Конузинска јерес

Бранко Жујовић

2.11.2011, 14:56

 

Евроатлантска послуга у Србији је смешна, када Његовој Екселенцији Александру Конузину прети протеривањем, због говора на страначком скупу. То стога што Србија одлично зна ко у ствари формира њене проевропске владе, дефинше националну политику и отима јој територију. Шта, не читате "Викиликс"?

Не кажем да сам међу најсрећнијима, због тога што је Његова Екселенција Алаксандар Конузин говорио на скупу напредњака у Нишу. Али, сматрам да је његово обраћање чај од камилице с медом, у поређењу с изјавом бившег америчког амбасадора Камерона Мантера, који је пре мало више од три године у Дому омладине у Београду први открио политичку супстанцу будуће владе.

Десило се то на промоцији програма "Друштвене мреже". Тада је Камерон Мантер рекао да је потпуно сигуран да ће у Београду бити формирана проевропска влада. И не само то. Радио-телевизија Србије 18. јуна 2008. године пренела је његову изјаву да ће Сједињене Америчке Државе (САД) Србији дати велику помоћ, уколико проевропска влада буде формирана.

Подсећања ради, иако није везано директно за ову тему, Мантер је тада изјавио и да ће Србија постати глобални играч у економији, да ће њени људи моћи да путују као некада и да ће млади моћи да студирају широм ЕУ. "То ће бити сасвим пристојан крај деценија у којима је Србија имала веома тежак период", додао је он.

Исте године, амерички амбасадор разговарао је и са "прогресивним члановима ДСС-а". Дипломатска депеша, сачињена 8. септембра 2008. године, поводом неуспелог пуча у ДСС-у који је организовала америчка амбасада, каже да поменути прогресисти још увек нису спремни да потегну нож на свог Цезара, односно председника ДСС-а др Војислава Коштуницу.

Да не помињем окупљање креатора јавног мнења из 2006. године, уприличено у француској амбасади у Београду 2006. године. Присутан је био и тадашњи амбасадор САД-а у Београду, Мајкл Полт. Од најзначајнијих српских новинара и уредника тражено је да српску јавност убеде да је албанска независност на Косову и Метохији неминовна.

Западњачка дипломатија смрт патријарха Павла дефинисала је као "притајени благослов за Српску православну цркву", а закључили су и да је Иринеј боља опција од њега. Или депеша 07BELGRADE1733, у којој пише да су америчке дипломате у затвореним разговорима с Борисом Тадићем изразиле очекивање да ће он заједно с њима управљати процесима после проглашења албанске независности на Косову и Метохији.

Или налог амбасадама у сателитским државама у региону, укључујући и Турску, да "утичу на државе домаћине" да ове пошаљу демарш Црној Гори, због тога што Филип Вујановић није позвао Албанце с Косова и Метохије на неки међународни скуп на Цетињу 2009. године. Или грозна чињеница да је избор Атифете Јахјага за председницу албанског Косова потекао од америчког амбасадора у Приштини Кристофера Дела.

Да ли је Његова Екселенција Александар Конузин говорио на скупу напредњака? Јесте. Да ли је то учинио јавно? Подразумева се. До данас нико није ставио примедбу на садржај његовог обраћања, него на принцип дипломатског немешања у унутрашње прилике земље домаћина. Сјајно.

Да ли је ексклузивитет у изношењу информација о процесу формирања будуће владе земље домаћина мешање у унутрашње ствари? Да ли је обећавање (показало се – непостојеће) финансијске награде за формирање владе, тачно одређеног састава, у земљи домаћину мешање у унутрашње ствари? Да ли је покушај организовања пуча у странци мешање у унутрашње ствари?

Да ли је кројење спољнополитичких потеза земаља у региону мешање у њихову политику? Да ли је кадровско решење за албанског председника на Косову мешање? Да ли је тајно инсистирање на заједничком управљању процесима после признавања албанске независностина Косову и Метохији мешање? Или мислите да овде нико не памти бившег немачког амбасадора и његове изјаве о будућности Војводине у Србији!

Западњачко инсистирање на принципијелности у амбијенту јавности и арогантно игнорисање исте у помрчини антисрпских интереса, важан је сегмент евроатлантске будућности Београда. То грађани Србије треба да знају.

Слугерањско инсистирање на недоследној принципијелности, евроатлантску послугу у Србији ставља у улогу пајаца, који смехом прикрива урођени западњачки страх од политичких ефеката руске популарности у Србији. Здраво нам остајте у Београду, Александре Васиљевичу!

http://serbian.ruvr.ru/2011/11/02/59759062.html

Srbija dopunjava kontratužbu protiv Hrvatske

Komentara 0

0

Srbija će u petak, 4. novembra predati Međunarodnom sudu pravde u Hagu dodatne argumente za srpsku kontratužbu za genocid protiv Hrvatske, koji će, između ostalog, sadržavati primedbe na hrvatski spisak nestalih, na kojem se nalaze i srpske žrtve, rekao je direktor Veritasa i član srpskog pravnog tima Savo Štrbac.

 

Srbija podnosi dodatne argumente sudu u Hagu u tužbi za genocid protiv Hrvatske

 

"Oni su na svoje spiskove stavili sve nestale u Hrvatskoj, i Srbe i Hrvate", rekao je Štrbac, navodeći da ti spiskovi nisu potpuni, jer nedostaju spiskovi poginulih.

  Štrbac je rekao da je srpska strana sa hrvatskog spiska nestalih, koje je analizirao Veritas, dala primedbe na oko 300 imena žrtava, dok su Hrvati na srpski spisak imali primedbe na deset imena.

  Na tom hrvatskom spisku nestalih, kaže Štrbac, nalaze se Srbi ubijeni 1991. godine u Osijeku, za šta je već osuđen Branimir Glavaš i njegova grupa, kao i Srbi ubijeni u Gospiću, za šta je osuđen Mirko Norac, te Srbi ubijeni u Sisku za koje istraga otvorena tek ove godine.

  Štrbac je naveo da se na tom hrvatskom spisku nalaze i Hrvati nestali u Zagrebu ili Puli, daleko od ratnih dejstava i linije fronta, kao i hrvatski vojnici koji su poginuli na području BiH.
 

Prema njegovim riječima, na hrvatskom spisku je i nekoliko pripadnika "Crnih mambi", koji su izvršili agresiju na Republiku Srpsku "forsirajući" Unu i pobili više od sto civila oko Dubice i Kostajnice.

  On kaže da se na hrvatskim spiskovima nalaze i lica koja su indirektne žrtve rata, kao što su ljudi koji su poginuli u sopstvenim minskim poljima ili su nastradali u saobraćaju, na poligonima za vežbanje.

  Štrbac navodi da je među onim licima koja su navodno ekshumirana i identifikovana pronašao i 21 lice koje je rođeno do 1900. godine.

  "Znači ti ljudi su imali najmanje 90 godina kada je rat počeo, pa valjda je neko umro za tih pet do šest godina rata i prirodnom smrću", dodao je Štrbac.

  On je naveo da će u ovom postupku pred Međunarodnim sudom pravde biti važna i prvostepena presuda Haškog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, zbog akcije "Oluja", u kojoj se navodi da je Hrvatska kriva za zločinački poduhvat, na čelu sa Franjom Tuđmanom, za etničko čišćenje Srba iz Krajine. "Od etničkog čišćenja do genocida je mali korak", rekao je Štrbac.

  Štrbac smatra da političari ne bi trebalo da dogovaraju poravnanje u ovom slučaju, jer je sud jedini merodavan da utvrdi istinu. Hrvatska je tužbu protiv Srbije za agresiju i genocid podnela 1999. godine.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/176436/Srbija-dopunjava-kontratuzbu-protiv-Hrvatske

Cтрого поверљиво: Стефановић је на преговорима прихватао Kуперове предлоге!

Стефановић је на преговорима прихватао Kуперове предлоге!

• 19:14 01.11.2011.
• 2 коментара

ДСС ПАРЛАМЕНТУ ПРЕДЛАЖЕ

ЧЕТИРИ ЗАКЉУЧКА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Марко Јакшић и Петар Петковић

1.      Једине паралелне и истовремено нелегалне институције у Покрајини су самопроглашене институције лажне државе Косово јер су у супротности са Резолуцијом СБ УН 1244, Повељом УН и Уставом Србије

2.      Скупштина Србије подржава миран протест Срба против насилног довођења албанских цариника и полицајаца на административне прелазе Јариње и Брњак

3.      Једино решење за успостављање прелаза на Јарињу и Брњаку је да све административне и царинске послове на та два прелаза обавља УНМИК

4.      Парламент потврђује да ће Срби са Косова и Метохије, као и претходних година, учествовати на парламентраним изборима као и на локалним изборима које ће расписати Скупштина Србије

·        Прича око тога да он (Стефановић) ништа није потписао је лажна, јер све што се прихвати мора да се потпише, а то усваја и Влада Србије под ознаком строго поверљиво, нагласио је функционер ДСС Марко Јакшић

        ДЕМОКРАТСКА странка Србије саопштила је да ће парламенту Србије упутити предлог закључака у којима се тражи да се КФОР врати у оквире Резолуције 1244 Савета безбедности УН као и да УНМИК обавља царинске и административне послове на прелазима Јариње и Брњак.

        Функционер ДСС Марко Јакшић изјавио је на конференцији за новинаре да ће та странка скупштинском Одбору за Косово и Метохију и скупштини Србије упутити закључке са надом да ће се они усвојити имајући у виду да ће они „на прави начин помоћи решавању питања Косова и Метохије".

        Јакшић је навео да је закључак број један да је противправан и политички неприхватљив захтев западних земаља за укидање институција државе Србије под изговором да је реч о паралелним институцијама.

        „Једине паралелне и истовремено нелегалне институције у Покрајини су самопроглашене институције лажне државе Косово јер су у супротности са Резолуцијом СБ УН 1244, Повељом УН и Уставом Србије"рекао је Јакшић.

        Према његовим речима други закључак је да Скупштина Србије подржава миран протест Срба против насилног довођења албанских цариника и полицајаца на административне прелазе Јариње и Брњак.

        Јакшић је рекао и да је трећи закључак да је једино решење за успостављање прелаза на Јарињу и Брњаку да све административне и царинске послове на та два прелаза обавља УНМИК и да је четврти да парламент потврђује да ће Срби са Косова и Метохије, као и претходних година, учествовати на парламентраним изборима као и на локалним изборима које ће расписати Скупштина Србије.

        Јакшић је рекао да су проблеми на Косову почели са преговорима Београда и Приштине, наводећи да је шеф преговарачког тима Београда Борислав Стефановић у разговорима прихватао само предлоге посредника ЕУ Роберта Купера.

        „Прича око тога да он (Стефановић) ништа није потписао је лажна, јер све што се прихвати мора да се потпише, а то усваја и Влада Србије под ознаком строго поверљиво", казао је Јакшић.

        Јакшић је навео да је државна политика према Косову лоша и да „уз систем ЕУ нема алтернативу" Србија продаје Косово на мало.

(са официјелног сајта ДСС)

 

Нико не одговара за злочине над Србима

Нико не одговара за злочине над Србима

Заборављене српске жртве (Фото: Новости)

Книн – Прошле су две деценије од убиства 67 српских цивила, од којих 31 жене, у селима Пожешке котлине на подручју западне Славоније, а за те злочине још нико није одговарао, ни пред Хашким трибуналом, ни пред хрватским судовима.

Злочини су почињени на основу наредбе коју је донео Кризни штаб општине Славонска Пожега 29. октобра 1991. о „евакуацији" 26 села испод планина Папука и Псуња.

Била је то прва и једина званична наредба ове врсте у Европи после Другог светског рата која је довела до потпуног уништења 23 српска села, наводи Документационо-информативни центар „Веритас".

Наредба је дан раније излепљена на јавним местима, а спроводили су је припадници хрватске локалне полиције и цивилне заштите.

У наредби је стајало да „у последње време четничке терористичке снаге и јединице ЈА све више угрожавају својим борбеним деловањем цивилно становништво у западном делу општине Славонска Пожега" и да се евакуација спроводи „у циљу заштите њихових живота и успешније одбране одбрамбених положаја" хрватских снага на том подручју.

Евакуацијом, коју је требало спровести у року од 48 сати, била су обухваћена села у којима је, према попису из 1991, живело 2.120 лица.

О стварним циљевима наредбе говори и чињеница да се није односила на хрватска села Ивандол, Дежевци, Перенци, Торањ и Бишкупци која се додирују са српским, а која су означена као „рејони окупљања житеља".

Поштујући наредбу, већина становника је напустила села и домове, с тим што су неки уточиште нашли код рођака у оближњим селима, а мањи број у суседним хрватским селима.

Иако је мештанима обећано да ће по повратку затећи све како су и оставили, убрзо по евакуацији почела је организована пљачка свега што је имало вредност и што је могло да буде однето. Потом је уследило систематско паљење и минирање српских кућа, с очитим циљем да буду прикривени трагови пљачке и да се становници напуштених села у њих више никада не врате.

Том приликом страдао је део старијих људи, који није хтео или није могао, због старости и болести, да оде из села.

Да би се хрватској и међународној јавности „објаснило" зашто су опљачкана и запаљена српска села, лансирана је теза да су то урадили сами Срби приликом повлачења, како њихова имовина не би пала у хрватске руке.

Видевши шта се десило са њиховим имањима, а у страху за сопствене животе, већина Срба из евакуисаних села кренула је за Босну и Херцеговину у којој још није почео рат, а одатле пут Србије или Источне Славоније, која је у то време била под контролом тамошњих Срба.

Мањи број људи склонио се у српска села Горњи Врховци, Вучјак Чечавски и Шњегавић, која су одбила Наредбу о евакуацији и у којима су формиране јединице Територијалне одбране организовале сеоске страже и одбрану, док су им мештани пружали логистику за смештај и храну.

У зору 10. децембра 1991. године, јединице 121. бригаде Збора народне гарде из Нове Градишке и 123. бригаде из Славонске Пожеге напале су „непокорна" српска села, која су пала без отпора, док је становништво са наоружаним припадницима ТО побегло према БиХ.

Следећи упутство Заповједништва одбрамбених снага Источне Славоније и Барање, које је из Осијека послато Кризном штабу Славонске Пожеге да „у случају кршења наредбе" могу да отворе ватру без претходног упозорења, хрватске јединице 24. октобра 1991. пуцају на све што се креће, а „непокорна" села добијају апокалиптичан изглед.

Преживели житељи села и рођаци жртава су од 2000. до 2003. подносили кривичне пријаве за злочине „геноцида и етничког чишћења" Државном одвјетништву Хрватске, Хашком трибуналу и другим институцијама које се баве ратним злочинима и заштитом људских права уз доказе о жртвама, опљачканој и уништеној имовини, као и починиоцима.

Сву документацију о овим злочинима „Веритас" је у новембру и децембру 2008. доставио српском Тужилаштву за ратне злочине које је након преткривичног поступка, прикупљене доказе доставило тужилаштву.

И поред свих тих активности, истрага о убиствима цивила у „непокорним" српским селима, покренута марта 2000. „против НН лица", тапка у месту.

Жупанијско државно одвјетништво у Пожеги још чека одговоре хрватског Министарства одбране о јединицама које су тада деловале, као и обдукционе налазе и идентитет жртава ексхумираних у Шњегавићу.

Дугогодишње чекање доводи се у везу с изјавом тадашњег шефа Кризног штаба Славонске Пожеге и потписника Наредбе о евакуацији, а од 1993. до 2006. и жупана Пожешко-славонске жупаније Анте Багарића, који је одмах по ексхумацији гробнице у Шњегавићу, не чекајући обдукцију, изјавио да није реч о цивилним жртвама, већ о припадницима Бањалучког корпуса Југословенске народне армије.

Убијали и старце

Само у једном дану, 10. децембра 1991. у Шњегавићу и Вучјаку Чечавском убијено их је 36 људи просечне старости око 60 година, а међу жртвама је било 20 жена. Из масовне гробнице на рубу села Шњегавић, децембра 2000. ексхумирано је 13 посмртних остатака, од којих је осам идентификовано у последње две и по године као житељи тог села и Вучијака Чечавског.

 http://www.vaseljenska.com/vesti/niko-ne-odgovara-za-zlocine-nad-srbima/

Tomislav de Gol

Tomislav de Gol

Ljiljana Smajlović - 27.10.2011 18:24

U Srbiji je ponovo u modi Šarl de Gol. Ne, naravno, stvarna istorijska ličnost slavnog generala i državnika, koji je povratio slavu Francuskoj, koji je vodio izrazito nezavisnu spoljnu politiku, koji je povukao Francusku iz zajedničke komande NATO-a i zatražio da se sedište ovog vojnog saveza iz Pariza preseli u Brisel.

Ne političar koji je suverene nacionalne države smatrao za stubove na kojima se gradi Evropa i koji je smatrao da "jedino nacionalne vojske imaju smisla" jer su jedino vojnici motivisani patriotizmom "prvorazredni ratnici".

Ne general koji je uklonio američko nuklearno oružje sa francuskog tla i zatvorio američke baze, tako da u Francuskoj više nije bilo američkih trupa, i koji je smatrao da američko vojno prisustvo u Evropi sputava ujedinjavanje evropske zajednice, koja se, po njegovom mišljenju, u budućnosti imala prostirati "od Atlantika do Urala" i suprotstavljati hegemoniji američke velesile.

Političar kog beogradski diplomatski saloni desetak godina u redovnim ciklusima nostalgično pominju je De Gol, koji je dao nezavisnost Alžiru. Kontekst je uvek isti: dokle ćemo čekati da se pojavi srpski De Gol? Donekle im je na ruku išlo to što je čovek koji je pobedio Slobodana Miloševića na izborima za predsednika Jugoslavije, Vojislav Koštunica, pominjao De Gola kao "demokratskog nacionalistu" i svoj politički uzor.

Bilo je to još u vreme kada je Zapad Koštuničinoj izbornoj pobedi nad Miloševićem pružao oduševljenu podršku. Ni pre toga niko iz Brisela i Vašingtona nije javno protivrečio Demokratskoj opoziciji Srbije kada je u izbornoj kampanji obećavala biračima da će, ako pobedi, sačuvati Kosovo.

Kakva ironija, zar ne, da se Miloševićeva opozicija 2000. služila gubitkom Kosova kao sredstvom za prepadanje birača. Ako ponovo izaberete Miloševića, izgubićemo Kosovo: to je bila jedna od predizbornih parola tadašnjih opozicionara, koji su se u to vreme žarko hvalili zapadnom podrškom. U jesen 1999. godine, Zoran Đinđić je po povratku s istanbulskog samita OEBS-a promrzle građane na protestnom skupu opozicije na Trgu Republike u Beogradu bodrio sledećim usklikom: "Mi smo danas partner čitavom svetu!"

Kada je Koštunica odbio da bude "srpski De Gol" koji će Kosovu dati nezavisnost, Vašington i Brisel su svoje nade i strepnju preneli na Borisa Tadića, a još pre par godina su počeli da s istim ambicijama merkaju i Tomislava Nikolića. Evropljani žele čoveka koji bi, s autoritetom autentičnog srpskog nacionaliste, građane pomirio sa "činjenicom" da je Kosovo zanavek otišlo, kao što je "demokratski nacionalista" De Gol učinio da Francuzi svare gubitak Alžira, a da zbog tog gubitka ne izbije građanski rat.

Amerikanci imaju svoje istorijske paralele pa se nadaju srpskoj verziji Ričarda Niksona, po logici da je on bio ljuti republikanac i američki nacionalista, koji je imao hrabrosti da ode u istorijsku posetu komunističkoj Kini. Konzervativni političar tvrde nacionalističke reputacije, po toj analogiji, Srbiju bi mogao da uvede u Evropu i pomogne joj da svari gubitak Kosova.

Sve je to jasno i jedva da se može zameriti zapadnim političarima i diplomatama što usred Beograda sufliraju svojim lokalnim prijateljima i saveznicima istorijske analogije koje idu na ruku njihovim dnevnopolitičkim interesima. Nije ni domaćim političarima i intelektualcima zabranjeno da sarađuju, pa ni da kolaboriraju s njima, kao i da dalekosežni srpski interes iskreno vide u čvrstom zagrljaju Vašingtona i Brisela, pa makar i po cenu Kosova.

Političar kog beogradski diplomatski saloni desetak godina u redovnim ciklusima nostalgično pominju je De Gol, koji je dao nezavisnost Alžiru. Kontekst je uvek isti: dokle ćemo čekati da se pojavi srpski De Gol?

Čudi, međutim, što se tako malo ljudi od struke i nauke ne protivi banalizaciji i iskrivljavanju važnih istorijskih događaja i ličnosti, i srpskih i tuđih. Đavo je uvek u detaljima, a detalji i istorijski kontekst bacaju sasvim drugačije svetlo na analogiju između Alžira i Pećke patrijaršije.

Čuveni francuski pisac Fransoa Morijak vidi Šarla de Gola kao čoveka koji je "bez vojnika, bez ičijeg ovlašćenja, neznan i nepoznat, izronio takoreći iz jednog sramnog sloma, izbačen stravičnim talasom na obalu Engleske, ipak pruža otpor dvojici slavnih pobednika Vinstonu Čerčilu i Frenklinu Ruzveltu". (To je upadljiv kontrast Klemansou, koji u Versaju 1919, iako vođa pobedničke Francuske, tada najmoćnije armije na svetu, nema moći da se odupire američkom predsedniku Vilsonu i Lojdu Džordžu, koji su u poređenju sa Čerčilom i Ruzveltom bili sasvim sićušni.) Aleksa Đilas u svojoj studiji o De Golu veli da je "učio i vaspitavao, kako strance, tako i same Francuze, da Francusku uzimaju ozbiljno" i da je svojoj otadžbini, a posredno i Evropi, povratio izgubljeno samopoštovanje i dostojanstvo, te da je vodio politiku stvarnog i simboličnog jačanja nacionalnog suvereniteta.

Nije ovde reč samo o tome da je Alžir bio francuska kolonija, a Kosovo kolevka srpske države. Te su razlike svima poznate i očigledne. Pravo je pitanje, zapravo, kako je moguće da u celom velikom Beogradu, punom profesora, univerziteta, biblioteka, akademija i instituta, samo i jedino publicista Aleksa Đilas primećuje da bi stvarni Šarl de Gol (a ne ovaj iz beogradskih televizijskih studija i diplomatskih večera) bio veliki protivnik francuskog priznanja nezavisnosti Kosova, jer bi mu namah bilo jasno da će nezavisno Kosovo postati američki satelit i poslušni saveznik američke imperijalne politike, ako treba i protiv Evrope.

Da pravi De Gol, koji je protivno američkim željama priznao Narodnu Republiku Kinu i uspostavio s njom diplomatske odnose davno pre Vašingtona, za razliku od Sarkozija, nipošto ne bi potcenjivao srpski otpor nezavisnosti Kosova. Da bi mu njegovo sopstveno duboko osećanje istorije, tradicije i religije pomoglo da hrišćanske korene, kulturu i spomenike Kosova vidi kao važne za identitet same Evrope. I konačno, kako ističe Đilas, da bi mu "njegov talenat za razlikovanje trajnih od prolaznih fenomena pomogao da shvati da Srbi nikada neće zaboraviti Kosovo i da se kosovski problem ne može dugoročno rešiti samo pritiscima na Srbe i pretnjama", te da bi autentična evropska politika insistirala na istinskom kompromisu između Srba i Albanaca.

http://www.nezavisne.com/komentari/kolumne/Tomislav-de-Gol-112301.html

Конузин: Подршка Русије Србији по питању Косова

Конузин: Подршка Русије Србији по питању Косова

Суботица – Амбасадор Русије у Србији Александар Конузин поновио је данас да његова земља подржава став и све одлуке Србије по питању Космета.

„Наш став према овом питању је веома једноставан, ми подржавамо став Србије и поштујемо све њене одлуке", казао је Конузин на Економском факултету у Суботици где је одржао предавање.

Конузин је истакао да Москва пажљиво прати дешавања у јужној српској покрајини и да су званичници амбасаде у сталном контакту са представницима Србије, пре свега са министарством спољних послова.

„У реално време информишемо Москву о догађајима на КиМ и одржавамо сталне контакте са нашом делегацијом у Њујорку у Савету безбедности", рекао је Конузин.

Што се тиче економске сарадње, руски амбасадор је оценио да је она у успону.

„Никада није било толико перспективних пројеката између две земље, који обезбеђују да се тај ниво односа одржи и наредних деценија", навео је Конузин.

Он се на Економском факултету у Суботици састао са деканом Ненадом Вуњаком и његовим сарадницима, а након тога је студентима тог факултета одржао предавање на тему економске сарадње Србије и Русије.

http://www.vaseljenska.com/politika/konuzin-podrska-rusije-srbiji-po-pitanju-kosova/

Влада Србије: Кфор лаже, ЕУ пристрасна, биће свашта!

Влада Србије: Кфор лаже, ЕУ пристрасна, биће свашта!

петак, 28 октобар 2011 08:01 Вести онлајн

Извештај Владе Србије о Косову и Метохији не садржи план за даље кораке Београда, али се наводи да је ЕУ била пристрасна о питању царинских печата и да је Кфор у недавном инциденту на прелазу Јариње на ненаоружане Србе бацао шок бомбе, сузавце и пуцао на њих бојевом муницијом, пишу "Вечерње новости".

 

Влада доставила извештај Парламенту Извештај Владе Србије стигао је у српски парламент, где ће се о њему расправљати другог новембра.

У извештају пише да нису тачне тврдње КФОР-а да су се војници бранили користићи сузавац и гумене метке, јер су извештаји из болнице доказали да су грађани били повређени правим мецима.

У тексту се наводи да се чула рафална паљба и да су се грађани разбежали, а да је Кфор бојевом муницијом дејствовао и на санитет који је дошао по повређене. "Србија стоји уз свој народ на Космету, брани га и заступа свим средствима која су јој на располагању, а то ће чинити и у наредном периоду", истиче се у извештају.

Влада Србије позива у извештају да се сви проблеми решавају мирно, "јер се сукоби на северу преносе на југ покрајине, где су Срби у окружењу Албанаца, па би могли да буду жртве екстремиста". Када је у питању царински печат, у тексту се наводи да је ЕУ била пристрасна, а да је Брисел тумачио да се аранжман односи и на административне прелазе на Космету.

Премијер Србије Мирко Цветковић јуче је најавио седницу парламента о Космету за 2. новембар. Без обавезе да знамо "шта даље" Владин извештај о Косову и Метохији не садржи никакав план о даљим поступцима Београда према Приштини или међународним снагама на Косомету. То су уочили и посланици, а шеф посланичког клуба Демократске странке Србије Милош Алигрудић рекао је да је незамисливо да тај извештај нема "бар два закључка шта чинити даље". Премијер је одговорио да декларација обавезује Владу да подноси извештај на свака три месеца, али не и да напише шта ће радити даље.