Генерал Радиновић: НАТО извози крваву демократију

Генерал Радиновић: НАТО извози крваву демократију

У Београду, 24. марта 2010. године, у Малој сали Коларчеве задужбине, одржана је трибина под називом: НАТО бомбардовање Србије 1999. године: шта се никад не сме заборавити. На трибини је говорио проф. др Радован Радиновић, генерал у пензији.

Агресија која нам се догодила, не сме никад да се заборави, рекао је генерал Радиновић. Данас се уместо овог термина све више употребљава реч "бомбардовање" или "интервенција", што су еуфемизми, којима се прикрива стварна природа онога што је над нама извршено. Радије користим термин "ново европско варварство", којег је 1999. године употребио професор Зуровац, рекао је генерал.

Нема државе која не би пописала жртве рата међутим код нас оне нису пописане, с изузетком цивилних и војних жртава. Међу цивилним жртвама било је осамдесет и осморо деце.

Генерал Радиновић је навео чињеницу да данас евро-атлантски лобисти стално истичу чињеницу да је наш режим био крив за агресију. То није тачно, тврди Радиновић: "Лично сам био на Конференцији у Бечу 8. 10. 1998. године, када ми је заменик председавајућег ОЕБС рекао – ништа не можете учинити, ви ћете свакако бити бомбардовани". Ова агресија је била дуго планирана.

Најпре је ширена вишедеценијска пропаганда о српској кривици.

Затим је злоупотребљен ОЕБС под руководством Вилиама Вокера, ради вршења субверзивне операције.

Вршено је стално застрашивање и јачање унутрашње поделе у земљи.

На Косову и Метохији је изазивана криза и подржава сепаратистичка и терористичка војна организација (ОВК).

На крају је  дошло и до оружане интервенције НАТО са ракетно-авионским ударима по територији СРЈ.

Зашто смо нападнути? Ово објашњавају многе теорије, али се циљ агресије могао остварити и без тога. Мислим смо нападнути из мржње.

Што се саме агресије тиче, генерал је подсетио да се радио о вишедимензионалној агресији дугог трајања. Иначе, и сам концепт разбијања СФР Југославије, био је антисрпски, пошто је та држава била у виталном интересу српског народа, који је желео да живи у једној држави.

Ради илустровања вишедимензионалности агресије, генерал Радиновић је подсетио на неколико њених облика: Најпре је ширена вишедеценијска пропаганда о српској кривици, а затим је злоупотребљен ОЕБС под руководством Вилиама Вокера, ради вршења субверзивне операције. Вршено је стално застрашивање и јачање унутрашње поделе у земљи. На Косову и Метохији је изазивана криза и подржава сепаратистичка и терористичка војна организација (ОВК), да би на крају дошло и до оружане интервенције НАТО са ракетно-авионским ударима по територији СРЈ.

Подсетивши на касније повлачење тужбе за ратну одштету, генерал Радиновић је навео главну последицу- отимање дела територије и стварање друге албанске државе на Балкану.

"Не верујмо у шарене лаже НАТО који извози крваву демократију", подсетио је генерал Радиновић. Силом нам је отет део територије. Албанци су формирали своју другу државу на туђој територији и ми њу не смемо никад да признамо.

Важно је знати, рекао је ген. Радиновић, да наша војска у рату није поражена. Резолуција 1244 гарантује суверенитет и територијални интегритет наше земље. Међутим, након 2000. године, наша држава је прихватила концепт "поражене земље". Послала је свој војни и полицијски врх у Хаг. На тај начин, држава је себе делегитимисала.

"Не верујмо у шарене лаже НАТО који извози крваву демократију", подсетио је генерал Радиновић. Силом нам је отет део територије. Албанци су формирали своју другу државу на туђој територији и ми њу не смемо никад да признамо.

http://www.slobodanjovanovic.org/2011/03/25/general-radinovic-nato-izvozi-krvavu-demokratiju/

„ОЛУЈА“ ИЛИ “БОНАЦА“?

„ОЛУЈА" ИЛИ "БОНАЦА"? Први пут у историји Хашког трибунала су на озбиљне казне затвора осуђени виновници злочина, чињених Србима

ГЛАВНА ТЕМА | Александар МЕЗЈАЈЕВ | 20.04.2011 | 12:23 0 коментара

Међународни трибунал за бившу Југославију Српска Крајина Хрватска Анте Готовина

Данас, 15. априла, Међународни трибунал за бившу Југославију је донео пресуду окривљеним Анти Готовини и његовим подређеним М.Чермаку и М.Маркачу, оптуженим за ратне злочине, учињене у време по злу познате војне операције са шифрованим називом „Олуја", до које је дошло у Српској Крајини у августу 1995. године. За четири дана хрватска армија је под командом наведених генерала потпуно „очистила" једну читаву српску државу – Републику Српску Крајину. Од разјарене хрватске армије било је принуђено да побегне 250.000 људи. Наведено суђење за Србе има посебан значај. То је једини предмет, који је вођен у Хашком трибуналу за злочине, чињене Србима, за које извршиоци све до сада нису ослобођени. Да се сетимо: више од 70% окривљених (а затим и осуђених) у Хашком трибуналу су били Срби. Тужилац МСБЈ (Међународног суда за бившу Југославију) поднео је мањи број тужби и против Хрвата, Босанаца, Македонаца и Албанаца, али је то било демонстративно и само када се радило о злочинима које су представници тих етничких група чинили против НЕ-Срба. У ситуацији, када су Срби били главна мета и главна жртва рата у бившој Југославији, таква политика главног тужиоца Хашког трибунала је добијала посебан значај. Циљ те политике је било правно потврђивање фалсификовања историје рата у коме су Срби, као, били не само главни агресори, већ међу њима и није било нешто посебно много жртава. Судије МТБЈ су ту своју намеру „достојно" окончале подношењем неколико тужби против не-Срба, ослободивши затим практично све оптужене. Такве су пресуде којима се ослобађају С.Халиловић и Н.Орић, а за смех је и пресуда Р.Делићу (која је уствари њега ослободила). Посебно се „истиче" образложење пресуде шефу албанских терориста - Армије за ослобођење Косова - Р.Харадинају. Њу не треба никада да заборавимо. Између осталог и зато што је и суђењем Харадинају, као и суђењем Готовини, судским већем председавао судија Алфонс Ори из Холандије, који се већ био истакао истрајним фалсификовањем рата у бившој Југославији, осуђивањем невиних српских лидера и ослобађањем најгорих џелата. И тако – пресуда је донета. Генералима Готовини и Маркачу је доказана кривица због вршења војних злочина и они су осуђени на 24, тј. 17 година затвора. Рекло би се да је џелате српског народа стигла заслужена казна. Међутим, постоји читав низ разлога због којих морамо да посумњамо у искреност Хашког трибунала, који је први пут у скоро пуних двадесет година признао кривицу лица, која су вршила масовне злочине против Срба. Прво – потпуно је оправдан трећи саучесник Готовине и компаније - генерал И.Чермак. Он, као, није имао пуну контролу над људима који су му потчињени. Уосталом, ослобођени су читавог низа оптужби и Готовина и Маркач, конкретно таквих, као што су „нељудски злочини" и „насилно истеривање цивила". Логика таквих оправдања је заиста за дивљење: као, цивили су сами бежали од армије, и нико им није насилно везивао ноге и руке, нико их није терао да напуштају своја села и градове. Важно је констатовати да суд није разматрао законитост саме операције „Олуја", већ се бавио само питањем да ли је у току те операције било злочина. То је један од највећих доприноса фалсификовању историје од стране Хашког трибунала. Јер сам акт казнене операције хрватских власти представља злочин против човечности. А судско веће је признало да је у току те операције било „изузетно мало" злочина против цивила, јер је број тих злочина вештачки у самој оптужници смањен (то јест суд их није разматрао у принципу!). Шта више, суд је одлучио да су генерали криви само по командној одговорности, односно не за сопствене злочине, већ за злочине које су учинили њихови подређени, конкретно сарадници одељења специјалаца. Међутим, поставља се питање: да није можда та специјална полиција сама осмислила напад на Републику Српску Крајину? Привлачи пажњу и закључак суда да је главни организатор и инспиратор злочина у вези са чишћењем територије био тадашњи председник Хрватске Ф.Туђман. Таква констатација је не само закаснела, већ и цинична. Па против Туђмана Хашки трибунал није никада подигао оптужницу, мада су докази за његову кривицу због вршења ратних злочина не само били добро познати, већ се сам Туђман јавно хвалио својим доприносом за исход рата! Исто то се односи и на тадашњег министра одбране и начелника генералштаба Г.Шушака и З.Червенка. И њихови злочини су били добро познати, али оптужнице против њих МТБЈ, без обзира на то, није подигао. Тако да су „открића" судија Трибунала, направљена почетком 2011. године - вештачка. Наведена открића МТБЈ пре личе на покушај да се пребацивањем на давно покојног Туђмана Готовина и Маркач оправдају, јер ће се тиме са њих скинути одговорност за нападе на цивиле. Тако да „строгост" судског већа, ако се мало боље погледа, изгледа као још једно, следеће по реду, лукавство Хашког трибунала. За најмасовнији прогон цивила у читавој историји од Другог светског рата, па до сада, учињен у невероватно кратком року, као кривци су означене укупно две особе, па и то, према Трибуналу зато што нису добро пазиле чиме се баве њихови подређени. При том ни подређени, све у свему, нису радили ништа што би било за осуду, осим што су мало пљачкали и убили само „неколико" (тако пише у пресуди) стараца (стварно су углавном убијали баш старе који нису могли, или нису хтели да беже од војске која је надирала). Ето таква ће, у историји коју пише Хашки трибунал, остати казнена операција против Срба. И тако је хрватска операција „Олуја", која је са Земљиног лица сатрла једну читаву српску државу, представљена од стране Хашког трибунала као „бонаца", „безветрица". А сурове казне за два бивша генерала овде представљају само маневар који треба да одвуче пажњу од нечег другог.

 

NEBOJŠA BAKAREC: VOLELI GA ILI NE, ALI NIKOLIĆEV PORAZ BIO BI I NAŠ NARODNI PORAZ

NEBOJŠA BAKAREC: VOLELI GA ILI NE, ALI NIKOLIĆEV PORAZ BIO BI I NAŠ NARODNI PORAZ

utorak, 19 april 2011 20:44

 

Greške SNS postaju nevažne jer smo došli dotle da se sudbina Srbije, sudbina nas građana, trenutno prelama u postupku Tomislava Nikolića i SNS

Petog februara i 16. aprila bio sam na mitinzima SNS. Imao sam više razloga za to. Prvo, podržavam svaki protest protiv režima i biću na ulici, uvek, za svaki slučaj. To radim već 21 godinu. Kao što sam bio na ulici 10. oktobra 2010. godine. 

Na aprilski miting sam stigao taman na vreme da čujem Tomislava Nikolića i najavu štrajka žeđu i glađu. Još pre početka mitinga čelnici SNS su napravili nekoliko krupnih grešaka, koje je razvoj događaja učinio irelevantnim. Prvu, više od dva i po meseca su najavljivali da se sa aprilskog mitinga neće razići. Druga greška je što su pozvali okupljene da se raziđu oko šest poslepodne 16. aprila. Treća greška je traženje da izbori budu raspisani u decembru umesto odmah. Na konferenciji za štampu SNS 2. februara Tomislav Nikolić je pred miting zakazan za 5. februar izjavio (citat preuzet sa sajta SNS): „Svima koje pozivamo na skup, a to su svi građani Srbije, poručujemo da dolaze da pokažu koliko nas ima koji smo ogorčeni, nezadovoljni, spremni da izvršmo promene u Srbiji, da istaknemo zahteve, da istakemo rokove i da tek posle toga, u zavisnosti od toga kako se vlast bude ponašala, prema našim zahtevima odredimo novo vreme za novi miting sa koga se nećemo razilaziti dok zahtevi ne budu ispunjeni. Biće to prilika da Beograd vidi kako izgledaju gandijevski protesti u Srbiji". Na pitanje o blokadi Beograda, Nikolić je tada odgovorio: „Ako vam nagoveštavam da ćemo organizovati novi skup za koji ćemo unapred reći da nećemo da se razilazimo dok ne ispune naše zahteve, za koji vam sada kažemo da će biti apsolutno miran i da ćemo da sedimo 15 ili 20 dana, to znači da u jednom velikom delu Beograda više neće biti saobraćaja i to je centar Beograda".  

DINAMIKA ŠTRAJKA Rekoh već, te greške danas postaju irelevantne. Štrajk žeđu i glađu ima svoju dinamiku, koja naglo raste sa protokom vremena. U subotu su neizvesnost i dinamika bili niskog intenziteta, što je razumljivo s obzirom da je štrajk tek počeo. Danas, četiri dana kasnije, dinamika je na eksponencijalno uzlaznom nivou, trenutno na nivou ozbiljne zabrinutosti za zdravstveno stanje Nikolića, na nivou velike napetosti zbog nepredvidivog razvoja događaja i zbog izuzetno iritirajućeg stava režima i mnogih medija. Ova napetost će rasti, a teško stanje Nikolića će biti drastično gore sa protokom sati. 

Te greške SNS postaju nevažne jer smo došli dotle da se sudbina Srbije, sudbina nas građana, trenutno prelama u postupku Tomislava Nikolića i SNS. Svaki poraz ili neuspeh Tomislava Nikolića će biti naš narodni poraz i neuspeh, a uspeh ovog odvratnog izdajničkog, kvislinškog i marionetskog režima. Svaka pobeda danas (ne mislim na eventualnu izbornu pobedu) ili uspeh Tomislava Nikolića će biti naša, narodna pobeda i uspeh, a poraz i neuspeh ovog odvratnog izdajničkog, kvislinškog i marionetskog režima. 

Stoga su ogavni i odurni postupci nekih medija, nekih stranaka i nekih ličnosti. Postupci B92, RTS, Blica, Politike, DS, LDP, LSV, SRS, Dragana Đilasa, Jelene Trivan, Nenada Čanka, Čedomira Jovanovića, Zorana Stankovića, Dragoljuba Mićunovića, Miroslava Gavrilovića i drugih. Gađenje izazivaju reči Dragana Đilasa u „Kažiprstu" B92, prilozi te televizije o bolnici u kojoj leži Nikolić, te stavovi ministra zdravlja. Sve te izjave zajedno insinuiraju da bi Nikolića na silu trebalo smestiti u neku drugu bolnicu i na silu mu davati terapiju. Pa tako nešto nije radio ni režim Slobodana Miloševića, a bilo je dosta štrajkova glađu. Milošević je abolirao Draškoviće u julu 1993. godine, posle diplomatske intervencije, ali i zbog štrajka glađu Draškovića i ljudi na Trgu Republike. Jednostavno, Milošević je morao da popusti i da dozvoli da bude poražen. Za razliku od njega Boris Tadić neće da popusti i neće da bude poražen. Boris Tadić će radije da vidi Tomislava Nikolića u grobu za Vaskrs 2011. nego da raspiše izbore na kojima će biti potučen. Boris Tadić će radije da vidi Tomislava Nikolića u grobu na Veliki petak nego da Srbiji da priliku da se izvuče iz agonije do koje ju je doveo njegov režim. Danas 2011. godine došli smo do apsurda, do veleobrta, do toga da je režim Borisa Tadića gori od režima Slobodana Miloševića. Da je Boris Tadić gori autokrata nego Milošević. Da je žuta banda, mnogo gora banda od one crvene. Ko je pre 20 godina mogao to prevideti? Niko. Demokratska stranka je napravila pun krug za 20 godina i 2011. godine postala gora od SPS iz 1991. godine. 

Da situacija nije tragična, smeh bi izazvale reči Miroslava Gavrilovića da štrajk glađu nije hrišćanski. Taj isti Gavrilović niti bilo ko iz SPC nije to isto rekao i vladici Filaretu kada je štrajkovao glađu pre nekoliko godina. Smeh bi izazvala i izjava evropskog komesara Štefana Filea da štrajk Nikolića nije evropski. Kada je Drašković štrajkovao glađu, to je bilo i svetski i evropski, i sa njim se solidarisalo pola Evrope.  

Povodom ove dve izjave nameću se pitanja režimu, Gavriloviću i Fileu, da li je hrišćanski i evropski da Srbija umire od gladi, da niko više ne može da živi normalno, da je Srbija raskomadana država, da je standard niži nego u Albaniji, da je hrana najskuplja u Evropi? To je po režimu, Gavriloviću i Fileu sasvim hrišćanski i evropski, a štrajk žeđu i glađu Nikolića nije? 

Nije naodmet pred Vaskrs setiti se reči Isusa Hrista o licemerima : 

"Teško vama, (...) fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli". 

„Teško vama (...) fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se Bogu molite dugo; zato ćete većma biti osuđeni". 

„Teško vama (...) fariseji, licemeri, što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde". 

„Teško vama, (...) fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote". 

„Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja": 

Kad već govorimo o štrajku glađu, prisetimo se nekih događaja. 

EVROPSKI ŠTRAJKOVI Dobrica Ćosić je smenjen 1. juna 1993. godine sa mesta predsednika SRJ. Sutradan se u Saveznoj skupštini dogodio incident kada je poslanik SRS, bivši bokser, „četnički vojvoda" Branislav Vakić nokautirao potpredsednika SPO, Mihaila Markovića. Više hiljada građana se tim povodom okupilo ispred skupštine da protestuje protiv toga. Građani su kamenovali skupštinu, u šta sam se i sam uverio na licu mesta. Intervencija policije je bila nemilosrdna, kao nikad do tada. U sukobima je poginuo policajac Milorad Nikolić, povređeno je mnogo ljudi a uhapšeno je više od sto osoba, među kojima i Vuk i Danica Drašković, koji su brutalno isprebijani. Posle zatvorske bolnice, prebačeni su na Neurohiruršku kliniku. Ovi događaji su izazvali pažnju međunarodne javnosti. U bolnici je Draškovića posetio i Patrijarh Pavle, ali mu nije dosolio ranu izjavom da je nehrišćanski štrajkovati glađu. Grčki premijer Konstantin Micotakis se pismom obratio Miloševiću. Oslobađanje bračnog para Drašković su tražili Klinton, Jeljcin, Mejdžor, Ćosić i drugi. Tadašnji portparol SPS, Ivica Dačić je dao sarkastičnu izjavu da bračni par Drašković ima bolju medicinsku negu od ostatka stanovništva u Srbiji. Danas je šef SPS Dačić izvukao pouke i sa uvažavanjem govori i sadašnjem lideru najjače opozicione stranke. Posebne napore uložio je bračni par Miteran. Sama gospođa Miteran je posetila Draškovića. Prvog jula Vuk Drašković je stupio u štrajk glađu. U štrajk glađu na Trgu Republike je 2. jula stupilo i pedesetak funkcionera SPO. Jedini štrajkač koji nije bio iz SPO je bio pisac ovih redova. Štrajkovali smo do 8. jula, do pobede, kada se saznala vest da će Milošević sutradan abolirati Draškoviće. Milošević je ukazom to i učinio. Tadiću ne pada na pamet da abolira Nikolića tako što će abolirati Srbiju i raspisati izbore. 

Pre toga, još 1991. neko vreme su u Skupštini Srbije glađu štrajkovali poslanici SPO. U Miloševićevo doba, ako me sećanje služi, kraće vreme glađu su štrajkovali i Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić. U vreme „Sablje" 2003. godine, u zatvoru je glađu štrajkovao Milorad Vučelić, ako se dobro sećam. Pre nekoliko godina na granici Srbije i Crne gore štrajkovao je i vladika Filaret. 

Najdramatičniju borbu za svoja prava i najdramatičniji štrajk glađu započeo je Vojislav Šešelj u neprijateljskom okruženju Haškog tribunala 10. novembra 2006. godine. Zbog idiotske odluke o nametanju branioca, stupio je u štrajk glađu. Drama je trajala 29 dana. Šešelju je život bio o koncu u decembru, kada je smršao više od 20 kilograma. Osmog decembra Šešelj je pobedio Tribunal i dozvoljeno mu je da se i dalje brani sam. 

Najpoznatiji svetski štrajkač glađu je svakako Mahatma Gandi. Irska republikanska armija je tokom svoje istorije najdrastičnije koristila štrajk glađu. Desetine pripadnika IRA je štrajkovalo glađu u britanskim zatvorima a mnogi su tom prilikom umrli. Poslednji put je to bilo 1981. u doba Tačerove, kada je 11 pripadnika IRA umrlo štrajkujući glađu. Prvi štrajkač je umro posle 46 dana, a poslednji posle 76 dana. 

Farsična je iznenadna i neviđena živost u predsedništvu Srbije, gde su mediji ničim izazvani hitro i hitno dojavili o drami u predsedništvu povodom Kosova. Na Kosmetu se ne dešava ništa, tim je apsurdnija bila strka u večernjim časovima ponedeljka, baš slučajno u časovima kada su se tamo okupili protestanti iz SNS. Kako su komični i jadni bili i Jeremić, i Bogdanović, i Stefanović. Pioni u marketinškom igrokazu koji su smislili Tadićevi spin-doktori. 

Posebno gnušanje u ovoj situaciji danas, u aprilu 2011. godine, izazivaju postupci i izjave Borisa Tadića. Prvo zbog sramne kampanje njegove stranke i medija pod njegovom kontrolom. Drugo, posle posete Nikoliću, on je odbio da raspiše izbore i izjavio da bi to bilo „uspostavljanje presedana u javnom ponašanju koji bi nas odveo na stranputicu. „Ako bi bio uspostavljen presedan, onda bismo se našli u nerazrešivoj situaciji", rekao je Tadić i poručio da Srbija ne može biti društvo „koje živi u iznudi". I opet da obrnemo stvar, po Tadiću, prihvatljivo je pravilo da Srbija umire ovih godina, i to po njemu nije neprihvatljiv presedan, već prihvatljivo pravilo. Za Tadića je prihvatljivo da Srbija bude društvo koje umire bez iznude opozicije (ali društvo koje umire ucenjeno od režima), a neprihvatljivo je da Srbija dobije nadu da preživi, makar to bilo iznuđeno od strane Nikolića.  

Tomislavu Nikoliću želim sve najbolje - da iz ove krize izađe neoštećenog zdravlja i da izbori budu raspisani odmah. 

Možda jeste čudno da su okolnosti dovele do toga da se sudbina Srbije prelama kroz sudbinu Tomislava Nikolića, ali Srbija je zrela za čudo - za nadu da bude spašena, makar to čudo bilo začuđujuće.

 

http://standard.rs/vesti/36-politika/7128-neboja-bakarec-voleli-ga-ili-ne-ali-nikoliev-poraz-bio-bi-i-na-narodni-poraz-.html

Aдвокат мр. Горан Цветић: УТЕРИВАЊЕ ЛУДИЛА

УТЕРИВАЊЕ ЛУДИЛА

 

Пише: адвокат мр. Горан Цветић

 

На дан митинга СНС 16. априла 2011. године видео сам нешто што ме је запрепастило. Видео сам човека са главом у тешком јарму, оном што га стављају воловима кад ору земљу. Са обе стране су висили тешки ланци. Ишао је тако тај човек улицама Београда, да бих га нешто касније у директном ТВ преносу БН телевизије видео испред саме бине. Призор је био невероватан, а моја размишљања да нешто ипак није у реду са животом у Србији – потврђена.

 

"Ах, па тај је био плаћен да то уради", рећи ћете ви, одмах додајући да Европа нема алтернативу. Али, они што су митинговали немају ништа против Европе. Они су дошли да вам кажу да овако више не иде. Дошли су да покажу да је живот у Србији тежак у сваком смислу.

 

Рецимо, оде један човек у ваш суд. Далеке 2000. године му, као сувласнику зграде у центру Београда, отеше његову половину поткровља од око 100м2 и направише пентхаус. Сваки лаик зна да поткровље представља заједнички део зграде, а заједнички делови припадају свим власницима станова. Ипак, ваши судови направише од чисте ситуације деценијски спор и пресудише у корист узурпатора. Не треба ни рећи да иза њега стоји једна ваша реизабрана "важна"особа. Она живи у том простору. Ко сме проив ње!? Кад судови више нису знали шта да измисле, набедише човека да је "немогуће да није ништа приметио да се гради од 1967. године"!? Као, није се на време противио градњи. А градња почела 2000. године! Човек пријавио радове грађевинској инспекцији, а кад ова није порушила објекат и поред донетог решења, он тужио. И онда му ваши судови отеше, за сада, његов део поткровља и не, нису га направили лудим. Урадили су нешто још горе: покушали су утеривање лудила у Србе. То је покушај кљукања лудилом директно низ гркљан. Срећом, шта то овај човек "није приметио" од 1967. године разјасниће управо Европа, и то Европски суд за људска права у Стразбуру. Јер, тај човек верује у Европу и нема ништа против ње.

 

Један други човек схватио да му је брат стар 84 године закључио уговор о доживотном издржавању са много млађом женом. То отужно оружје жена "копачица злата", тај уговор о доживотном издржавању, често закључен са људима који више и не знају шта раде, у овом случају је "закључен" са човеком који је био дементан, непокретан, срчани болесник без могућности операције због слабости организма. Једном речју, човек у отказивању свих виталних функција. Одмах дотрча једна од ваших судија у стан јадног старца да га овери. Мислим, "уговор". Човек после 2 месеца и 11 дана премину, Бог да му душу прости. Копачица злата на суду у спору за поништај тог уговора признаде да га је хранила и напајала шприцем. Доносила му је и сок од парадајза и јогурт "Сакуле" који је он, иначе, јако волео. Човек који је тужио чак доказа да је копачица са рачуна његовог брата подигла 10.000 евра, а да је све рачуне за режије плаћао заједнички рођак. Човек који је тужио обезбедио и геронтолошку негу, не знајући за "уговор". Копачица ништа, мало човека шприцала у уста. Онда након смрти човека који је у ствари њу издржавао она извади свој уговор. На суду изјави и да је од тих 10.000 њој "прималац издржавања" дао 6.000 евра "да иде у Бразил јер је тамо ваздух најсвежији". И шта уради ваша првостепена, тј. нижестепена судија? Она донесе пресуду у корист копачице. Утеривање лудила заиста...Ако не буде правде пред вашим судовима, Европа ће поново рећи своје. Јер и овај човек верује у Европу више него вама.

 

Нема дилеме да у Србији постоје судије које часно и стручно раде свој посао. Има и оних које случајно погреше. Али, има и оних који намерно греше и утерују лудило, чак и после реизбора који није окончан. Зашто то раде сопственом народу, можемо само замислити: "због Европе". То исто важи и за судске вештаке. Има оних који достављају налазе и мишљења у које не би поверовало ни дете од 12 година.

 

Са друге стране, када је један поштен вештак у шестој година трајања спора нашао да су два потписа на два примерка завештања једног лица фалсификована, један од ваших судија баш тада одлучи да прекине поступак. Пре тога, то никоме није падало на памет да учини. Прекид трајаше три године и поступак је сада у деветој години трајања. Виши суд рече да је прекид био безразложан. А када је надлежном тужилаштву поднета кривична пријава за кривично дело фалсификата, односно употребе лажне исправе као праве, тужилаштво ништа не уради - три године. И још увек није ништа урадило. Зашто ово утеривање лудила раде ваши судови? Могу само да претпоставим: из чисте љубави према Европи. Срећом, данас су медији интерактивни, па ће читаоци можда пожелети да у коментарима поделе са свима нама своја искуства покушаја утеривања лудила. Што се мене тиче, за све што сам навео имам доказе, па ако вас интересује да сазнате више, обратите ми се. Помоћи ћу вам да увидите колико проблема ћете имати да би увели Србију у Европу. Оно што вам не бих пожелео је да са једним од ваших европских партнера дођете у београдски Први основни суд у Устаничкој. Рецимо, човек има рочиште и пожели да оде у тоалет. Био би шокиран. Кажу да се култура једног народа огледа по томе какви су му јавни тоалети. Имао би ваш европски партнер шта да види: тоалет из 19. века у којем се и теткица крсти. Нема се пара, шта ћемо. Ни за папир, ни за сапун. Снажно, напред, европски...

 

Онда, након митинга бацих поглед на ваш српски СNN. Водитељке јавише да је г. Николић ступио у штрајк глађу и жеђу. Из очију им избија некакав саумоверени презир. Па оне су европејке. А вероватно је да немају никакво конкретно европско искуство, сем шопинга у Риму. Да оду у ту Европу да живе, вероватно би радиле у неком ресторану, пошто немају знање језика које би им пружило могућност да раде оно чиме се баве овде. У емисији "Вечита седељка" подсвесно доведоше Србијанку Турајлић, признаше да је стање у земљи "грозно", наместише да је јави г. Мићуновић, Вучић им изреплицира. Ништа не вреди. Уплашено, готово хистерично у вестима након седељке о г. Николићу почеше да извештавају као што прави СNN извештава о Гадафију. А колико у марту, набедише г. Коштуницу да је учествовао у завери да се ликвидира бивши премијер!? У емисији "Наша приватна ствар" доведоше нека два курајбера који се без икаквог околишавања, у дискусији за "округлим" столом, сложише да се "Коштуница зајебао што се удружио са земунским кланом да рокне премијера". Био сам шокиран. Ћутао сам, али више не могу јер сам видео оног човека са јармом кога ни једна телевизија у вашој демократији више не сме да покаже. Ваш СNN очигледно третира опозиционе лидере као да нису Срби. Јако ме чуди да г. Коштуница није тужио за повреду права личности. У Европи би за такве оптужбе добио вишемилионску одштету. Мислим у еврима. Уредник телевизије који то пушта делује као дављеник који неће ништа више у животу радити ако ви не победите на изборима. Свашта. А при томе народ који неће гласати за вас, а то је много људи, третира као идиоте.

 

Ма шта то овај хоће да каже, питате се? Хоћу да кажем да сам 100 пута већи Европљанин од вас. Образовао сам се у Британији, живео тамо преко једну деценију. Имао сам част да изађем на сцену лондонског Royal Аlbert Hall-a и поклоним се Лорду Флауерсу, тада проректору лондонског универзитета и примим часно зарађену магистратуру. Таквих има још овде, али се држе негде по страни пошто су прави Европљани. Немојте продавати овом народу непоштење и облачити га у европску одору. У Европи суђења не трају 100 година. У Европи, рецимо Енглеској, би неке од ваших  судија биле изопштене за сва времена због покушаја утеривања лудила народу. Немојте звати ваше психологе и психијатре на ваш СNN да ми објасне шта је рационално или ирационално: оно што они не виде или неће да виде је да је српски народ у психичком стању у коме су људи због ваших неправди које му се чине погрешно окренули агресију један против другога. Када се деле саднице јапанске трешње или, само ако могу неког да прескоче у реду у самоуслузи, људи хоће само да нешто ућаре јер су ојађени. Али су и сами криви јер не показују довољно солидарности.

 

Уста су вам пуна људских права, а у Стразбуру сте се од 50 тужби наших грађана одбранили у само два предмета. Европа тек треба да одлучи о 5.000 притужби наших људи у Стразбуру. Људска права? Сваки правник зна да је избор лекара ствар сваког пацијента. Један од ваших бивших министара се оперисао у Немачкој и ја немам апсолутно ништа против тога. Напротив. То је његов новац, његова приватна ствар. А сада ви нападате избор лекара који је учинио Томислав Николић. Нападате чак и Беградски клинички центар.  Која је то мржња ушла у вас?

 

Овај народ некако живи, бори се и плаћа порезе. За узврат хоће и уређену правну државу. Од пореза се граде и школе и болнице. Чак и оне психијатријске. Шко рече велики Боб Марли, постхумно одликован у УН као један од највећих бораца за људска права: "Градимо вам школе и луднице, да би нас правили будалама" (pesma"Chase Those Crazy Baldheads" sa albuma "Rastaman Vibration", 1976).

 

Схватите ово како год хоћете и назовите ме каквим год именом хоћете. Рецимо, назовите ме џедајем. Или ме "погрдно" назовите патриотом. Онда додајте ту вашу омиљену изреку коју ових дана као мантру понављате да је "патриотизам уточиште највећих хуља". Али, заборавили сте да постоји и англо-саксонска изрека која афирмативно каже да је "неслагање највиши облик патриотизма" ( "Dissent is the highest form of patriotism"). Нисам члан ни једне партије, већ само човек који жели да институције система функционишу. Учествовао сам и у одбрани Слободана Милошевића, али сам заступао и неке ваше истакнуте личности, као прави професионалац који не мари за политичку припадност када се за људе треба борити. Зато овај чланак немојте схватити као подршку било којој партији, већ оном човеку са јармом.

 

Извршили сте колапсирану реформу правосуђа коју сада надгледа Европа. Као да сте протекторат. А међу реизабраним нема храбре истражне судије Данице Максимовић са КиМ, која је радила истраге у Клечкој и Рачку, под кишом метака, кријући се иза борних кола. То су јој ваљда  "лоше препоруке" за реизбор. То у Европи не би могло бити, јер би госпођа Максимовић била третирана са поштовањем. Сад истрагу о Клечкој уместо ње ради ЕУЛЕКС. Баш њу сте нашли да не реизаберете, а реизабрали сте неке које од правосуђа направише бизнис. Ко више да.

 

Институције система не функционишу како треба и за њихов опоравак се борим. Зато сам ја више за Европу од вас који хоћете вашим напуцаним уснама да убедите овај народ да европејство чине себичност, безакоње и безвлашће. За вас је све "ми" и "они" као да нисмо један народ. Можете ме мрзети, можете волети, у шта сумњам, али ја вам говорим истину.

 

Milorad Vučelić - Miting i izbori

Извор : недељник „ПЕЧАТ" бр. 161, 15.04.2011.

Милорад Вучелић, главни уредник

Митинг и избори

Нема готово никакве сумње да је народ постигао највиши могући степен
сагласности да се у Србији очајно живи и да се морају одржати ванредни
вишестраначки избори и да се што пре мора променити један од најгорих режима
у њеној историји. Тај консензус је остварен. Са друге стране, политичке
странке у Србији постижу све шири консензус да се мора по сваку цену добити
статус кандидата за ЕУ и да је то смисао и разлог постојања српског народа и
његова „историјска шанса".

Како помирити ова два консензуса са митингом 16. априла, или са митинзима
уопште?

Истинољубивост и логика ситуације намећу следећа решења: одржати два
митинга. Један опозициони, народног незадовољства и протеста, а други
режимски као подршку кандидатури. Па да видимо ко је и за шта. Или одржати
један једини прави свенародни митинг подршке кандидатури да се стопе народ и
највећи број политичких странака, ако је то могуће, и да се онда са
милионског скупа пошаље јасно, гласно, одлучно и јуначки, како и доликује
српским политичким гмазовима, питање у Брисел - када и како одржати изборе у
Србији. Нека се неко коначно испрси на свенародном збору, одазове на зов
дужности, и нека гласно са српским барјаком у руци, а историјски непознато,
пред народом каже: „Ево мене, ево вас, па нека нам каже Брисел шта нам је
чинити"!

Што да се ми мучимо и предано одговарамо на њихове упитнике, нека и они нама
једном нешто одговоре. Што пре стигне одговор, пре ћемо се разићи и сачекати
мирно датум избора и кандидатуре. Не треба више да се самопонижавамо и
погађамо као на неком сметлишту о датуму избора. Боље је да нас само странци
понижавају.

Већини политичких странака у Србији време ионако ништа не значи. Понашају се
тако као да га Србија има напретек. Да ли ће са оваквим режимом избори бити
за осам месеци или годину дана њима је, што се исхода тиче, свеједно.
Опозиција зна да је режим пропао и да нема никаквих могућности да се
опорави. Даје им као у шаховској партији топа и даму форе. Пешаци су ионако
већ жртвовани. Власт то такође зна, али не пушта власт из руку и по сваку
цену је одржава и бије се да на њој остане што дуже, продајући део по део
државне имовине („Телеком") и територије (Косово и Метохију), и као да је
сишла с ума урла: „Кандидатура, кандидатура", и да прво „урадимо посао". Они
су из голог интереса и заслепљености сишли с ума и то разумемо, али што
утерују народ у ту лудницу? Или стварно мисле да је српски народ луд, па да
не види да су они потпуно неспособни за ишта што би било од користи за
Србију.

У београдској јавности се од великог броја јадних и чемерних аналитичара,
иначе, ствара посебно мњење како је прави и истински задатак режима да води
народ путем којим он изричито неће да иде. По тој гмазовској и подрепашкој
идеологији што се више ради против народне воље и интереса, то боље по народ
и то је већи доказ одговорности политичке елите. Не треба предводити народ
на путу који је сам изабрао и ту показивати своју државничку вештину и
политичко умеће („Ко на брду ак' и мало стоји више види..."), већ га треба
водити тамо где он неће и што он то више неће то је све већи и једини доказ
исправног понашања режима. Челници режима се крајње дрско, безочно и
отворено хвалишу тиме да оно што чине за побољшање њиховог живота
кандидатуром „грађанима не значи много"!

Што ненародније понашање политичке елите, то боље по нарол. Има ли бољег
доказа за важење оваквог гесла од ријалити шоуа и упорног понављања и
наметања става да је српски народ баш такав какав се тамо види, да смо
наводно сви „ми" такви и да немамо право да се љутимо што гледамо себе. Онда
наша политичка елита мора, наравно, бити друкчија од таквих „нас"... А пошто
режимских репова данас има много тако се множе и подрепашки аналисти н
аналитичари, па се стиже и до вишегласја, плурализма и медијске шароликости
која покушава да потпуно сатре и рад и учинке критичког јавног мишљења.

А народ? Нека издржи! Где је осам месеци ту је и годиница, па гласајте ако
претекнете.

Али, треба се оканути логике и суморне анализе јер се у јавном животу морају
емитовати и наде и извесна, ако не и велика, очекивања. Режим у Србији је
једноставно речено нелегитиман и то мисли две трећине грађана ове земље.
Смешни су покушаји овога режима и његових гласноговорника да се сада
напрасно сакрију и повуку у легалне и уставне оквире, и тако бране своје
бусије власти и већ три године демонстриране властодржачке осионости и
обести. Касно је за то да се председник Србије накнадно повлачи у уставне
оквире своје функције, да се од нејаког Цветковића накнадно после три године
прави енергични премијер, касно је да се од катастрофалне владе
реконструкцијом ствара привид пристојне владе, да се Скупштина претворена у
лошу карикатуру парламента и прћију владајуће купљевине, направљене с коца и
конопца, претвара у демократски парламент у којем се решава судбина владе.

Једино „легитимистичко" упориште српског режима је „кандидатура". Дакле,
једини легитимистички ослонац се налази изван ове државе и народа који у њој
живи. Па сами просудите и пресудите о каквом се легитимитету ту ради и
каквој држави.

Када власт постигне овај степен нелегитимности, а која од самог почетка
почива на голом фалсификату и крађи изборне воље грађана, она се мора
сменити и морају се у ту сврху што пре или одмах заказати ванредни избори.
Резултати постојања ове влале су напросто погубни по Србију и српски народ.
Створена на фалсификату и одлуком страних представника она је радила против
интереса Србије и оправдала је очекивања положена у темеље њеног стварања.

Има у трогодишњем трајању Владе и разлога за задовољство бар постизањем
неких рекорда. До сада је, наиме, забележено и остало запамћено да је
најдужи лет кокошке трајао 13 секунди...

Ванредне парламентарне изборе одмах би расписала свака власт којој је
преостала и мрва савести и одговорности. Избори на сасвим одређен начин и
демократски каналишу незадовољство и велике напетости у народу. Енергија се
усмерава на изборе, сви актери се труде да ураде што боље свој посао и
пробуде већ усахла очекивања у народу. Смена власти доноси извесну наду.

И тако са оправданим очекивањима идемо у сусрет великом народном митингу 16.
априла у Београду. Све оне који долазе да подрже њихове захтеве када се
врате својим кућама очекује питање :

Имаш ли нешто што би вредело испричати?

Štrbac: Šamar za politiku Hrvatske

Štrbac: Šamar za politiku Hrvatske

B92 - 15.04.2011 21:49

BEOGRAD - Direktor dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac ocjenio da presude hrvatskim generalima predstavljaju "šamar za politiku Hrvatske".

Štrbac je gostujući u Vijestima B92 izjavio da će presuda hrvatskim generalima istaći neophodnost "revizije hrvatske istorije".

Tribunal će uputiti poziv pravosuđu u Hrvatskoj i regionu da se i ostali članovi tog udruženog zločinačkog poduhvata procesuiraju.

"Presuda, takođe, mora i da neminovno navede Evropsku uniju na preispitivanje toga da li je Hrvatska sa ovako teškim teretom spremna da uđe u zajednicu demokratskih država, a biće i jak vjetar u leđa kontratužbi Srbije za genocid nad Srbima do 1991. do 1995. godine", kazao je Štrbac.

Štrbac je istakao da je najvažnija kvalifikacija presude sadržana u definisanju krivičnog djela kao udruženog zločinačkog poduhvata na čijem je čelu bio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman i koje je sprovedeno u cilju protjerivanja srpskog stanovništva iz Kninske krajine.

"Presuda ide u dva smjera, u prvom je usmjerena ka osuđenim generalima, koji će ispaštati, a u drugom prema hrvatskoj državi, posebno rukovodstvu koje je napravilo tu državu", naveo je Štrbac.

On je ocjenio da takva odluka Haškog tribunala predstavlja "dobru osnovu" kako bi Srbi prognani iz Hrvatske brže i lakše povratili lična, imovinska i politička prava koja su im oduzeta i uskraćena nakon akcije hrvatskih oružanih snaga "Oluja".

Štrbac je naveo i da će današnje presude nekadašnjem hrvatskom vojnom vrhu dovesti u pitanje legitimnost proslave 5. avgusta kao hrvatskog državnog praznika Dana pobjede i Dana domovinske zahvalnosti.

Ignjatović: Važnost definicije "zajedničkog zločinačkog poduhvata"

Šef vladine Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović istakao je važnost odluke suda koji je utvrdio da je postojao zajednički zločinački poduhvat da se Srbi proteraju iz Hrvatske.

"Poznata je činjenica da je iz Hrvatske 1995. godine, u akciji 'Oluja', prognano preko 200.000 Srba, da su se dogodili mnogi zločini, uništavana imovina i van vojne potrebe", rekao je Ignjatović i naveo da je stoga ishod ovog postupka bio očekivan.

Vekarić: Presuda bitna pre svega zbog žrtava

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je da je haškom presudom generalima hrvatske vojske, akcija "Oluja" dobila pravosudnu istinu koja je, pre svega, važna za žrtve tog ratnog zločina.

Vekarić je za B92 rekao da je "Oluja" kao dan pobjede u Hrvatskoj i dan tuge u Srbiji, dobila parvosudnu istinu i kvalifikaciju i to je, pre svega, važno za žrtve zločina, odnosno, kako je naveo, civile koji su rješili da ostanu nakon povlačenja srpskog stanovništva.

"To je zločin za koji do sada nije dat pravosudni odgovor", rekao je Vekarić navodeći da je od devet tačaka optužnice koje se odnose na Gotovinu sud usvojio osam i da je veoma značajno da je predsednik jedan države predstavljen kao dio zločinačkog poduhvata.

 

http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Strbac-Samar-za-politiku-Hrvatske-86455.html

Коме је корисно независно Косово?

| Вести | 14.04.2011 | 22:08 0 коментара

Косово и Метохиjа

Власти Косова намеравају да позову своје западне савезнике да предузму додатне напоре на лобирању самопроглашене независности Приштине. У те сврхе влада Хашима Тачија позвала је да се у Вашингтону одржи угледна међународна конференција. Одговарајући договор био је постигнут у среду у току преговора Тачија са директором Програма нових европских демократија вашингтонског Центра за стратешка и међународна истраживања Јанушем Бугајским. У изјави објављеној после састанка, указује се да су се стране договриле да приступе организацији међународне конференције у Вашингтону у скорије време у циљу увећања броја држава које признају независност Косова и привлачења нових страних инвестиција. Мишљење нашег коментатора Петра Искендерова. Како је истакао косовски лист на албанском језику Експрес, Тачијев кабинет на овај начин намерава да реализује свој главни приоритет – да осигура више признања за Косово. Мисли се ипак да је реч о глобалнијем сценарију – покушају да се од међународне заједнице издејствују конкретне обавезе у плану подршке Косова у условима све већег раскола о датом проблему у Европи. Последњих дана тема Косова све чешће се подиже на кључним европским форумима – ипак првенствено у негативном упозоравајућем аспекту. Европљани се све више плаше понављања косовског сценарија у кризним жариштима Северне Африке и Блиског Истока – и пре свега у Либији. О томе је између осталог директно говорио на састанку министара иностраних послова држава чланица ЕУ 12. априла у Луксембургу шеф финске дипломатије Александер Стуб. Он је признао да дешавања у Либији и око ње њему све више личе на војну операцију НАТО-а против Југославије 1999. године. Ипак Европа данас са све већом забринутошћу гледа на Косово не само због застрашујућих паралела са другим конфликтним регионима, већ и због отворене саботаже покушаја истраге злочина у покрајини од стране приштинских власти. Тако косовска полиција није допустила средином марта међународним истражитељима ЕУ да ухапсе једног од осумњичених – високог полицијског функционера Нежмија Краснићија и ствар је мал те не стигла до оружаног конфликта. Слична ситуација чини још проблематичнијом истрагу главних оптужби које је истакла ПССЕ, између осталог о умешаности самог Тачија и његовог окружења у трговину људским органима, шверц наркотика и оружја. Слична ситуација ствара непосредну претњу по читаву Европу, ако се узме у озбир да новац од наркобизниса традиционално одлази на финансирање тероризма – подвукла је у разговору за Глас Русије сарадник Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Ана Филимонова. Испоруке наркотика преко територије Косова су просто чудовишне и износе око пет тона месечно – такве цифре наводе међународни експерти. Зато претња од диверзантско-терористичке активности у Европи потиче управо од стране самопроглашене косовске државе и снага и структура Запада које је подржавају. Даља политичка и финансијска подршка косовске независности од стране европљана ће само повећавати степен дате опасности. Не чуди што главни је главни лоби Косова амерички, који прати сопствене политичке циљеве. Између осталог планове слабљења саме Европе. http://serbian.ruvr.ru/2011/04/14/48957305.html