Aдвокат мр. Горан Цветић: УТЕРИВАЊЕ ЛУДИЛА

УТЕРИВАЊЕ ЛУДИЛА

 

Пише: адвокат мр. Горан Цветић

 

На дан митинга СНС 16. априла 2011. године видео сам нешто што ме је запрепастило. Видео сам човека са главом у тешком јарму, оном што га стављају воловима кад ору земљу. Са обе стране су висили тешки ланци. Ишао је тако тај човек улицама Београда, да бих га нешто касније у директном ТВ преносу БН телевизије видео испред саме бине. Призор је био невероватан, а моја размишљања да нешто ипак није у реду са животом у Србији – потврђена.

 

"Ах, па тај је био плаћен да то уради", рећи ћете ви, одмах додајући да Европа нема алтернативу. Али, они што су митинговали немају ништа против Европе. Они су дошли да вам кажу да овако више не иде. Дошли су да покажу да је живот у Србији тежак у сваком смислу.

 

Рецимо, оде један човек у ваш суд. Далеке 2000. године му, као сувласнику зграде у центру Београда, отеше његову половину поткровља од око 100м2 и направише пентхаус. Сваки лаик зна да поткровље представља заједнички део зграде, а заједнички делови припадају свим власницима станова. Ипак, ваши судови направише од чисте ситуације деценијски спор и пресудише у корист узурпатора. Не треба ни рећи да иза њега стоји једна ваша реизабрана "важна"особа. Она живи у том простору. Ко сме проив ње!? Кад судови више нису знали шта да измисле, набедише човека да је "немогуће да није ништа приметио да се гради од 1967. године"!? Као, није се на време противио градњи. А градња почела 2000. године! Човек пријавио радове грађевинској инспекцији, а кад ова није порушила објекат и поред донетог решења, он тужио. И онда му ваши судови отеше, за сада, његов део поткровља и не, нису га направили лудим. Урадили су нешто још горе: покушали су утеривање лудила у Србе. То је покушај кљукања лудилом директно низ гркљан. Срећом, шта то овај човек "није приметио" од 1967. године разјасниће управо Европа, и то Европски суд за људска права у Стразбуру. Јер, тај човек верује у Европу и нема ништа против ње.

 

Један други човек схватио да му је брат стар 84 године закључио уговор о доживотном издржавању са много млађом женом. То отужно оружје жена "копачица злата", тај уговор о доживотном издржавању, често закључен са људима који више и не знају шта раде, у овом случају је "закључен" са човеком који је био дементан, непокретан, срчани болесник без могућности операције због слабости организма. Једном речју, човек у отказивању свих виталних функција. Одмах дотрча једна од ваших судија у стан јадног старца да га овери. Мислим, "уговор". Човек после 2 месеца и 11 дана премину, Бог да му душу прости. Копачица злата на суду у спору за поништај тог уговора признаде да га је хранила и напајала шприцем. Доносила му је и сок од парадајза и јогурт "Сакуле" који је он, иначе, јако волео. Човек који је тужио чак доказа да је копачица са рачуна његовог брата подигла 10.000 евра, а да је све рачуне за режије плаћао заједнички рођак. Човек који је тужио обезбедио и геронтолошку негу, не знајући за "уговор". Копачица ништа, мало човека шприцала у уста. Онда након смрти човека који је у ствари њу издржавао она извади свој уговор. На суду изјави и да је од тих 10.000 њој "прималац издржавања" дао 6.000 евра "да иде у Бразил јер је тамо ваздух најсвежији". И шта уради ваша првостепена, тј. нижестепена судија? Она донесе пресуду у корист копачице. Утеривање лудила заиста...Ако не буде правде пред вашим судовима, Европа ће поново рећи своје. Јер и овај човек верује у Европу више него вама.

 

Нема дилеме да у Србији постоје судије које часно и стручно раде свој посао. Има и оних које случајно погреше. Али, има и оних који намерно греше и утерују лудило, чак и после реизбора који није окончан. Зашто то раде сопственом народу, можемо само замислити: "због Европе". То исто важи и за судске вештаке. Има оних који достављају налазе и мишљења у које не би поверовало ни дете од 12 година.

 

Са друге стране, када је један поштен вештак у шестој година трајања спора нашао да су два потписа на два примерка завештања једног лица фалсификована, један од ваших судија баш тада одлучи да прекине поступак. Пре тога, то никоме није падало на памет да учини. Прекид трајаше три године и поступак је сада у деветој години трајања. Виши суд рече да је прекид био безразложан. А када је надлежном тужилаштву поднета кривична пријава за кривично дело фалсификата, односно употребе лажне исправе као праве, тужилаштво ништа не уради - три године. И још увек није ништа урадило. Зашто ово утеривање лудила раде ваши судови? Могу само да претпоставим: из чисте љубави према Европи. Срећом, данас су медији интерактивни, па ће читаоци можда пожелети да у коментарима поделе са свима нама своја искуства покушаја утеривања лудила. Што се мене тиче, за све што сам навео имам доказе, па ако вас интересује да сазнате више, обратите ми се. Помоћи ћу вам да увидите колико проблема ћете имати да би увели Србију у Европу. Оно што вам не бих пожелео је да са једним од ваших европских партнера дођете у београдски Први основни суд у Устаничкој. Рецимо, човек има рочиште и пожели да оде у тоалет. Био би шокиран. Кажу да се култура једног народа огледа по томе какви су му јавни тоалети. Имао би ваш европски партнер шта да види: тоалет из 19. века у којем се и теткица крсти. Нема се пара, шта ћемо. Ни за папир, ни за сапун. Снажно, напред, европски...

 

Онда, након митинга бацих поглед на ваш српски СNN. Водитељке јавише да је г. Николић ступио у штрајк глађу и жеђу. Из очију им избија некакав саумоверени презир. Па оне су европејке. А вероватно је да немају никакво конкретно европско искуство, сем шопинга у Риму. Да оду у ту Европу да живе, вероватно би радиле у неком ресторану, пошто немају знање језика које би им пружило могућност да раде оно чиме се баве овде. У емисији "Вечита седељка" подсвесно доведоше Србијанку Турајлић, признаше да је стање у земљи "грозно", наместише да је јави г. Мићуновић, Вучић им изреплицира. Ништа не вреди. Уплашено, готово хистерично у вестима након седељке о г. Николићу почеше да извештавају као што прави СNN извештава о Гадафију. А колико у марту, набедише г. Коштуницу да је учествовао у завери да се ликвидира бивши премијер!? У емисији "Наша приватна ствар" доведоше нека два курајбера који се без икаквог околишавања, у дискусији за "округлим" столом, сложише да се "Коштуница зајебао што се удружио са земунским кланом да рокне премијера". Био сам шокиран. Ћутао сам, али више не могу јер сам видео оног човека са јармом кога ни једна телевизија у вашој демократији више не сме да покаже. Ваш СNN очигледно третира опозиционе лидере као да нису Срби. Јако ме чуди да г. Коштуница није тужио за повреду права личности. У Европи би за такве оптужбе добио вишемилионску одштету. Мислим у еврима. Уредник телевизије који то пушта делује као дављеник који неће ништа више у животу радити ако ви не победите на изборима. Свашта. А при томе народ који неће гласати за вас, а то је много људи, третира као идиоте.

 

Ма шта то овај хоће да каже, питате се? Хоћу да кажем да сам 100 пута већи Европљанин од вас. Образовао сам се у Британији, живео тамо преко једну деценију. Имао сам част да изађем на сцену лондонског Royal Аlbert Hall-a и поклоним се Лорду Флауерсу, тада проректору лондонског универзитета и примим часно зарађену магистратуру. Таквих има још овде, али се држе негде по страни пошто су прави Европљани. Немојте продавати овом народу непоштење и облачити га у европску одору. У Европи суђења не трају 100 година. У Европи, рецимо Енглеској, би неке од ваших  судија биле изопштене за сва времена због покушаја утеривања лудила народу. Немојте звати ваше психологе и психијатре на ваш СNN да ми објасне шта је рационално или ирационално: оно што они не виде или неће да виде је да је српски народ у психичком стању у коме су људи због ваших неправди које му се чине погрешно окренули агресију један против другога. Када се деле саднице јапанске трешње или, само ако могу неког да прескоче у реду у самоуслузи, људи хоће само да нешто ућаре јер су ојађени. Али су и сами криви јер не показују довољно солидарности.

 

Уста су вам пуна људских права, а у Стразбуру сте се од 50 тужби наших грађана одбранили у само два предмета. Европа тек треба да одлучи о 5.000 притужби наших људи у Стразбуру. Људска права? Сваки правник зна да је избор лекара ствар сваког пацијента. Један од ваших бивших министара се оперисао у Немачкој и ја немам апсолутно ништа против тога. Напротив. То је његов новац, његова приватна ствар. А сада ви нападате избор лекара који је учинио Томислав Николић. Нападате чак и Беградски клинички центар.  Која је то мржња ушла у вас?

 

Овај народ некако живи, бори се и плаћа порезе. За узврат хоће и уређену правну државу. Од пореза се граде и школе и болнице. Чак и оне психијатријске. Шко рече велики Боб Марли, постхумно одликован у УН као један од највећих бораца за људска права: "Градимо вам школе и луднице, да би нас правили будалама" (pesma"Chase Those Crazy Baldheads" sa albuma "Rastaman Vibration", 1976).

 

Схватите ово како год хоћете и назовите ме каквим год именом хоћете. Рецимо, назовите ме џедајем. Или ме "погрдно" назовите патриотом. Онда додајте ту вашу омиљену изреку коју ових дана као мантру понављате да је "патриотизам уточиште највећих хуља". Али, заборавили сте да постоји и англо-саксонска изрека која афирмативно каже да је "неслагање највиши облик патриотизма" ( "Dissent is the highest form of patriotism"). Нисам члан ни једне партије, већ само човек који жели да институције система функционишу. Учествовао сам и у одбрани Слободана Милошевића, али сам заступао и неке ваше истакнуте личности, као прави професионалац који не мари за политичку припадност када се за људе треба борити. Зато овај чланак немојте схватити као подршку било којој партији, већ оном човеку са јармом.

 

Извршили сте колапсирану реформу правосуђа коју сада надгледа Европа. Као да сте протекторат. А међу реизабраним нема храбре истражне судије Данице Максимовић са КиМ, која је радила истраге у Клечкој и Рачку, под кишом метака, кријући се иза борних кола. То су јој ваљда  "лоше препоруке" за реизбор. То у Европи не би могло бити, јер би госпођа Максимовић била третирана са поштовањем. Сад истрагу о Клечкој уместо ње ради ЕУЛЕКС. Баш њу сте нашли да не реизаберете, а реизабрали сте неке које од правосуђа направише бизнис. Ко више да.

 

Институције система не функционишу како треба и за њихов опоравак се борим. Зато сам ја више за Европу од вас који хоћете вашим напуцаним уснама да убедите овај народ да европејство чине себичност, безакоње и безвлашће. За вас је све "ми" и "они" као да нисмо један народ. Можете ме мрзети, можете волети, у шта сумњам, али ја вам говорим истину.

 

Milorad Vučelić - Miting i izbori

Извор : недељник „ПЕЧАТ" бр. 161, 15.04.2011.

Милорад Вучелић, главни уредник

Митинг и избори

Нема готово никакве сумње да је народ постигао највиши могући степен
сагласности да се у Србији очајно живи и да се морају одржати ванредни
вишестраначки избори и да се што пре мора променити један од најгорих режима
у њеној историји. Тај консензус је остварен. Са друге стране, политичке
странке у Србији постижу све шири консензус да се мора по сваку цену добити
статус кандидата за ЕУ и да је то смисао и разлог постојања српског народа и
његова „историјска шанса".

Како помирити ова два консензуса са митингом 16. априла, или са митинзима
уопште?

Истинољубивост и логика ситуације намећу следећа решења: одржати два
митинга. Један опозициони, народног незадовољства и протеста, а други
режимски као подршку кандидатури. Па да видимо ко је и за шта. Или одржати
један једини прави свенародни митинг подршке кандидатури да се стопе народ и
највећи број политичких странака, ако је то могуће, и да се онда са
милионског скупа пошаље јасно, гласно, одлучно и јуначки, како и доликује
српским политичким гмазовима, питање у Брисел - када и како одржати изборе у
Србији. Нека се неко коначно испрси на свенародном збору, одазове на зов
дужности, и нека гласно са српским барјаком у руци, а историјски непознато,
пред народом каже: „Ево мене, ево вас, па нека нам каже Брисел шта нам је
чинити"!

Што да се ми мучимо и предано одговарамо на њихове упитнике, нека и они нама
једном нешто одговоре. Што пре стигне одговор, пре ћемо се разићи и сачекати
мирно датум избора и кандидатуре. Не треба више да се самопонижавамо и
погађамо као на неком сметлишту о датуму избора. Боље је да нас само странци
понижавају.

Већини политичких странака у Србији време ионако ништа не значи. Понашају се
тако као да га Србија има напретек. Да ли ће са оваквим режимом избори бити
за осам месеци или годину дана њима је, што се исхода тиче, свеједно.
Опозиција зна да је режим пропао и да нема никаквих могућности да се
опорави. Даје им као у шаховској партији топа и даму форе. Пешаци су ионако
већ жртвовани. Власт то такође зна, али не пушта власт из руку и по сваку
цену је одржава и бије се да на њој остане што дуже, продајући део по део
државне имовине („Телеком") и територије (Косово и Метохију), и као да је
сишла с ума урла: „Кандидатура, кандидатура", и да прво „урадимо посао". Они
су из голог интереса и заслепљености сишли с ума и то разумемо, али што
утерују народ у ту лудницу? Или стварно мисле да је српски народ луд, па да
не види да су они потпуно неспособни за ишта што би било од користи за
Србију.

У београдској јавности се од великог броја јадних и чемерних аналитичара,
иначе, ствара посебно мњење како је прави и истински задатак режима да води
народ путем којим он изричито неће да иде. По тој гмазовској и подрепашкој
идеологији што се више ради против народне воље и интереса, то боље по народ
и то је већи доказ одговорности политичке елите. Не треба предводити народ
на путу који је сам изабрао и ту показивати своју државничку вештину и
политичко умеће („Ко на брду ак' и мало стоји више види..."), већ га треба
водити тамо где он неће и што он то више неће то је све већи и једини доказ
исправног понашања режима. Челници режима се крајње дрско, безочно и
отворено хвалишу тиме да оно што чине за побољшање њиховог живота
кандидатуром „грађанима не значи много"!

Што ненародније понашање политичке елите, то боље по нарол. Има ли бољег
доказа за важење оваквог гесла од ријалити шоуа и упорног понављања и
наметања става да је српски народ баш такав какав се тамо види, да смо
наводно сви „ми" такви и да немамо право да се љутимо што гледамо себе. Онда
наша политичка елита мора, наравно, бити друкчија од таквих „нас"... А пошто
режимских репова данас има много тако се множе и подрепашки аналисти н
аналитичари, па се стиже и до вишегласја, плурализма и медијске шароликости
која покушава да потпуно сатре и рад и учинке критичког јавног мишљења.

А народ? Нека издржи! Где је осам месеци ту је и годиница, па гласајте ако
претекнете.

Али, треба се оканути логике и суморне анализе јер се у јавном животу морају
емитовати и наде и извесна, ако не и велика, очекивања. Режим у Србији је
једноставно речено нелегитиман и то мисли две трећине грађана ове земље.
Смешни су покушаји овога режима и његових гласноговорника да се сада
напрасно сакрију и повуку у легалне и уставне оквире, и тако бране своје
бусије власти и већ три године демонстриране властодржачке осионости и
обести. Касно је за то да се председник Србије накнадно повлачи у уставне
оквире своје функције, да се од нејаког Цветковића накнадно после три године
прави енергични премијер, касно је да се од катастрофалне владе
реконструкцијом ствара привид пристојне владе, да се Скупштина претворена у
лошу карикатуру парламента и прћију владајуће купљевине, направљене с коца и
конопца, претвара у демократски парламент у којем се решава судбина владе.

Једино „легитимистичко" упориште српског режима је „кандидатура". Дакле,
једини легитимистички ослонац се налази изван ове државе и народа који у њој
живи. Па сами просудите и пресудите о каквом се легитимитету ту ради и
каквој држави.

Када власт постигне овај степен нелегитимности, а која од самог почетка
почива на голом фалсификату и крађи изборне воље грађана, она се мора
сменити и морају се у ту сврху што пре или одмах заказати ванредни избори.
Резултати постојања ове влале су напросто погубни по Србију и српски народ.
Створена на фалсификату и одлуком страних представника она је радила против
интереса Србије и оправдала је очекивања положена у темеље њеног стварања.

Има у трогодишњем трајању Владе и разлога за задовољство бар постизањем
неких рекорда. До сада је, наиме, забележено и остало запамћено да је
најдужи лет кокошке трајао 13 секунди...

Ванредне парламентарне изборе одмах би расписала свака власт којој је
преостала и мрва савести и одговорности. Избори на сасвим одређен начин и
демократски каналишу незадовољство и велике напетости у народу. Енергија се
усмерава на изборе, сви актери се труде да ураде што боље свој посао и
пробуде већ усахла очекивања у народу. Смена власти доноси извесну наду.

И тако са оправданим очекивањима идемо у сусрет великом народном митингу 16.
априла у Београду. Све оне који долазе да подрже њихове захтеве када се
врате својим кућама очекује питање :

Имаш ли нешто што би вредело испричати?

Štrbac: Šamar za politiku Hrvatske

Štrbac: Šamar za politiku Hrvatske

B92 - 15.04.2011 21:49

BEOGRAD - Direktor dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac ocjenio da presude hrvatskim generalima predstavljaju "šamar za politiku Hrvatske".

Štrbac je gostujući u Vijestima B92 izjavio da će presuda hrvatskim generalima istaći neophodnost "revizije hrvatske istorije".

Tribunal će uputiti poziv pravosuđu u Hrvatskoj i regionu da se i ostali članovi tog udruženog zločinačkog poduhvata procesuiraju.

"Presuda, takođe, mora i da neminovno navede Evropsku uniju na preispitivanje toga da li je Hrvatska sa ovako teškim teretom spremna da uđe u zajednicu demokratskih država, a biće i jak vjetar u leđa kontratužbi Srbije za genocid nad Srbima do 1991. do 1995. godine", kazao je Štrbac.

Štrbac je istakao da je najvažnija kvalifikacija presude sadržana u definisanju krivičnog djela kao udruženog zločinačkog poduhvata na čijem je čelu bio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman i koje je sprovedeno u cilju protjerivanja srpskog stanovništva iz Kninske krajine.

"Presuda ide u dva smjera, u prvom je usmjerena ka osuđenim generalima, koji će ispaštati, a u drugom prema hrvatskoj državi, posebno rukovodstvu koje je napravilo tu državu", naveo je Štrbac.

On je ocjenio da takva odluka Haškog tribunala predstavlja "dobru osnovu" kako bi Srbi prognani iz Hrvatske brže i lakše povratili lična, imovinska i politička prava koja su im oduzeta i uskraćena nakon akcije hrvatskih oružanih snaga "Oluja".

Štrbac je naveo i da će današnje presude nekadašnjem hrvatskom vojnom vrhu dovesti u pitanje legitimnost proslave 5. avgusta kao hrvatskog državnog praznika Dana pobjede i Dana domovinske zahvalnosti.

Ignjatović: Važnost definicije "zajedničkog zločinačkog poduhvata"

Šef vladine Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović istakao je važnost odluke suda koji je utvrdio da je postojao zajednički zločinački poduhvat da se Srbi proteraju iz Hrvatske.

"Poznata je činjenica da je iz Hrvatske 1995. godine, u akciji 'Oluja', prognano preko 200.000 Srba, da su se dogodili mnogi zločini, uništavana imovina i van vojne potrebe", rekao je Ignjatović i naveo da je stoga ishod ovog postupka bio očekivan.

Vekarić: Presuda bitna pre svega zbog žrtava

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je da je haškom presudom generalima hrvatske vojske, akcija "Oluja" dobila pravosudnu istinu koja je, pre svega, važna za žrtve tog ratnog zločina.

Vekarić je za B92 rekao da je "Oluja" kao dan pobjede u Hrvatskoj i dan tuge u Srbiji, dobila parvosudnu istinu i kvalifikaciju i to je, pre svega, važno za žrtve zločina, odnosno, kako je naveo, civile koji su rješili da ostanu nakon povlačenja srpskog stanovništva.

"To je zločin za koji do sada nije dat pravosudni odgovor", rekao je Vekarić navodeći da je od devet tačaka optužnice koje se odnose na Gotovinu sud usvojio osam i da je veoma značajno da je predsednik jedan države predstavljen kao dio zločinačkog poduhvata.

 

http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Strbac-Samar-za-politiku-Hrvatske-86455.html

Коме је корисно независно Косово?

| Вести | 14.04.2011 | 22:08 0 коментара

Косово и Метохиjа

Власти Косова намеравају да позову своје западне савезнике да предузму додатне напоре на лобирању самопроглашене независности Приштине. У те сврхе влада Хашима Тачија позвала је да се у Вашингтону одржи угледна међународна конференција. Одговарајући договор био је постигнут у среду у току преговора Тачија са директором Програма нових европских демократија вашингтонског Центра за стратешка и међународна истраживања Јанушем Бугајским. У изјави објављеној после састанка, указује се да су се стране договриле да приступе организацији међународне конференције у Вашингтону у скорије време у циљу увећања броја држава које признају независност Косова и привлачења нових страних инвестиција. Мишљење нашег коментатора Петра Искендерова. Како је истакао косовски лист на албанском језику Експрес, Тачијев кабинет на овај начин намерава да реализује свој главни приоритет – да осигура више признања за Косово. Мисли се ипак да је реч о глобалнијем сценарију – покушају да се од међународне заједнице издејствују конкретне обавезе у плану подршке Косова у условима све већег раскола о датом проблему у Европи. Последњих дана тема Косова све чешће се подиже на кључним европским форумима – ипак првенствено у негативном упозоравајућем аспекту. Европљани се све више плаше понављања косовског сценарија у кризним жариштима Северне Африке и Блиског Истока – и пре свега у Либији. О томе је између осталог директно говорио на састанку министара иностраних послова држава чланица ЕУ 12. априла у Луксембургу шеф финске дипломатије Александер Стуб. Он је признао да дешавања у Либији и око ње њему све више личе на војну операцију НАТО-а против Југославије 1999. године. Ипак Европа данас са све већом забринутошћу гледа на Косово не само због застрашујућих паралела са другим конфликтним регионима, већ и због отворене саботаже покушаја истраге злочина у покрајини од стране приштинских власти. Тако косовска полиција није допустила средином марта међународним истражитељима ЕУ да ухапсе једног од осумњичених – високог полицијског функционера Нежмија Краснићија и ствар је мал те не стигла до оружаног конфликта. Слична ситуација чини још проблематичнијом истрагу главних оптужби које је истакла ПССЕ, између осталог о умешаности самог Тачија и његовог окружења у трговину људским органима, шверц наркотика и оружја. Слична ситуација ствара непосредну претњу по читаву Европу, ако се узме у озбир да новац од наркобизниса традиционално одлази на финансирање тероризма – подвукла је у разговору за Глас Русије сарадник Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Ана Филимонова. Испоруке наркотика преко територије Косова су просто чудовишне и износе око пет тона месечно – такве цифре наводе међународни експерти. Зато претња од диверзантско-терористичке активности у Европи потиче управо од стране самопроглашене косовске државе и снага и структура Запада које је подржавају. Даља политичка и финансијска подршка косовске независности од стране европљана ће само повећавати степен дате опасности. Не чуди што главни је главни лоби Косова амерички, који прати сопствене политичке циљеве. Између осталог планове слабљења саме Европе. http://serbian.ruvr.ru/2011/04/14/48957305.html

 

Peking uzvraća udarac - ljudska prava u SAD

Peking uzvraća udarac - ljudska prava u SAD

Autor: Beta

Kina je objavila izveštaj o stanju ljudskih prava u Sjedinjenim Američkim Državama u 2010. godini i ocenila da Vašington treba da poduzme "konkretne mere" da to stanje popravi, s obzirom da je ono "ozbiljno" i "zabrinjavajuće" a da se u domenu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava "dodatno pogoršalo".

U dokumentu koji je danas objavio list Čajna dejli, SAD se takođe pozivaju da prestanu s kršenjem ljudskih prava u drugim zemljama i da "prekinu hegemonističku praksu korišćenja ljudskih prava za mešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja". Dokument Biroa za informacije kineskog Državnog saveta odgovor je na godišnji izveštaj Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu, u kojem se, tvrdi Peking, preskače "užasavajuće stanje ljudskih prava u SAD", dok se sa druge strane više od 190 zemalja uključujući Kinu, optužuje za brojna kršenja. Pozivajući se uglavnom na američke izvore informacija, Kina je ocenila da bezbednost ljudi i njihove imovina u SAD "nije dovoljno dobra", s obzirom da SAD imaju "najveću stopu nasilnih krivičnih dela na svetu" i da tamo od pet stanovnika, jedna je žrtva takvih dela. Peking smatra da je privatnost građana SAD "podrivena" i da su kršenja njihovih građanskih i političkih prava "ozbiljna". Naročito se ističe "zloupotreba nasilja i mučenja" sa ciljem da se od osumnjičenih za krivična dela iznude priznanja, i takođe se ukazuje da "zemlja slobode, kako su SAD sebe oduvek nazivale, ima najveći broj zatvorenika na svetu".
SAD su optužene da sebe nazivaju "svetionikom demokratije" dok sa druge strane "sopstvenu demokratiju uglavnom zasnivaju na novcu", kao i da se zalažu za slobodu Interneta dok "zapravo uvode stroga ograničenja u sajberprostoru". Pozivajući se na britanski Bi-Bi-Si, Peking piše da vlada SAD podstiče "slobodu izražavanja na Internetu u društvima koje se smatraju 'zatvorenim' i postavlja pitanje državne kontrole informacija u tim zemljama" dok "unutar granica sopstvene zemlje pokušava da stvori zakonski okvir za razračun sa Vikiliksom. Peking navodi da su SAD "najbogatija zemlja na svetu" ali da tamo stanje "ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava" ide od "lošeg ka još gorem", uz "uporno visoku stopu nezaposlenosti", "rekordno visoknivo ljudi koji žive u bedi" i "nagli porast broja gladnih". Navodi se takođe "nagli porast broja beskućnika" i da se "broj Amerikanaca bez zdravstvenog osiguranja svake godine progresivno uvećava".
Peking se osvrće i na rasnu diskriminaciju za koju smatra da je "duboko ukorenjena u SAD, i da prožima svaki segment društvenog života", a za stanje u vezi s pravima žena i dece navodi da je - zabrinjavajuće, i da je polna diskriminacije "široko rasprostranjena".
Na samom kraju dokumenta, Kina ocenjuje da SAD imaju "ozloglašen dosije po pitanju kršenja međunarodnih ljudskih prava" i navodi niz primera iz američkih vojnih akcija u Iraku i Avganistanu.

http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/peking_uzvraca_udarac__ljudska_prava_u_sad.83.html?news_id=32860

Dragomir Antonić -SLOBODA JE NA DOHVAT RUKE

Извор : недељник „ПЕЧАТ" бр.160 – 08.04.2011.

  СЛОБОДА  ЈЕ НАДОХВАТ РУКЕ

 Коалиција „Фејсбук", „Твитер" и Млади родољубиви Срби одлучиће победника на следећим изборима

Пише

ДРАГОМИР АНТОНИЋ

 Добро је. Млади се организују. Сами. Без посредника. Користе технологију којом су овладали. Интернет је њихов кружок, литерална секција, спортско друштво, забава, корзо.

ШТА ЋЕ ВАМ СТРАНКЕ?

„Печат" је писао прошлог лета о насушној потреби да се грађани Србије удружују и самоорганизују у мале, пријатељске групе ради лакшег одупирања недаћама које су стигле или ће тек доћи. Тада се могло прочитати у „Печату": „Окупљајте се, разговарајте, радите заједничке послове, дружите се. Стварајте вредности и помажите једни другима. Видећете колико је леп осећај када нешто створите или помогнете другом. Радећи и дружећи се ви помажете и себи. Не чекајте да вам неко други одређује судбину, већ је сами узмите у сопствене руке. А више руку лакше подиже терет и носи. Кад успете, а успети морате, постаћете снага. Снагу сви поштују. Са снажнима сви хоће да се договарају..."

Данас, када сте успели да се окупите, поставите себи циљеве. У почетку могу бити и погрешни - исправи се то временом - али је важно да их одаберете сами. Не дозволите да вам их било ко намеће. Паметни сте, образовани. Млади сте, а већ довољно мудри да избегнете замке страначког обликовања. Обликујте ви њих, а не они вас. Држите се на дистанци, али свесни сопствене удружене снаге.

Страначки лидери ће трчати за вама, а не ви за њима. Кад вас сустигну - преговарајте, постављајте услове, дижите цену, уцењујте. Ви та права имате, Јер сте се за њих сами изборили. Нисте као они дошли на власт уз туђу помоћ, уз туђе новце. Шта ће вам странке кад имате „Фејсбук" или „Твитер"? Схватили сте да вам није потребно да лепите плакате, носите заставе, рецитујете на виртуелним изложбама посвећеним лику и делу, да бисте себи и својим вршњацима створили услове које вам одговарају.

Ви умете да користите виртуелне технологије, али знате да живите и радите у стварном свету. Стајати са обе ноге на земљи, а машти препустити да слободно плови космичким пространствима - то је добро. Користите сва технолошка средства на располагању и употребљавајте их у сопствену корист.

Оно што вам се не свиђа у вашој околини - слободно мењајте. Ако не вреди да се мења - одбаците и стварајте ново. У случају д а не знате како ново да створите, осврните се и погледајте како су некада стари, кад су били у вашим годинама, стварали сопствени свет.

ОСТАЈТЕ ОВДЕ

Које про читао приповетку Милована Глишића „Глава шећера", имун је на све банкарске преваре о повољним зајмовима и кредитима. Зна да зајмодавац од памтивека даје зајам ради сопствене зараде, а не да би помогао оном ко кредит узима. Разумном читаоцу песма Алексе Шантића „Остајте овде" вреднија је од свих либерално-флексибилно-тржишно-преварантских мантри мундијалистичких експерата. Ко је ову песму на време прочитао њега нису могли преварити разноразни Бајден-Буш-Сопрано-Минхаузени о осећајно-праведној демократији на њиховим ранчевима бистрих речица и зелених пашњака, благо прошараних таласастим пољима златно-жутог жита, које жели да уништи зли Осама-бин Садам. Ако вам се чини да претерујем прочитајте мемоарска самокритична наклапања екс Буша.

Ослободили сте се страха и удружили. Увидели сте да вам је слобода надохват руке. Треба само за њом да посегнете и слобода је ваша. Слобода говора, слобода мишљења, слобода духа, слобода кретања. Кад имате толико слобода, слободна ће вам бити и држава. Слободни људи у слободној држави. За тај циљ се вреди дружити, борити, радити, демонстрирати, певати, писати, играти.

Ви млади, полетни и родољубиви останите у Србији, јер вам је Србија потребна исто колико и ви њој. То је чињеница коју нажалост многи открију тек у Канади, Аустралији, Африци, Ново-старом Зеланду или у некаквој сличној страној недођији, а тад их је срамота да то признају. Ви сте своју снагу открили у сопственој земљи, земљи Србији и ту је искористите. Узмите оно што вам је надомак руке и сами одлучите о својој судбини. Не дозволите неуким и од страха обневиделим да буду кројачи ваше садашњости и будућности. Ваше је право да узмете власт у своје руке. Имате знање и имате средства. Виртуелну комуникацију сте освојили и усвојили, родољубље вам је у генима, а традиција која је ваша будућност учи се свакодневно. Зато напред, све је легално и законито. Следећи избори нека буду ваши.

 

Milosrdni anđeo usmrtio 3.500 ljudi

Milosrdni anđeo usmrtio 3.500 ljudi

 

U Srbiji se obeležava Dan sećanja na žrtve napada NATO snaga u kojima je pre 12 godina ubijeno 3.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.   NATO snage bombardovale toplanu u bloku 70-a na Novom Beogradu 4. APRILA 1999. FOTO TANJUG/ ARHIVA   Vazdušna kampanja 19 zemalja članica zapadne vojne alijanse  pod nazivom "Saveznička snaga" počela je uveče 24. marta 1999.   Za 78 dana, koliko je trajala, ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 mališana i 1.031 pripadnik vojske i policije. Teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajca, a desetak osoba se i danas vode kao nestali, ratni gubici Alijanse u ljudstvu i tehnici nikada nisu objavljeni.   Više od polovine stradalih u napadima NATO na SRJ su albanski stanovnici na Kosovu i Metohiji, mada su zapadni saveznici tvrdili da je intervencija neizbežna kako bi upravo njih zaštitili od navodne humanitarne katastrofe, pa su je javno nazvali "Milosrdni anđeo".   Odluka o agresiji na bivšu SRJ doneta je prvi put u istoriji bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.   Klark će kasnije u svojoj knjizi "Moderno ratovanje" priznati da je  planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ "sredinom juna 1998.  već uveliko bilo u toku" i da je završeno krajem avgusta iste godine.   SRJ je, međutim, napadnuta sedam meseci kasnije pod izgovorom da je krivac za propast pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu njene pokrajine Kosovo i Metohija, pošto su srpske vlasti sa predsednikom Slobodanom Miloševićem na čelu odbile da prihvate vojni aneks ugovora koji bi, kako se tumačilo, značio okupaciju zemlje.   Pošto je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdio srpski parlament, NATO snage su 24. marta 1999. godine u 19:45 minuta  započele vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, po celom području Srbije i Crne Gore.   Napad je trajao do četiri sata ujutro i težište udara su bili objekti Ratnog vazduhoplovstva, Protivvazdušne odbrane i vojne industrije, a prve mete vojni aerodromi u Prištini, Podgorici, Batajnici i Užicu, kao i ciljevi u Kuršumliji, Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu i Lučanima.   Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti, a Crna Gora je uglavnom bila pošteđena masivnih udara.   NATO snage bile su raspoređene u 59 baza na teritoriji 12 zemalja, a dejstvovale su najviše iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, s brodova na Jadranu, dok su u nekim operacijama učestvovali i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i u Americi.   Tokom operacije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara po 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.   NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.   Tako je već 30. marta, granatama s radioaktivnim primesama bombardovano šire područje Prizrena, a prema podacima VJ izbačeno je oko 15 tona municije s osiromašenim uranijumom na 112 lokacija širom zemlje, najviše na Kosovu i Metohiji.   Pošto SRJ nije "poklekla" za tri do sedam dana, kako su verovali planeri NATO, od početka aprila na meti su se našli i civilni ciljevi, a ljudske žrtve NATO je objašnjavao "kolateralnom (usputnom) štetom".   Tada su intenzivirani napadi po snagama kopnene vojske na Kosovu, a otpočeli su i strategijski napadi na objekte u srpskoj prestonici.   Beograd je napadnut prvog dana operacije raketiranjem Jakova i aerodroma u Batajnici u 20:05 časova. Bilo je to njegovo peto bombardovanje u 20. veku.   U operacijama NATO uništeni su skoro svi predajnici RTS-a, uključujući toranj na Avali, a 23. aprila u 02:06 minuta pogođena je i zgrada nacionalne televizije u Aberdarevoj ulici, gde je 16 radnika ubijeno, a četvoro teže povređeno.   Pogođeni su poslovni centar "Ušće", kompleks zgrada Ministarstva odbrane i Generalštaba VJ, zatim zdanje MUP-a Srbije u ulici Kneza Miloša, a razorena je i rezidencija predsednika Srbije.   Staradale su bolnica "Dragiša Mišović", gde je poginulo sedam gardista i tri civila, kao i kineska ambasada, kada su život izgubile četiri osobe, a pet je teško povređeno.   Posle rušenja novosadskih mostova, Beograđani su uprkos riziku,  svoje mostove štitili masovnim okupljanjima, a svakodnevno su protestvovali na Trgu Republike, gde su izvodili  antiratne performanse pod znakom "target" (meta) koji je svetu slao poruku o stradanju civila.   U više gradova i mesta  - Aleksincu, Kuršumliji, Chupriji, Nišu, Novom Sadu, Murinu, Valjevu, Surdulici - porušene su čitave stambene četvrti u kojima je poginulo I ranjeno na stotine civila.   Bombardovane su i izbegličke kolone i izbeglički kamp Koriše na području Kosova, putnički voz u Grdeličkoj klisuri, most u Varvarinu, a na pijaci u Nišu od kasetnih bombi stradalo je više desetina ljudi.   U bombardovanju SRJ uništeno je i oštećeno 25.000  stambenih objekata, onesposobljeno 470 km puteva i 595 km pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.   Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije - u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane "grafitne bombe" za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.   Razaranjem privrednih potencijala zemlje bez posla je ostalo pola miliona radnika, a ugrožena je egzistencija više od dva miliona ljudi. Ukupna materijalna šteta procenjena je na 100 milijardi dolara.   U oružanom sukobu sa nemerljivo nadmoćnijim neprijateljem, srpska PVO uspela je da obori supermoderni "Nevidljivi" avion F-117,  ponos američke avijacije, bombardere F16 i B2, helikopter "Apač" i zarobi tri neprijateljska vojnika.   Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje Srbije okončano je potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu (Makedonija) 9. juna 1999. da bi tri dana kasnije počelo povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova i Metohije.   Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu  bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kokoleč u 13:30 minuta.   Istog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, kojom potvrđuje suverenitet Srbije na KiM, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.   Privremena uprava UN i snage Kfora nisu uspele da ostvare ovu misiju, jer je u njihovom prisustvu s KiM proterano oko 350.000 Srba i drugih nealbanaca, a preostalih 120.000 i danas živi pod pritiscima i pretnjama i bez osnovnih prava i sloboda.   Protivno Ustavu Srbije i Rezoluciji 1244 SB UN, albanska manjina na KiM je 17. februara 2008. izvršila secesiju i uz podršku zapadnih sila sprovodi nelegalni plan Martija Ahtisarija o nezavisnosti, zbog cega je Srbija vodila spor pred Međunarodnim sudom pravde.   Taj sud je 22. jula prošle godine utvrdio da jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova nisu prekršeni međunarodno pravo, rezolucija 1244, ni međunarodni pravni poredak na Kosovu. Savetodavno mišljenje MSP ne obavezuje države.   Početkom septembra 2010. Srbija je dostavila Generalnoj skupštini UN novi predlog rezolucije o Kosovu, usaglašen sa EU, koji je usvojen narednog dana aklamacijom, bez glasanja.   Tom rezolucijom otvaraju se vrata početku dijaloga Beograda i Prištine i pozdravlja spremnost EU da posreduje u pregovorima. Prvi sastanak delegacija Beograda i Prištine održan je 8. marta u Briselu.

http://www.tanjug.rs/vremeplov.asp?id=89