Већи Срби од Срба

 

Александар Костић

четвртак, 15. децембар 2011.

Проблем заустављања конвоја са руском хуманитарном помоћи на прелазу Јариње решен је, како је саопштено договором Европске комисије са Владом Русије, након што је то питање постављено и на самиту ЕУ-Русија, управо одржаном у Бриселу. Долазак руског конвоја требало је да буде искоришћен за почетак рада албанских цариника (или како се то у Београду каже - царинских сведока), али су у овом случају Руси ипак одлучили да буду већи Срби од Срба, односно да не само декларативно, већ и практично покажу да је Резолуција 1244 и даље на снази, да Косово није држава - а да Јариње није гранични прелаз. Блокадом конвоја мисија ЕУЛЕКС на Косову је још једном прешла границе свог мандата, који је добила од Савета безбедности УН и још једном отворено заузела страну приштинских власти, док се шеф међународне цивилне канцеларије у Приштини Питер Фејт, који је охоло поручио амбасадору Русије у Србији Александру Конузину да нема шта да тражи на Косову, показао радикалнијим Албанцем од многих косовских Албанаца. Заустављање конвоја показало се ипак као непромишљен потез, јер после одбијања да Србима са Косова одобри држављанство, Русија не би могла без тешких последица по свој кредибилитет да истрпи такво понижење и повинује се захтеву ЕУЛЕКС-а и приштинских власти. Политички врх Русије зато је оштро и хитно реаговао на ову провокацију, коју је стални представник РФ у НАТО Дмитриј Рогозин назвао хуманитарним злочином, док је Питер Фејт у „Гласу Русије" окарактерисан као „надобудан и огрезао у криминал". Руски званичници у својим реакцијама нису превише бирали речи, док се у исто време, политички врх Србије, уз чију је подршку ЕУЛЕКС и стациониран на Косову, није огласио ни једном реченицом, вероватно у страху да Брисел, који је због Косова управо одбио српску кандидатуру, Београду не дода још неки минус на његов европски рачун. Уместо Београда, огласили су се ипак представници локалних самоуправа са севера покрајине, који су представницима КФОР-а, ЕУЛЕКС-а, УНМИК-а и ОЕБС-а уручили Мировну иницијативу, којом је предвиђено да се на миран начин и договором привремено реши криза на северу Косова, док се, према том документу, не пронађе трајно политичко и одрживо решење, кроз наставак дијалога Приштине, Београда, Срба са севера КиМ и међународне заједнице. Иницијатива представника Срба са севера КиМ представља промишљен захтев и одговор на притисак који ће се на њих, свакако и од стране Београда бити вршен у наредном периоду. За Србе на КиМ је ипак најважније да после кризе са хуманитарним конвојем могу да буду сигурни да званични Београд сам више неће бити одговоран за њихов положај, и да су у Русији добили јаког заштитника. После бројних и циничних коментара, чак и са српске стране на захтев косовских Срба за двојно српско-руско држављанство, реакција Русије на блокаду њеног конвоја сведочи да она сада озбиљно размишља да Србима на КиМ пружи заштиту коју су они очекивали, као и да више не жели да само посматра ситуацију у покрајини. Руски амбасадор Конузин изјавио је поводом тога да „нико са стране не би требало да се меша у договоре Срба и Руса, него треба да обавља посао који му је међународна заједница поверила, а треба се само надати да због могућности добијања кандидатуре у марту, од стране званичног Београда неће стићи захтев да се и однос Русије и Срба са КиМ регулише уз помоћ „партнера" из ЕУ и ЕУЛЕКС-а.

 

Пристигли коментари (24)

Пошаљите коментар

http://www.nspm.rs/komentar-dana/veci-srbi-od-srba.html

Ivica Dačić....Nije šija nego vrat?

Nije šija nego vrat?

 

Ivica Dačić i Boris Tadić

Da li je EU tražila ili nije da Srbija prizna Kosovo u zamenu za EU kandidaturu, polemika koja se vodi na relaciji Brisel-Beograd. Beogradski zvaničnici tvrde da se u suštini od njih traži priznanje Kosova.

 

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je da Evropska unija nije tražila od Srbije da prizna Kosovo da bi dobila EU kandidaturu, ali su beogradski zvaničnici to demantovali. Ministar policije Ivica Dačić je na to odgovorio narodnom izrekom „nije šija nego vrat", i pojasnio da „od Srbije nije formalno traženo da prizna nezavisnost Kosova, ali ako prihvatimo sve što je traženo onda to nije daleko od toga". Ministru policije se pridružio i Predsednik Srbije Boris Tadić, koji je rekao kako je pred Srbiju, uoči odluke o statusu kandidata, bio postavljen zahtev da implicitno prizna nezavisnost Kosova, odricanjem od Rezolucije 1244, što je Srbija odbila i ostala bez statusa kandidata 9. decembra.

Nije Dačić naivan...

Jelko Kacin i Ivica Dačić govore različite političke jezike, kaže za Dojče vele dr Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka. U slučaju Jelka Kacina to je formalni i birokratski jezik, a Ivica Dačić pokušava da sagleda konsekvence određenih političkih odluka, ocenjuje Cvetićanin:

Jelko Kacin „Ne radi se ovde samo o terminološkoj zbrci. Pred Srbiju je stavljen jedan uslov, koji se odnosi na regionalno predstavljanje Kosova na skupovima mimo Rezolucije 1244, koji na neki način vodi neformalnom priznavanju Kosova. Odnosno, to je jedan uslov koji kida i poslednju vezu između Srbije i Kosova. U tom smislu je Ivica Dačić nastupio kao veoma vešt političar, jer je shvatio da više nema vremena za formalni i birokratski jezik, i šta su posledice nekih odluka".

Bankrot jedne politike

Predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić smatra da je sramota govoriti neistinu sa pozicija visokih funkcionera Evropske unije, ali da je to nešto na šta Srbija ne može da utiče. Problem je što je u Srbiji bankrotirala politika prema Kosovu, koja je verovala da može da balansira na toj igli puta ka EU i nepriznavanja Kosova, kaže Antić:

„Ja znam da u Srbiji, osim politike Demokratske stranke Srbije (DSS), i nema neke druge alternativne politike, a politika DSS-a je dokazano neuspešna. Problem je što mi i ne možemo dobiti alternativnu politiku ukoliko ne priznamo bankrot dosadašnje politike. Meni se čini da sada pred izbore i Dačić i Tadić bilduju patriotizam. Dakle, sada govore od nas se formalno tražilo to i to, iako se to od početka realno tražilo. Tako da mislim da za početak treba priznati bankrot jedne politike, pa da onda vidimo šta da radimo."

Kosovo po uzoru na Bosnu

Tokom proteklih godina pojavljivali su razni predlozi za rešavanje problema Kosova, od predloga o podeli Kosova, koji je zastupala Srbija, pa do nekih predloga koje su iznosili inostrani predstavnici. Međutim, nakon što su srpski političari sve više ubeđeni da se od Srbije zapravo samo traži priznanje Kosova i ništa više od toga, postavlja se pitanje da li više smisla predlagati bilo kakve nove planove ili predloge za rešavanje problema Kosova.

Neven Cvetićanin smatra da ima, jer Kosovo bez priznanja Srbije, i zbog odnosa snaga u Savetu bezbednosti, ne može da stekne punu državnost. Cvetićanin u tom smislu iznosi ideju o podeli suvereniteta:

„I što je naprosto prisutno u Bosni i Hercegovini. To znači da bi se suverenitet delio između međunarodne zajednice, kosovskih Albanaca i kosovskih Srba. Na taj način bi i kosovski Srbi i kosovski Albanci podelili taj suverenitet sa međunarodnom zajednicom, jer je činjenica da Kosovo nije samostalna država, čak ni albanska, već je to neka vrsta protektorata. Tako da bi se za Kosovo uveo model Bosne. Što znači da bi to bio jedan vrhovni entitet, podeljen na dva manja entiteta, srpski i albanski, koji bi imali određene nadležnosti, a supervizor nad svim tim bi bila međunarodna zajednica".

Istorijski sporazum

Čedomir Antić takođe ocenjuje da uvek postoji i neka treća varijanta, i da nije besmisleno iznositi nove planove za rešenje problema Kosova:

„U ovom trenutku bi bilo dobro da vođe naših parlamentarnih političkih stranaka najpre sednu, u organizaciji predsednika države, i razgovaraju šta je izlaz. Jedini koristan izlaz za Srbiju je istorijski sporazum sa kosovskim Albancima i podela Kosova i Metohije".

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15606535_page_2,00.html

МВС РФ се гости са Србима, Американци једу суву храну

Тагови: Вести

15.12.2011, 19:48

 

Косовски Срби су у знак захвалности и пријатељства донели печено прасе руској јединици МВС, која је блокирана на граничном прелазу «Јариње». Данас у 14:00 по локалном времену /17:00 по мсоковском/ у мањем кафићу, који је привремено претворен у штаб за представнике МИП, МВС и новинаре, стигла је делегације, која се састоји од становника околних села. Срби, обучени у традиционалну одећу, међу којима је био и сеоски старешина, донели су Русима, који су се смрзавали у очекивању дозволе за прелазак печену свињу, хлеб, туршију, домаће вино и ракију.

«Не можете да замислите колико је за нас важно то што сте се овде појавили, - рекао је дописнику ИТАР-ТАС један од «заступника». – Хвала вам за хуманитарну помоћ, иако нам то није толико важно. Главно је што су Руси показали да нас се сећају и да нас воле. Већ смо почели да мислимо да сте нас сви заборавили.»

Исто мишљење деле и остали делегати. «Русија и Србија су 1945. године потукле Трећи рајх. Оно што Запад данас ради на Косову је Четврти рајх, али ћемо заједно изаћи на крај с њим,» - кажу они.

Изнад кафића-штаба Срби су истакли руску и српску заставу, поред су поставили сто с прасетом и другим јелима. Оно што се дешава са суседног брда, иза којег се налази база НАТО посматрају амерички војници Међународних снага безбедности /КФОР/, који по њиховом сопственом признању, већ недељу дана једу суву храну.

Русе, који су се уморили од вишедневног чекања, веома је надахнуо данашњи догађаји. «Свака част Србима, њихов топао однос према Русији, искрена љубав и нада у њу нам дају снагу, дају нам енергију за даљу борбу за право да уђемо на територију српске покрајине Косово,» - кажу представници МВС.

 

Реакције на блокаду јединице МВС стижу и из других балканских земаља:

Задржавање колоне МВС Русије на административној граници покрајине Косово и Метохија «представља акт кршења међународног права без преседана». Ово је данас у интервјуу за ИТАР-ТАС изјавио лидер Демократске странке Срба у Македонији, председник македонске парламентарне групе за везе с Државном думом Иван Стојилковић.

«Јединица руског МВС представља објекат политчке уцене, а мисија ЕУ – инструмент који брани косовско-албанске власти,- истакао је Стоилковић. – То нам још једном показује да је Русија доследни заштитник слободе, права и мира на Балкану.»

http://serbian.ruvr.ru/2011/12/15/62299657.html

I šta sad?

sreda, 14 decembar 2011 13:14

Piše: Ratko Dmitrović

Trebalo je da prođe jedanaest godina pa da u Srbiji i poslednji demokrata, eurofanatik, antimiloševićevac, borac protiv srpskog nacionalizma i konzervativizma... shvati ono što je realistima bilo jasno od samog početka.

 

 

Da shvati istinu koja glasi: Nije NATO Alijansa bombardovala Srbiju 1999. godine da bi zaštitila ugrožene Šiptare na Kosovu već da bi Kosovo otela od Srbije.  To činjenica je ovih dana ogoljena kao oglodana kost. Nema ništa izvan toga. To je početak i kraj priče. Sve drugo; navodno ugrožena ljudska prava, srpska agresija, nesposobnost Srba da žive sa drugim narodima, hrana je za sive vijuge koji se ne naprežu ni jedanput mesečno, kamoli svakoga dana.

Jedanaest godina traje usađivanje u srpski kolektivni mozak "istine" da je međunarodna zajednica (NATO) intervenisala da bi se zaustavio "Miloševićev diktatorski režim" i sprečio pogrom Abanaca na Kosovu i Metohiji.

 

Jedanaest godina beogradski vlastodršci sluđuju sopstveni narod pričama o velikoj ljubavi koju međunarona zajednica gaji prema Srbiji a koja, eto, ne može da se ostvari zbog nekih sitnica: Miloševića, Karadžića, Mladića, Martića, Milutinovića, Pavkovića, Lazarevića, Ojdanića, Lukića...Sve ih je Beograd slančio i poslao u Hag. I do čega se došlo?

 

Do spoznaje da su bili u pravu oni koji su još 1991. godine upozoravali na stare interese i na račune iz prošlosti, na Nemačku koja ceo dvadeseti vek lomi kičmu Srbiji, na Englesku koja je stari, hladni, sračunati neprijatelj Srbije, još sa kraja 19. veka.
Hoće li neko da se izvini tim ljudima koji su već dvadeset godina prikovani na stub srama "građanske i demokratske Srbije", označeni kao zatucani nacionalisti, ratnohuškači, mutivode, konzervativci, kočničari Srbije na putu u Evropu.

 

A onda je Angela Merkel, pritisnuta sopstvenim mukama oko evra i Evropske unije, odlučila da prekine predstavu za narod i prikrivenu diplomatiju iznese na svetlo dana. Rekla je da Srbija može u predsoblje Evropske unije ali samo ako se javno odrekne Kosova i Metohije, prihvati sve što od nje traže Šiptari, Berlin, London i Vašington.

Još od poraza Hitlera i kapitulacije Nemačke ni jedan država nije bila izložena takvom poniženju kao što je Srbija danas. Od Srbije se traži ono što se nikada ni od koga nije tražilo; da se dobrovoljno odrekne dela svog teritorija.

 

Hitler je sa nemačkom armijom četiri godine divljao po Evropi, stavio je pod čizmu, palio, provodio genocide i holokauste i Nemačka je platila cenu te rabote, podelom na istočnu i zapadnu Nemačku. Svi smo znali da je ta podela vremenski ograničena, da će trajati onoliko koliko bude trajao SSSR. Danas od Srbije Kosovo otimaju zauvek.

 

Od Srbije se danas traži i uzima više nego od Nemačke 1945. godine. Takozvani razvijeni, demokratski Zapad tretira Srbiju gore nego Hitlerovu Nemačku. A Srbija nikoga nije napala, njena vojska nije prešla ni jednu graničnu liniju. Nju su napali njeni građani, Albanci, nacionalna manjina, sa ciljem da na tlu Srbije stvore još jednu albansku državu.

Kad se videlo da to neće ići Engleska, Amerika, Nemačka, podižu NATO, najveću vojnu silu od postanka sveta, bombarduju Srbiju, otimaju Kosovo i Metohiju i daju taj deo države Srbije Šiptarima. Sada traže da Srbija to aminuje. Da im nije važno ne bi ni tražili. Za uzvrat nude mesto na klupi za rezervne igrače u svlačionici Evropske unije. Do sledećeg uslova.

I šta sad? Ako imaju pameti beogradski vlastodršci nemaju težak izbor

Европа је Србији Вук Драшковић!

 

Бранко Жујовић

14.12.2011, 15:27

 

© Коллаж: «Голос России»

Србија је сада више усмерена ка групацији земаља у орбити Берлина, него ка класичном Бриселу који је постојао до прошле недеље. Ко у Србији може да предвиди кључне параметре те нове европске асоцијације држава, ван властитих страначких кратковидости?

Два су Вука привукла моју пажњу, после одлуке Европске комисије да Србији не дозволи стицање статуса кандидата. Прво, Вук Драшковић. На скуповима "Преокрета" рекао је да "ЕУ више није право избора, него неминовност" и да политике "и Косово и ЕУ" заправо никада није ни било.

И не само то. Драшковић тврди да су Албанци с Косова и Метохије независност прогласили управо захваљујући Резолуцији 1244. По њему, Србија може само да објави рат НАТО пакту или да се помири са судбином. Додао је још и да је захваљујући Резолуцији 1244 агресија НАТО пакта потпуно легализована.

Не верујем у грађанску свест, лишену сећања и права на изјашњавање. Сећање на Драшковићеве политике, слалом је кроз непринципијелности новије историје. Али, куда тај слалом, у својој последњој едицији лишен права на изјашњавање, у ствари води?

Унија у чију магарећу клупу Србија треба да крочи у фебруару, ако се одрекне територије, није иста асоцијација народа од пре две деценије. Напросто, ни референце ЕУ више нису "европске".

Референце ЕУ сада су реалне: ниже плате, нижи стандард, успостављање економског и политичког "Ламанша" између Велике Бристаније и остатка континента, потпуни повратак моћи Немачке, све снажније присуство Турске на Балкану...

Унија се разградила на две Европе, са низом подевропа. То је политичко-економски савез, знатно сложенији од бивше СФРЈ. Кошмар јавног сектора и притајених историјских несугласица, прикривен одличним маркетингом и имиџом!

Показало се да је све време, привлачећи нове чланице из источне Европе, унија ширила властити мит о стабилности, ефикасности и стандарду, а да је у ствари све време трошила преко мере, купујући властити геополитички сјај. Сада се од грађана Србије тражи да поверују да је та геополитичка лаж била оправдана и да Бриселу поверују да ће се у догледно време опоравити, а можда једном и смиловати.

Србија је сада више усмерена ка групацији земаља у орбити Берлина, него ка класичном Бриселу који је постојао до прошле недеље. Ко у Србији може да предвиди кључне параметре те нове европске асоцијације држава, ван властитих страначких кратковидости?

Одакле ће континентална Европа, под хегемонијом Берлина, набављати енергенте да се креће, греје и производи? С ким ће развијати најтешњу економску сарадњу? чија ће тржишта за 50 година бити њена стратешка опредељења? Не у једном мандату СПО-а, него за 50 година?

Неколико пута на овом месту, рекао сам да је реално европско место Србије у геополитичком простору који ће се отворити између континенталне Европе и њеног евроазијског залеђа. Србији не требају фаталистичке дилеме о балканској пропасти или европском миру. Србији су потребне свеже идеје и енергија, ван контекста националног пораза и непостојећег европског тријумфа.

Други Вук који је привукао моју пажњу је Вук Јеремић и Ђиласова иницијатива за његово уклањање с функције министра спољних послова. Коначно уклањање Вука Јеремића из владе Србије, значило би успостављање политике "Преокрета", без формалног признања тог документа.

Одлазак Јеремића, скинуо би маску с лица председника Србије. Испод ње би се указао Вук Драшковић или Чеда Јовановић, или обојица истовремено. Зато је за скидање маски прерано. Не због интереса грађана, доследности и поштења, него због због избора, па не верујем у Јеремићев брз одлазак.

Овако, иза Тадићевих кулиса европске политике, вребају "Преокрет" и предизборна рачуница. Демонтажа државе, због мандата, маскира се паролама о економији, Европи и Резолуцији 1244, као да европске снаге не владају Србијом већ 12 година. Између осталог, и због тога је Европа Србији - Вук Драшковић, а од сваког српског мита, најгори је онај европски. Зато што га живимо.

http://serbian.ruvr.ru/2011/12/14/62207072.html

Konuzin: Ja sam ambasador u Srbiji, znači i na Kosovu

Komentara 29

208

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin reagovao je na kritiku međunarodnog civilnog predstavnika na Kosovu Pitera Fejta i istakao da njegova nadležnost kao ambasadora u Srbiji obuhvata i Kosovo.

Aleksandar Konuzin: Moja nadležnost se prostire na čitavu teritoriju Srbije

 

Fejt je u utorak rekao da ne razume zašto bi Konuzin uopšte dolazio na sever Kosova, pošto postoji diplomatski predstavnik Rusije u Prištini koji pokriva Kosovo i dodao da se pravila moraju poštovati.

"Ja sam ambasador Ruske federacije u Srbiji i moja nadležnost se prostire na čitavu teritoriju Srbije,a to uključuje i pokrajinu Kosovo. Na Kosovu u Prištini postoji kancelarija Ambasade Rusije u Beogradu, gde rade diplomate koje su podredjeni meni. Kada obavljam ambasadorske obaveze putujem celom zemljom, i isto tako redovno dolazim na Kosovo", rekao je ruski ambasador.

 

Prema njegovim rečim, on dolazi na Kosovo kada smatra to potrebnim i da mišljenje predstavnika medjunarodnih organizacija ne utiče na njegovu odluku kada i gde treba da ide.

 

Isto tako on je odbacio tvrdnje Fejta da na Kosovu ne postoji potreba za humanitarnom pomoći.

 

„Imamo druge ocene u vezi sa onim što Fejt govori. Dobijamo pisma Srba sa Kosova koji mole za humanitarnu pomoć. Pored toga kada smo odlučili da pomoć pružimo vlada Srbije se zahvalila na ovom gestu. Tako da prema ocenama srpske i ruske strane humanitarna pomoć jeste potrebna", objasnio je Konuzin.

 

On je poručio da bi bio "zahvalan ako se niko sa strane ne bi mešao u odnose Srba i Rusa".

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/187389/Konuzin-Ja-sam-ambasador-u-Srbiji-znaci-i-na-Kosovu

KOSTA ČAVOŠKI: O SRBIMA NA KOSMETU

KOSTA ČAVOŠKI: KAD SE DEMOKRATIJA IZOPAČI U VLADAVINU OLOŠA

 

……………………………………………IZOSTAVLJEN TEKST…………………….

O SRBIMA NA KOSMETU Politika Borisa Tadića prema Kosovu i Metohiji je ne samo izdajnička nego je nešto što mora podleći inkriminaciji. On čini teška krivična dela koja bi se mogla kvalifikovati kao narušavanje teritorijalne celovitosti Srbije, recimo. Njegov pregovarač, koji preogvara bez pismenog ovlašćenja i zaključuje nekakve usmene međunarodne ugovore koji ne podležu ratifikaciji, to je ovaj Stefanović. On je uglavio da se naplaćuje carina u Merdarima, na Brnjaku i tako redom. Dakle, to znači da je državnu granicu sa Prokletija pomerio na administrativnu granicu između Kosova i Metohije, s jedne, i ostatka Srbije, s druge strane. Koliko ja znam, a mislim da dobro znam, carina je prihod koji isključivo naplaćuje država za prelazak robe preko državne granice. Dakle, kada roba pređe Prokletije, onda je to carina, kad pređe Merdare i Brnjak, onda to ne sme biti carina, kao što se još uvek, koliko ja znam, na prilazu Tamišom, ne naplaćuje carina za prelazak beogradske granice i ulazak u Vojvodinu, kao što se to čini kad je u pitanju Kosovo i Metohija. Onda je Boris Tadić naložio, o tome javnost nije upoznata, da se na Kosovu i Metohiji ne vrši popis stanovništva, čak i kod onih građana koji bi pristali i rado bi se potpisali. To su naši sunarodnici. Popis stanovništa na Kosovu i Metohiji nije izvršen. Zatim se na Kosovu i Metohiji ne vrši zamena starih novim registarskim tablicama, što se ovde uveliko odvija, nego se naši prisiljavaju da uzmu kosmetske registarske tablice, a to mogu tek ako dobiju i uzmu kosmetske lične karte, što znači da su njhovi državljani. Eto, to radi Boris Tadić, i to je, po mom sudu, najogavnija nacionalna izdaja. 

Zahtev Srba sa severa Kosova i Metohije za dobijanje ruskog državljanstva, to je očajnički potez. Iako je to veliki broj, 22.000, prosto je nelogično da jedna država, kakva god ona bila, veoma dobra, naravno, primi toliko broj ljudi koji po svoj prilici neće nikada živeti u Rusiji a samo zato da bi ih zaštitila. To je radio Valenberg za vreme rata u Mađarskoj. To je jedan švedski diplomata, koji je, nažalost, kasnije stradao u Sovjetskom Savezu. Dakle, on je kao diplomata davao švedsko državljanstvo mađarskim Jevrejima i nekoliko hiljada ljudi spasao tako. Ali to je bio rat, ovo su ipak neke druge prilike, i to traženje ruskog državljanstva samo govori da ti naši sunarodnici više nemaju poverenja u srpske državne vlasti. Srpska ih je država, predvođena Tadićem, ostavila na cedilu. 

O PREDSTOJEĆIM IZBORIMA Ja mislim da ovi izbori neće dovesti ni do kakvih promena. Ako do nekih bitnijih promena u ovoj zemlji i dođe, one će doći na ulici a ne na glasačkim mestima. 

 

Balkanmagazin