Москва: Кфор не може силом на Србе

Москва: Кфор не може силом на Србе

среда, 05 октобар 2011 19:58 агенције/МОНДО

 

Кфор нема права да примењује силу на Косову против српског становништва, јер то противречи мандату који им је поверен од УН, саопштила је данас званична Москва. Како је на брифингу у Москви рекао званични представник руског Министарства иностраних послова Александар Лукашевич, "насилне акције помоћи имплементацији законодавства тзв. републике Косово не координирају са повереним мандатом Савета безбедности УН о међународном присуству и крше принцип статусне неутралности", пренео је Итар-Тасс.

Лукашевич је истакао да је Русија више пута на различитим нивоима упозоравала на опасност од једностраних акција које имају циљ да ставе под контролу Приштине администравину линију са Србијом и на прикључење Кфора и Еулекса тим акцијама.

"Партнери нису желели да послушају руска упозорења да ће покушаји да се подстиче приштинско руководство довести до озбиљних компликација", нагласио је представник руског МИП-а.

Лукашевич је рекао да примена силе Кфора против српског становништва изазива озбиљну забринутост.

"Резултат отварања ватре војника НАТО-а био је знатан број рањених", навео је представник званичне Москве.

Министри одбране НАТО-а расправљају у Бриселу о Косову, уз оцене да је ситуација "забрињавајућа", како је то закључено и у њиховом сусрету пре заседања с командантом Кфора Ерхардом Древсом и у разговору видео-везом са шефом Еулекса Гзавијеом де Марнаком.

Уочи министарског састанка је речено да ће они нагласити решеност снагас Кфора да одрже безбедност и заштиту свих људи, имајући у виду да последњи догађаји показују да тамо још није искључено нагло заоштравање, како су то пренели извори у седишту НАТО-а у Бриселу.

У разговору са заповедником Кфора и шефом Еулекса више министара НАТО-а ставило је до знања да се мора брже политички решавати проблем на северу Косова, уз став да Кфор не треба да дуже обавља задатке које би пре требало да врши полиција Еулекса.

Према дипломатским изворима у НАТО-у, више министара су нагласили незадовољство због тога што, како то они сматрају, власти у Београду "у најмању руку не обесхрабрују Србе на северу Косова у постављању барикада".

Генерални секретар Атлантског савеза Андерс Фог Расмусен је, најављујући заседање министара одбране НАТО, рекао да ће Кфор "наставити да делује непристрасно и користити нужну минималну силу, али да има право на самоодбрану".

"То се и догодило", по речима Расмусена, "управо 27. септембра".

Расмусен је додао да "не види потребу" за посебном истрагом о употреби силе Кфора на северу Косова, рекавши да је о томе разговарао са српским председником Борисом Тадићем, који је тражио истрагу због тога што је Кфор пуцао у српске цивиле бојевом муницијом.

 

http://in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/11438-moskva-kfor-ne-moe-silom-na-srbe

Дачић није могао да прећути да неко дође и држи Србима лекције да је Косово независно

 

Игор Гојковић

4.10.2011, 15:21

 

Photo: EPA

Оштра полемика око статуса Косова и Метохије распламсала се у понедељак на Самиту Србија - Европска унија у београдском хотелу Хајат између аустријског државног секретара Волфганга Волднера  и министра полиције Србије Ивице Дачића. Волднер је усред Београда рекао да је независност Косова реалност, да подела није опција, и да Србија треба да добије статус кандидата за чланство у ЕУ и датум преговора, али да је неопходно да претходно реши територијални конфликт са суседним државама, а Дачић му одмах узвратио.

Ви говорите о реалности и стварности независности Косова и о томе да подела Косова није опција. А да ли сте некад рекли да подела Србије јесте или није опција?    Ја бих желео да Вас подсетим да је прво Србија подељена, па сте онда тек дошли до става да нема даљих подела. Прво су границе Србије промењене, па се онда рекло да нема даљих промена. Албанци нису желели да живе у држави Србији. У реду. Ја њима то право признајем. Али ни Срби не желе да живе на независном Косову! Ја очекујем да Ви, као демократа, то исто право и њима сада признате. Али Ваша оцена да су за ситуацију на северу Косова криви криминалци и екстремисти, је апсолутно нетачна. Те Вас ја молим да се консултујете са Вашим полицијским структурама, које ће Вам лепо објаснити  о постојању албанске мафије, наркомафије, која је најјача у Европи, преко које иде две трећине наркотика у Западну Европу. Криминал на северу Косова је дечија игра у односу на криминал у Приштини.   Шта   треба,  да Хашим Тачи војно нападне и освоји север Косова, и ми да аплаудирамо и да кажемо   „све ћемо то да прећутимо, само да бисмо ушли у Европску Унију!" Није тако! Реалност на Косову је следећа, господине. Подела Косова, подела Србије је изазвала да Срби не желе да живе на Косову. Ви говорите о стварности независности Косова, а ту постоје два Косова  - српско и албанско.

 У публици Економског самита седео је и амбасадор РФ Александар Конузин, који овога пута није морао да реагује и брани ставове Србије у вези с Косовом, као недавно на Нато скупу о глобалној безбедности, када је једини стао у одбрану Србије и Косова и запитао присутне у Дому Војске у Београду има ли међу њима уопште Срба.
Сада је то учинио Дачић рекавши да сада не би морао амбасадор Конузин да реагује, реаговаћу он, додавши како мисли да није миљеник Брисела, али и да не жели то да буде, већ миљеник Србије, и да никако није могао да прећути да неко дође и држи Србима лекције да је Косово независно.

http://serbian.ruvr.ru/2011/10/04/58146762.html

Штрбац : Доста је само Србија судила "злочинцима"

Штрбац : Доста је само Србија судила "злочинцима"

уторак, 04 октобар 2011 19:13 ВЕСТИ

Србија би требала по принципу реципроцитета да одговори на одлуку владе у Загребу да усвоји закон којим се не признају српске оптужнице и други правни акти који се односе на период ратних деведесетих година.

"Како Загреб једнострано раскида споразум два тужилаштва из 2006, нормално је да наши имају пуно право да поступе исто, односно да не поступају по списима и оптужницама хрватског правосуђа. Ја очекујем да се узврати истом мером, баш као што смо то урадили контратужбом на хрватску тужбу за геноцид" - каже за Вести Саво Штрбац, директор Документационог центра Веритас.

Судећи по изјавама српских званичника није извесно да би таква контрамера могла да уследи из Београда.

"Хајде да поставим хипотетичко питање, замислите да сада Србија реципрочно опет реагује на предлагање оваквог закона и да прогласи ништавним одлуке хрватског правосуђа из периода Туђманове владавине на пример или тако нешто. Регионална сарадња се враћа на почетак, ратни злочинци ће имати прилику да се сакрију иза барикада својих граница, и све оно што смо радили успостављањем добре регионалне сарадње са рецимо Државним одвјетништвом Хрватске, спровођења принципа спречавања некажњивости починилаца ратних злочина враћа се на почетак" - изјавио је заменик тужиоца за ратне злочине Републике Србије Бруно Векарић.

Осим недавно прослеђених оптужница против 44 Хрвата за злочине у Вуковару, хрватска страна заправо и није имала посла по захтевима српских колега, док је обрнуто било много више случајева када је српско тужилаштво деловало по списима и доказима хрватског тужилаштва. У томе треба и тражити објашњење става председника Хрватске Иве Јосиповића да је закон на којем је инсистирао владајући ХДЗ био заправо непотребан.

Српско и хрватско тужилаштво за ратне злочине потписали су 2006. године споразум о сарадњи у прогону учинилаца кривичног дела ратних злочина против човечности и геноцида. Тај договор је био изнуђен чињеницом да обе државе нису дозвољавале изручење својих држављана, па се због тога приступило варијанти да се пред домаћим судом процесуира осумњичени или оптужени за ратне злочине, а по списима односно оптужници друге државе.

Хомен: Предизборни потез ХДЗ-а

Државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен сматра да је овај закон само део предизборне кампање, о чему, како каже, јасно говори и чињеница да Хрватска до сада није морала да поступа по оптужницама из Србије.

"Kао што је било проблематичних оптужница из Србије, далеко више их је било из Хрватске и у том смилу треба да седнемо да разговарамо и да кажемо: Овде има доказа, овде нема доказа'. Ако има доказа, хајде заједно да гонимо" - истиче српски званичник, не наговештавајући могућност реципроцитета.

 

"Granice Kosova moguće je menjati"

"Granice Kosova moguće je menjati"

Izvor: Blic

Beograd -- Britanski ekspert za međunarodne odnose Džejms Ker Lindzi kaže da "ako Beograd iznese dobar plan" moguća je promena granica i sever Kosova u sastavu Srbije.

Postoje dve realnosti na terenu - jedna je da je Kosovo nezavisno, a druga da se Srbi na severu Kosova protive kontroli vlasti iz Prištine, rekao je Lindzi i ocenio da je tu moguće naći kompromis.

Ako Srbija mora da prihvati nezavisnost Kosova, onda Priština mora da prihvati da je sever deo Srbije. Direktne posledice odbijanja kompromisa snosiće Srbija i Kosovo, a ne SAD ili Rusija, kazao je Lindzi.

Ovaj profesor na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, koji je nedavno u Beogradu promovisao najnoviju knjigu "Kosovo - put ka osporenoj državnosti na Balkanu", objasnio je da države koje ne trpe direktne posledice svojih odluka mogu da zauzimaju tvrde stavove, ali da odbijanje kompromisa najviše pogađa Srbiju i Kosovo.

"Ako Beograd iznese precizan i dobar plan, verujem da bi ih to navelo da se preračunaju koliko bi ih koštalo održavanje vlasti Prištine na severu, plaćanje mirovnih snaga koje bi dugo morale da budu stacionirane na severu", rekao je Lindzi.

Prema njegovim rečima, postizanje dogovora sa Beogradom bi rešilo mnoge probleme poput toga da Kosovo dobije priznanje u međunarodnim institucijama.

"Kosovo bi tako prevazišlo pravne probleme, a Albanci sa Kosova bi mogli da učestvuju na Olimpijskim igrama. To su stvari koje znače u svakodnevnom životu jer su u pitanju pravi simboli nezavisnosti, a Kosovi ih sada nema", kazao je Lindzi.

"Postoji mogućnost da se promene granice i da se sever Kosova pripoji Srbiji. Nema nikakvih odredaba u međunarodnom pravu koje bi sprečile neku državu da pregovara o promeni granica i da nezavisnost jednom delu svoje teritorije", ocenio je Lindzi.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=10&dd=03&nav_id=546379

MIRJANA BOBIĆ-MOJSILOVIĆ: DAČIĆEVO PRIZNANJE DA JE SRBIJA ZEMLJA NA UMORU

MIRJANA BOBIĆ-MOJSILOVIĆ: DAČIĆEVO PRIZNANJE DA JE SRBIJA ZEMLJA NA UMORU

nedelja, 02 oktobar 2011 11:22

U toj zemlji ništa ne funkcioniše, nezadovoljstvo je na svakom koraku - mi sedimo na buretu baruta

Ivica Dačić, ministar policije, ličnost je nedelje - zabranio je održavanje gej parade i svih drugih masovnih skupova u Beogradu, obrazlažući svoju odluku visokim bezbednosnim rizikom. Dačić je lepo objasnio da neće dozvoliti nerede, rušenje Beograda, nasilje ili ne daj bože mrtve, a da su psi nasilja, sa svih strana, spremni da održavanje gej parade iskoriste za sveobuhvatno razvaljivanje sistema. Iako će mu, bez sumnje, ovaj potez značajno podići rejting među biračima (a dodaju li se tome i njegove nedavne izjave o Kosovu, njegovi stavovi oko ulaska Srbije u EU i nepreglednim ucenama kojima je Srbija izložena od strane Brisela) i iako, bar kako sada stvari stoje, Dačić ima čemu da se nada u pogledu vlastite političke budućnosti - jer je jedan od retkih ministara koji u poslednje vreme govori ono što većina u Srbiji želi da čuje, ministar je, i nehoteći, rekao i nešto neverovatno.

Obrazlažući detaljno bezbednosne rizike zbog kojih zabranjuje gej paradu, Ivica Dačić je, u stvari, sačinio bolno tačnu kritiku vlade.

Ispostavilo se da je Ivica Dačić održao kratki čas političke anatomije, a da toga možda nije bio ni svestan. Bio je to čas anatomije, bez anestezije.

Dakle, gej paradu bi za pravljenje nereda iskoristili - huligani, ekstremističke organizacije, siromašni, gladni i ojađeni ljudi bez posla i bez nade; pljačkali bi radnje, i palili bi javne garaže; na udaru bi bile institucije sistema - verovatno zgrade Skupštine i predsedništva; takođe, ljudi ojađeni zbog situacije na Kosovu, mogli bi da krenu na strane ambasade - ogorčeni zbog odnosa Kfora prema Srbima i najnovijeg nasilja na severu Kosova; ljudi ogorčeni odnosom Evrope prema Srbiji, ali i odnosom Srbije prema Evropi. Dodao je još i nacionalne tenzije u Temerinu na relaciji Mađari - Srbi, i veoma vruću situaciju u Sandžaku. A sasvim je decidirano rekao da bi u naletu nezadovoljstva na udaru mogla ponovo da bude i televizija.

Mada to nije izgovorio, jasno je da je Dačić mislio na one kojima je muka od kobajagi pregovora sa Prištinom, kojima je muka od izjava Jadranke Kosor, od Haga, Velikog Brata, novih zakona, poskupljenja. Na sve to treba dodati razularene navijače, gladne studente, kriminalne grupe, i, naravno, stranke koje u haosu na beogradskim ulicama vide svoju šansu za brzometno skupljanje političih poena. Možda je neko računao sa tim da bi održavanje ove parade bio idealan talon za rušenje vlade, uvođenje vanrednog stanja, ili totalno razvaljivanje Srbije.

Šta god da je od svega ovoga u pitanju, ili sve to zajedno, Dačić je kratkoročno spasao Srbiju, primajući na sebe teško breme optužbi od LGBT populacije i njima srodnih političkih krugova da je njegov potez nacistički.

Ali, poenta je na sasvim drugoj strani.

Dačić je, za one koji znaju da čitaju, u stvari rekao - Srbija je zemlja na umoru. U toj zemlji ništa ne funkcioniše, nezadovoljstvo je na svakom koraku - mi sedimo na buretu baruta. Siromaštvo, glad, nezaposlenost, beznađe. Propast ekonomije, pad standarda, propast spoljne politike. Propast sna o Evropi i našoj sreći sa njima. Propast ideje o međunarodnoj pravdi. Ogorčenost javnosti pred besomučnim evropskim bičevanjem - bez obzira na to da li se radi o pucanju na Srbe na Kosovu, ili o podršci gej paradi.

U svom ekspozeu za javnost, Ivica Dačić je, čuvajući ono malo mira što nam je još ostalo, napravio zapravo crni bilans Srbije, podvukavši crtu za porazni račun našeg napredovanja ka svetloj budućnosti. Kao da se kandidovao za vođu opozicije.

Razlozi zbog kojih je zabranjeno održavanje bilo kog javnog skupa, danas, potpuno su na mestu. LGBT populacija je žrtveno jagnje - i sa zabranom održavanja gej parade, isto je kao i da se, u ovim političkim okolnostima, održala.

Dačić nas je privremeno sačuvao od haosa, srče, nasilja i žrtava, ali ne može da nas sačuva od naše sudbine.


Izvor Večernje novosti, 02. oktobar 2011.

 

Мирослав Лазански

Јариње у Вијетнаму

Као да сањам и гледам на ТВ-у призоре из вијетнамског рата, када је моја генерација због таквих слика протестовала на улицама југословенских градова против Јенкија

Зелени шатори на пропланку оивиченом густом, још увек зеленом шумом на оближњим падинама брда. Између шатора бурад са горивом, одбачене и празне конзерве хране. Тешке инжењеријске машине офарбане у зелено брекћу у измаглици по изрованој земљи, између митраљеских положаја, приручних хемијских тоалета означених да су за ЛУРП, „патроле истуреног базирања", док војници развлаче бодљикаву жицу, полажу мине и подижу грудобране и насипе око логора. Слабашни сиви дим, као да су управо спалили пиринчана поља белим фосфором, а не бачени сузавац на Јарињу. Војничке су чизме жуте од прашине, униформе просто висе од маски, реденика, торбица, разних дневно-ноћних нишана. Неиспаване и уплашене очи испод шлемова тупо зуре испред себе, довољно је само погледати те очи, па да се схвати цела та косовска прича. А хеликоптери стално долећу и полећу. Амбулантна кола јуре неким путељком, оштре ране цивила погођених НАТО бојевим мецима 5,56 мм...

Као да сањам и гледам на ТВ-у призоре из вијетнамског рата, када је моја генерација због таквих слика протестовала на улицама југословенских градова против Јенкија. Америчка база у близини демилитаризоване линије, границе између Северног и Јужног Вијетнама. База која је требалo да прекине сваку комуникацију између два дела вијетнамског народа. У Сајгону је била власт Јужног Вијетнама, власт која је била призната од скоро целе Западне Европе и скоро свих других америчких савезника. У Јужном Вијетнаму је постојао отпор домаћим квислинзима и америчкој окупацији, то су биле јединице Вијетконга. Наравно да су оне добијале велику војну помоћ из Северног Вијетнама, који је био комунистички и као такав одмах и природни непријатељ САД. И наравно да је Северни Вијетнам добијао велику војну помоћ од Совјетског Савеза.

Да би затворили границу и прекинули путеве снабдевања ка југу, Американци су формирали базе уз демилитаризовану зону између два дела Вијетнама и почели су да бомбардују Северни Вијетнам. Вијетнамци су одговорили алтернативним путевима кроз Лаос и Камбоџу, кроз џунглу где су пролазили само пешаци са бициклима на којима је био терет. Била је то чувена Хо Ши Минова стаза. Доле на југу, у Сајгону амерички су генерали на специјалкама–картама грозничаво означавали које су алтернативне путеве блокирали, а које бомбардовали. Хо Ши Минова стаза победила је у том рату...

„Владавина права" на северу Косова, Косово као независна држава, царински печати и пратећа документација, шлепери са дозволама и без њих? Ми тражимо решење у дијалогу, шупљи ритам и езотерични рокенрол наше дипломатије, позиви на „уздржаност обе стране", ултимативно тражимо од НАТО-а и УН одговор на питање „ко је наредио ватру по цивилима", стално се заклињемо да никада нећемо признати независно Косово?

Иронија, цинизам, очај, презир Срба према Кфору, све је то Јариње. Играмо ли то гамбит са сопственим народом? Је ли онда Сајгон заправо Приштина, а Београд можда Ханој, јер Амери су увек Амери? Само још да Руси опет постану Совјети, и да се појави српски Хо Ши Мин. И онда побеђујемо. У филму? Можда?

Јер сада ће да изађе некакав надобудни капетан, попут Ајка Скелтона, портпарола НАТО-а у Напуљу, и да одговори на наше премудро питање, на које јел' те не знамо одговор: „Kо је наредио употребу ватре по цивилима на Јарињу". Лепо ће рећи да је то наредила команда Кфора. И шта ћемо онда? Хоће ли уследити наше ново питање: „A зашто сте то наредили". А капетан ће рећи: „Jер нам се тако може". Добро, неће рећи баш тим речима, али то је суштина. Шта ми желимо да постигнемо таквим бесмисленим питањима? Да грађани помисле како је у одговорима неко решење проблема?

Ми тражимо истрагу о пуцњави на Јарињу, а Запад не дозвољава истрагу о извађеним и продатим људским органима. Ми кажемо да је НАТО одговоран за те догађаје, наши пријатељи из НАТО-а кажу да је то истина. И грохотом нам се смеју. Шта ћемо да учинимо тим поводом? Ново обраћање Бан Ки Муну, који се није удостојио да каже ни реч о рушењу његовог плана од шест тачака о Косову? Или ћемо још више продубити војну сарадњу са НАТО-ом и ЕУ? Па ћемо послати наше официре на ратне бродове ЕУ да се боре против пирата у Индијском океану? То је војнички генијално смишљено, јер то ће ојачати наш углед у ЕУ. Извозимо безбедност у Индијски океан , штета што Јариње и Брњак нису на океану, могли би и они да увезу мало наше безбедности. Изненађено тврдимо да је Кфор изашао из свог мандата статусне неутралности. А тај Кфор чине јединице из земаља које су признале Косово, нису то војници са Mесеца. Узбуђујемо се око недавног наступа руског амбасадора у Београду, кад оно америчка екселенција у Београду, госпођа Мери Ворлик подсећа српске политичаре да српски Устав гарантује право на „параду поноса". Иако у Уставу пише и да је Косово Србија. Још само да Шеста флота интервенише због „параде поноса". Код њих је у војсци забрањено да се постављају таква питања учесницима „параде поноса" по формули: „ Не причај о томе, не питам те о томе". А нас овде подсећају на Устав.

Негде пре две године препоручио сам нашим политичарима на овим страницама да убрзано крену на курс алпинизма, јер ће на Косово морати да улазе козјим стазама. Не читају „Политику".

Мирослав Лазански

објављено: 01.10.2011

• пошаљите коментар
• коментари (62)

http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Jarinje-u-Vijetnamu.sr.html

OTKAZIVANJE GEJ-PARADE ILI PRVA POBEDA SRBIJE NAD NJENOM ELITOM

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: OTKAZIVANJE GEJ-PARADE ILI PRVA POBEDA SRBIJE NAD NJENOM ELITOM

petak, 30 septembar 2011 21:30

 

Nije razlog za slavlje, ali pobeda jeste zato što je naša vera od danas da jeste moguće, da energija postoji i da su procesi započeli


Ne bih preterivao, utoliko pre što smo preterivanjima skloni, tek držim da je otkazivanje gej-parade prva mala pobeda Srbije nad njenom političkom i društvenom elitom i da ta pobeda pokazuje da ima nade. Zašto?

Da se ne lažemo, nisu se oni uplašili nasilja. Podneli bi ga nekako, utoliko pre što su na nasilje izvežbaniji i nasilju vičniji od onih koje su svih ovih dana kroz svoje medije optuživali da im nasiljem prete. Oni su se uplašili da neće, kao prošle godine, moći da proglase huliganima sve koji se protive još jednom poniženju serviranom iz stranih ambasada zbog slamanja identiteta, u kome jeste sadržana iskra otpora mekoj okupaciji. Oni su se uplašili da ovaj put na ulicama neće biti samo besni klinci, već i njihovi očevi spremni i da prime i da podele batine i zatvor umesto svoje dece. Uplašili su se da će, ako budu morali da huliganizuju celu Srbiju, na kraju ostati samo jedno malo pusto ostrvo izolovano od svega onoga zbog čega suštinski postoji.

Naravno, nisu ni Dačić ni Đilas danas izašli ususret Srbiji kad su morali da kažu „ne" tolikim i toliko upornim stranim ambasadorima, rešenim da se u Srbiji ima dogoditi gej-parada, pa makar sve gorelo. Oni su svesni da u trenutku kad im se približavaju izbori nema nikakvog smisla da ostaju na tom ostrvu, kolikogod zlatno bilo, i da je glupo frontalno se suprotstaviti narodnoj volji. Samo zato su ambasadorima rekli svoje „ne", koje dakle nije nimalo istorijsko. Istorijsko je ono zbog čega se to desilo.

Zato je, zbog opasnosti od tog frontalnog sukoba Srbije i njene otuđene elite, o gej-paradi raspravljao Tadićev savet za nacionalnu bezbednost, isti onaj koji se nije sastao ni kad je NATO pucao u Srbe na severu Kosova, ni zbog drugih važnih događaja pre toga. Zato nam danas Čanak poručuje da je postao evroskeptik, zato nam se Boža Đelić preko novina žali kako mu oni Briselu vređeju inteligenciju i zato će nam sutra valjda Boris pokazati da neki ljudi imaju šum na srcu, a on Srbiju. Još samo da nam Boža, Čanak i on objasne zašto su sve ovo vreme oni vređali našu inteligenciju i zašto smo posle svake njihove priče bili siromašniji, poniženiji i beznadniji.

Pokazalo se i to da događaje uvek treba vrednovati po važnosti - naravno da je Kosovo važnije od gej-parade - ali ih, makar samo ponekad, valja vrednovati i po stepenu motivacije koju u narodu proizvode. Ona kap koja prelije čašu jednaka kao i sve koje su pre nje čašu punile, ali je i posebna po tome što je baš ona ta koja može da pokrene stvari i procese posle kojih ništa više ne ostaje isto.

Naravno, gej-parada nije bila prilika da se demonstrira odnos Srbije prema gej-populaciji, ali je bila prilika da se pokaže odnos prema režimu, koji je zloupotrebio grupicu profesionalnih pedera, a oni celu populaciju naših sugrađana samo zbog toga da bi Srbiji pokazali da mogu da joj urade baš sve što padne napamet njima i njihovim mentorima iz stranih ambasada. Oni koji su to prepoznali danas iz ovoga nose svoju malu političku pobedu, uz napomenu da će već sutra tu pobedu da im otmu ovi novopečeni zaštitnici Srbije, koji su danas pregrmeli rizik da im u nedelju policija otkaže poslušnost i koji bi sada, kako se približavaju izbori, svoj strah od juče tako rado konvertovali u svoj princip za sutra. Neka im te pobede oni, obuzeti sopstvenim preživljavanjem, nemaju pojma kakva ponornica huči ispod njih i kakva je sila pokrenuta među onima koji hoće promene.

Zato, ovo pobeda jeste, ali nije razlog za slavlje. Jer ceo njen smisao iscrpljuje se u tome da danas znamo ono što mnogi od nas nisu verovali. A naša vera je od danas da jeste moguće, da energija postoji i da su procesi započeli. I, što je najvažnije, znamo da naš glas vredi mnogo i da ga, kad dođe vreme, ne smemo prokockati jer se kockamo kućom.

Ako je moguće - a sad znamo da jeste - ostaje nam da širimo tu veru u koju su svoje zrnce peska ugradili i čitaoci „Novog Standarda". Zahvaljujem Vam na tome, uveren da je tek počelo.

 

http://standard.rs/vesti/36-politika/8542-eljko-cvijanovi-otkazivanje-gej-parade-ili-prva-pobeda-srbije-nad-njenom-elitom-.html