Русија брани Шешеља, Београд ћути

Вести | 08.12.2011 | 19:43

Амбасадор Русије у Уједињеним нацијама Виталиј Ћуркин синоћ је оштро критиковао Хашки трибунал и изразио забринутост због кршења Шешељевих људских и процесних права и због угрожености његовог здравственог стања, изјавио је на конференцији за новинаре Дејан Мировић, члан Председничког колегијума Српске радикалне странке.  „Наши медији, нажалост, преносе само оно што је рекао Брамерц, а ја ћу вам рећи да је Ћуркин критиковао Брамерца и Мерона што нису изнели детље о злогласном процесу против др Војислава Шешеља. Ћуркин је рекао да је Русија забринута, не само због тога што процес траје девет година, већ и што се крше Шешељева процесна и људска права и угрожава се његово здравље", казао је Мировић и цитирао Ћуркина да „Руска федерација зато обраћа посебну пажњу на процес Војиславу Шешељу". Према Мировићевим речима, апсурдно је да власт  Бориса Тадића о томе ћути девет година, а једна страна држава брине о кршењу права Војислава Шешеља. http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/2347

 

Косово - најскупља европска лаж

Вести | 08.12.2011 | 00:19

Ако је веровати ЕУ, објављеним документима и Едити Тахири, Србија је пристала на интегрисано управљање границом ("IBM - Integrated Border Management") са Косовом. Једино још српско интегрисано управљање самообманом, Косово и Метохију види у европској Србији Ако проевропска коза лаже, не лаже њен европски рог! Србија је 2. децембра у Бриселу пристала на интегрисано управљање границом са Косовом, а не административним прелазима, надајући се да ће одобровољити вољу Немачке и Аустрије и 9. децембра постати кандидат за члана ЕУ. Оригиналан текст споразума, који је могуће прочитати на сајтовима ЕУ, крије језичко-правну подвалу. Она у Србији треба да маскира остваривост политике "и ЕУ и Косово", а да истовремено омогући даље одржављење јужне српске покрајине. У документу "Agreement on IBM" пише да је Србија је пристала на формулацију "integratedmanagement for crossing points (IBM)". На први поглед, то је интегрисано управљање некаквим прелазима. Али, само ако се занемари врло значајна скраћеница "IBM", присутна и у наслову документа! Та скраћеница, која у наставку текста преузима потпуни примат, означава нешто сасвим друго од онога што причају српске власти: "Integrated Border Management ". Интегрисано управљање границом! Управо оно о чему је Едита Тахири причала све време и што одавно постоји у српским документима, који су за циљ имали приближавање државе ЕУ. Подсетимо, влада Србије усвојила је 26. јануара 2006. године Стратегију интегрисаног управљања границом, која је била један од стратешких докумената за успешно спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању. Тај потез тада је представљен као "инвестиција за будуће чланство у ЕУ". Стратегија је заснована на Националној стратегији за приступање ЕУ и "реформским процесима" заснованим на документу "Европско партнерство". Управо Стратегија интегрисаног управљања границом Србије садржи фамозни "IBM" из споразума Стефановић – Тахири. У том српском документу из 2006. године, који треба да повеже рад различитих служби и министарстава на границама, дословно пише: "ЕУ увела је концепт интегрисаног управљања границама (IBM), који није нов, пошто су државе кандидати (сада државе чланице) ЕУ у последњих неколико година развиле сопствене системе управљања границама у оквиру интегрисаног управљања границама (IBM)". Али, ни овде није крај. Документ на којем се заснива концепт интегрисаног управљања границама за западни Балкан је Регионални програм „CARDS"-а за западни Балкан – вишегодишњи индикативни програм 2002 - 2006 (MIP)". Према том документу, државе западног Балкана нису имале свеобухватан приступ управљању границама, што је доводило до лоших резултата. Пошто су проблеми толико били испреплетени, да се одвојено не могу ефикасно решавати, свеобухватан приступ управљању границама представља једино решење услед чега „земље суседи морају побољшати сарадњу у области управљања заједничким границама". Очигледно је да споразум Стефановић – Тахири садржи све пажљиво припремане одредбе из ранијих докумената, усвајаних на основу захтева ЕУ и у циљу приближавања Србије ЕУ, укључујући и концепт интегрисаног управљања границама ("IBM") који се односи искључиво на земље суседе. Ако је веровати ЕУ, објављеним документима и Едити Тахири, а јесте, Србија је пристала на интегрисано управљање границом ("IBM - Integrated Border Management") са Косовом. Једино још српско интегрисано управљање самообманом, Косово и Метохију види у европској Србији. "Тренутак истине" је квиз, који додирује најинтимније детаље људских живота, али и сам неукус. Учесници квиза најпре буду подвргнути полиграфском тестирању. Када јавно одговоре на интимно, често врлонепристојно питање, одговор се упоређује с резултатима на полиграфу. Србија је дошла до свог тренутка истине. Оно што су њени политичари говорили јавно не одговара бриселском "полиграфу". Србија је, због стицања статуса кандидата, "де факто" пристала на интегрисано управљање границом са Косовом. Остаје да се види на шта ће српски политичари тек морати да пристану како би начинили следећи бирократски корак ка чланству у ЕУ, која више не нуди благостање, просперитет и стабилност. Наравно, најзанимљивије било би видети шта о европским интеграцијама Србије каже полиграф! А одмах потом и народ Србије. Бранко Жујовић   http://serbian.ruvr.ru/2011/12/07/61745977.html

 

Како је умро Милошевић?

Како је умро Милошевић?

уторак, 06 децембар 2011 21:24 ВЕСТИ

 

 

Званична верзија Хашког трибунала тврди да је Слободан Милошевић умро у својој ћелији, 11. марта 2006. године, природном смрћу, од последице инфаркта, али истрага заснована на аутентичној судској и лекарској преписци показује да је истина сасвим другачија и да је некадашњи председник СР Југославије преминуо због небриге одговорних у овом суду.
Ово је само део из књиге „Хашки триптих", адвоката Марка Сладојевића који је последњих 11 година у Хагу учествовао у одбранама Слободана Милошевића, Момчила Крајишника, Драгољуба Ојданића, Милана Гвере, а сада је један од тројице саветника у предмету против бившег председника РС, Радована Караџића.

- Због пропуста који су учињени у лечењу Милошевића, неко би из Хашког трибунала морао да одговара. Здравствено стање Милошевића је драстично почело да се погоршава пошто хашки лекари нису били способни да утврде шта му је, а при томе су до последњег дана били уверени да му није ништа и да блефира – каже Сладојевић, који је био и један од ретких људи који је последњих неколико месеци пред смрт, скоро свакодневно посећивао Милошевића у затвору.

- Тек пошто су га прегледали независни, међународни експерти и одредили дијагнозу, у Хагу је настала паника јер су доктори из Француске, Русије и Србије утврдили да се Милошевић не фолира и да хитно мора да се пребаци у цивилну болницу. При том, судско веће је тада индиректно и признало да је Милошевићу давана погрешна терапија. Међутим, Трибунал се плашио да Милошевић буде лечен у Русији јер су мислили да се неће вратити, па су због тог страха, али и личне неспособности почели да измишљају разлоге због чега му је лоше стање како би сачували част и кредибилитет тог суда. Једно време су тврдили да блефира, па затим да не узима терапију, а на крају и да пије неке друге лекове, мада је свима јасно да је немогуће било шта прошверцовати оптуженима у притвору, а поготово не лекове. Једна лаж је производила другу и свима је било јасно да из тога нема излаза. Међутим, такви, контрапродуктивни потези су на крају директно допринели трагедији – тврди Сладојевић.

Поткрепљујући ову тврдњу, Сладојевић у књизи представља анализу више од 500 страница судске и медицинске преписке између Милошевића и његових правних саветника са секретаром суда, затворским властима, тужилаштвом и судским већем.

- Власти Трибунала су имале живот Милошевића у својим рукама и нимало им није одговарало да умре пре окончања суђења, јер је у тај процес уложено више милиона долара. Смрт Милошевића за њих је био огроман ударац од кога се никад нису опоравили, а то најбоље показује паника која је настала доласком генерала Ратка Младића у Трибунал – закључује Сладојевић.

Пропусти у случају Крајишник

Сладојевић је дао критички осврт и на процес против Момчила Крајишника.

- У случају Крајишник указујем на процесно-правне пропусте који су и допринели да буде осуђен на вишедеценијску казну. Наиме, њега је бранио адвокат из САД који је за тај посао узео око милион и по долара, а на крају, неколико месеци пре почетка суђења, изјавио је да није способан да ради. Због тога је избачен са списка адвоката Трибунала, али и из адвокатске канцеларије у Њујорку, но то је била слаба утеха Крајишнику који до краја процеса није имао могућност за фер суђење – каже Сладојевић.

Борислав Милошевић: Мог брата су убили!

Брат Слободана Милошевића, Боривоје Милошевић у разговору за „Вести" каже да нема никакве дилеме да је некадашњи председник СР Југославије убијен!

- У званичној верзији његове смрти може да стоји шта код било, али чињеница је да му пет година у затвору нису радили снимање прокрвљености крвних судова, а међународни конзилијум је утврдио да му је због тих проблема потребна хитна хоспитализација. Али, и поред гаранција Владе Русије, Хашки трибунал је одбио да мог брата пребаци у болницу у Москви и он је убрзо затим и умро – каже Борислав Милошевић и додаје да је и сам Слободан у писму тадашњем министру спољних послова Русије, Сергеју Лаврову изнео тврдњу да га тенденциозно трују разним лековима који немају везе са његовом болешћу.

- Уверен сам да неко треба да тужи Хашки трибунал и да напокон људи који су одговорни за смрт Слободана Милошевића одговарају. Најбоље би било да то учини држава Србија, али сви знамо да неће, јер су они са Хагом сарађивали искључиво око испоруке својих држављана и за њих је та прича сада завршена – истиче огорчено Борислав Милошевић.

Томановић: Не би умро да је био у болници

Правни саветник Слободана Милошевића током процеса у Трибуналу Зденко Томановић каже за „Вести" да је одмах по његовој смрти тражио детаљну истрагу. Он сматра да би депеше америчкој администрацији које је објавио Викиликс могле да буду нов моменат са којим би се затражила независна истрага.

- Из тих депеша је сасвим јасно да су сви знали да Милошевић умире и да је смрт последица тенденциозног гомилања броја сати у судници и материјала које је требало да прочита. Пред смрт, њему је достављено на читање око 1.300.000 страница. То је убиство за једног човека – каже Томановић и открива још један, до сада непознат детаљ.

- Када је требало да се ради обдукција Милошевићевог тела затражио сам да буде присутан патолог из Русије, али је тај захтев одбијен. Уместо тога, присуствовао је патолог из Брисела, а мени никада није одговорено због чега. И још нешто. Када је завршена обдукција, разговарао сам са једним од људи који су га обдуковали и поставио директно питање: „Да ли би Милошевић умро да је био у болници". Тај патолог ми је одговорио: „Не би". Ту је крај целој причи. Сасвим је јасно да постоји одговорност Хашког трибунала што је мртав – закључује Томановић.

 

Tadiću, prevarili su te

Piše: Tihomir Trišić    ponedeljak, 05 decembar 2011

Tadiću, prevarili su te

 

To sebi nije smeo dozvoliti. Nije sebi smeo dozvoliti da oni koji su najviše profitirali od njegovog liderstva Srbijom odigraju ovu utakmicu do poslednje kapi njegove krvi, a ne njihove krvi. Nije sebi smeo dozvoliti da ga ovako zajebu. Oni koji su ga pogurali u ovu avanturu sutra će bežati od njega kao od gubavca, ostaće sam Ovih dana Srbija, njen državni vrh, građani, suočeni su sa činjenicom da je pristigao trenutak zvani Kosovo i Metohija, trenutak koji malo ko u ovoj zemlji razume, ali koji svi osećaju, čak i oni koji grakću kako je Kosovo balast oko vrata Srbiji. Čak su i oni sami sa sobom u dubokoj intimi svesni da su potomci onih koji su satkani od kosovskih niti, srpskog epa, tog srpskog usuda. U četvrtak, baš na dan kad je Boris Tadić na iznenađenje javnosti istupio i pozvao na uklanjanje barikada na severu Kosova, što je objektivno označilo zaokret u zvaničnoj politici državnog vrha Srbije, istog tog dana 1918. godine okončan je Prvi svetski rat, i Kosovo i Metohija se od tada našla u sastavu Srbije, Kraljevine SHS. Srbija je u tom ratu izgubila trećinu stanovništva i pretrpela strahovitu ratnu štetu u visini od 13 milijardi dinara, što je bilo po budžetu iz 1911. ravno 65 godišnjih budžeta Srbije. U toku Prvog svetskog rata KiM je okupirala austrijska i bugarska vojska, pre tog rata praktično vekovima okupator se zvao Osmanlijsko carstvo. Loš dan za predsednikovo obraćanje naciji i poziv da se uklanjaju barikade, što u percepciji naroda koji tamo živi znači uklanjanje poslednje prepreke koja ih štiti od činjenice da ne postanu građani nezavisnog Kosova, onog kojim upravlja Hašim Tači. Danas svi tu temu komentarišu u dnevno političkom kontekstu, vladini papagaji i korumpirane medijske budale to pokušavaju da umotaju u celofan koji je toliko neubedljiv i proziran da ni sami ne znaju kakvu negativnu reakciju kod običnog građanina to proizvodi. S druge strane opozicija se ponaša krajnje nečasno, nedoraslo i nedržavnički. Čovek ne zna ko je gori, da li vlast ili opozicija. Meni ovde nije namera da uđem u dnevno politički kontekst tipa "Boris Tadić je pritisnut sa Zapada poklekao i pustio Kosovo niz vodu zarad neke kandidature", ili tipa "ni opozicija nema nikakvo rešenje za taj problem, već gleda da profitira činjenicom da će se Tadić slupati u očima birača, a oni će lukavo ćutati kako se ne bi zamerili međunarodnim faktorima i time profitirati". Taj kontekst me ne zanima, ta kaljuga dnevne srpske politike me inače ne zanima kao čoveka, ono što mene ovde zanima jeste nešto drugo. Istina je da je pitanje suvereniteta i integriteta Srbije na KiM krajnje maglovito pitanje sa istorijskog aspekta. Te 1918. godine buknuo je gerilski ustanak Kačaka, oko 10.000 albanskih hajduka koji su se odmetnuli u planine, ali ne kad je KiM ušla u sastav Srbije, već i pre toga, još za vreme Turaka koji su ih i prozvali Kačacima, što na turskom znači hajduk, a koji su vojevali za svoju nezavisnost. Ti hajduci su tresli mladu Kraljevinu SHS od 1918. do 1924. godine predvođeni bračnim parom Azemom i Šotom Galicom iz okoline Drenice. Azem je likvidiran kao i još 12.000 bliskih mu ljudi, njih 22.000 zapali su u zatvore, Kačaci su ugušeni u krvi, a nadolazeća KPJ je u tim poraženim snagama i njihovim potomcima i simpatizerima imala vernog saveznika i neprijatelja postojećeg režima Kraljevine SHS. Stigla je 1945. i Albanci su dobili od Josipa Broza Tita "nagradu" u vidu autonomne pokrajine, menjanje demografske strukture na KiM otvorenom penetracijom Albanaca iz Albanije koji su pristizali i naseljavali se na KiM. Srpska elita unutar SFRJ je to manje-više posmatrala nemo, ili da budem precizan neadekvatno. Stigao je raspad SFRJ, pa NATO bombardovanje 1999. godine i izvlačenje KiM iz neposrednog suvereniteta i integriteta Srbije, za koje praktično možete sami da zaključite kakvi su bili od 1918. do 1999. godine. Drugo pitanje je duhovna i kulturna vertikala zvana Kosovo u nacionalnom biću srpskog naroda. Ta vertikala je nesalomiva u biću ovog naroda i ona nadjačava svaki argument, istorijsku činjenicu, trenutne državne i nacionalne interese, geopolitičke okolnosti, ispiranje mozgova, medijsko anesteziranje srpske nacije. Upravo zarad te činjenice mislim da je Boris Tadić povukao svoj najrizičniji politički potez u životu. Taj potez on nije smeo da povuče zarad sebe, svog sna, majke mu Nevenke i oca Ljubomira, dece Vanje i Maše. Zašto? Zato jer je bio predsednik Srbije kad je KiM proglasila nezavisnost donoseći deklaraciju u prištinskom parlamentu, zato jer je bio predsednik Srbije na čiju inicijativu je Međunarodni sud u Hagu tu deklaraciju ocenio u skladu sa međunarodnim pravom, jer je bio predsednik koji je prihvatio dolazak Euleksa na KiM, jer je bio predsednik koji je vodio tehničke pregovore u Briselu kroz lik i delo nebitnog Borka Stefanovića, jer je bio predsednik koji je pozvao da se uklone barikade, i jer će biti predsednik kojeg će narod na barikadama da ugradi u kosovski ep nalik na Vuka Brankovića. To sebi nije smeo dozvoliti. Nije sebi smeo dozvoliti da oni koji su najviše profitirali od njegovog liderstva Srbijom odigraju ovu utakmicu do poslednje kapi njegove krvi, a ne njihove krvi. Nije sebi smeo dozvoliti da ga ovako zajebu. Oni koji su ga pogurali u ovu avanturu sutra će bežati od njega kao od gubavca, ostaće sam. Srbija više nema nekog manevarskog prostora kad je KiM u pitanju, to je skoro pa završena priča. Boris Tadić je takođe na putu da postane završena priča, izuzev ukoliko još danas ne napravi novi preokret. Ima još i vremena i prostora i resursa, pitanje je da li zna šta je potez i ima li energije za njega. U suprotnom, ne priželjkujem da i on postane politička žrtva kosovskog usuda, gotovo sam siguran da će vrlo brzo, što danas izgleda kao gotovo nestvarno, izgubiti i liderstvo u sopstvenoj Demokratskoj stranci, i otići u političku penziju ostavljen i zaboravljen od svih. Jedini koji ga neće zaboraviti su autori kosovskih epova.

 

 

http://www.akter.co.rs/politikaprint/4222-tadicu-prevarili-su-te.html

Branko Dragaš.. RASULO

RASULO

 Branko Dragaš

EU je bankrotirala. Uprkos štampanju 10.000 milijardi evra od 2008, kada je izbila finansijska kriza, uprkos ubacivanju tolike količine lažnog novca u oboleli evropski ekonomski sistem, nije došlo do ozdravljenja posrnulog sistema.Naravno, niko pametan nije ni očekivao da će teško oboleli evropski sistem vrednosti moći da ozdravi štampanjem lažnih papira, ali briselske vucibatine i politički prevaranti u EU, potpomognuti kontrolisanim medijima, širili su laži da je kriza prošla i da se nastavlja doba blagostanja i raskošnog života na kredit. Danas je građanima Evrope jasno da su prevareni, izigrani i opljačkani. Standard građana Evrope je već pao za 30 odsto, ali se očekuje da će uslediti novi pad od čitavih 50 odsto, što će dovesti do socijalne pobune u Evropi.
Razmaženi Evropljani ne mogu više da izdrže udare narastajuće krize. Ušli su u krizu potpuno nepripremljeni. Gde je problem? Zašto je došlo do bankrota? Stvar je vrlo jednostavna. Objašnjavao sam to proteklu deceniju mnogo puta. Ali, nažalost, moram ponovo. Tačno sam predvideo šta će se dogoditi. Mnogi nisu verovali. Vidim da i danas ima mnogo nerazumevanja i neznanja. Objasniću suštinu krize na najjednostavniji način. Tako da svi građani razumeju. Kada čujem moje kolege ekonomiste, naročito one vesele ekonomske analitičare što se iz večeri u večer slikaju na režimskim medijima, kako lupaju gomilu gluposti o stvarima o kojima ništa ne znaju, da bi sva ta baljezganja dobro naplatili, jer sve to što su ih učili u školi je bilo pogrešno, kada sve to čujem, smuči mi se život.

    
Dakle, suština problema je u tome da ovakav oblik savremenog kapitalizma i demokratije više ne može da opstane. Zato neprestano govorim da nije svetska ekonomska kriza, nego kriza zapadne demokratije i samoga kapitalizma. Koga smo nazvali neoliberalni kapitalizam, jer je propagirao liberalna načela, dok se sve završavalo u novom totalitarizmu i državnim intervencijama u ekonomiji. Demokratija se pretvorila u vladavinu političkog ološa koji je monopolisao čitavo političko tržište, dok je ekonomija bila u rukama nekoliko multinacionalnih korporacija.
Naravno, političkom oligarhijom i tajkunima sa Vol Strita upravlja Familija, koja drži u svojim rukama sav novac i vlast. Neoliberalna ideologija je poslužila za veliku svetsku pljačku i političko porobljavanje građana sveta. Nikada u stvarnosti nisu zaživele liberalne ideje u društvu, nego su samo marketinškim kampanjama o slobodama i pravima građana i slobodnom tržištu prikrivali državni intervencionizam, monopolsko tržište i gubitak svih sloboda građana. Suština svih kriza je bila u tome da je pohlepna Familija želela sve da kontroliše i da je želela da postane istinski upravljač sveta.
Ako ne idemo previše daleko, nego se zadržimo samo na XX veku, onda je posve jasno da je finansijski slom 1907. izazvan programirano, slično se danas dešava, jer je povučen ogroman novac iz sistema, napravljana je velika nelikvidnost i došlo je do kolapsa sistema, samo zbog toga da bi J.P.Morgan, izvršni direktor Familije za špekulacije, ekonomski ubica, mogao da ubaci štampane papire u sistem, koje mu je odobrila Familija, da bi dobio oreol spasioca kapitalizma. Na tu prevaru je naseo čak i predsednik SAD Vudro Vilson, pa se sva ta ideološka maškarada završila, na kraju krajeva, stvaranjem privatne banke FED, na prevaru uoči katoličkog Božića 23.12.1913, kada su kongresmeni uveliko počeli da peku prazničnu ćurku, sve je rađeno u potaji, podlo, na brzaka, da se niko ne doseti, da se niko ne pobuni, jer su blagdani, jer su ljudi opušteni, slave sa svojim ukućanima rođenje Isusovo, dok mračni demoni ostvaruju pakleni plan i osnivaju FED, koja je promovisana u Nacionalnu centralnu banku, koja je dobila pravo da štampa novac, ali je to, u stvari, bila privatna banka 13 ukletih porodica što vlada svetom, privatna banka koja je štampala novac za državu, što je bila vrhunska svetska prevara Familije.
Na toj liniji prevare treba da razumemo i rusku revoluciju 1917, pobedu boljševika uz pomoć 30 miliona dolara kapitala Familije, hiperinflaciju u Nemačkoj 1923, pojavu nacista i Hitlera, krizu 1929, Kejnsovu makroekonomsku manipulaciju, Ruzveltov new deal i izbijanje Drugog velikog klanja. Svi ti tragični događaji su međusobno povezani i služili su samo jednoj nameri - da Familija postane sve bogatija i da u svojim rukama koncentriše sve više vlasti. Ne zaboravite da su veliki osvajači sveta od Aleksandra Makedonskog i Džingis kana do Napoleona i Hitlera uvek težili da oružjem porobe svet i da ga stave pod svoju kontrolu. Familija je to radila - novcem.
Zato je jedan od Rotšilda još 1790. rekao da njih politička vlast ne interesuje, nego to ko štampa novac. Onaj ko štampa novac ima svu moć i taj vlada političarima, koji su marionete u rukama Familije i koji tačno rade po uputstvima Familije, stvarajući i uslove za izbijanje velikih ratova. Najbolji profiti se ubiraju u svetskim ratovima. Kada ratuju države i veliki broj ljudi gine. Familija finansira sve strane u sukobima jer ima višestruku korist: prvo, drastično uvećava svoje profite, drugo, preuzima vlast u zaraćenim državama, treće, u ratnim sukobima ginu ljudi, što doprinosi smanjivanju stanovništva na planeti, četvrto, ratni sukobi, kako ističu, psihički pročišćavaju čovečanstvo i izbacuju iz njega sav bes i nakupljenu negativnu energiju i peto, posle ratova počinje doba mira, smiraja čovečanstva i nove izgradnje, što donosi nove velike zarade Familiji. To je objašnjenje svega što se dešavalo u XX veku. Koji je počeo potapanjem Titanika. Na kome nije bilo bankara, nego samo industrijalaca koji su smetali bankarima. J.P.Morgan je odustao od putovanja, uprkos tome što je i on trebalo da bude žrtvovan, jer je mnogo znao, samo zbog toga što je poslušao Nikolu Teslu, koga je neizmerno cenio, jer mu je srpski genije predočio da će brod da potone.
Familija nikome ne oprašta. Familija sve kontroliše. Nema tu nikakve svetske zavere, radi se samo o golim interesima i moći, koji se čuvaju svim raspoloživim oružjem. I to je već hiljadama godina tako. Ništa se nije promenilo. Samo se glumci smenjuju u tim krvavim svetskim ulogama. Nekada su to Danton, Mara i Robespjer, a nekada pak Lenjin, Trocki i Staljin. Nekad Napoleon, a nekada, opet, Hitler. Nije važno pod kojom ideologijom ginu ljudi, važno je da se sve odvija prema unapred režiranom scenariju. Nema slučajnosti, sve je isplanirano. To što ste učili u školi je demagogija. Istoriju pišu pobednici. Zato nam trebaju nova preispitivanja. I otkrivanje svih zabluda. Potrebno nam je novo buđenje. Potrebno je da shvatite kako je ustrojen svet i da naučite da mislite. Samo razvojem kritičkog mišljenja i buđenjem svesti možemo se odupreti novom zlu koje nam se sprema.
Jedna od velikih prevara, pored propagande o demokratiji i slobodnom tržištu, počela je sa ekonomskim teoretičarem Kejnsom, koji je dobio zadatak da opravda državni intervencionizam u privredi i da ubije liberalne ideje u povoju. Kejnsove ideje o javnim radovima i potrošnji su skrenule pažnju sa osnovnih uzroka krize na ekonomsku politiku koja će dovesti do rasplamsavanja današnje krize. Skoro osam decenija vlada ta ekonomska laž da nas iz krize mogu spasiti javni radovi i potrošnja. Ekonomska politika je stavljena na glavu. Kejnsova ekonomska podvala je pogodovala i Ruzveltu i Hitleru. Mene je to uvek podsećalo na ono idiotsko stanje u vojsci, govorim o vremenu kada su muškarci bili muškarci i služili su vojsku, kada su oficiri terali vojsku da bilo šta radi, ma koliko to besmisleno bilo, samo da rade, jer je to mnogo bolje nego da ne rade ništa i da uprazno razmišljaju. Ustajao sam uvek protiv takvog totalitarnog stava, jer sam smatrao da se tako ubija kreativnost ljudi, ponižavaju ljudi i prave poslušni idioti koji samo treba da izvršavaju dobijene naredbe Velikog Brata. Bio je to uvod u današnje robotsko doba.
Totalitarni režim uvek ima strah od ljudi koji razmišljaju. Zato će vam oprostiti sve krađe, pronevere i zločine, ali drugačije mišljenje vam nikada niko iz te režimske nomenklature neće oprostiti. Familija je angažovala Kejnsa da svojom teorijom pokrije zločin koji je izvršen i da zaustavi uzdizanje liberalizma i demokratije u razvijenim državama. Nacisti, boljševici i kapitalistički monopolisti su veličali ideju javnih radova i potrošnje. Javnih radova je bilo i u staro doba, kada je vladao robovlasnički sistem, ali niko nije robove ubeđivao da su slobodni. Potrošnja je postala vrhunski kredo neoliberalnog kapitalizma. Na moje pitanje kako se može trošiti nešto što nije akumulirano, tvrdio sam da pre potrošnje moramo da imamo štednju, a pre štednje proizvodnju koja stvara profit, ideolozi vulgarnog pragmatizma su tvrdili da se potrošnja povećava iz bankarskih kredita. Najvažnije je da banke odobravaju kredite za potrošnju siromašnim, gladnim i željnim boljeg standarda građana i da građani progutaju bačenu udicu neprekidnog zaduživanja.
Rotšildovi su rekli - ko ne uzima naše kredite, naš je najveći neprijatelj. Na moje pitanje - iz kojih izvora će biti finansirani ti novi krediti, neoliberalni tržišni fundamentalisti nisu znali ništa da odgovore. Naučili su ih samo da ponavljaju iste gluposti o kreditima. Kada danas postavite pitanje: iz kojih izvora se odobravaju krediti za posrnule države, režimski analitičari i eksperti bez radnog iskustva papagajski odgovaraju: iz budžeta. Čijeg budžeta? EU. Pa, gospodo drugovi, taj budžet iznosi svega 140 milijardi evra, iznos koji ne može da zadovolji polovinu dugova Grčke. Iz kojeg, dakle, izvora? Iz fonda ECB. Odakle pare ECB? Odakle stotine i hiljade milijardi novih evra iz ECB?  Nema odgovora. Muk.
Znamo odgovor - iz štamparije novca. Sistemska kriza se rešava štampanjem papirnog novca bez pokrića. Isto to je radio i Milošević. Znamo kako je prošao. Sada to rade evropski despoti za uništavanje demokratije i slobodnog tržišta. Suština krize je u tome što ne možete da zarađujete 100 evra, a da trošite 400 evra. Uzimam omer koliko su evropski budžeti zaduženi u odnosu na godišnje stanje BDP. U proseku su preko 400 odsto premašili sopstvene BDP. Evropskim zakonima je dogovoreno da budžetski deficiti ne smeju da pređu 3 odsto BDP. Niko to nije ispoštovao. Drastično su prekršili sopstvene zakone. Svi su lagali i falsifikovali lažne podatke. To isto čitavu deceniju rade i naši političari na vlasti. Preuzeli su ponašanje evropskih prevaranata. Išlo je kako je išlo, dok nije došlo do kraja. Kriza je sučeljavanje sa realnošću. Posle propasti Grčke, Portugala, Irske i Španije, otvorio se slučaj Italije. Koja je u deficitu 1.920 milijardi evra. Samo sledeće godine mora da vrati 360 milijardi evra. To je neizvodljivo. Nakon Italije, početkom sledeće godine otvoriće se problem Francuske, koja je u deficitu preko 2.300 milijardi evra. I koja to više ne može da vrati. Kako dalje?
Ima li rešenja za prezaduženu EU? Napisao sam pre četri meseca predloge šta Grčka treba da radi. I to sam poslao mojim poslovnim prijateljima u Atinu i Solun. Nažalost, političari Grčke rade sve obrnuto. Niko ne objavljuje vest da je Grčka prošle godine imala deficit sa septembrom mesecom 16,4 milijarde evra, a da je ove godine deficit narastao na 19,3 milijarde evra.To je frapantan podatak. Znači, političari Grčke ništa ne štede. Naprotiv, povećavaju troškove i dalje se zadužuju. Tako se ne izlazi iz krize. Narod shvata da ih grčki političari foliraju i zato su tražili referendum. Ali briselska birokratija se plaši referenduma kao zarazne bolesti. Zašto? 
EU je nametnut koncept evropskim narodima. Taj koncept ne bi prošao na referendumu. Velike demokrate uskraćuju građanima Evrope demokratiju i ne smeju da organizuju referendum. Pa, kakvo je onda rešenje? Vrlo jednostavno. Svaki seljak, industrijalac i domaćin zna rešenje za evropsku krizu. Povećanje prihoda sa 100 evra na 400 evra može samo novim radom, povećanjem produktivnosti i zapošljavanjem nezaposlenih građana Evrope. Smanjenje troškova sa 400 evra na 100 evra moguće je rigorozno štednjom, oporezivanjem bogatih i konfiskacijom imovine evropskih tajkuna.
Evro ne može biti više zajednička valuta. Države članice moraju da se vrate na svoje valute. Građani traže i pravdu. Traže da odgovaraju oni koji su ih opljačkali i koji su ih lagali. Neko mora biti i uhapšen.To je katarza. Da se više ne ponovi. Međutim, još uvek takvih poteza nema. Znači, kriza će se rasplamsavati. Rasulo EU je izvesno. Potpuni raspad EU. Sada se postavlja pitanje - a zašto mi idemo u EU kada je ona u raspadu? Odgovor ćemo dobiti na sledećim izborima.

http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=9033:rasulo&catid=104:komentari&Itemid=69

Koštunica: Brisel radi Beogradu o glavi

Komentara 12

0

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica smatra da članstvo u Evropskoj uniji "apsolutno nije u interesu Srbije", jer, uveren je, Brisel Beogradu "radi o glavi"

Predsednik DSS-a: Vojislav Koštunica

 

Umesto članstva u EU, kako kaže, cilj Srbije trebalo bi da bude razvijena ekonomska saradnja sa državama Unije.

 

"U ovom trenutku trebalo bi promisliti šta je interes Srbije - da sve podredi kandidaturi za EU, ili da se sama razvija, da postoji, da opstane", ocenio je Koštunica u intervjuu za beogradske agencije.

 

Prema njegovim rečima, sadašnja vlast u Srbiji spremna je sve da žrtvuje zarad kandidature, a Brisel ponajbolje zna da je kandidatura "kruna od papira" i "ne znači ništa, jer posle toga mogu uslediti pregovori, a ne moraju, može biti određen datum pregovora, a i ne mora".

 

"Možda neće biti EU. Pred našim očima postoji samo nešto što je krajnje neizvesno u ovom trenutku, što nam radi o interesima i o glavi - to je Brisel, to je EU. A ne postoji nešto u čemu živimo. Živeli smo vekovima i treba da živimo, uveren sam, još vekovima u jednoj zemlji koja se zove Srbija", rekao je lider DSS.

 

Koštunica ističe i da je EU "u dubokoj krizi", pre svega kada je reč o poštovanju nekih elementarnih demokratskih procedura: "U Evropskom savetu u ovom trenutku odlučuje samo jedna država - Nemačka. To je prvi problem Brisela. Drugi problem je ova ekonomska kriza i činjenica da je sada Brisel počeo da se raslojava na nekoliko razreda."

Po Koštuničinom mišljenju, pod pokroviteljstvom EU u Briselu se vode pregovori koji su "sve, sem pregovori".

 

Ti pregovori su ograničenog karaktera, pošto se ne mogu voditi o statusu, nego se vode o tehničkim pitanjima, a ta tehnička pitanja, u zbiru, kao što pokazuju dosadašnji pregovori, treba da dovedu do nezavisnog Kosova, tvrdi lider D S S.

On smatra da se ne može o sudbini zemlje odlučivati kroz takve pregovore koji se vode u Briselu, "gde imate neke dogovorene zaključke, neke na papiru, neke dogovorene na reč i uz garancije posrednika (Roberta) Kupera".

 

O pitanju 15 posto teritorije Srbije, njenog identiteta, kulture, i, najzad, materijalnog bogatstva koje se nalazi na Kosovu mora najpre da raspravlja skupština, bez obzira na ishod, naveo je.

 

To se, po Koštuničinoj oceni, izbegava jer u ovom trenutku postoji "nekoliko stranaka, doduše bez nekog preteranog uticaja, koje se otvoreno zalažu za nezavisnost Kosova, a vladajuća većina na tome radi, samo ne sme da kaže javno, a i unutar nje same ima previranja, pa stoga izbegava Skupštinu".

 

Koštunica je ocenio da je danas mnogo teže razrešiti tu situaciju nego pre "neodgovornog potpisivanja" Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, aprila 2008, a pogotovo posle onog što zove "prelomnom tačkom", a to je rezolucija u Generalnoj skupštini UN, septembra 2010, kojom je definisano da nisu UN posrednik u pregovorima Beograda i Prištine, već EU.

 

"Vidimo kako smo polako, od 2008. godine, izašli iz nečeg što je bilo područje sigurnosti za Srbiju, a to je Savet bezbednosti UN, gde postoji mogućnost veta i jedna zemlja, Rusija, koja je pokazala spremnost da taj veto uloži. Tako smo došli tamo gde nam se bukvalno radi o glavi. I, politički, kada je reč o do kraja zaokruživanju nezavisne države Kosova od strane Brisela", naveo je.

  Za njega je neprihvatljiva i ideja o podeli Kosova, koju vidi kao "pokušaj da se kapitulanstvo u politici prikrije nekom idejom da se nešto može sačuvati, da se nešto može spasiti": "Naš spas je jedino u poštovanju prava. Nepriznavanje nezavisnosti Kosova, ko god da ga otme… Cela stvar je u tome da mi kažemo i dokažemo da je to naše. Onda imamo nešto što ima elemente zamrznutog ili nerešenog konflikta i ostavimo budućnosti, nekim drugim naraštajima, da se tim pitanjima bave."

  Kad je reč o skorim izborima, Koštunica kaže da će DSS izaći pred birače sa izbornom platformom kada izbori budu raspisani, a da će o eventualnoj saradnji sa drugim strankama razmišljati kad ishod izbora bude poznat - zbog iskustva sa izbora 2008.

  Koštunica kaže da podrška DSS-u raste: "Trend podrške politici D S S-a raste, zato što nam je vreme dalo za pravo. Sve od 2008. do danas, i taj odnos prema EU, neophodnost da na prvom mestu bude razvoj Srbije, a ne jedan papir na kome piše kandidatura, koji zapravo ne znači ništa, to nam je dalo za pravo. Ako uzmete u obzir kakvo je raspoloženje u Srbiji u odnosu na EU, onda možete očekivati da će ta podrška u javnosti DSS-u rasti."

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/184509/Kostunica-Brisel-radi-Beogradu-o-glavi

КФОР прави „Републику Косово”

КФОР наставља оружани притисак на Србе и прави „Републику Косово"

• 21:38 30.11.2011.
• 5 коментара

ЕВО ШТА БЕОГРАД НЕ СМЕ ДА КАЖЕ

ГОВОР О СТАЊУ НА КиМ ПРЕДСТАВНИКА РУСИЈЕ

У САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ УН ВИТАЛИЈА ЋУРКИНА 

 

• Једнострана дејства Приштине и међународних мисија на северу Косова су недопустива
• Русија је против да КФОР и ЕУЛЕКС селективно користе свој мандат и тиме отворено подилазе косовским властима. Оружане акције које помажу имплементацију законодавства тзв. «Републике Косово» нису у складу са мандатом ових међународних мисија и крше принципе њихове статусне неутралности
• Зашто након 12 година напора, међународна заједница није успела да створи безбедне услове за живот једној од страна у косовском конфликту
• Истрага поводом извештаја Дика Мартија мора бити под покровитељством УН и потчињена Савету Безбедности
• Делимо забринутост власти Србије и Српске Православне Цркве због тога што НАТО снаге за Косово функцију чувања најзначајнијих објеката културно-ралигиозног наслеђа у Покрајини препуштају косовској полицији
• Инсистирамо да УНМИК испуњава све своје обавезе, укључујући спољно репрезентовање Косова у регионалним међународним организацијама и телима

        «Господине Председавајући,

        Захваљујем господину Ф. Зарифу који нам је предочио реферат Генералног секретара о делатности Мисије УН на Косову. Користим прилику да му честитам званично постављење на дужност Специјалног представника и шефа УНМИК-а као и да му пожелим успех и продуктиван рад на том одговорном послу.

        Поздрављамо учешће у овом заседању министра иностраних послова Србије г. В. Јеремића. Слажемо се са забринутошћу коју је исказао.

        Пажљиво смо сааслушали говор Е. Хоџаја. И истичемо неподударање тог говора са резолуцијом СБ 1244.

        Став Русије да не призна једнострано проглашену независност Косова остаје непромењен. Резолуција СБ 1244 остаје на снази у свом пуном обиму и остаје обавезујућа за све као међународно-правна основа за регулисање питања на Косову, као и основа за осигуравање безбедности у Покрајини. 

        Сматрамо да је важно обновити дијалог свих заинтересованих страна да се изради формула стабилног регулисања косовског проблема. Једнострана дејства Приштине и међународних мисија на северу Косова су недопустива.

        Озбиљно смо забринути наглим заоштравањем ситуације на северу Покрајине. Поготово што  неки инциденти носе изазивачки карактер. Тако је 9. новембра, у једном од микронасеља Косовске Митровице у којем живи етнички мешовито становништво, група Албанаца пуцала из ватреног оружја на тројицу Срба. После је један од њих подлегао ранама у болници.

        Индикативно је, да су за време сахране убијеног на другој обали реке Ибар, Албанци демонстативно организовали шетање уз гласну музику.

        КФОР наставља оружани притисак на косовске Србе. Управо јуче се десио један у низу сукоба док је НАТО заузимао једну од барикада у општини Зубин Поток. Има на десетине повређених са обе стране. Команда КФОР прети да ће употребити ватрено оружје и пуцати у људе.

        Потпуно је јасно да је такав развој ситуације могао бити избегнут да се КФОР усредсредио не на уклањање српских барикада, чије је постављање била реакција на провокативне покушаје Приштине да преузме контролу на административну границу са Србијом, већ да обезбеди безбедност у интересу свих становника Покрајине – како је и предвиђено његовим мандатом.

        Изјаве неких наших колега у СБ да КФОР и ЕУЛЕКС својим дејствима наводно обезбеђују слободу кретања и јединство царинског система на територији Косова које предвиђа резолуција СБ 1244, није ништа друго до замена теза. Не треба заборавити да се тај мандат примењивао у условима када је у складу са резолуцијом СБ 1244 Косово имало суштинску аутономију у оквиру Савезне Републике Југославије. Он је обезбеђивао и заштиту интереса српског становништва Покрајине, као и његове безбедности.

        Зато је Русија против да КФОР и ЕУЛЕКС селективно користе свој мандат и тиме отворено подилазе косовским властима. Оружане акције које помажу имплементацију законодавства тзв. «Републике Косово» нису у складу са мандатом ових међународних мисија и крше принципе њихове статусне неутралности.

        У том контексту, а и узимајући у обзир одговарајуће обраћање Владе Републике Србије Генералном секретару УН, залажемо се за покретање темељне истраге о употреби ватреног оружја, 27. септембра ове године, које је КФОР употребио против цивилног становништва међу којима је било и повређених.

        Треба се замислити над овом чињеницом и запитати: зашто након 12 година напора, међународна заједница није успела да створи безбедне услове за живот једној од страна у косовском конфликту. У вези са тим, чини нам се, да би било сврсисходно да у свом следећем извештају Генерални секретар представи детаљну анализу мандата међународних мисија у области и заштити права целокупног становништва Косова.

        Једнако се залажемо и за пуну и објективну истрагу чињеница незаконите трговине људским органима које је покренуо подносилац извештаја Парламентарне Скупштине Савета Европе Дик Марти. Полазимо од тога да таква истрага мора бити под покровитељством УН и потчињена Савету Безбедности.

        У вези са тим истичемо крајње незадовољство положајем сведока и њиховом заштитом на Косову, што је потврдио и Савет Европе. Ове чињенице се упорно игноришу. Док се кључни сведоци ликвидирају.

        Сиуација у Покрајини у области безбедности је и даље напета, пре свега због намере Приштине да силом успостави контролу над деловима које насељава српско становништво. Не сме се допустити понављање погрома из 2004. године.

        И даље је неприхватљива ситуација са повратком на Косово интерно расељених лица од којих су већина Срби. Разлога има много, један од њих је реални страх интерно расељених лица за личну безбедност. Јер, све досад, без икакве казне, остају пљачке српских кућа и отимачина њихове имовине.

        Међународне мисије дужне су да предузимају све неоподне мере заштите православних светиња и верника. Делимо забринутост власти Србије и Српске Православне Цркве због тога што НАТО снаге за Косово функцију чувања најзначајнијих објеката културно-ралигиозног наслеђа у Покрајини препуштају косовској полицији. То може да изазове додатну напетост у области безбедности на Косову.

        Мисија УН на Косову дужна је да на основу мандата добијеног од СБ УН игра максимално активну улогу у процесу тражења решења за Косову. Инсистирамо да УНМИК испуњава све своје обавезе, укључујући спољно репрезентовање Косова у регионалним међународним организацијама и телима. Надамо се да ће нови шеф УНМИК-а дати потребни импулс његовој активности.

        Сматрамо да су чланови СБ УН дужни да пошаљу недвосмислени сигнал како странама на Косову, тако и међународним мисијама да је неопходно уздржавати се од насиља и дијалогом решавати сва питања.»

        Њујорк, 29. новембар 2011.

http://fakti.org/rossiya/kfor-nastavlja-oruzani-pritisak-na-srbe-i-pravi-republiku-kosovo