Oбраћање премијера Ивице Дачића Савету безбедности Уједињених нација

Овде можете прочитати обраћање премијера Ивице Дачића Савету безбедности Уједињених нација

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2012/08/21/2468048/Obracanje%20Ivice%20Dacica%20SB%20UN%20210812.pdf

Mira Marković: Điniđićevi su ljudi Slobodanu prijetili ubistvom

miloševićeva knjiga 'optužujem' objavljena u beogradu

Mira Marković: Điniđićevi su ljudi Slobodanu prijetili ubojstvom

Predstavnik Zorana Đinđića donio mu je poruku da, ako ne pristane na dobrovoljni odlazak u zatvor, bit će ubijeni svi koji su bili u njegovoj blizini, tvrdi Miloševićeva udovica

 

U knjizi su prikupljeni govori i izjave bivšeg predsjednika Srbije

Piše: Miroslav Flego/VLM

U Beogradu je predstavljena upravo objavljena knjiga "Optužujem" Slobodana Miloševića, bivšeg predsjednika Srbije i Jugoslavije i začetnika rata na prostorima bivše zajedničke države, haaškog optuženika koji nije dočekao presudu jer je umro prije završetka postupka. Kako javljaju mediji u Srbiji, nakladnik, Udruženje građana "Sloboda", odnosno priređivači Milorad M. Radević, Marija Milošević, Goran Trivan i dr. Uroš Šuvaković, sabrali su u korice mnoge poznate, ali i manje poznate ili sasvim nepoznate govore i izjave Slobodana Miloševića koje je izgovorio u sudnici Haaškog tribunala, kao i one koje mu nisu dopustili da ih izgovori.

"Svilen gajtan"

Jedna od urednica knjige, Miloševićeva kći Marija Milošević, rekla je da je ova knjiga ubitačna optužba protiv onih koji su razorili Jugoslaviju planski i nasilno, ratnih huškača i njihovih pomagača, raznih zlonamjernih emisara koji su zastupali separatizam i nasilje, terorista i njihovih suradnika; optužba NATO-a za bombardiranje, za ubojstva i masakre civila bombardiranjem, za izazivanje ekološke katastrofe. Milošević u knjizi, kako prenose srpski mediji, do detalja opisuje kako je počeo rat na prostoru Jugoslavije, kakva je u svemu tome bila čija uloga i kako se tko u svemu tome ponašao, tko je bio za rat, a tko za mir i tko je i kako kome pomagao u ostvarivanju paklenih ciljeva, opisuje također i kako su ga pokušavali ubiti, njega i cijelu obitelj i, konačno, kako je otet iz Beograda odveden u Haag.

Uvodni tekst napisala je Mira Marković, Miloševićeva supruga, koja je pred optužnicom u Beogradu pobjegla u Moskvu. Navodi da su njenu suprugu "Sjedinjene Američke Države i njihovi zapadni saveznici pripremali 'svilen gajtan' još od 1993. godine" te opisuje kako je u tome bila najupornija američka državna tajnica Madeleine Albright. Uhićenje Miloševića u Beogradu za nju je najveća izdaja i prijevara.

Prevaren i otet

– Slobodan je uhićen u rezidenciji u nazočnosti pedesetak ljudi i članova obitelji: tu smo bili naša kći i ja. Predstavnik Zorana Đinđića donio mu je poruku da, ako ne pristane na dobrovoljni odlazak u zatvor, bit će ubijeni svi koji su bili u njegovoj blizini. Otišao je u zatvor na ucjenu, a uz jamstvo koje su potpisali predsjednik Jugoslavije Vojislav Koštunica, predsjednik Srbije Milan Milutinović i predsjednik Vlade Srbije Zoran Đinđić da će se nalaziti isključivo u zatvoru u Beogradu i u vezi sa zlouporabom službenog položaja – carinskim prekršajem... Trojica potpisnika jamčila su njegov boravak u zatvoru u zemlji, sigurnost obitelji i imovinsku sigurnost. Sve su prekršili samo nekoliko mjeseci kasnije kada je 28. lipnja, na najveći srpski praznik, u suprotnosti s njihovim obećanjima i ustavom zemlje, otet i odveden u haaški zatvor gdje je optužen za zločine na Kosovu i u ratovima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj – opisuje Miloševićevo uhićenje Mira Marković

http://www.vecernji.hr/vijesti/mira-markovic-dinidicevi-su-ljudi-slobodanu-prijetili-ubojstvom-clanak-443835

Караџић није знао о догађајима у Сребреници

МТБЈ: Игре с подацима?

 

4.08.2012, 15:37

 

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић, коме МТБЈ суди за војне злочине и геноцид за време рата у БиХ, тражио је од Трибунала нове расправе за његов случај. У документу који је Караџић послао МТБЈ стоји да су његовим адвокатима исувише касно предати подаци који сведоче о његовој невиности. У бројкама то изгледа овако: од 1.625 сведочанстава и изјава датих Тужилаштву одбрани нису предата 406. Због прекршаја од стране тужилаштва суд над Караџићем је погрешно вођен од самог почетка, пише у документу.

Неке чињенице, и не само за случај Караџића, нас озбиљно терају да се замислимо какве игре игра МТБЈ с подацима?

Први пример: Хаг већ дуже време не враћа архиве Републици Српској у саставау БиХ. Власти су то више пута захтевале од МТБЈ, јер те архиве садрже информације које су једноставно неопходне за нормално функционисање администрације ентитета. Враћен је само мали део, и то по сопственом нахођењу.

Други пример: 2009. су у БиХ били зачуђени изјавом главног тужиоца МТБЈ Сержа Брамерца да је у Хагу уништено око хиљаду доказа добијених из масовних гробница код Сребренице, за шта, иначе, суде Радовану Караџићу и Ратку Младићу. Брамерц је то објаснио „немогућношћу да се архивише", хигијенским потребама, рекао је да је све сачувано у бази података и да је то „обична процедура", коју, иначе, није он наредио, већ бивша тужитељка Карла дел Понте. Овако или онако, правник који представља интересе породица жртава Сребренице је био незадовољан одговором. А експерт за балканска питања, новинар Мајкл Монтгомери, је, позивајући се на своје изворе блиске МТБЈ, тврдио да су међу уништеним материјалима били, на пример, и личне исправе нађених у масовним гробницама, а не само предмети који директно нису повезани ни са ким од убијених, као што је, рецимо, завој за очи, како је говорио Брамерц.

Дакле, о чему се ради, ако је бивши председник Републике Српске Радован Караџић постао још једна жртва игре с подацима и ако заиста није добио четвртину укупних доказа? О непажљивости Хага? О журби, која је добра само у лову на инсекте? Јер главни процеси нису доведени до краја, а Трибунал треба 2014. затворити и претворити га у институцију под извештаченим називом „Резидуални механизам". Мишљење руског стручњака за међународно право, правника Александра Мезјајева:

Испоставило се да је Тужилаштво пре почетка процеса поседовало информацију да Караџић није знао о догађајима у Сребреници. Била су то сведочења министра унутрашњих послова РС Ковача, генерала Југословенске народне армије Васиљевића. Да је Караџић имао ту информацију, могао је да је предочи великом броју сведока за време унакрсних испитивања. Ту се чак не може говорити о случајности или грешци. Видимо да је Тужилаштво намерно утајило доказе.

Очигледно је да има шта да се крије. У праведност судских процеса у Хагу сумњају не само у Србији и Русији, већ и преко океана. Професор међународног права Универзитета у Илиноису, који је раније представљао интересе БиХ у Међународном суду правде у Хагу, Френсис Бојл сматра да Радован Караџић и Ратко Младић могу поновити судбину бившег председника Југославије Слободана Милошевића. Српско издања „Блиц" наводи речи правника: „Врло је могуће да ће они изненада умрети, пре изношења кључних доказа".

http://serbian.ruvr.ru/2012_08_14/MTBJ-igre-s-podacima/

KOSOVO, CRNA RUPA EVROPE ILI NA TRAGU TRGOVINE ORGANIMA

ŽAN-ARNO DARANS: KOSOVO, CRNA RUPA EVROPE ILI NA TRAGU TRGOVINE ORGANIMA

utorak, 14 avgust 2012 12:27

„Godine 1999. nijedan zločin nije mogao da bude počinjen na Kosovu bez Kušnerovog znanja"

 

U decembru 2010. godine Dik Marti je Savetu Evrope predstavio senzacionalan izveštaj u kojem osuđuje trgovinu organima kojom se bavila albanska gerila za vreme rata na Kosovu. Izričito je pomenuo ime sadašnjeg kosovskog premijera Hašima Tačija, koji će kasnije sve negirati. Evropska misija EULEKS dobila je zadatak da istraži tu trgovinu. Međutim, danas su svi pogledi usredsređeni na jednu čudnu parnicu, koja traje već mesecima u glavnom gradu Kosova, u Prištini. Radi se o suđenju bolnici Medikus, koje je počelo u oktobru 2011. godine, na kojem predsedavaju lokalne sudije i jedan međunarodni sudija iz misije EULEKS.

Dik Marti neće svedočiti pred tim sudom. Imunitet bivšeg člana Parlamentarne skupštine Saveta Evrope ga oslobađa te dužnosti, kao što je ta institucija i potvrdila prošlog juna. Optuženička strana je bivšem švajcarskom poslaniku poslala poziv na sud. Ali on nije želeo da bude prinuđen na to da oda imena svedoka koje je sreo za vreme istrage iz jednog osnovnog razloga: na Kosovu još ne postoji efikasan mehanizam zaštite svedoka. Otkriti nečije ime bi bilo isto što i osuditi na smrt osobu koja je imala hrabrosti da priča.

Do 2008. godine klinika Medikus je bila mala bolnica na periferiji Prištine u vlasništvu urologa Luftija Dervišija. „Volonteri" iz Azerbejdžana, Kazahstana, Indije, Pakistana ili iz Rusije i Moldavije su tamo dolazili da prodaju svoje bubrege, koji su bili transplantirani bogatim zapadnjacima. Afera je pukla krajem 2008. godine kada se jedan davalac organa onesvestio u holu prištinskog aerodroma. Čovek je upravo bio operisan, a policija je konstatovala veliki ožiljak uzduž njegovih leđa.

Davaocima su obećavali 15 do 20 hiljada evra po bubregu, dok su primaoci plaćali 80 do 100 hiljada evra. Međutim, 20 davalaca nikad nije bilo plaćeno, a drugi su bili „napušteni kao iskorišćeni materijal", kako je to rekao američki tužilac Džonatan Rejtel.

Izveštaj Dika Martija ne tvrdi da postoji veza između afere Medikus i trgovine organima, koja je praktikovana za vreme rata. Međutim, mnoge ličnosti koje su u prvom planu pojavljuju se u obe afere. Sam Lufti Derviši je blizak Hašimu Tačiju. I još jedna ličnost igra glavnu ulogu u oba slučaja: Šaip Muja, bivši gerilski lekar i bivši „savetnik za zdravstvena pitanja" premijera Tačija.

Da li je klinika Medikus preuzela od 2002-2003. trgovinu organima koju su upražnjavali na ratnim zatvorenicima koje je UČK držala u Albaniji, trgovinu koja se prirodno ugasila kada su i poslednji zatvorenici bili ubijeni? Ako je to tačno, kako je moguće da međunarodna administracija – misija UN, NATO, razne EU i OEBS agencije prisutne na Kosovu, a da ne govorimo o mnogobrojnim zapadnim obaveštajnim mrežama – nije ništa znala?

Prema izveštaju Dika Martija, srpski i romski zarobljenici koje je u leto i jesen 1999. godine zarobila albanska gerila na kraju rata su odvedeni u Albaniju, gde su ubijani radi trgovine organima. UČK je imala mrežu tajnih zatvora u Albaniji, koji su već služili za „prihvatanje" albanskih protivnika, naročito pripadnika Demokratske lige Kosova, partije Ibrahima Rugove, važne figure kosovskog otpora Miloševićevom režimu.

GLUVE I SLEPE MISIJE Mapa tih tajnih zatvora na severu Albanije – naročito jedna stara kasarna u selu Kahan ili magacin u susednom gradu Kukes – veoma je poznata. Od leta 1998. godine selo Kahan je borcima UČK služilo kao pozadinska baza iz koje su ilegalno ulazili na Kosovo i tamo odnosili oružje. U proleće 1999. u staroj kasarni su se nalazili albanski zatvorenici koji su pripadali političkim pokretima rivalima UČK. U svojim ratnim memoarima (Blood on My Hands : A Surgeon at War, Wild Dingo Press, 2010 – „Krv na mojim rukama: hirurg u ratu", Vajld Dingo Pres, 2010) australijski hirurg Krejg Jurišević, volonter u UČK, opisuje kamp u Kahanu objašnjavajući da su tamo dolazili i američki oficiri za vezu: oni izgleda nikada nisu videli pritvorni centar, koji se nalazio na sred tog majušnog sela.

Srpski zarobljenici su prolazili i kroz druge centre, kao kroz famoznu „žutu kuću" u Burelu, o kojoj je pisala Karla Del Ponte u svojim memoarima („Lov. Ratni zločinci i ja", 2009), kuća koja je služila kao „probirni centar", a naročito kao „klinika" u privatnoj kući u selu Fuše Kruje, nedaleko od međunarodnog aerodroma u Tirani. Tu su pogubljeni zatvorenici, posle čega su im odmah vađena oba bubrega i čak i neki drugi organi.

Ova trgovina organima je verovatno povezana sa relativno malim brojem zatvorenika – nekoliko desetina – dok su stotine srpskih i romskih civila bili kidnapovani i odvedeni u Albaniju – odakle se niko više nije vratio. Dok su Srbe svakodnevno kidnapovali u jesen 1999, međunarodne organizacije prisutne na Kosovu – ni misija UN (UNMIK), kojom je rukovodio Bernar Kušner, ni KFOR, NATO misija, koja je imala tada oko 40.000 vojnika na celoj teritoriji Kosova – nisu istraživale ove nestanke.

U jesen 1999. Helsinški komitet za ljudska prava u Novom Pazaru u Sandžaku, srpskom regionu na granici sa Kosovom, vrši prvi istragu. Njihov izveštaj otkriva postojanje mreže malih pritvorskih centara širom Kosova: u pitanju su izolovane kuće, garaže, hangari, u kojima se nalazilo nekoliko srpskih zatvorenika, ponekad više desetina, najviše pedesetak muškaraca. Svi ti centri su bili pod direktnom vojnom odgovornošću UČK. Kada je taj izveštaj objavljen, nemački general koji je upravljao KFOR-om, je kategorički negirao postojanje takvih centara, a koje je kasnije ipak bilo potvrđeno.

Čudno je to da taj izveštaj Helsinškog komiteta Sandžaka danas ne može da se nađe, a predsednik Komiteta Šefko Alomerović je umro od raka. Ovaj bosanski intelektualac, protivnik Miloševićevog režima bio je demokratski borac bez trunke sumnjive reputacije. Imenom je citirao šest takvih pritvorskih centara, tvrdeći da su sve prikupljene informacije poslate UNMIK-u i njihovim regionalnim kancelarijama – što je tada međunarodna organizacija demantovala izjavom svog portparola Suzane Manuel.

Izveštaj Helsinškog komiteta oslanjao se na svedočenja srpskih „detektiva", koje su angažovale porodice nestalih i koji su služili kao posrednici sa albanskim otmičarima. Ni danas nemamo sve cifre, ali nekoliko stotina otetih Srba su oslobođeni uz novčanu naknadu. Drugi su bili zarobljeni da bi služili kao razmena za albanske zatvorenike koji se nalaze u Srbiji.

IZVEŠTAJ HELSINŠKOG KOMITETA Izveštaj Helsinškog Komiteta je takođe bio prvi koji je spomenuo mogućnost trgovine organima. U dokumentarnom filmu prikazanom na Kanal Plus („Trgovina organima: skandal u srcu Evrope", Vanina Kanban, 2012), Bernar Kušner je priznao da su na Kosovu u jesen 1999. postojale „razne vrste trgovine", ali je tvrdio da „nikad nije čuo za trgovinu organima". Tada su međutim kružile takve glasine na Kosovu i vrlo je malo verovatno da one nisu stigle i do ušiju šefa UNMIK-a. 2010. godine, posećujući Kosovo, Bernar Kušner je prsnuo u smeh, vređajući jednog srpskog novinara koji se „usudio" da mu postavi pitanje o hipotezi o trgovini organima.

Iako je Bernar Kušner bio ubeđen u to da je takva trgovina bila nemoguća, pravo pitanje je zašto nije pokrenuta nijedna istraga o nestancima nealbanskih civila, o vansudskim pritvorima, o ubistvima i otmicama, kao i o „glasinama" o samoj trgovini organima... Zašto je međunarodna administracija na Kosovu odlučila da odgovori poricanjem i nezainteresovanošću za te dokazane tragedije i užasne pretpostavke koje su kružile?

Sve je izgleda bilo organizovano da ta afera nikada ne ugleda svetlost dana, a neprijatna situacija sa Karlom Del Ponte može verovatno da se objasni ogromnim pritiscima koji su bili nad tužiocem Haškog tribunala. Iako je ona bila prva koja je dala nalog za istragu „žute kuće" u Burelu, Karla Del Ponte je izgleda dala naređenje za uništavanje važnih dokaza. Ona je inače objasnila da su je „sprečili" 2004. godine da otvori istragu...

Naravno, svi oni koji pokušavaju da demantuju postojanje trgovine organima, prstom pokazuju na te kontradikcije Karle Del Ponte iako nam je teško da zamislimo zašto bi bivši tužilac izmislio jednu takvu užasnu priču... Skeptici takođe sumnjaju u tehničke i medicinske mogućnosti odstranjivanja organa u Albaniji. Međutim, lekari se jednoglasno slažu u tome da je ovaj argument nevažan ako pričamo samo o odstranjivanju organa – i ako pitanje života donatora nije bilo uzimano u obzir. U stvari, glavno pitanje se nalazi u mreži koja je omogaćavala izvoz izvađenih organa i njihovo slanje na svetsko tržište.

Sa te tačke gledišta istraga klinike Medikus može da donese važna saznanja. Prema svedočenjima koje su sakupile organizacije „nestalih" Srba, poslednji srpski zatvorenici sa Kosova koji su još uvek živi viđeni su u Albaniji krajem 2001. godine. Posle tog datuma treba pretpostavljati da su svi ti Srbi, oteti 1999, mrtvi – bilo da su služili za trgovinu organima ili ne.

Godinu dana kasnije, klinika Medikus se otvara. Šaip Muja je od početka povezan sa tom institucijom. Bliski saradnik Hašima Tačija, bivši portparol UČK i šef Demokratske partije Kosova, Šaip Muja je urolog. Takođe je postao međunarodni renomirani specijalista za telemedicinu, kojeg redovno zovu na međunarodne kongrese. Prema izveštaju Dika Martija, Šaip Muja je upravljao i sam vadio organe ubijenim srpskim zarobljenicima. Posle rata dobio je veliku međunarodnu pomoć kako bi opremio univerzitetsku bolnicu u Prištini centrom za tele medicinu.

Šaip Muja je inače povezan sa Međunarodnom fondacijom virtuelne bolnice (International Virtual e-Hospital Foundation), međunarodnom mrežom telemedicine, kojom upravlja kosovski hirurg iz Amerike doktor Rifat Latifi. Na čelu te ugledne organizacije, smeštene u Ostinu, u Teksasu, nalazi se i veliki broj drugih Albanaca sa Kosova, koji inače nisu svi lekari: novinar Vehbi Bajrami se tako nalazi u savetu direktora. Rodom iz Preševske doline, nastanjen u SAD od 1990, ovaj publicista igra važnu ulogu u kosovskoj dijaspori, kao „veza" sa bivšom UČK.

MEĐUNARODNI KANALI Sudeći po njegovom internet sajtu, ta fondacija organizuje projekte u Albaniji i Nigeriji, ali Kosovo ostaje njen „gravitacioni centar". Centar za telemedicinu u Prištini je pod okriljem ove fondacije dobio velike dotacije JuEs Ejda (US Aid), kao i od američke vojske, ali ni neke evropske države nisu zaostajale u tome.

Šaip Muja je napisao nekoliko članaka o telemedicini sa svojim nemačkim kolegom, Matijasom Rajnikeom (Matthias Reinicke), koji je između 2001. i 2006. godine bio direktor odelenja Evropske agencije za rekonstrukciju na Kosovu (EAR). On je nadgledao dodelu važnih tendera u sektoru tele medicine, uglavnom dodeljenih firmi Simens.

Ideja o razvoju telemedicine odgovara strateškom izboru koji je relevantan za Kosovo, koje sa medicinske i sanitarne tačke gledišta, nije dovoljno opremljeno. Zahvaljujući krajnjoj darežljivosti finansijera kao što je EAR, prištinska bolnica je kupila materijal za teletransmisije koje mogu da imaju upotrebu koja prevazilazi medicinske potrebe... Da li je centar za telemedicinu služio za razvoj međunarodne mreže zahvaljujući kojoj se razvio biznis u klinici Medikus? Naglo oduševljenje Šaipa Muje za ovu medicinsku praksu na daljinu budi dosta sumnje.

Mreža koja se razvija u Albaniji sve do stvaranja klinike Medikus je i onako imala međunarodne kontakte, koji su možda tražili da se nastavi sa nabavkom organa, kada se „rezerva" srpskih zarobljenika ispraznila.

Dva presudna „partnera" albanskih lekara, su uhapšeni na osnovu međunarodnih naloga za hapšenje koje je izdao EULEKS: turski hirurg Jusuf Ercin Sonmez sa poetskim nadimkom Doktor Lešinar i Izraelac Moše Harel, uhapšen krajem prošlog maja, sa drugim osumnjičenima čiji identitet nije otkriven. Ova hapšenja bi mogla da potvrde hipotezu postojanja kosovsko-izraelskog kanala za trgovinu organima. Međutim, svi ti osumnjičeni su uhapšeni u svojim zemljama, koje ne izručuju svoje građane drugim državama.

Istraživanja o Medikusu teško dolaze do saznanja o međunarodnim kanalima, koji su neophodni za razvoj trgovine organima. Štaviše, ova istraga je razdvojena od one koja se vodi u vezi sa trgovinom organima koju je navodno vodila UČK za vreme rata. Zapadne države su blokirale ovakve pokušaje, odbijajući stvaranje specijalnog suda, kojeg su toliko tražili Dik Marti i Karla Del Ponte. Na kraju, ove istrage vode specijalne jedinice povezane sa evropskom misijom EULEKS, ali su SAD zahtevale da one vode tu jedinicu. Znači, tužilac Džonatan Rejtel sada vodi istragu, odbijajući svu „prevremenu" komunikaciju sa medijima...

Poslednjih meseci je, međutim, bilo i napretka. Tako je krajem maja ove godine albanski parlament napokon dozvolio EULEKS-u da raširi svoju istragu i na albansku teritoriju, što bi pomoglo da se potvrdi i precizira mapa „tajnih zatvora" UČK. Da li će takođe biti moguće da istraga dođe i do podataka o političkim odgovornostima i saučesništvima, naročito u okviru međunarodih misija na Kosovu?

„En 1999, aucun crime ne pouvait être commis au Kosovo sans que Kouchner n'en soit informé. Nos chefs sont des brigands qui ont détourné le sens de notre lutte, mais ils n'auraient pas pu commettre leurs forfaits sans la protection accordée par l'administration internationale, qui était pourtant là, en théorie, pour remettre de l'ordre au Kosovo. À la fin de l'année 1999, le vrai parrain, le boss s'appelait Bernard Kouchner", tonne Naim Miftari, ancien cadre de l'UÇK, qui témoigne désormais à visage découvert, dans plusieurs procès ultra-sensibles…"

(„Godine 1999. nijedan zločin nije mogao da bude počinjen na Kosovu bez Kušnerovog znanja. Naši šefovi su razbojnici koji su preokrenuli smisao naše borbe, ali nisu mogli da počine svoja nedela bez zaštite koju im je pružila međunarodna administracija, koja je ipak bila tu da teoretski dovede Kosovo u red. Na kraju 1999. godine, pravi kum, šef mafije se zvao Bernar Kušner", kaže Naim Miftari, nekadašnji kadar UČK, koji od sada svedoči otvoreno u više jako osetljivih suđenja...)

Nastaviće se

Žan Arno Derans je glavni urednik internet sajta „Balkanska pošta" (Courrier des Balkans). Već 15 godina radi u južno istočnoj Evropi i objavio je brojna dela u vezi sa regionom, kao „Kosovska zamka" (Le Piège du Kosovo), i u saradnji sa Loranom Žeslinom „Razumeti Balkan" (Comprendre les Balkans). Balkansa pošta je prvi informativni sajt na francuskom o Balkanu. Postoji od 1998. godine, i do danas je objavio više od 15 000 članaka o regionu. Žan Arno Derans redovno piše i za Mediapart.

Prevod sa francuskog Svetlana MAKSOVIĆ

Mediapart

 

„НЕЗАВИСНО КОСОВО“: ПАТОЛОШКИ КРИМИНАЛ СА ГЛОБАЛНОГ НИВОА. I ДЕО.

„НЕЗАВИСНО КОСОВО": ПАТОЛОШКИ КРИМИНАЛ СА ГЛОБАЛНОГ НИВОА. I ДЕО.

Ана ФИЛИМОНОВА | 11.08.2012 | 00:01

Западни центри моћи тренутно се баве методологијом стварања нове врсте квази-државне структуре, коју је могуће оквалификовати само као „ненормални криминалитет у међународним сразмерама". Најбољи пример за то представа „Република Косово". Ради се о глобалном преформатирању простора Југоисточне Европе при коме се на земље Европе које не припадају европском првом ешалону примењује формула „назад, у ропство и дивљаштво". То је модел ауторитарне спољне управе са иманентним карактеристикама немилосрдног спровођења пљачке, уништавања човекове околине, одузимања ресурса, формирања неспособне за опстанак економије (disastrous economy) и постављања „мртворођених" органа на власт, уз потпуну пауперизацију становништва. Али ни ту није крај. Да би успели да задрже потребан степен контроле над тако великим просторима потребно је не само да се националне државе одсеку од сопственог цивилизацијског развојног пута, већ и да се и на спољном, и на унутрашњем плану одржава одређени ниво деструктивног потенцијала, који је обавезно криминогеног карактера. У вези са тим је инициран процес убрзања криминализације региона Источне Европе (заједно са Балканом), његових државних структура и грађанског друштва. Криминалне снаге су се толико размахале да, како констатује познати француски криминолог Жан-Франсуа Гејро, делује скоро савршена лабораторија за формирање девијантних држава као дела криминалног корпуса нове Европе.1 У криминалистичко-корупционом чвору у који је везан балкански регион улогу тврђаве мафије игра „Република Косова" која, одлично чувана војним базама САД, без икаквих препрека развија најопасније гране криминалног посла. Пре свега, то је транзит дроге. Да би доспела у Западну Европу дрога из Авганистана и азијских земаља „путује" преко Турске и балканских коридора. Најбитнију улогу у томе има Балкан: преко њега се обавља 80% наркотрафикинга. Балкански нарко-коридори се деле на северни хероински (Авганистан – Турска – Мађарска – Румунија) и јужни кокаински (Турска – Грчка – Македонија – Албанија – Италија). Турска је постала толико снажан „ослонац" наркомафије да је чак и онај део, који доспе полицији у руке, заиста импресиван: само у 2.половини 2011.године ту је конфисковано дроге више него у свих 27 земаља ЕУ заједно. Транзит и снабдевање Балканског региона и Западне Европе врше у највећем делу албанске криминалне групе које су повезане са италијанским, црногорским, турским и курдским наркокартелима (курдски наркокартели на територији Ирака, Ирана и Централне Азије располажу снажном мрежом канала за испоруку дроге из Авганистана), као и са кавкаским криминалним групацијама2. „Приштинска република" извршава две криминогене функције. Са једне стране она сама по себи представља извор организованог криминала, о чему сведочи постојање паравојних диверзионо-терористичких формација под називом „Ослободилачка армија Косова" (ОАК, УЧК - скраћ. од албанског), које су само козметички маскиране у тзв. Снаге безбедности Косова и Косовску полицију. Са друге стране – она представља зону „преноса криминала" и у европски, и у друге регионе света. Прва криминогена функција „пројекта Косова" закључује се у потпуној контроли квазидржаве „Републике Косова" од стране бивших бораца УЧК. Они заузимају стратешке позиције, потпуно управљају „државним апаратом" и друштвено-политичким животом; цивилно становништво је подвргнуто институционализованом политичком, психолошком и физичком насиљу. Терор сопственог становништва се врши, како кажу страни извори, од стране косовске обавештајне службе K-SHIK, која је на себе преузела казнене функције за обрачун са политичким опонентима експозитуре која влада. Одобрења одређених поступака као и до сада стижу од «газде косовског пројекта». Ову тезу потврђује бивши шеф K-SHIK, Кадри Весели, најважнији политички партнер „косовског премијера" Х.Тачија: „Ми смо имали подршку многих партнера – 25 обавештајних служби… али САД – они су нам баш много помогли". Када је престало НАТО-во бомбардовање Југославије 1999.године, а на Косово ушле међународне снаге, јединице K-SHIK су направиле читаву кампању политичког терора. Тада су побијене хиљаде Срба и Албанаца који нису били лојални „победоносној" УЧК. Високи представник САД на Косову (који је желео да остане анониман) тврди да је спонзор K-SHIK била ЦИА и то, у шта се она претворила у ствари представља „метод очувања контроле криминалитета и политике на Косову". Весели је имао директне контакте са америчким и енглеским обавештајцима – каже Флорин Краснићи, бивши борац УЧК, а затим члан косовског „парламента" – „све што би пожелели Американци или Енглези, он им је подносио на тацни… Кадри Веселија су те службе финансирале, подржавале и снабдевале". И тако – без обзира на све податке о раду K-SHIK, њу и даље подржавају САД и земље НАТО-а. И Хашим Тачи, као и раније, ужива изузетно велику подршку Вашингтона…3 У условима дисфункције органа управљања „Републике Косова", криминалне структуре не представљају власт из сенке, већ праву власт. При том криминалне структуре се не појављују, већ од самог почетка представљају делове кланова и „државног" система. Методе које оне примењују су изузетно агресивне, то је оличење „борбеног криминала". И то криминала у међународним сразмерама: криминални картели контролишу читаве регионе, а њихова „индустрија" за себе успева да избори све више простора не само у Европи, већ и у САД, претварајући у ноћни кошмар полицијске јединице у тим земљама. Албанска мафија је на петом месту по рејтингу светских организованих криминалних структура, али се она од осталих разликује и по „огромном потенцијалу раста". Он се пре свега заснива на томе, да за полицијско оперативно схватање постоји непролазна баријера: језик, обичаји, крвне везе. Осим тога, управо породичне везе дозвољавају да се формира непрекидни криминални ланац: представници албанских кланова удају своје ћерке за „колеге из радних јединица" у Авганистану и Турској, обезбеђују везу произвођач – магацин – потрошач робе. Ето тако цвета криминални породични бизнис. Приход од њега иде, између осталог, на финансирање УЧК („црни фондови" наркокланова не подлежу никаквој контроли), а њу штити покровитељ „пројекта Косово" – САД. Сједињеним Државама је контрола Косова неопходна због опстанка војних база које обезбеђују контролу Југоисточне Европе, са изласком на нафтне регионе Блиског Истока. На Балкану функционишу следећи војни објекти, које користи НАТО и базе чији су НАТО власници: у Мађарској (авиобаза „Ташар"), у Румунији (авиобаза «Девеселу», лука Констанца, аеродром «Когалиначеу»), Бугарска («Ново Село», поморска база «Аитос» поред Бургаса, аеродром «Безмер» поред Јамбола, авиобаза «Гроф Игнатјев»), Босна и Херцеговина (поред Бања Луке, Мостара и Сарајева, као и мала база у близини Добоја), Хрватска (Шепурине, Слуњ, Ђаково, Пула), Македонија («Петровец», база поред Куманова, «Криволак»), Грчка (базе на Криту и у близини Ларисе) и, најзад, Косово («Бондстил», две базе «Монтиф» поред Гњилана, база поред Витине, артиљеријски центар близу Качаника, база поред села Баловац, општина Подуево)4. Да нема подршке НАТО-а (у суштини, западних центара моћи) УЧК као казнена формација која уједињује, по речима Гејроа, вође мафијашких кланова, и која је предвиђена само за обрачун са мирним становништвом, никада не би могла да добије власт.5 Маскирана УЧК почиње да се активира и поново јавља као снага која је у стању да опет дигне на ноге цео регион. Тако су у априлу 2012. у Македонији Албанци извршили сурово убиство пет Македонаца. После тога су македонске специјалне службе саопштиле да се на граници са Косовом виђа велика формација паравојне структуре, на чијој униформи је амблем УЧК. Оружане групе Албанаца у униформи УЧК су примећене и у близини Скопља и Тетова. Бугарске новине „Новините" пишу да дестабилизација Македоније „за само пола сата" може да изазове међународни конфликт у Албанији, Србији, на Косову, у Бугарској, Грчкој, Румунији и Турској 6. Међународни ниво рада се осећа и у другој кримогеној функцији албанске мафије Косова – срастању наркотрговине са међународним тероризмом са радикалним исламистичким правцима. Још за време косовског конфликта је свима била позната чињеница да се у КиМ дислоцирају мање јединице „Ал-Каиде", а при том је један од вођа те организације за Балкански регион био бивши руководилац албанске тајне полиције Башким Газидеда, а истовремено је један од команданата УЧК био Мухамед Завахири, брат садашњег вође „Ал-Каиде" Ајмана ал Завахирија7. Косово се сада претворило у међународни центар за обуку сиријских „устаника". Сиријска „опозиција" је у априлу 2012. године затражила помоћ од УЧК, обећавајући да ће „нови Дамаск" признати Косово. Команданти терористичке УЧК и исламски екстремисти из БиХ су „помогли" сиријским паравојним групама. Џевад Галијашевић, члан Експертске групе за Југоисточну Европу за борбу са тероризмом, констатује да су центри за обуку дислоцирани у некадашњим логорима УЧК, којих има и у Македонији. Тамо је примећен Абдусамед Бушатлић, бивши борац одреда „Ел-Моџахедин", један од вођа вахабистичког покрета у БиХ. У Македонији, каже Д.Галијашевић, постоји мисионарско-идеолошки рад, а на Косову – војни. Комплетна терористичка припрема се врши под патаронатом КФОР-а (НАТО-а). Логори УЧК су реактивирани у Дреници (села Ликовац, Јабланица, Глођани) и формиране су нове базе за дислокацију муџахедина из исламских земаља. Једна такође на територији Дренице, друга у Метохији (село Смоница код Ђаковице). Зоран Стијовић, оперативац српског ДБ-а на КиМ деведесетих година наводи да се обука спроводи у два правца: диверзионо-терористички и обавештајни. Инструктори нису само Албанци, извозни модел сиријске револуције се припрема уз помоћ инструктора ЦИА, терориста УЧК и екстремиста из БиХ8. 20.јула 2012.године почела је битка сиријске армије за други по величини град Сирије, Алепо, када је ликвидирано 400 „устаника". При њиховој идентификацији је констатовано да су се, осим најамника из других земаља, на страни терориста борили и косовски Албанци… Највећи парадокс, како нам се чини, је у томе што док многобројне обавештајне службе западних земаља на сва звона ударају, саопштавајући најјезивије податке о правцима и сразмерама „рада" албанских криминалних група, од међународног до локалног нивоа, њихова политичка руководства и организације које су они сами формирали упорно не примећују злочиначку активност која итекако прети безбедности и њих самих… (Наставља се) 1 http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/233286/Kriminalci-vladaju-Balkanom- 2 Balkanski koridori heroina i kokaina // Daily Survey. Atina, Ankara, 22 januara 2012 http://www.mfa.gov.rs/Srpski/Bilteni/Srpski/b230112_s.html 3  http://www.globalpost.com/dispatch/news/regions/europe/110321/kosovo-intelligence-services 4 http://www.fakti.org/oruzje/nato-oko-srbije/za-kontrolu-balkana-i-opkoljavanje-rusije 5 http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/233528/Mafijasi-americki-saveznici-6 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/220576/Gorece-pola-Balkana 7 http://kpolisa.com/KP17/kp17-I-2-VeselinKonatar.pdf 8 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.291.html:380208-Albanski-teroristi-plase-svet

 

http://srb.fondsk.ru/news/2012/08/11/nezavisno-kosovo-patoloshki-kriminal-sa-globalnog-nivoa.-i-deo..html

Aмерички фармацеутски гигант Фајзер подмићивао лекаре и у Србији

 

Aмерички фармацеутски гигант Фајзер подмићивао лекаре и у Србији

• 22:58 08.08.2012.
• 2 коментара
• Штампај

МИТО ДАВАН И У БУГАРСКОЈ, КИНИ, ХРВАТСКОЈ, ЧЕШКОЈ, ИТАЛИЈИ, КАЗАХСТАНУ И РУСИЈИ

 

        АМЕРИЧКА мултинационална фармацеутска корпорација Фајзер (Pfizer) пристала је да плати 60 милиона долара одштете због подмићивања лекара и службеника у здравственом сектору у неколико земаља.

        На попису земаља у којима су давали мито налазе се: Бугарска, Кина, Хрватска, Чешка, Италија, Казахстан, Русија и Србија.

        Циљ је био сасвим јасан - што више повећати производњу и продају њихових фармацеутских производа.

        У Хрватској су мито добијали високи функционери да би се одређени лекови уврстили на листу Хрватског завода за здравствено осигурање.

        „Награде" су се делиле у виду процента од цене наручених лекова, а исплаћивале су се у готовини. Још су за подмићиване била организована путовања.

        У подмићивању широмм света суделовала је и компанија Wyeth LLC, коју је преузео Фајзер пре неколико година.

        Wyeth је пак сличне програме реализовао у Кини, Индонезији, Пакистану и Саудијској Арабији.

http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/americki-farmaceutski-gigant-fajzer-podmicivao-lekare-i-u-srbiji

KONACNO: VOJVODINA KAO PREDUSLOV ZA EU!

 KONAČNO: VOJVODINA KAO PREDUSLOV ZA EU!

nedelja, 05 avgust 2012 00:24

Šausberger: Pregovori sa EU se mogu usporiti zbog Vojvodine

„Ako bi Vojvodina postala krizno žarište, uticalo bi to na mir čitave Evrope"

Direktor Instituta evropskih regiona Franc Šausberger izjavio je da se pristupni pregovori Srbije sa EU mogu usporiti ukoliko dođe do "problema sa Vojvodinom".
„Autonomna Pokrajina Vojvodina je posebna multietnička regija za koju se Evropa uvek interesuje. Ako bi ona postala krizno žarište, uticalo bi to na mir čitave Evrope, a da i ne govorim o tome koliko bi to bilo štetno za približavanje Srbije Evropskoj uniji", rekao je Šausberger u intervjuu za sutrašnji novosadski „Dnevnik".
Dodao je da se EU ne meša u pitanja unutrašnje strukture Srbije, ali je ocenio da će u slučaju odluke Ustavnog suda Srbije o osporavanju pojedinih nadležnosti Vojvodine postojeća prava, koja su građena na principu supsidijarnosti i koja regulišu prava manjina, „izgleda biti smanjena".
„A tu se radi o osnovnim principima Evropske unije. Zbog toga je EU veoma zainteresovana kako će nova Vlada Srbije reagovati na odluku Ustavnog suda. Ako nova vlada smanji postojeću autonomiju Vojvodine, onda se ona u ovom pitanju nedvosmisleno nalazi na putu nazad, u Miloševićevu eru", kazazo je Šausberger.

On je izrazio čuđenje što je Ustavni sud doneo takvu presudu tek nedavno, iako je Statut Vojvodine na snazi već dve godine.
"Ova činjenica nije do sada smetala Ustavnom sudu. Odjednom, nakon političke promene, potezom pera se smanjuju prava Vojvodine. Od toga se ništa dobro ne može očekivati", ocenio je Šausberger.
Prema njegovim rečima, bio bi „smešan postupak" ukoliko Vlada Srbije naloži ukidanje kancelarije Vojvodine u Briselu.
„Danas gotovo svaka regija poseduje svoje predstavništvo u Briselu. Osim toga, kancelarija Vojvodine je u zgradi Misije Republike Srbije. Traženje da se ta kancelarija zatvori bio bi izuzetno loš signal za Evropsku uniju", rekao je Šausberger.
Dodao je da su Vojvodina i Kosovo dva „totalno različita" pitanja za EU. „Vojvodina i Kosovo se ne mogu i ne trebaju upoređivati, prevelike su razlike između njih", kazao je Šausberger.

http://www.slobodnavojvodina.org/index.php?option=com_content&view=article&id=1252%3Akonano-vojvodina-kao-preduslov-za-eu&catid=1%3Avesti&Itemid=50