalnoj skupštini UN, a da im nije stavi na uvid sam predlog rezolucije, pod izgovorom da su u toku pregovori sa predstavnicima velikih sila i drugih uticajnih država oko usaglašavanja njenog teksta. Na to su nasele čak tri opozicione stranke, što se naivnim i nepromišljenim biračima na izborima i može oprostiti, ali nikako ozbiljnim i iskusnim političarima.

KATASTROFALAN PREDLOG REZOLUCIJE Čim je dobijena blanko podrška za mačku u džaku, 29. jula 2010. godine objavljen je tekst pomenutog predloga rezolucije, da bi već sutradan iz „Politike", koja se poziva na neimenovane diplomatske izvore iz EU i u Beogradu, saznali da baš niko ko nešto znači u svetu nije podržao taj predlog. On je, inače, katastrofalan i na njega će rado pristati vođe kosmetskih Arbanasa i njihovi mentori, ako se iz preambule izbaci poslednja rečenica: „Vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja." Sve ostalo u toj našoj rezoluciji jeste pogubno, a za samozvanu kosmetsku državu izvanredno povoljno.

Njome se zapravo zahteva da dve strane – Srbija i samozvana kosmetska država koja je nastala na našoj teritoriji – pristupe „mirnom dijalogu u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu". Pa to je upravo ono što već više od dve godine predlažu vođe kosmetskih Arbanasa – da se sa njima neposredno razgovara, a ne sa EULEKS-om ili specijalnim predstavnikom Generalnog sekretara UN. Jer oni, za razliku od mlađanog Vuka Jeremića i njegovih nazovi pravnih savetnika, dobro znaju da će neposredni pregovori značiti de facto priznanje samozvane kosmetske države. I šta će im u ovom trenutku više od toga? Jer, ako Srbija de facto priznaje samozvanu kosmetsku državu, zašto sve ostale države sveta ne bi to učinile i de jure? A možemo samo pomišljati kako će biti zapanjen neiskusni Jeremić kada ga neko od diplomata u UN bude upitao: „Zašto je, gospodine ministre, Srbiji uopšte potreban poziv iz Generalne skupštine da pristupi mirnom dijalogu sa Kosovom? Ako stvarno hoćete da razgovarate s predstavnicima te nove države zašto bi Vam bio potreban bilo kakav poziv da to učinite?"

Naposletku našim glavarima, a posebno Borisu Tadiću, treba odati priznanje što zaista vode jednu sistematsku i konzistentnu politiku: idu iz greške u grešku. Jedino neće pogrešiti ako odmah daju ostavku na sve položaje koje zauzimaju.


Pečat, Beograd

http://standard.rs/vesti/36-politika/5106-kosta-avoki-pet-kobnih-tadievih-greaka-na-kosovu-.html

Promenom pitanja Međunarodni sud pravde izbegao suštinu

RAZGOVOR: Jelena Guskova, rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize Ruske akademije nauka

Promenom pitanja Međunarodni sud pravde izbegao suštinu

Problem što se Beograd uopšte obraćao MSP * Iskomplikovaće se odnosi u svetu, ali položaj Srbije neće biti olakšan * Rusija, Kina, Slovačka, Vijetnam, Španija i još neke države na srpskoj strani u SB UN

Autor: J. Tasić

Moskva, Beograd - Rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize Ruske akademije nauka i član Srpske akademije nauke i umetnosti Jelena Guskova smatra da je Srbija pred Međunarodnim sudom pravde dobro postavila pitanje vezano za jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, ali da Beograd rizikuje tražeći pravdu pred Generalnom skupštinom UN.

- Srbija nije pogrešila postavljanjem pitanja. Šta više, pitanje je bilo krajnje neugodno za MSP. Zato je sud iskoristio svoje diskreciono pravo i promenio pitanje koje mu je poslala Generalna skupština UN i tek tada je dao svoje mišljenje. MSP je pitan o jednostranoj nezavisnosti, a dao je odgovor o deklaraciji, jednostavnije rečeno - o papiru. To o promeni suštine pitanja, gotovo niko nije pomenuo, ali ja stalno na to ukazujem, kaže Jelena Guskova u razgovoru za Danas.

Da li je ovakvo savetodavno mišljenje MSP, bez obzira na preformulisano pitanje, zaista otvorilo „Pandorinu kutiju" kada je reč o secesiji?

- U pravu su oni koji upozoravaju da će ovakav odgovor MSP dozvoliti mnogim zemljama ili teritorijama u mnogonacionalnim ili multikonfesionalnim državama da se upravljaju prema Kosovu. To će iskomplikovati odnose u svetu, ali položaj Srbije neće olakšati. Druga je stvar da li je uopšte trebalo obraćati se MSP. Ako se ima u vidu odnos između međunarodnih organizacija i Srbije od 1991. do 1999, sasvim je jasno da se nije mogao očekivati pravični odnos prema Srbiji. Zato se i nagoveštavalo da odgovor neće biti u korist Beograda.

Za sada su najavljene dve rezolucije o KiM koje će biti podnete Generalnoj skupštini UN - srpska i američka, obe se zalažu za pregovore Beograda i Prištine o „otvorenim pitanjima". Moguće je da će i EU imati svoj predlog. Kakva su Vaša očekivanja od predstojeće Generalne skupštine UN i gde u svemu ovom vidite mesto i ulogu Ruske Federacije?

- Sudeći prema dokumentima i materijalima ranijih zasedanja Saveta bezbednosti, Rusija, Kina, Slovačka, Vijetnam, Španija i neke druge države podržaće Srbiju. U Generalnoj skupštini situacija je složenija. Neznatnom većinom Generalna skupština je glasala da se pitanje o proglašenju nezavisnosti Kosova preda MSP. Odgovor je dobijen. Čini se da Srbija rizikuje nastavljajući da traži od Generalne skupštine pravičnost. Pitanje je šta će da radi ako odluka Generalne skupštine ne bude u njenu korist.

Da li je podela KiM realno rešenje u ovom trenutku i da li je moguća neka vrsta „preokreta" pa da umesto suštinske autonomije koju je tokom bečkih i badenskih pregovora Beograd nudio Prištini, sada Priština takvo rešenje ponudi kosovskim Srbima?

- Priština je trenutno „na konju", a Srbija je među poraženima. Podela Kosova je dobro rešenje za Srbiju, ali će Albanci i na to teško pristati. Zašto bi davali deo kada su u mogućnosti da dobiju sve? Najpre je potrebno izvršiti preliminarno „izviđanje" situacije sa Albancima, a zatim pokrenuti rešavanje pitanja pred međunarodnim organizacijama.

Izbačena reč „jednostrana"

U arhivi 64. zasedanja Generalne skupštine UN na sajtu Svetske organizacije navodi se da je u MSP upućen zahtev za savetodavno mišljenje na pitanje „Da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom?". Da je MSP iz postavljenog pitanja izostavio reč „jednostrana" ukazao je odmah po objavljivanju mišljenja ambasador Dušan T. Bataković, šef pravnog tima Srbije pred MSP u intervju za Danas. Bataković je rekao da je „ovde, nesumnjivo, napravljen presedan, kako bi se samo pitanje preinačilo - izostavljena je reč „jednostrana", a odgovor maksimalno suzio".

 

http://www.danas.rs/danasrs/politika/promenom_pitanja_medjunarodni_sud_pravde_izbegao_sustinu_.56.html?news_id=196644

Тужиоци међународних трибунала под ватром судија

Александар МЕЗЈАЈЕВ

Тужиоци међународних трибунала под ватром судија

Ово лето испало је нарочито топло не само за обичне становнике Европе. Одједном су се два тужиоца међународних трибунала нашли под ватром својих сопствених судија. Најпре је судско веће Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) одлучило да се започне истрага о чињеницама застрашивања сведока у процесу против Војислава Шешеља. Међу потенцијалним окривљеним су бивши главни тужилац МТБЈ Карла дел Понте и низ њених подчињених.

Потом је Међународни кривични суд (МКС) донео одлуку о неадекватном понашању свог главног тужиоца Л.Морена Окампа. Најпре је тужилаштво МКС окривљено за свесну лаж у току процеса против бившег лидера устаника у Конгу Т.Лубанге, а након неколико дана суд је добио нову жалбу на неодговорно понашање и извртање информација од стране Морена Окампа у процесу против председника Судана О.Ал-Башира. Тако озбиљна офанзива на међународне тужиоце догађа се по први пут у историји међународног правосуђа. Шта стоји иза тих догађаја?

***

Судско веће МТБЈ, које је током последње три године разматрало доказе оптужбе против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља, са неочекиваном једногласношћу је донело одлуку о томе, да искази сведока тужилаштва захтевају спровођење посебне истраге. (1) На пример, сведок тужилаштва Н.Стојановић је за време сведочења у суду изјавио, да је тужилаштво вршило страшан притисак на њега и његову породицу. Он је сваког дана добијао између 30 и 50 телефонских позива, а тужилаштво је захтевало да потпише изјаву против Шешеља. Не издржавши притисак, сведок је то учинио. Сведок тужилаштва В.Дабић је изјавио, да је тужилаштво захтевало од њега сведочење у замену за „пресељење у САД и лепе паре". Сведок је потписао текст „својих" изјава на енглеском језику, који не говори. То су посведочили и други сведоци (Ј.Гламошанин, А.Стефановић, З.Ранкић и други). Постоје чињенице да су сведоке приморавали да дају изјаве под претњом покретања против њих кривичних поступака, па чак и помоћу мучења, поред осталог лишавањем истих сна. Примењивана је тактика поткупљивања, пресељавања у друге земље, промена личности, обећања да ће бити обустављени против њих већ покренути кривични поступци.

Судско веће одлучило је да наименује независног Аmicus Сuria ("пријатеља суда") ради спровођењас истраге, која треба да се оконча кроз шест месеци. (2) Истина, треба истаћи да је налог за наименовање специјалног иследника дат секретару трибунала, што може свести на нулу све напоре за независну истрагу. Дужност секретара МТБЈ је мало приметна, али ништа мање кобна од дужности тужиоца или председника трибунала. Међу случајевима када су одлуке секретара сводиле права оптужених на не, можемо подсетити на одређивање Слободану Милошевићу „својих" лекара, што је довело до тога да му није указана квалификована медицинска помоћ. (3) Такође се можемо подсетити на наименовање најнеприхватљивијих адвоката Радовану Караџићу и Војиславу Шешељу (наименовани су адвокати који су били у отвореном конфликту интереса са штићеником). И ништа се са тим секретарима не може урадити, јер сем њих нико у трибуналу по наименовању нема овлашћена такве врсте!

Изазива сумњу овлашћење које је добио специјални истражитељ у предмету „Дел Понте и компанија", које се односи на извођење закључка о неопходности започињања судског гоњења. Такав закључак је на основу чињеница које је прикупио истражитељ требало је да изведе сам суд.

Треба рећи да преступи тужилаштва МТБЈ нису гром из ведра неба. Војислав Шешељ је захтевао спровођење истраге још пре пет година. Још у то време су постојале многобројне чињенице застрашивања сведока. Интересантно је да су Шешеља осудили на девет месеци затвора због књига у којима је он управо и разоткрио сву ту прљаву кухињу Хашког тибунала! Међутим, у то време Шешљу је судило друго судско веће, и оно је донело одлуку „да одгоди разматрање тог питања" до окончања процеса. Аргументација је била веома цинична – зарад тога, да се не би кршила права оптуженог на оперативно разматрање предмета! Узгред речено, ту одлуку је донео сам председник МТБЈ П.Робинсон, који одлично зна, да тужилаштво трибунала добија потребне исказе како помоћу пара, тако и помоћу мучења. Управо је пред Робинсоном директно у сали суда низ сведока у процесу Слободану Милошевићу говорило о томе, како су их мучили (сведок Р.Марковић), или поткупљивали (сведок К-21). Према томе, одлука да се „одгоди" то питање представља преступ од стране Робинсона.

О томе да је дело Војислава Шешеља фалсификовано од почетка до краја на индиректан начин је признала и сама дел Понте. У својим мемоарима она отворено пише, да је за време сусрета са тадашњим српским премијером З.Ђинђићем овај рекао Карли: „Узмите са собом Шешеља и никада нам га немојте враћати!" (4)

Важно је истаћи да је судско веће МТБЈ узело у разматрање и изјаву Шешеља у односу на смрт бившег председника Републике Српска Крајина (РСК) Милана Бабића који је, као што је познато, пронађен обешен у ћелији Хашког трибунала за време давања исказа против другог председника РСК (који је заменио Бабића). Званично је признато да је Бабић извршио самоубиство, али извештај потпредседника МТБЈ садржи директне доказе да је било ивршено убиство. (5) Шешељ тврди да је смрт Бабића „директно повезана са противправним радњама тужилаштва МТБЈ".

Сада о другом предмету – у односу на тужиоца МКС. Још 2003. године лично сам се састао са тек наименованим тада тужиоцем МКС Луисом Мореном Окампом. И морао сам приметити како тај човек воли да се шепури пред публиком, па би се пре рекло да се ради о шоумену, а не о тужиоцу. Даљи развој догађаја показао је, да се ту ради о нечем збиља нездравом. Оставимо ту болесну тежњу ка слави кажњаваоца актуелних шефова држава. Оставимо чак и његову безумну одлуку да не предочава извор информације не само одбрани оптуженог, него чак и самом суду (уосталом, постоји једно објашњење, које искључује безумље – лажни извор, што би у случају саоптавања суду постало јасно већ на први поглед). У датом случају задржимо се само на изјавама главног тужиоца МКС, које нису одговарале стварности и због којих је у односу на њих и покренут поступак, истина, за сада тек административног карактера.

Најпре је тужилаштво ухваћено у лажи у медијима у предмету против Т.Лубанге. На пример, тужилаштво је тврдило да одбрана не врши своје обавезе према тужилаштву, док оно само, тојест, тужилаштво, извшава све своје обавеза према одбрани. Суд је истакао да је то дупла лаж – одбрана је извршавала све захтеве, у време док је управо кршење обавеза тужилаштва довело до потребе за обустављањем процеса! Осим тога, тужилаштво је изјавило да је оптужени Лубанга директно у сали суда претио сведоцима – деци (судски процес је скопчан, пре свега са оптужбом за врбовање деце-војника). Суд је подвукао, да је та тврдња такође лаж. Због чега је била потребна та евидентна лаж? Наравно, да би се сакрио потпуни фијаско процеса. Зато тужилаштво и покушава да се у медијима представи као жртва сурових судија. Тактика, додуше, није нова. Још у време процеса против Слободана Милошевића тужилаштво МТБЈ се жалило медијима да судије „придају превише пажње правима оптуженог" (!) и да су „судије престроге према тужилаштву" (!!)

Неколико недеља касније у чланку објављеном у листу „Гардијан", главни тужилац МКС је изјавио, да је суд, тобоже, признао да се у Судану врши геноцид. У ствари, то није тачно. Суд је одлучио, да има основа за почетак истраге, да ли је вршен геноцид у периоду од 2003. до 2008. године. Ни о каквој утврђеној чињеници геноцида, а тим пре геноцида који и даље траје, није било ни говора.

Због чега би тужиоцу МКС било потребно да изврће стварност? Разлога може бити неколико. Један од њих је да оправда сопствене незаконите радње издавања налога за хапшење актуелног шефа државе. Датим налогом Међународни кривични суд је прекршио темењне норме међународног права, које се односе на апсолутни имунитет државних руководилаца. Позивање на одреднице Статута МКС о томе, да се јурисдикција Суда односи на сва лица, „независно од њихове фунције шефа државе или владе" (члан 27), у датом случају није примењив, јер Судан није учесник споразума о стварању МКС. Непримењиво је и позивање на Повељу ОУН (предмет о Судану у МКС је предао Савет безбедности ОУН), јер у Повељи ОУН није предвиђено право Савета безбедности да предаје предмете МКС. Многи од оних који тврде да је Судан обавезан да се подчињава резолуцијама СБ ОУН, заборављају да, иако су резолуције Савета безбедности и обавезне за све државе, али само у случају ако су оне и саме усвојене у складу са Повељом ОУН. У датом случају то није тако.

Треба признати могућност таквих потеза СБ ОУН у односу на земље које су потписале како Повељу ОУН, тако и Статут МКС. Али се не можемо сложити са њиховом законитошћу у односу на земље, које нису чланице МКС. Одлука тужиоца МКС изазвала је отворено противљење од стране већине држава, па и од стране земаља Афричког савеза и Руске Федерације. Председник Судана је боравио у посети Чаду, на који је вршен колосални притисак са циљем да се он примора на хапшење Ал-Башира. То је било сасвим контрапродуктивно: председник Судана је наишао на топли пријем и подршку. На тај начин је тужилац МКС, вероватно, желео да што пре скине са себе одговорност за незакониту одлуку и пребаци је на Суд.

Интересантно је истаћи, да је тужбу против тужиоца МКС поднео нико други до бивши главни тужилац у процесу против Слободана Милошевића, Британац Џефри Најс, који је отпуштен из МТБЈ одмах након окончања процеса за сексуално узнемиравање сарадница трибунала.

Име личности, наименоване на функцију специјалног истражитеља у предмету Карле дел Понте, за сада није саопштено, али сумњамо да ће то бити заиста независна фигура: такве у МТБЈ не може бити ни по одређењу. Ми смо већ видели резултате „независних" истрага убистава С.Докмановића, М.Бабића и С.Милошевића, а такође истраге злочина НАТО за време бомбардовања Југославије 1999. године.

Да ли је „лов на тужиоце" реални покушај да се васпостави правичност, или је то још једна игра за публику у „независни и правични суд", показаће даљи развој догађаја.

____________________________

(1) Потребно је навести имена чланова тог судског већа поименице, јер је то први преседан сличне врсте у читавој историји рада Хашког трибунала: Ж.К.Антонети (Француска), Џ.Хархоф (Данска) и А.Латанци (Италија)

(2) Prosecutor v. V.Seselj, [ICTY Trial Chamber] Redacted version of the "Decision in reconsideration of the decision of 15 may 2007 on Vojislav Šešelj's motion for contempt against Carla del Ponte, Hildegard Uertzretzlaff and Daniel Saxon".

(3) Подсетимо се на закључак руског лекара М.Шумилине, која је изјавила да је узрок прогресирајућег погоршања здравственог стања С.Милошевића у „дуготрајном неправилном лечењу". Додајмо да сви лекари који су „лечили" С.Милошевића (наименовани од стране секретара МТБЈ) нису чак предузели неопходне мере у циљу постављања дијагнозе. Подробније о томе, види: Мезјајев А.Б. Мој Оптужујући акт// Руски венац Слободану Милошевићу, М.Алгоритм, 2007. С.61.

(4) Подробна анализа мемоара К.дел Понте види: Мезјајев А.Б. Међународно-правни мемоари // Казањски часопис међународног права. Бр 3. 2009-2010. С.72-89. Краћа анализа, види: http://www.fondsk.ru/article.php?id=2781

(5) Подробније, види: http://www.fondsk.ru/article.php?id=1678

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=3190

15 GODINA POSLE OLUJE ILI DA LI SU HRVATI NAŠI PRIJATELJI

DRAGOMIR ANĐELKOVIĆ: 15 GODINA POSLE OLUJE ILI DA LI SU HRVATI NAŠI PRIJATELJI

sreda, 04 avgust 2010 17:54

 

Tatari imaju izreku: „I budala je koristan drug kad gradiš kuću". To važi i za odnose Srba i Hrvata


Pre nekoliko dana srpski i hrvatski mediji javili su da je supruga predsednika Borisa Tadića s ćerkama na poziv hrvatskog predsednika Ive Josipovića provela tri dana u državnoj rezidenciji susedne republike. Trodnevni odmor Tadićeve porodice na Brionima u nekadašnjoj Titovoj vili „Jadranka" protekao je u punoj diskreciji i pod budnim okom hrvatske policije.

OD ODMORA DO KRVAVOG PIRA Nije prošlo ni nedelju dana od kada je porodica našeg predsednika provela prijatni produženi vikend u Hrvatskoj, a premijerka te zemlje Jadranka Kosor čestitala je građanima Hrvatske „Dan pobede", njihov praznik a naš „Dan plakanja", koji se proslavlja 5. avgusta, kada je okončana genocidna akcija hrvatskih vojno-policijskih snaga nad Srbima u Krajini. Kada je završena operacija tokom koje je okupirana Republika Srpska Krajna, odnosno kada su stotine hiljada Srba – pod uslovom da su imali „sreću" pa nisu bili među nekoliko hiljada masakriranih sunarodnika – brutalno prognane.

Do danas retko ko se od srpskih prognanika vratio se svojoj kući. Oni koji su to učinili suočavaju se sa tihom, ali upornom diskriminacijom. Ne treba ni reći, gotovo niko od hrvatskih ratnih zločinaca nije osuđen zbog užasa koje su počinili nad uhvaćenim srpskim civilima i zarobljenicima. A neki od srpskih vojnika koji su pali u šake Hrvata, do današnjeg dana,  nevino osuđeni, trunu u hrvatskim kazamatima,. Da ne zaboravim da i to kažem, dok mi zanemarujemo istorijske istine, Hrvati dosledno vaspitavaju svoju decu u duhu propagandnih floskula, pa i otvorenih laži, iz ratnih 90-ih godina. 

Mladi Hrvati uče da je Srbija izvršila agresiju na Hrvatsku, da su se Krajiški Srbi, nahuškani iz Beograda, digli na ustanak iako su imali i od ptice mleko, a, iako je teorijski moguće da su i hrvatski „branioci" počinili ratne zločine, to se uglavnom nije dešavalo. Naravno, Srbi su „izvršili" genocid nad Hrvatima, a ne obrnuto. Nema veze šta je stvarno bilo; šta uistinu proizlazi iz činjenice da je u avnojevskoj Hrvatskoj pred rat bilo oko 800 hiljada Srba i Jugoslovena srpskog porekla, a danas ima svega 200 hiljada naših sunarodnika. Ko na te podatke obraća pažnju? Laž koja se ponovi mnogo puta – kako je, pre nešto više od pola veka, rekao jedan ugledni nacistički prijatelj Hrvatske – vremenom postane istina. 

KONTINUIRANO SRBOŽDERSTVO Hrvati ne nastavljaju po starom samo kada se radi o interpretaciji događanja iz poslednje decenije prošlog veka, odnosno kada je u pitanju neprijateljstvo prema preostalim Srbima na prostoru nekadašnje SR Hrvatske. Naprotiv, oni aktivno deluju protiv srpskih interesa, gde god mogu i koliko god im to polazi od ruke. Pojurili su da priznaju secesionistički akt Prištine. Pred Međunarodnim sudom pravde, možda i najubojitije od svih, uslovno rečeno, svedoka protivničke strane, istupili su za račun šiptarskih interesa. Nastoje da, koliko je u njihovoj moći, potkopaju Republiku Srpsku. Sve u svemu, baš se „prijateljski" ponašaju prema nama. A naneli bi nam i veće zlo, samo kada bi imali pogodnu priliku za to.

S druge strane, naša vlast trudi se da Hrvatima ugodi koliko god može. Hrvatskom biznisu otvorena su sva vrata u Srbiji. Hrvatska kič-kultura forsira se u našim javnim medijima. Samo što se Hrvatima ne izvinjavamo i za Jasenovac, Jadovno i Staru Gradišku. Jer, da su kojim slučajem Krajiški Srbi izumrli od kuge tokom 16. veka ili izginuli u ratovima koje su, kao prvorazredni profesionalni vojnici, vodili za račun Beča – što sve, neuviđavni u odnosu na Hrvate, nisu učinili – ustaše ne bi morale da se izlože stresu koji su doživele dok su ih klale i u jame bacale, odnosno mogle su stvaralačku energiju da upotrebe bolje, npr. da istrebe i onih par procenata hrvatskih Jevreja koji su uspeli da pobegnu od njihove kame.

Tatari imaju izreku: „I budala je koristan drug kada gradiš kuću". Naravno, lukavi pokvarenjak odbaci budalu, navodnog prijatelja, kada mu više ne treba besplatni građevinski radnik. To važi i za odnose Srba i Hrvata. Po ko zna koji put, mnogi od nas ispadaju budale. Zaboravljamo Hrvatima zlo koje su nam, i to nedavno, učinili, i koje nam i dalje čine. I hrlimo da se sa njima „družimo", i za to, na ovaj ili onaj način, platimo. A baš je zgodo da svoje pare trošimo na moru, koje je glupošću naših ranijih vlastodržaca i našom naivnošću pripalo Hrvatima. Uz to, da im i budzašto prodajemo naše firme, odnosno kupujemo njihove bofl proizvode, dok oni ne gledaju ni one naše koji su kvalitetni, a kamoli da ih pazare. Da stvar bude i gora, ako Hrvatima ne budemo više trebali, a okolnosti za to budu pogodne, jasno je šta nas čeka: „korpa" ako smo daleko a – na osnovu dosadašnjeg iskustva, to slobodno mogu da kažem – jama ako smo im blizu, tj. u dohvatu noža. Itekako je još živo delo Ante Pavelića. Samo su druga vremena, pa nama namenjenu kamu „braća", za sada, drže skrivenu iza leđa.

NACIONALNI SRAM Sve to naši vladajući političari ne žele da znaju. Baš ih briga za istorijsku i aktuelnu sudbinu srpskog naroda. Bljutavim insistiranjem na, obično po nas štetnoj, tzv. regionalnoj saradnji, nastoje da se dodvore zapadnim mentorima. A uz to, nije loše ni da se oni i njihove porodice, za džabe, malo brčkaju na Brionima. Verovatno im ne bi smetalo da to učine i negde južnije, npr. na ostrvu Pag, gde su poklani i u more pobacani brojni Srbi dovedeni u tamošnji logor Slana. A mi, otupeli, i utonuli u apatiju, ni ne shvatamo šta to znači, odnosno koliko nacionalno poniženje predstavlja, kada porodica predsednika republike ode na letovanje, i to na račun tamošnje vlade, u zemlju koja je ne samo dokazano neprijateljska u odnosu na našu već je i bukvalno natopljena srpskom krvlju. 

Tim pre se radi o nipodaštavanju srpskog naroda kada predsednikova porodica to uradi samo koji dan pre hrvatskog slavljenja poslednjeg genocida nad Srbima! Toliko o brionskoj vili „Jadranka", istoimenoj hrvatskoj pemijerki, Tadiću, Josipoviću i nama. A mene lično je sramota zbog onoga što čini srpska vlast, ali i onoga što rade mnogi drugi Srbi, koji se prema Hrvatskoj odnose ne samo kao prema običnoj susednoj zemlji i primamljivoj turističkoj destinaciji, već i prijateljskoj državi. Siguran sam da iste emocije kao i ja deli većina čitalaca „Vidovdana" i drugih patriotskih sajtova. No, da li je to dovoljno dušama jasenovačkih mučenika? Kakav smo mi narod kada njih, i mnoge naše žive i mrtve sunarodnike, kojima su Hrvati nedavno učinili zlo, svojim postupcima nipodaštavamo a realpolitičke i ekonomske interese Srbije zapostavljamo, radi „prijateljstva" sa dušmanima?

www.vidovdan.org

http://standard.rs/vesti/36-politika/5100-dragomir-anelkovi-15-godina-posle-oluje-ili-da-li-su-hrvati-nai-prijatelji-.html

Slučaj ''Oluja'' : To nije bio strah od smrti, već od mučenja

Komentara 1

veličina teksta:+-

Svako ko je normalan vidi da smo negde napravili grešku, kazao je predsednik Dokumentacioni-informativnog centra ''Veritas'' Savo Štrbac uoči 15-godišnjice pada Republike Srpske Krajine, pišu beogradski mediji.

Štrbac je u intervjuu za ''Politiku'' priznao je da ga progoni osećaj krivice povodom akcije ''Oluja'' 1995. godine, kada je po proceni ''Veritasa'' izvršeno etničko čišćenje 450.000 Srba, od ukupno 650.000 koliko ih je živleo pre rata.

  Osećaj krivice: Savo Štrbac

''Jedan sam iz te generacije koja je prošla sve to i imam jasan osećaj krivice što smo napustili zavičaj. Uopšte nije bitno kako se ta država zvala, jer su se na tom području

Hrvati tvrde da su se Srbi samoprognali   Štrbac je objasnio da je glavna teza Hrvata optuženih u Hagu da su se Srbi samoprognali, da su otišli organizovano na poziv rukovodstva iz Beograda, i smatra da nema govora o dogovoru Miloševića i Tuđmana. ''Dogovor je mogao da bude jedino da Milošević neće uputiti vojsku, mada ni za to nemam dokaza. Napad je počeo ujutru 4. avgusta popodne, a popodne je pročitana naredba Vrhovnog saveta odbrane RSK, da se povlači civilno stanovništvo iz ugroženih opština. U tom trenutku već je bila formirana neprekidna kolona izbeglica od Drniša do Knina! A tek naveče su razaslate naredbe o povlačenju. Ja sam tog jutra bio u Kninu i činilo mi se da su sve cevi ovog sveta uperene prema nama, tako je jako tuklo. Nije više bilo mogućnosti da bilo ko zadrži taj narod'', rekao je on.

smenjivale države i carstva, Mletačka republika, Napoleon, Austrougarska, Turska... Moji Ravni Kotari jedno su od najlepših i najplodnijih mesta, to je bila Kalifornija stare Jugoslavije. Snabdevali smo voćem i povrćem ceo Jadran, kao dečak prodavao sam grožđe, lubenice i breskve. A onda smo izgubili ono što nam je ostavljeno u amanet. Moji preci su vekovima tamo bili, a mi smo otišli. Svako ko je normalan vidi da smo negde napravili grešku'', kaže Štrbac za ''Politiku''.

Uoči obeležavanja 15-godišnjice pada Knina u akciji hrvatske vojske „Oluja" 5. avgusta 1995. godine, Štrpčeve reči imaju dodatnu težinu zbog činjenice da je ovaj Krajišnik, poreklom iz Ravnih Kotara kod Benkovca, bio sekretar Vlade Republike Srpske Krajine. On je dodao da srspki lideri nisu dobro procenili situaciju.

''Procena naših vođa bila je loša, a glavna politika se vodila u Beogradu. Planeri, na čelu s Miloševićem, u najboljoj veri, rekao bih, pogrešili su jer nisu shvatili da je svet želeo da sruši Jugoslaviju i napravi male države. Izgleda da su svi toga bili svesni, osim Beograda. Poučeni prethodnim iskustvima, uključujući i Drugi svetski rat, želeli smo sve samo ne da ostanemo u hrvatskoj državi'', objasnio je predsednik ''Veritasa''.
 

Štrbac je istakao da akcija ''Oluja'' nije došla iznenada, već da su njoj prethodije druge operacije hrvatske vojske, zaključno sa ''Bljeskom'', padom Zapadne Slavonije.

''Niko nije hteo da čeka bliski susret sa hrvatskom vojskom. Narod se sam organizovao i, ne čekajući ničija uputstva i planove, krenuo u egzodus i izveo to za nekoliko dana, neverovatnom brzinom. To je mogao da uradi samo strah za sopstvene i živote najmilijih! To nije strah od obične smrti, da će vas neko streljati, već strah od mučenja, strah da morate da gledate iživljavanje nad svojom decom i roditeljima. I Hrvati su bežali s nama, jer su znali da će agresor prvo pucati, a onda pitati ko je ko'', izjavio je Štrbac za beogradski list.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/72438/Slucaj-Oluja--To-nije-bio-strah-od-smrti-vec-od-mucenja

Rusi odbili zahtev Hisenija

SB UN očekuje oštru debatu o Kosovu, Ban Ki Mun nagoveštava nestabilnost

03. avgust 2010. | 00:30 → 12:27 | Izvor: Beta, Tanjug, FoNet

NJUJORK -

U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija danas će biti održana sednica posvećena Kosovu i Metohiji, na kojoj će stavove Srbije zastupati šef srpske diplomatije Vuk Jeremić. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun ocenio je da je sveukupna situacija na Kosovu relativno mirna, ali i ukazao na politički delikatnu situaciju na severu Kosova, objavljeno je na sajtu UN.

"U poređenju s prethodnim periodom broj incidenata se smanjio. Ipak, situacija na severu Kosova i dalje ostaje nestabilna i opasnost od izbijanja nasilja se ne sme potceniti", naveo je generalni sekretar UN, dodavši da obe strane treba da se uključe u konstruktivan dijalog.

Izveštaj  Ban Ki Muna za period od 16. marta do 15. jula večeras će Savetu bezbednosti UN predstaviti šef UNMIK-a Lamberto Zanijer, na sednici koja počinje u 21 čas po srednjoevropskom vremenu.

Ban Ki Mun ukazuje da izveštaj obuhvata period pre nego što je Međunarodni sud pravde u Hagu 22. jula objavio svoje mišljenje o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

Ban Ki Mun je dodao da je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde prosledio Generalnoj skupštini koja je od suda i zatražila mišljenje i koja će odrediti kako će pristupiti tom pitanju.

"Snažno sam ohrabrio strane da učestvuju u konstruktivnom dijalogu i pozvao sve strane da izbegnu svaki korak koji bi mogao da se shvati kao provokativan i koji bi mogao da ugrozi dijalog", naveo je Ban Ki Mun.

Generalni sekretar UN dodaje da je 24. juna u pismu pozvao visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton da ispitaju preostale izazove vezane za Kosovo.

"U pismu sam predložio da UN i EU, koja ima ključnu ulogu u promovisanju dijaloga u cilju rešavanja pitanja od zajedničkog interesa Beograda i Prištine, dogovore zajednički pristup", naveo je Ban Ki Mun i dodao da je Eštonova u odgovoru ukazala da EU želi da pomogne Beogradu i Prištini da nastave svoj put ka Evropi.

Sever Kosova "politički delikatan"

Ban Ki Mun je u izveštaju pozvao strane da budu uzdržane i da imaju konstruktivan pristup kako bi se izbegla dalja eskalacija na severu Kosova gde je situacija, kako je ocenio, "politički delikatna". Generalni sekretar UN takođe je naveo da računa i na podršku Saveta bezbednosti u ohrabrivanju strana da se posvete dijalogu.

On je ocenio situaciju na Kosovu kao relativno mirnu ali je ukazao da se ne sme potceniti mogućnost za nestabilnost, posebno na severu Kosova.

Generalni sekretar je dodao i da Euleks još uvek nije uspeo da otvori multietnički sud u severnoj Kosovskoj Mitrovici koji bi funkcionisao i da je situacija na severnom Kosovu i dalje politički osetljiva. n je podsetio i na dva incidenta – bombaški napad na Srbe, kada je poginula jedna osoba i napad na srpskog političara Petra Miletića, i rekao da svaki drugačiji pristup nego što su konsultacije i koordinacija relevantnih činilaca, može da izazove veću nestabilnost i dalju podelu među zajednicama.

Govoreći o decentralizaciji, Ban je kazao da su kosovski Srbi počeli da stvaraju administrativnu strukturu u opštinama u kojima predstavljaju većinu, ali je podsetio da su se povodom lokalnih izbora u severnoj Kosovskoj Mitrovici bunile prištinske vlasti, a povodom lokalnih izbora u Partešu zvanični Beograd.

U odeljku koji govori o odnosu UNMIK-a sa prištinskim vlastima navodi se da su ti odnosi "učtivi i kurtoazni"  dok je za srpsku stranu rečeno da održava konstantne odnose sa UNMIK-om, pomenuvši susret Zanijera I Jeremića.

Beograd i Priština nastavili su saradnju po pitanju nestalih osoba, kroz radnu grupu koju je organizovao Crveni krst, naveo je generalni sekretar UN, ocenivši da pitanje nestalih i dalje predstavlja problem u odnosima dve etničke zajednice.

Prema podacima iz aprila ove godine 1.862 osobe se još vode kao nestale.

Osvrnuvši se na proces povratka, Mun je istakao da su se tokom ovog perioda 523 osobe vratile na Kosovo, od toga 268 Srba, dok je iz zapadnoevropskih zemalja u sklopu readmisije vraćeno je 756 ljudi.

UNMIK je nastavio da pomaže radove na obnovi 34 verska i kulturna objekta, koji su uništeni tokom martovskog nasilja 2004. godine, zaključio je generalni sekretar UN.

U izveštaju se navodi da je UNMIK omogućio učešće Kosova na regionalnim i međunarodnim forumima i da će to nastaviti da čini sve dok je na snazi Rezolucija 1244 u cilju promovisanja regionalnog dijaloga i saradnje, "iako se čini da kosovske vlasti veruju kako to nije u interesu njihovog proglašenog suverenog statusa".

U aneksu izveštaja o radu Euleksa, šef te misije Iv de Kermabon ocenio je da odluka o produženju mandata misije do 14. juna 2012. ukazuje na snažnu posvećenost EU Kosovu, vladavini prava i evropskoj perspektivi Kosova.

On je naveo da Euleks nastavlja saradnju sa kosovskim vlastima, UNMIK-om i ostalim predstavnicima Evropske unije na Kosovu kao i sa Kforom. Takođe, nastavljen je dijalog s predstavnicima srpskih pravosudnih organa.

Jeremić: Opipavanje stava međunarodne zajednice

Današnja sednica Saveta bezbednosti biće prvi sastanak u Ujedinjenim nacijama na temu Kosova i Metohije, posle iznošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde i na izvestan način predstavlja opipavanje stava međunarodne zajednice u novim okolnostima, izjavio je Tanjugu ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.

Rusi odbili zahtev Hisenija

Savetu bezbednosti stiglo je pismo Skendera Hisenija, u kome se na memorandumu takozvane Republike Kosovo traži da se obrati tom telu UN kao ministar spoljnih poslova nezavisne države. Ruska Federacija, kao predsedavajući SB UN, taj zahtev je odbila kao nelegitiman i zauzela stav da Hiseni može da govori ali samo kao privatno lice, kao i svaki put do sada.

"Pored osvrta na redovni izveštaj UNMIK-a i izuzetno tešku situaciju u kojoj se nalaze srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosmetu, iskoristićemo priliku da na sednici iznesemo državne stavove koji su prošle nedelje usvojeni u Narodnoj Skupštini Srbije, istakao je Jeremić .

Zatražićemo međunarodnu podršku za otpočinjanje dijaloga između Beograda i Prištine koji će omogućiti da se pronađe kompromisno rešenje za Kosovo , izjavio je šef srpske diplomatije.

Nijedan pokušaj secesije, u istoriji UN,  nije doneo državu

Ministar Jeremić je ukazao da jednostrano proglašenje nezavisnosti ne može biti osnova za normalizaciju odnosa između Srba i Albanaca, kao što nijedan pokušaj secesije u istoriji UN nije doveo do uspostavljanja državnosti bilo koje teritorije na svetu.

"Od presudne je važnosti da se očuvaju mir i stabilnost na celokupnoj teritoriji pokrajine, u čemu ključnu ulogu nastavlja da igra Savet bezbednosti UN", dodao je Jeremić.

Ministar Jeremić je juče i danas u Njujorku imao sastanke sa ambasadorima zemalja članica Saveta bezbednosti koje nisu priznale Kosovo i zatražio da svoj principijelni stav o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije iznesu u toku rasprave.

Tanjug saznaje u Njujorku da za današnju sednicu Saveta bezbednosti vlada ogromno interesovanje, neuobičajeno za ovo doba godine: preko 40 zemalja se prijavilo da prisustvuje raspravi, jer se očekuje oštra debata.

Ban Ki-mun Hiseniju: Rezolucija 1244 ostaje

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun preneo je ministru spoljnih poslova Kosova Skenderu Hiseniju da njegov zahtev o zameni Rezolucije 1244 SB UN ne može da bude ispunjen, objavio je danas prištinski list "Koha ditore".

"Do zamene Rezolucije 1244 može da dođe jedino ukoliko je efekat javnog mnjenja toliko veliki da države članice SB UN počnu da prihvataju državnost Kosova", rekao je Hiseniju Ban.

List navodi da je generalni sekretar UN, u društvu šefa UNMIK-a Lamberta Zaniera, objasnio kosovskom ministru da sudbina Rezolucije 1244 zavisi od stavova zemalja članica Saveta bezbednosti, a ne od UN ili Međunarodnog suda pravde.

Ministarstvo inostranih poslova Kosova izdalo je saopštenje prema kojem je Hiseni tražio zamenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Ban i Zanier su uoči današnje sednice SB UN o Kosovu, od Hisenija zatražili da mehanizmi UN budu obuhvaćeni mogućim razgovorima o tehničkim pitanjima između Srbije i Kosova.

List navodi da je Hiseni izrazio spremnost Prištine za razgovore koji neće dotaći pitanje statusa Kosova.

Ivanović: Stranci nameću podelu

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je FoNetu da temu podele Kosova "nameću stranci", koje grize savest "zbog neprincipijelnog stava oko kosovske nezavisnosti".

Za Ivanovića je "više nego očigledno da Zapad shvata da je požurio sa kosovskom nezavisnošću i da to neće rešiti problem".

"Nema tu političke stabilnosti, niti ima vladavine prava", dodao je Ivanović, ukazujući da "Srbija neće da se složi sa takvim rešenjem".

"Oni su, razgovarajući sa nekima, pomislili da će Srbija prihvatiti nezavisnost", rekao je Ivanović, koji smatra da "ni trenutna ponuda da postane članica Evropske unije, ne bi naterala Srbiju da promeni stav".

Ruski pokušaj da se stavovi približe

Ivanović vanrednu sednicu Saveta bezbednosti vidi kao "ruski pokušaj da se stavovi približe" i objašnjava da "pozicija predsedavajućeg daje velike mogućnosti po pitanju inicijative".

"Mislim da bi ovo trebalo shvatiti kao ruski pokušaj da se stavovi približe, kako bi rezolucija koju je Srbija predložila lakše prošla", precizirao je Ivanović.

On je, istovremeno, napomenuo da "nije dovoljno da se obezbedi većina u Savetu bezbednosti, već je potrebno da se ta većina obezbedi i u Generalnoj skupštini".

Ivanović je zahtev Kosova da se promeni Rezolucija 1244 ocenio kao "potpuno besmislen" i objasnio da taj dokument "ne može da se promeni, imajući u vidu stav Rusije i Kine, ali i nekih drugih članica Saveta bezbednosti".

Na pitanje da li je vreme da započnu razgovori srpske i albanske strane o životnim problemima na Kosovu, Ivanović je odgovorio da će se "krenuti pre sa nekim drugim razgovorima, o nestalim i kidnapovanim licima, što je veoma bitno".

Ivanović "ne može da veruje" da će tehnički razgovori moći da krenu "bez pitanja statusa".

Francuski otpravnik: Srbija gubi i ako pobedi

Francuski otpravnik poslova Mišel Šarbonije je izjavio da je za Francusku neprihvatljiv predlog rezolucije o Kosovu, koji je Srbija podnela Generalnoj skupštini UN.

On je, u intervjuu koji danas objavljuje beogradski Pres pod naslovom "Srbija gubi i ako pobedi u UN", rekao da Srbija može biti gubitnik čak i ako njen predlog dobije većinu u Generalnoj skupštini UN.

Šarbonije je tu ocenu objasnio time što "ni Francuska ni 22 države članice EU, koje su priznale Kosovo, ni Savet bezbednosti ni samo Kosovo neće podržati ideju o novim pregovorima o nezavisnosti".

Na pitanje šta je sporno u predlogu srpske rezolucije on je odgovorio "taj nacrt kojim se poziva na pregovore o 'nerešenim pitanjima', odnosno o pitanju nezavisnosti Kosova, jeste nekonstruktivni manevar kojim se teži da se ospori mišljenje Međunarodnog suda pravde".

Šarbonije je podsetio da je sud "jakom većinom ocenio da nijedan od argumenata kojima se osporavala legalnost deklaracije o nezavisnosti nije prihvatljiv" i dodao da "osporavati ovu interpretaciju znači protivrečiti sudu i prekršiti međunarodno pravo".

Na pitanje, pak, o različitim tvrdnjama u vezi s konsultacijama Srbije pre podnošenja njene rezolucije Generalnoj skupštini UN, on je odgovorio da "ne objašnjava tu razliku već je samo konstatuje".

"Srbija nije konsultovala Francusku o svom nacrtu rezolucije koju je predala UN", podvukao je Šarbonije.

Kipar: Predlog rezolucije Srbije osnova za konačni predlog

U Republici Kipar smatraju da bi rezolucija koju je Srbija uputila Generalnoj skupštini UN mogla biti dobar predlog za konačno rešenje problema Kosova.

"Rezolucija je predmet razgovora među evropskim partnerima Kipra koji pokušavaju da dođu do zajedničkog stava o tom pitanju", izjavio je za BBC generalni sekretar MIP-a u Nikoziji Nikolas Emiliju. Budući da se o tome trenutno razgovara, pre svega u sedištu UN u Njujorku i to na nivou ambasadora zemalja članica Evropske unije, ne bih da detaljno govorim o našem stavu. Reći ću samo da tekst koji je predložila Srbija može da bude osnova za konačni predlog", istakao je on.

Kiparski diplomata kaže da bi u naredne dve nedelje trebalo da bude jasno da li će unutar EU moći da se postigne jedinstven stav.

"Tačno je da to neće biti lako, ali moramo da pokušamo i da iscrpimo sve mogućnosti. Ako na kraju ne bude zajedničkog stava, onda će svaka zemlja EU glasati u skladu sa svojom državnom politikom... Mi nećemo priznati Kosovo", istakao je on.

"Mišljenje Međunarodnog suda pravde predstavlja odgovor na pitanje koje je bilo definisano na nesrećan način. Nažalost, nismo dobili odgovor na pitanje o legalnosti secesije Kosova od Srbije", istakao je Emiliju.

http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/sb-un-ocekuje-ostru-debatu-o-kosovu--ban-ki-mun-nagovestava-nestabilnost_204044.html