Противправна „слобода“

Противправна „слобода"

 

12.06.2012, 22:02

Власти самопроглашеног независног Косова обележавају такозвани Дан ослобођења 12. јуна. Он је био утврђен у част почетка лоцирања на територији покрајине 1999. године мултинационалних снага КФОР-а. Томе је претходило 78-дневно бомбардовање тадашње Југославије од стране авијације НАТО-а и усвајање 10. јуна 1999. године резолуције сБ УН бр. 1244, чији основни ставови нису испуњени до данас. О значају и поукама догађаја од пре 13 година говори наш коментатор Петар Искендеров.

Операција Северноатлантске алијансе 1999. године против Београда постала је прва у историји Европе права војна акциај против суверене државе, која није одобрена од стране УН. Данас се може рећи да је управо у Југославији запад увежбавао моделе војно-политичког преформатирања земаља и читавих региона, што је касније настављено у Авганистану, Ираку, Либији, а данас се све очигледније види у политици Запада у погледу Сирије.

Започети рат много је једноставније него зауставити га, и то се у пуној мери односи на војну операцију Запада против Југославије. Налети НАТО авијације изазивали су нова разарања и погибију цивила, мада нису приближили политичко решење косовског проблема. Југословенски лидер Слободан Милошевић одбио је да капитулира под условима НАТО-а, а Брисел са своје стране није имао ни политичку вољу ни правне инструментеза превладавање све очигледнијег ћорсокака. Како је касније у својим мемоарима истакао канцелар Немачке Герхард Шредер, став Москве био је кључни за САД и НАТО. По његовом сведочењу, сами западни лидери су признали да је могуће завршити рат који се већ прилично разбуктао, само уколико нам пође за руком да привучемо на своју страну Русију.

Коначно су помогли да се ситуација разреши будући добитник Нобелове награде Марти Ахтисари и тадашњи руски премијер Виктор Черномирдин, који су преузели на себе улогу посредника. Њима је пошло за руком да убеде Милошевића да је бесмислено војно се супротстављати Северноатлантској алијанси и истовремено да постигну да потписивање војно-техничког споразума Београда са НАТО-ом буде поткрепљено међународно-правним гаранцијама. Документ је претпостављао да се на Косову под окриљем УН постави ефикасно међународно цивилно присуство и присуство за безбедност, а ни у ком случају не окупациони НАТО контигент.

Потписивање датог споразума омогућило је СБ УН 10. јуна 1999. године да усвоји резолуцију 1244, која је предвиђала решавање косовског проблема на основу битне аутономије и значајне самоуправе на Косову и приврженост суверенитету и територијалној целовитости Савезне Републике Југославије и других држава региона. Управо овај документ и даље чини међународно-правну основу за регулисање проблема Ксоова. 12. јуна исте године на територију Косова били су уведени први контигенти мултинационалних снага, у чијем саставу су били руски миротворци.

Ипак решења УН нису омела водеће западне државе да наставе курс свестране подршке косовским сепаратистима, а касније да оперативно признају независност покрајине Косово у односу на Србију, проглашену у фебруару 2008. године у једностраном поретку. Прит оме делатност Мисије УН постављене у покрајини и моривних снага КФОР-а од самог почетка стекла је карактер једностране подршке албанских сепаратиста. Карактеристично је да је једно од првих наређења шефа покрајинске мисије УН Бернара Кушнера било посвећено питању права које се примењује на Косову. Оно је предвишало да слично право поседују само наредбе самог Кушнера и издати на њиховој основи подзаконски акти, као и право које делује на Косову према стању од 22. марта 1989. године. Јасно је да је слично тумачење лишило Београд могућности да води реалне преговоре о постизању политичког споразума о Косову. То је било врло важан фактор који је довео проблем до актуалног међународно-правног ћорсокака.

Западни медији у јуну 1999. године у својој већини су квалификовали резултае мировних напора уз учешће Русије као доказ да је НАТО у праву и да је бомбардовање Југославије било ефикасно. Најјасније је ову мисао изразио лист Њујорк Тајмс, подвлачећи да ма како да политичари реше притање поводом Организације Уједињених Нација, НАТО ће ипак командовати на Косову.  И то поред тога, како се сећао касније сам Виктор Черномирдин, што су договори о принципима прекида војних дејстава постигнути са председником Југославије Слободаном Милошевећим предвиђали међународно присуство на Косову под окриљем УН у договору са СРЈ и уз одговарајућу улогу Русије. О НАТО-у се у том контексту у документу уопште није говорило.

Ипак смаовољно присвајање НАТО-у кључне улоге на Косову није једини пример манипулирања одлукама УН. Идеја спречавања „хуманитарне катастрофе" на Косову као оправдања за бомбардовање такође није издржала критику – истиче у разговору за Глас Русије експерт Института за славистику РАН Александар Карасјов.

 

Касније је било утврђено да никаквих хиљада жртава на Косову није било. Избеглице су бежале из покрајине не само од режима Милошевића, већ и од НАТО бомбардовања. Зато се може тврдити да је дато питање измишљено. Исељавање око милиона Албанаца у Албанију и Македонију пао не крајем марта и у априлу 1999. године – тачније у јеку бомбардовања НАТО-а. А то значи да војна операција Северноатлантске алијасне није спречила, већ управо изазвала хуманитарну катастрофу на Косову и у читавом региону.

Поткопавање међународно-правног система, смањење улоге УН и апсолутизација спољног војног интервенисања као средства регулисања унутрашњих конфликата најопасније су последице операције НАТО-а против Југославије. Чак сами западни медији су признавали да су хуманитарни мотиви били тек покриће за истинске геополитичке интересе које је тада имао Запад. Како је цинично писао између осталог амерички лист Бостон Глоб, догађаји 1999. године су показали да само уз помоћ ваздушне моћи може да се однесе победа у кризама попут косовске. Али и ово издање је било приморано да призна да је резултат бомбардовања било бекство са Косова више од милиона Албанаца. А угледни енглески војни историчар и експерт Џон Киган у вези са тим оправдано је приметио да победа однета на Балкану војним и ваздухопловним снагама није само победа НАТО-а или победа у име моралног разлога због којег се водио рат. То је победа у име новог светског поретка, који је прокламовао председник САД Џорџ Буш старији после окончања рата у Персијском заливу 1991. године. И самопроглашена независност Косова, која крши одлуке УН, постала је само један од елемената сличних геополитичких игара. Слобода од правних норми – ево шта одликује актуално стање на Косову и око њега.

http://serbian.ruvr.ru/2012_06_12/Kosovo-protivpravna-sloboda/

Путиново доба и Србија

8. мај 2012.
Михаил Вашченко, специјално за Руску реч

 

Председничка инаугурација 7. маја 2012. означила поче­так нових шест година „Пути­нове ере", током које Србију и Русију чека много великих и важ­них одлука.

 

Путин је од свог доласка на власт одржавао односе са српским руководством на највишем нивоу. Извор: AFP/EASTNEWS

 

Владимир Путин је постао председник Русије 2000, у периоду великих промена у Србији. Интензитет контаката руководстава Русије и Србије на највишем нивоу после 2000. никако се не може поредити са оним из 90-их. Односи између Слободана Милошевића и Бориса Јељцина никад нису били добри зато што је Милошевић 1991. подржао Јељцинове противнике који су покушали да организују војни преврат у Москви. Лоши односи двају председника негативно су утицали на руско-српске билатералне односе током 90-их у целини.

 

Ни Путин није био у добрим односима са Милошевићем. На сусрету групе Г8 у Окинави 2000.Путин се придружио осталим лидерима у намери да се на Милошевића изврши политички притисак, а према изворима дневника „Независима газета" чак је изјавио да „Милошевић прави проблеме за Кремљ". Ипак, након изручења Милошевића Хашком суду у јуну 2001, Путин је изразио сумњу да ће тај потез допринети демократији и стабилности на Балкану. Његов тадашњи став може се упоредити са садашњим ставом Русије о ситуацији у Либији и Сирији. Као и пре десет година, Русија сматра да мешање у унутрашњу политику било које земље није начин да се решавају њени проблеми.

 

Побољшање односа руског и српског руководства после 2000. довело је и до великог напретка у трговинској и економској сарадњи. Током 2001. настављено је снабдевање Србије руским нафтом и гасом. Продаја енергената Србији на кредит почела је још 1997, али је убрзо прекинута због великих дугова. Нафтна индустрија Србије (НИС) преузела је 2002. обавезу да подмири стари дуг. Године 2008. потписан је споразум о продаји 51% акција НИС-а руском „Газпромнефту" за 400 милиона евра, уз обавезу руске стране да инвестира у НИС најмање 547 милиона. Ова продаја је изазвала велике расправе. У Србији постоји мишљење да је држава „поклонила" Русији НИС у замену за подршку око Косова, како је то још почетком 2008. формулисао посланик Либерално-демократске партије Србије Слободан Мараш. Међутим, према речима директора НИС-а Кирила Кравченка, од 2008. производња нафте у Србији повећавала се са 600.000 на 1.000.000 тона годишње, а делатност НИС-а се проширила на подручје БиХ, Анголе и Туркменистана, уз планирано даље ширење на Румунију, Бугарску и Мађарску. Приходи предузећа су се са 16,5 милијарди динара у 2010. повећали на 40,6 милијарди у 2011. Такође, НИС је 2010. претворен у отворено деоничарско друштво, чиме су 4,7 милиона држављана Србије постали његови акционари.

 

 Период после 2000. ипак је највише обележио проблем Косова, проглашење „независности" те покрајине 2008. и признања нове „државе" од стране већине западних земаља. Одлучност Русије да стави вето на могућу резолуцију Савета безбедности УН о признању независности Косова онемогућило је „Републику Косово" да постане пуноправна чланица заједнице. Путин је због свега тога постао прави херој међу косовским Србима. Треба ипак напоменути да су се 2003, брзо након Путиновог доласка на власт, руске мировне снаге повукле са Косова. Ово је некима изгледало као политички пораз Русије. Ипак, јасно је да присуство тих 970 војника није могло озбиљно да утиче на развој догађаја.

 

У овом тренутку постоје два велика политичка питања која могу значајно да утичу на будућност руско-српских односа: улазак Србије у Европску унију и њено приближавање НАТО-у. Што се тиче ЕУ, после 2000. српски политичари све отвореније говоре о „европском путу Србије", а доскорашњи председник Борис Тадић је још 2004. прогласио улазак Србије у ЕУ „стратешким циљем". Званична Русија никад није осудила те тежње сматрајући их неостваривим због немогућности да се икада успоставе „нормални односи" Србије и „Републике Косово". Ипак, ова ситуација се изменила у марту ове године када је Србија добила статус кандидата за чланство у ЕУ, чему је претходила дозвола Београда да Косово буде представљено у регионалним организацијама. Ова вест је изазвала много реакција у Русији. Часопис „Експерт" писао је да је „Србија добила статус кандидата због де факто признавања Косова и издаје косовских Срба". Заменик председника Комитета Државне думе за спољне послове, Константин Косачов, не осуђујући потез као такав, изјавио је да ће Србија бити под снажним притиском ЕУ да независност Косова призна у потпуности.

 

Питање могућег придружења Србије НАТО-у још је контроверзније. Недавно је обележена тринаеста годишњица агресије НАТО-а и последице те операције још нису нестале. Српске војне и цивилне власти тренутно заступају политику „војне неутралности" и изгледа да је већина становништва Србије против приступања том војном савезу. Ипак, након што се у руским медијима 2011. појавила информација о томе да је Србија озбиљан кандидат за чланство у Организацији Споразума о заједничкој безбедности (ОДКБ), војном савезу већине чланица бившег СССР-а, из Брисела су стигле изјаве о „пожељности укључења Србије у Северноатлантски савез". Проблем проширења НАТО-а једно је од најтежих спољнополитичких питања Русије још од 90-их. Евентуално приступање Србије НАТО-у сигурно би довело до погоршања односа не само између Русије и тог савеза, него и између Русије и Србије. Губитак утицаја Русије на Балкану директно би се одразио и на њену моћ да утиче на решавање питања Косова. Иако Србија чак и у оквиру НАТО-а сигурно никад не би водила антируску политику, Русија би свакако изгубила Србију као савезника.

 

Уз овако много отворених питања и нејасан „европски пут Србије", јасно је да наредних шест година Путинове власти неће бити нимало једноставне за руско-српске политичке односе. Ако српска влада одлучи да призна независност Косова и ако се тиме питање Косова „реши" без руског учешћа, став Русије ће се свакако променити. Још почетком 2008. министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да Русија брани принципе међународног права, али да Руси „неће бити већи Срби од Срба". Време ће показати који ће пут изабрати Србија и који одговор ће наћи Русија на челу са Владимиром Путином.

 

Михаил Вашченко је доктор историјских наука, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.

http://ruskarec.ru/articles/2012/05/08/putinova_pobeda_i_srbia_15579.html

06. 06. 2012. 12:00h | Piše: Ratko Dmitrović

veličina teksta:+-

 

Računi na Tominom stolu

Komentara 7

10

Srbi su u svetu bez premca po sposobnosti da za svoje vođe izaberu one koji će ih uporno i sa velikim uspehom upropaštavati, uvlačiti u nove i sve teže nevolje. Traje to, bogami, duže od 100 godina.

Neki su se Srbima, istina, sami nametali, oružjem i ubijanjem (Tito i komunisti), ali se ne može osporiti ni "talenat" izabranih na demokratski način da narodu koji ih je birao, a o Srbima je reč, nanesu novu štetu i muku. Beležimo to još od Miloševića, preko Đinđića, Koštunice pa sve do Tadića.
 

Sa Nikolićem Srbi, razumljivo, još ne znaju na čemu su. Pokazaće vreme, tek se gnezdi na Andrićevom vencu. Ono što ovih dana beležimo kao "gafove novog predsednika Srbije" samo su refleksije minulih godina i nedržavničkog ponašanja novijih srpskih vladara.
 

Pre otprilike dve godine napisao sam tekst za jedan beogradski nedeljnik o tome kako će Srbija, i ceo srpski narod, ispaštati i mučiti muku sve dok Vlada Srbije ne usvoji dokument, rezoluciju, deklaraciju, svejedno je, o uzrocima i posledicama raspada Jugoslavije. Odnosno, dok ne obori na pleća definiciju rata nastanjenu u Hrvatskoj, Bosni i Sloveniji, koja kaže da je tu "veliku, lepu državu" razbio Slobodan Milošević, da je Srbija od Titove Jugoslavije htela da napravi veliku Srbiju.
 

Ta postavka nije tačna. To je falsifikat istorije, podmetanje kukavičjeg jajeta, opravdanje za sopstveni zločin, prebacivanje sopstvene krivice na druge. Jugoslaviju je razbio slovenački i hrvatski separatizam, podržan od nekih međunarodnih krugova. Za dokazivanje ove teorije nije potrebno više od pet minuta. Pod uslovom da se ne preskaču vreme i događaji, da se ne brkaju i zameću uzroci i posledice.
 

Krivica srpskih novijih vladara; od Miloševića do Tadića, leži u njihovom svesnom ili nesvesnom (plašim se svesnom) zapostavljanju činjenica. Milošević nikada nije imao potrebu da Zapadu nešto dokazuje, posebno ne marketinški (Slovenci, Hrvati i Bošnjaci uzimali su politički marketing prema svetu kao baznu delatnost) verujući da će istina izaći na videlo. Nije izašla, a Srbi su iz godine u godinu trpeli sve teže posledice lažne teorije o raspadu Jugoslavije.
 

Đinđić je ubijen nakon što je izneo na sto neke za srpske nacionalne interese vrlo važne postavke, osnažene činjenicama. Ne znam da li je ubijen zbog toga, ili i zbog toga, ali vremenski se pogodilo tako. Dovoljno za sumnju. Koštunica je znao šta neće, ali nije znao šta hoće, dok je Tadić osam godina ispunjavao sve što su od njega tražili Zapad i bivši Jugosloveni, ne dobivši za uzvrat bukvalno ništa.
 

I niko od njih nikada nije potegao pitanje revizije stava da su Srbi razbili Jugoslaviju, da je Milošević kriv za sve. Taj kukavičluk - ili slaganje, što je još gore - gurnut je ovih dana kao veliki, krvavi račun na sto njihovog naslednika Tomislava Nikolića.
 

Šta Nikolić može da uradi? Krene li putem revizije slovenačko-hrvatsko-bošnjačkih postavki o uzrocima rata devedesetih, rizikuje potpunu ličnu izolaciju u mnogim evropskim krugovima. Uz dodatnu medijsku satanizaciju. Promeni li stavove i prikloni se lažima o Srbiji i Srbima kao narodu odgovornom za razbijanje Jugoslavije i sve zločine počinjene na prostoru bivše države, izgubiće poverenje tog istog naroda i sahraniti Srpsku naprednu stranku koju je osnovao i preko koje je došao na mesto predsednika.
 

Ima li Nikolić uopšte rešenje, srednju liniju, treći put? Ima. Istina, to ne zavisi samo od njega, ali svakako najviše zavisi od njega. Pretpostavimo da je on toga svestan.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Kolumne/230180/Racuni-na-Tominom-stolu

Срђа Трифковић: За Запад смо полуписмени дивљаци

Срђа Трифковић: За Запад смо полуписмени дивљаци

Политика | 4. јун 2012. | 20:50

---

БЕОГРАД – Историчар и геополитички аналитичар из Чикага Срђа Трифковић сматра да Србија и Република Српска сасвим резличито реагују на попуштање америчког интереса за регион Балкана. Док је Бањалука заузела чвст и непопустљив став, Београд је све до уласка председника Томислава Николића у зграду на Андрићевом венцу безпоговорно испуњавао све услове.

Балкан опет постаје буре барута. Како то изгледа из Чикага?

-Оно што видимо са америчке осматрачнице је пад пажње САД за Балкан која је била веома изражена на почетку рада Обаминог мандата. За Хилари Клинтон су незавршени послови на Балкану били у врху приоритета. Уследио је велики лобистички напор поборника унутарне Босне и усвојена је необавезујућа резолуција о унитаризацији БиХ што значи да се импровизовани модели третирају као вечити. Убрзо је и Бајден посето регион. Међутим, то се све испоставило као претња празном пушком јер се Банјалука поставио доста чврсто и испало је да они немају „план Б". Хилари је остала неубедљива. Оно што се види је да би мало тврђи став Београда могао да уроди бар неким дивидендама. Своју тапију на Косово стара власт у Београду није третирала озбиљно. Са политком старе власти, а нову још немамо, став је у Вашингтону је да једноставно не треба љуљати брод који плови како њима треба.

Док су у БиХ немоћни, овде су им ствари донедавно ишле сасвим глатко, Интервенцију на Косову и ранјаванје четворице Срба многи сматрају поруком новом председнику Србије. Слажете ли се?

- Тачно, шта више, аранжирање тобожњих преговора Београда и Приштине, налагање Београду да спроведе гашење институција, у првом реду српских општина, и истискивање Србије из избора у покрајини препуштено је бирократама средњег ранга. То није био проблем којим треба да се баве ни у рангу секретара или помоћника секретара. То су сада људи који се не мењају са доласком ове или оне администрације у САД.

Како то да њихова реторика не „пали" и у Бањалуци, а овде успева?

-Са оваквом влашћу која је била у протекле четри године озбиљне реакције неће ни бити као што није било на изјаву Мери Ворлик да избора на Косову неће бити. Западне дипломате показују да они овде могу да се понашају као неоколонијални администратори који имају посла са полуписменим дивљацима. У БиХ, високи представник Валентин Инцко није имао подршку чак ни из ЕУ. Све те претње и реторика направили су Бошњацима медвеђу услугу. Дошло је до парцијализације политике Бошњака на четири странке која се ових дана изразила у реконструкцији и изласком Изетбеговићеве СДА из власти . Америчка и ЕУ реторика не попушта, али ствари не стоје лоше за Републику Српску јер садашњи статус нико није спреман да ремети.

Очекујемо да сазнамо шта је то Стефановић договарао око Косова и Метохије. Како гледате на однос бивше српске власти према КиМ?

-Имали смо власт која даје све, без реципровцитета. Ако узмемо у обзир прихватање царинског печата и тзв. фусноту, где је Резолуција 1244 стављена у исту раван са мишљењем Међународног суда правде, не знам зашто би они оклевали са новим захтевима ако опет ДС буде на власти.

Шта је то што је окренуло пажњу Америке од овог подручја?

-Преокупираност Американаца дезангажманом из Ирака и интензивирањем авганистанских операција. Додуше ја то не разумем,  јер оба та рата су били Бушови ратови и Обама је требало да заврши с тиме одмах. Наступањем финансијске кризе дошло је до додатног пада интересаза Балкан.

Како гледате на растуће амбиције Турске у региону ?

-Растући утицај Турске забрињава. Неоосманлијама дозвољавају да спроводе тај пројекат што је утешна награда Турској ,јер у ЕУ она неће бити примљена. Они делови западног Балкана, укључујући и Бугарску, који нису у примарној зони интересовања Брисела и Вашингтона буду препуштени Турцима на менаџмент.

Где се то показује?

- То се огледа у чињеници да неке квазинезависне турске институције, оне које индиректно или директно добијају паре из државне касе, организују низ скупова поводом гопдишњице Првог балканског рата јер они желе да прикажу Османско царство као идилу мултиетничности и толеранције,  свакако као бољу опцију од завађених балканских земаља.

Србија нема договор на то и обележава Први балкански рат. Како то видите?

- С једне стране то је трагично, а са друге то схватам. Демократаској странки би било непријатно да то обележава када је реч о територијама које су биле ослобођене и интегрисане у Краљевину Србију, а данас нису у Србији. Обележавање те 100-годишњице значило би обележавање датума када је ослобођено оно што данас власт ДС-а и СПС-а губи.

Унутар МИП-а имали смо ривалство Јеремића и Стефановића њихово порекло је врло занимљиво: први је српско-муслиманска, а други српско-јеврејска комбинација. Слажете ли се са општим утиском у јавности да је Јеремић већи патриота од Стефановића кога неки чак сматарју издајником?

-Не бих се много ослањао на родослове и крв, јер је врло могуће да се неко ко има 100 одсто српско порекло као што је Чедомир Јовановић, понаша супротно српским интересима. Прави лакмус тест за Јеремића била је измена његове резолуције пред Генералном скупштином УН 2010. године  када је једноставно био у ситуацији да, ако је аутентични срспки партиота, има дужност да на свој положај да оставку. Стефановић је поступао по инструкцијама из кабинета на Андрићевом венцу и није био овлашћен за вођење спољне политике.

http://www.pravda.rs/2012/06/04/srdja-trifkovic-za-zapad-smo-polupismeni-divljaci/

Александар Конузин о руско-српским ондосима

Говор амбасадрора Руске Федерације Александра Конузина током гостовања на трибини Фонда Слободан Јовановић, одржаној 31. маја 2012. године у Београду на тему: „Руско-српскиодноси на раскршћу".

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=T4wqyxUUnUw&feature=em-uploademail

PUŠTENI PRIVEDENI SRBI IZ RUDARA

PUŠTENI PRIVEDENI SRBI IZ RUDARA

 

Trojica Srba koji su danas tokom akcije Kfora u selu Rudare privedeni pušteni su iz pritvora u južnom delu Kosovske Mitrovice. Jedan od privedenih Srđan Filimonović, rekao je novinarima da ih je Kfor predao Euleksu i da su ih oni prebacili u južnu stanicu KPS-a gde su ih policajci ispitivali. Njega su kako je ispričao, pripadnici nemačkog Kfora oborili na zemlju i tukli dok je pokušavao da zaštiti svoje rođake. Srđan kaže da su mu vojnici prvo isprslali lice biber sprejem , vezali ga lisicama , udarali nogama a potom ga predali američkim vojnicima. Pomoć su mu jedino ukazali portugalski vojnici, rekao je Filimonović i dodao da su se pripadnici KPS-a u južnoj policiskoj stanici pomašali nekorektno i vređali ga na etničkoj osnovi. Pošto su se vojnici povukli i oslobodili put predsednik Opštine Zvečan Dragiša Milović i načelnik Kosovskomitrovačkog Okruga Radenko Nedeljković obišli su porodicu Filimonović i ono što su tamo zatekli nazvali su“ najblaže vandalizmom koji prelazi sve granice“.Izvor TV Most.

 

R.NEDELJKOVIĆ: VIŠE OD VANDALIZMA

Načelnik Kosovskomitrovačkog upravnog Okruga Radenko Nedeljković,pozvao je“ međunarodne, vladine i nevladine organizacije da se pozabave današnjim događanjem u mestu Rudare kod Zvečana“. On je gostujući u vestima naše televizije rekao da „je više nego jasno da je Kfor izašao iz svog mandata i da se ponavlja politika prethodnog komandanta Kfora „. „I general Erhard Drevs želi da se dodvori Hašimu Tačiju i da pripadnici Kfora upotrebom sile primoraju Srbe da se integrišu u kosovski sistem“, rekao je Nedeljković. On je izrazio uverenje da Srbe nisu pokolebali i da pripadnici Kfora i iz današnje akcije moraju da izvuku pouku. „Silom se ne može integrisati sever pokrajine u kosovski sistem , rekao je načelnik Okruga i ponovio da na severu Kosova i Metohije postoje srpske institucije koje građanima garantuju opstanak na ovim prostorima“. Nedeljković je apelovao na građane“da ostanu mirni , da se ne pokolebaju zato što je uklonjena jedna barikada i pored toga što su pripadnici Kfora imali slobodu kretanja na severu pokrajine“. „Želeli su da pokažu da mogu da uklone barikade, da ponize Srbe ali u tome nisu uspeli, rekao je on i izrazio očekivanje da državni organi Srbije u narednom periodu odlučnije i energičnije reaguju u ovakvim situacijama. „Potrebno je da se političkim sredstvima jasno pokaže međunarodnoj zajednici šta se dešava na Kosovu i Metohij, da je pogažena povelja UN , rekao je Nedeljković i ponovio da Srbi neće pristati da budu kosovari , nisu nacionalna manjina ,ne treba im ništa što im ne pripada i jdina im je želja da ostanu i opstanu na ovim prostorima“.Izvor TV Most.

 

http://www.tvmost.com/

 

Tri osobe povredene u sukobu gradana s Kforom | Drustvo | Novosti.rs

Kfor uklonio barikade, situacija se smiruje

Tanjug | 01. jun 2012. 09:41 > 17:33 | Komentara: 106

Na području Zvečana, koje je rano jutros blokirao Kfor čula se pucnjava. Tri osobe su povređene i prevezene u Zdravstvani centar u Kosovskoj Mitrovici. Dva vojnika KFOR-a su zadobili povrede. Savet: Bezbednost građana ugrožena. Pratite vesti iz minuta u minut

Prethodna

Sledeća

 

01. jun 2012. 09:41

Na području Zvečana, koje je rano jutros blokirao Kfor čula se pucnjava. Tri osobe su povređene i prevezene u Zdravstvani centar u Kosovskoj Mitrovici. Jedan vojnik KFOR-a je zadobio povrede. Pratite vesti iz minuta u minut

17:33 KFOR UPOTREBIO SUZAVAC I GUMENE METKE

Kfor je uspešno uklonio barikadu u blizini Rudara, severno od Mitrovice, saopštile su međunarodne snage danas posle podne, dodajući da su dva vojnika ranjena iz vatrenog oružja, a da su pripadnici Kfora upotrebili gumene metke i suzavac.

 

"Ova aktivnost je preduzeta kako bi se omogućila sloboda kretanja Kfor-a, međunarodnih organizacija i svih ljudi na Kosovu", navodi se u saopštenju povodom završetka uklanjanja barikade.

16:32 JAHJAGA OSUDILA NASILJE

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga osudila je nasilje protiv mirovnih snaga NATO od strane grupe građana srpske zajednice, kao i povređivanje vojnika i građana na severu Kosova, saopšteno je iz njene kancelarije.

Ona smatra neprihvatljivim postupke ilegalnih struktura koji izlaskom na ulice nasilno sprečavaju uklanjanje barikada i sprečavaju kretanje ljudi i roba na teritoriji Kosova.

15:48 NATO: NEĆEMO TOLERISATI NASILJE

NATO je danas izrazio ogorčenje zbog napada na vojnike KFOR na severu Kosova i upozorio da neće tolerisati nasilje.

"Duboko smo ogorčeni zbog nasilnih činova uperenih protiv nasih vojnika", saopštila je Karmen Romero, zamenica portparolke NATO.

"Naše trupe su dejstvovale u potpunom skladu sa mandatom Ujedinjenih nacija", piše u poruci koja je elektronskim putem dostavljena medijima.

15:44 KFOR: U RUDARU POVREĐENA DVOJICA VOJNIKA

U akciji uklanjanja barikade kod mesta Rudare povređena su dvojica vojnika, saopštio je danas Kfor.

U ažuriranom saopštenju, dostavljenom Tanjugu, navedeno je da su povređenja dva vojnika, kao i da je jedan od njih evakuisan i da je u stabilnom stanju.

Kfor je još jednom najoštrije osudio ovaj nasilnički akt.

 

15:39 SAVET: OZBILJNO UGROŽENA BEZBEDNOST GRAĐANA KOSOVA

Savet za nacionalnu bezbednost konstatovao je na današnjoj sednici da je ozbiljno ugrožena bezbednost građana Kosova i Metohije i pozvao Unmik, Kfor i Euleks da u okrivu svog mandata spreče sve pokušaje privremenih vlasti u Prištini usmerene ka izazivanju nestabilnosti i građane da se suzdrže od sukoba sa pripadnicima međunarodnih misija.

13:45 KFOR UKLONIO BARIKADE

Pripadnici Kfora uklonili su sve barikade koje su bile postavljene u opštini Zvečan na magistralnom putu koji vodi prema južnom delu Kosovske Mitrovice, a, nakon jutrošnje pucnjave situacija na severu se smiruje.

Barikade su uklonjene, kako su preneli očevici, uz pomoć teške mehanizacije Kfora, međunarodni vojnici ne dozvoljavaju bilo kakvo kretanje građanima uključujući i novinare na ovom području, koje nadleću helikopteri.

Uklonjena je i betonska barikada kod Dudinog krša, koju su prošlog leta postavili lokalni Srbi na magistralnom putu koji od Zvečana vodi prema južnom delu Mitrovice.

12:03 IVANOVIĆ: RIZIČNA AKCIJA KFORA

Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović ocenio je akciju Kfora kao veoma rizičnu i dodao da, prema njegovoj oceni, Priština i Kfor koriste institucionalni vakum u Srbiji da bi promenili stanje na terenu.

Na pitanje šta će biti potez Beograda, Ivanović je ukazao da je vlada u tehničkom mandatu, i da može vući samo "manje poteze" do formiranja nove vlade.

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović pozvao je danas Kfor da se uzdrži od primene sile i da se striktno pridržava i kreće u okvirima svog mandata, a Srbe da ostanu mirni i da ne nasedaju na provokacije

10:22 EU ZABRINUT ZBOG KOSOVA

Portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Maja Kocijančić izjavila je u Briselu da je Evropska unija veoma zabrinuta zbog jutrošnjeg nasilja na severu Kosova i da poziva sve strane na uzdržanost.

"Nasilje je izbilo tokom operacije uklanjanja barikada koju je pokrenuo Kfor", rekla je Kocijančič na konferenciji za štampu u sedištu EU i naglasila da se događaji na severu Kosova još odvijaju i da ih iz Brisela pažljivo prate.

 

09:55 POVREĐENE TRI OSOBE

Direktor Zdravstvenog cenrtra u Kosovskoj Mitvorici Milan Jakovljević potvrdio je Tanjugu da je jedna osoba teže povređena u predelu butane i sumnja se na povredu femoralne arterije.

Povređeni se nalazi u operacionoj sali, a Jakovljević nije mogao da precizira čime su povrede nanete.

Ostali su lakše povređeni i zbrinuti u mitrrovačkoj bolnici.

Jakovljević napominje da ima još povređenih, ali da zbog blokade puteva, ambulantna kola ne mogu da ih dovezu do bolnice.

 

8:45 POVREĐEN VOJNIK KFORA

Portparol Kfora Uve Novicki potvrdio je danas Tanjugu da je tokom akcije uklanjanja barikade u okolini Rudara povređen jedan vojnik Kfora.

Taj vojnik je, prema njegovim rečima, evakuisan a njegovo stanje je stabilno.

"Kfor najoštrije osuđuje taj nasilnički akt. Akcije Kfora su uvek vođene na osnovu što manje primene sile, ali je jasno da će Kfor u samoodbrani u skladu sa situacijom reagovati", rekao je Novicki.

8: 30 KFOR BLOKIRAO PUT PREMA MESTU RUDARE

Građani Zvečana i severnog dela Kosovske MItrovica, zbog blokada Kfora, morali su da koriste alternativni putni pravac preko Banjske i Zubinog Potoka, prema krajnjem severu Kosova.

Direktor Zdravstvenog cetra u Kosovskoj Mitrovici Milan Jakovljević potvrdio je Tanjugu da su tri osobe povređene u sukobu građana sa Kforom u mestu Rudare.

Jakovljević je dodao da ima još povređenih, ali da zbog blokade puteva, ambulantna kola ne mogu da ih dovezu do bolnice.

Kfor je, inače, pre tri dana predložio uklanjanje barikade kod Dudinog Krša, kao i da kontrolu saobraćaja na tom delu preuzme "zajednički tim Srba i Kfora".

Telefonske veze su veoma loše pa informacije sa lica mesta stižu otežano.

Helikopteri Kfora neprestano preleću iznad tog područja, a na kraju mosta ka selu Rudare, koji je takođe od jutros blokiran, stoji jedan transporter Kfora.

Na zvečanskoj strani mosta je veliki broj građana.

Sa velikim brojem okupljenih građana su predstanivici lokalne smouprave Kosovske Mitrovice i Zvečana, Krstimir Pantić i Dragiša Milović.

 

 

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:382249-Tri-osobe-povredjene-u-sukobu-gradjana-s-Kforom