Да ли је „ентитет за север“ друго име за капитулацију Србије?

Да ли је „ентитет за север" друго име за капитулацију Србије?

Вести | 19.12.2012 | 01:14

ИАКО НЕОБЈАВЉЕНА - ДРЖАВНА ПЛАТФОРМА ЗА КИМ ВЕЋ ИЗАЗИВА ПОДОЗРЕЊА И ПОДЕЛЕ          БЕОГРАДСКИ дневни лист Вечерње новости објавио је да ће главна ствар у државној платформи за Косово и Метохију бити - обезбеђивање суштинске аутономије северу покрајине унутар Косова* које Србија не признаје и неће признати.        Дакле: статус ентитета. Нешто слично статусу Републике Српске.        Ово, наравно, подразумева да би Косово* функционисало као независна држава, једино без признања Београда. Ово, дакако, значи да би Хашим Тачи и његова НАТО-држава имали свед осим формалног признања Србије…        Шта овим нова власт нуди Србији? Да ли је због овога уопште вредело правити и чекати „платформу за КиМ"?        Не мирише ли ово превише на план „Ахтисари плус", само нешто нашминкан?        Није ли ово реална капитулација у свету којим се влада преко „меке силе"? Марко ЈАКШИЋ, посланик у Народној скупштини Србије Није се Николић мучио да напише платформу него да преведе захтеве „квинте" Преваром нам се нуди ентитет - да нам центар више не буде у Београду него у Приштини и да преко ноћи постанемо друга држава. То је суштина приче о платформи и нико ништа не подмеће Томиславу Николићу, јер је он све ово прихватио још онда кад је разбио СРС        ПЛАТФОРМА коју ће власт предочити као „државну" - дело је земаља Квинте - САД, Немачке, Француске и Велике Британије и Италије. То је и план Бориса Тадића од четири тачке, или у преводу - Ахтисаријев план.        Неко то зове државном платформом за КиМ, а неко „Ахтисари плус" - где се „плу"с односи на аутономију севера КиМ.        Дакле, Николић се није мучио да напише платформу него да је преведе.        Поруке платформе су: „Adio Србијо", „Forza Косово".        Преваром нам се нуди ентитет - да нам центар више не буде у Београду него у Приштини и да преко ноћи постанемо друга држава. То је суштина приче о платформи и нико ништа не подмеће Томиславу Николићу, јер је он све ово прихватио још онда кад је разбио СРС. Бранко ПАВЛОВИЋ, Иницијатива за нормалну Србију Имамо издајничку власт, на нама је да бранимо и устав и Србију Већ 2014. ће уследити узимање земље у Војводини на име дугова. Потом и узимање обала Дунава по истом сценарију        ПРИЗНАВАЊЕ Харадинајеве и Тачијеве сецесије Косова и Метохије је увод у потпуно уништење Србије.        Власт ће 2013. године - по сваку цену и подстицана од истих страних налогодаваца - ићи на промену Устава. Затим ће у 2014. уследити узимање земље у Војводини на име дугова. Потом и узимање обала Дунава по истом сценарију.        Тако унакажена Србија ће се даље цепати - Прешево, Рашка. На крају на ред долази Република Српска. Без Србије, Српска не могу да се избори са непријатељима, а неког генерала Готовину ће САД и Немачка већ наћи саме.        Зато је одбрана Устава истовремено и одбрана Косова и Метохије, Војводине, Рашке и Републике Српске.        Пред нама је борба на више фронтова: за развој националне државе Србије, оштро противљење промени Устава и одлучно „не" уласку у Европску унију. И, наравно - никад граница са Косовом и Метохијом!        Имамо издајничку власт. Стога је на нама да одбранимо Србију. Душан ЈАЊИЋ, Нова социјал-демократија Бојим се да је неко решио да обори Николића, Вучића и Дачића Неће Николић одлучивати о Косову, него Москва и то захваљујући Тадићу и Коштуници. Путин ће продати Косово кад му буде одговарало… Факти: Ако је Косово, како кажете изгубљено и припада Албанцима и западним интересима и то толико да Србија и Срби могу да добију само мрвице, па шта то онда Путин има да прода?! Зашто би Запад куповао нешто што, како тврдите, већ има? Јањић: Не, да вам кажем... Србија може да коригује границу само ако уђе у НАТО, а то Путин неће. Неће Путин директно мењати Косово за Грузију, него ће мењати право Србије да уђе у НАТО за одустајање НАТО од Грузије. Факти: Како би то Србија вратила Косово ако би ушла у НАТО? Јањић: Не би вратила Косово него државни утицај!        НОВОСТИ су већ лансирале и Хонг Конг, и Јужни Тирол, и „Немце у Белгији".        Очигледно се враћају ружној традицији повезаној са објављивањем Меморандума САНУ... Од тог првобитног „злочина" не могу да побегну.        У тренутку кад Николић има проблем да дефинише платформу, а држава да издржи преговоре, Новости пишу о моделу Републике Српске и тако директно окрећу међународну заједницу против Николића и ставаљују га под унакрсну ватру великих сила. Али, нећу да спекулишем којој великој сили не одговара да ови разговори успеју и за интересе којих кругова у Србији раде Новости.        Шта ће писати у платформи, није ни важно - ако се усваја општим консензусом. Тада је само важно оно што је рекао Дачић: не везујте ми ноге и руке. А општи консензус је шећерна водица која може да се маже на ране, али преко ње се никада није дошло до историјског документа. Уосталом, овде има историјских догађаја који се могу догодити. Јер, Србија је још од Коштунице, од блокирања преговора 2006, ушла у канал из ког се не може изаћи и који води потписивању споразума о нормализацији односа, па ће врло мало ће моћи да се добије за Србе на северу и мало за Србију.        Николићу замерам што није рекао да су Тадић и Коштуница, Самарџић и други који не силазе са ТВ - изгубили у преговорима са Ахтисаријем. Онда су у помоћ позвали Русију која нам је учинила медвеђу услугу и заблокирала преговоре. Да будем у потпуности искрен: неће Николић одлучивати о Косову, него Москва и то захваљујући Тадићу и Коштуници. Путин ће продати Косово кад му буде одговарало…        Факти: Ако је Косово, како кажете изгубљено и припада Албанцима и западним интересима и то толико да Србија и Срби могу да добију само мрвице, па шта то онда Путин има да прода?! Зашто би Запад куповао нешто што, како тврдите, већ има?        Јањић: Не, да вам кажем...Србија може да коригује границу само ако уђе у НАТО, а то Путин неће. Неће Путин директно мењати Косово за Грузију, него ће мењати право Србије да уђе у НАТО за одустајање НАТО од Грузије.        Факти: Како би то Србија вратила Косово ако би ушла у НАТО?        Јањић: Не би вратила Косово него државни утицај! Могла би да разговара слободније о корекцији граница и да тражи аутономију не само за север Косова него и персоналну аутономију за Србе где год да живе. Преко НАТО би контролисала безбедоносну ситуацију... Сада је искључена из питања шта ће бити са рудницима, енергетиком... Ни Николић ни Дачић неће да изађу са овим, али су са тим проблемом суочени, а Новости гурају прст у око и Русима и Американцима.        Која је последица? У случају Меморандума, доведен је Милошевић. Сада се бојим да је неко решио да обори Николића, Вучића и Дачића. Крстимир ПАНТИЋ, председник општине Косовска Митровица Тражимо аутономију према Приштини коју Албанци добију према Београду        ПРЕДСЕДНИК Србије нас још није звао да нам представи платформу, али морамо да кажемо да је за нас прихватљиво свако решење које уважава Устав Републике Србије и Резолуцију 1244.        Онолики степен аутономије колики Албанци добију у односу на Београд, толики ћемо ми захтевати у односу на Приштину. Ништа више и ништа мање од тога за Србе са севера покрајине није прихватљиво.        Иначе, очекујемо да ћемо видети платформу до краја године и да ћемо тада моћи и да се изјаснимо о њој. Џон БОСНИЋ, канадски новинар и консултант српског порекла Грешка је сваки корак ка независном Косову, грешка је и аутономија под заставом УЧК Не треба улазити у било коју причу о аутономији северног дела покрајине, јер је питање - какав ће бити статус целог Косова и Метохије        АКО је аутономија план за север, шта је план за други део Косова и Метохије?        Северни део КиМ већ има више него аутономију, више него независност у односу на криминални остатак. Зато не треба улазити у било коју причу о аутономији северног дела покрајине, јер је овде питање - какав ће бити статус целог Косова и Метохије.        Ако они мисле да добију независност преко убијања Срба, а да нама дају тамо неку аутономију - онда питам: ко би овде волео да живи под заставом УЧК?        Са аутономијом или без ње, ако сте под заставом УЧК - исто вам је!        Грешка је сваки корак ка независном Косову! Момир КАСАЛОВИЋ, заменик председника општине Косовска Митровица Изгледа да је власт решила да у издаји КиМ иде до краја     Аутономија у оквиру Косова гарантује једино да Срба више бити неће! Ми се са тиме мирити нећемо! Не знамо зашто наша власт жури са решавањем питања статуса јер се прилике у свету мењају и требало би замрзнути конфликт уместо да јуримо у неку ЕУ у коју никада нећемо ући!        НИСАМ видео платформу, али ово што се наговештава показује да је власт решила да у издаји Косова иде до краја.        Нуди нам се ентитет у независном Косову! А свако решење које подразумева независност Косова је неприхватљиво!        Нашој власти стално указујемо да смо рођени као Срби, да то хоћемо да останемо и да нећемо да постајемо косовари! Али, ово што се дешава са севером јасан је знак да следи признање.        Ми се са тиме мирити нећемо! Не знамо зашто наша власт жури са решавањем питања статуса јер се прилике у свету мењају и требало би замрзнути конфликт уместо да јуримо у неку ЕУ у коју никада нећемо ући!        Шта ћемо успети да урадимо - показаће време, али са овом судбином се нећемо помирити, јер аутономија у оквиру Косова гарантује једино да Срба више бити неће! Драгиша МИЛОВИЋ, председник општине Звечан Таквих идеја је било и кад смо ишли код Тадића…        ДОГОВОР је био: кад платформа буде спремна - да са њом буду упознати представници Срба који живе на КиМ. И северно и јужно од Ибра.        Нас још нико није звао и не знам каква је платформа, али идеја сличних овима било је и кад смо ишли код Тадића. Знате оне његове 4 и 6 тачака, па статус севера као Српска у БиХ... Али, од Николића то још нисмо чули. Слободан САМАРЏИЋ, шеф посланичке групе ДСС у Народној скупштини О платформи - тек кад је видим        ШТАМПА пише шта пише и не могу да знам који су јој извори. А на медијском нивоу је најопасније спекулисати о документу који нико није видео. Документ не могу да оцењујем док га не видим, али морам да кажем да се не ствара добра клима тиме што се стално иде око платформе, а никако „у платформу".        А то што је Николић прво причао са амбасадорима и са њима коментарисао документ - то нема пуно везе са платформом, него са стилом рада власти.        После састанка у вили „Бокељка" пласиране су приче о јединству око платформе и решавања косовског питања, али ми у ДСС ћемо коментарисати дела и платформу, а не речи. Имамо доста дела, па их јавно излажемо критици. А речи о јединству, братству и не знам чему - то је потпуно секундарно.        Диана Милошевић http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/da-li-je-entitet-za-sever-drugo-ime-za-kapitulaciju-srbije

 

Србија: чувајте се данајских дарова

Србија: чувајте се данајских дарова

Ана ФИЛИМОНОВА | 18.12.2012 | 00:01

Аутор концепције "Новог светског поретка" Жак Атали утврдио је да ће у будућности бити формиране нове генерације "добитника" и "губитника" које ће настати у процесу сламања нација и националних држава. Однос између "победника" и "поражених" ће бити заснован на основу успостављања апсолутне и бруталне власти над читавим људским друштвом, од стране тајних центара моћи. Технологија политичке власти треба да буде изграђена на једноставном моделу. Као образац те власти може нам послужити Хазарски каганат (VII - X век после Христа), чији се легитимни владар користио свим благодатима царске личности, али реално није управљао државом. То су за њега радили други. Када би народни гнев због "неправилне владавине" достигао врхунац, њега су приносили на жртву – ритуално би га убили због очишћења света од скверни, а уместо њега на трон су уздизали новог легитимног владара.[1] Разлика се огледа у томе што у савременом свету слично ритуално убиство није неопходно. Међутим, то је само спољна фасада модела управљања. Унутрашње полуге по Аталију, само и искључиво су економски мотивисане (духовне и моралне аспекте он категорички одбацује). За верзију Аталијеве мондијалистичке политике, која разматра само "економску реалност", уопште није важно какав народ ће живети на одређеној територији - важне су једино стратешке рудне резерве. За њихово освајање Атали предлаже концентрично реструктуирање сваког региона у свету: учвршћивањем или стварањем нових "важних" центара, који ће око себе ујединити "неважне", мање развијене области. Погрешно би било мислити да је после завршетка локалних ратова Балкан доспео на периферију светске политике. Напротив. На његовом примеру сада се пробају не мање важни, него и веома опасни модели, којима се утиче и управља унутрашњим процесима. Тако су Ж. Атали, З. Бжежински, Џ. Сорош и други идеолози глобализма, не једном указали на неопходност замене демократије господарењем елите – владајуће групације. У суштини се ради о диктатури "управљача" која се спроводи уз помоћ моћне "димне завесе", демагогије и популизма у контролисаним медијима. Њихов "начин деловања" предвиђа максималну усредсређеност свих организационих ресурса у рукама малог броја лидера. Тада се за реализацију конкретних циљева у регионима са стратешки важним и изузетно богатим природним ресурсима, користи моћ државе. У Србији је етапа обезбеђења стабилности и поузданости "управљачког система" успешно завршена. Формиран је практично јединствен корпус владајуће политичке елите (као и опозиције на "резервном положају") орјентисане на процесе евроатлантских интеграција (процес ступања у ЕУ је неодвојив од директне или посредне сарадње са НАТО), који исходе из позиције "политичког реализма" (који подразумева ћутљиво признање независности Косова). У складу са споразумима постигнутим у Бриселу, административни прелаз на Јарињу практично функционише у режиму државне границе Србије са Косовом. Упркос званичним гаранцијама Београда, косовска царинска служба убира таксе и дажбине за робу намењену северу покрајине. То јест, косовска царина функционише без икаквог ограничења свог пуномоћја. А 12. децембра је предузет моћан одвлачећи маневар – ухапшен је М. Мишковић власник приватне компаније "Делта". Почела је истрага рада актуелних министара "који се налазе на Мишковићевом списку".[2] На тај начин су се у фокусу друге етапе нашли и учесници владајуће коалиције. Могуће је да ће се уз помоћ "борбе против корупције" поставити задатак њеног распада и формирања нове владе. Или "стопирања" уцењивања првог ешалона, како би они показали "већу кооперативност" по питању Космета. Ако говоримо професионалним језиком специјалних служби – немогуће је заврбовати човека који нема основа за врбовање… Тако се, на овај или онај начин, читава вертикала власти консолидује у процес евроинтеграција и обезбеђује се максимална контрола на српско-косовској магистрали опште контроле управљања балканским процесима. Истински смисао усмереног деловања сличних "управљачких група", у складу са логиком њиховог формирања, јесте политика националног самоуништења. Пошто јавни и тајни центри моћи Запада на циничан начин поздрављају само то што доноси корист њима самима, тада се и према пројавама њиховог одушевљења треба односити крајње опрезно. Тако је 15. децембра британски "Еconomist" публиковао веома индикативан чланак, који представља недвосмислену посланицу западним политичарима: однос према српским властима треба променити на кардиналан начин. Основна теза је – нова српска власт се показала потпуно другачијом од очекивања Запада. Када је Томислав Николић, који је до 2008. године био члан "екстремистичке националистичке партије која је сејала мржњу", постао председник, а Ивица Дачић премијер "националисти су били усхићени, либерали разочарани, а Руси задовољни". Сви су очекивали да ће нова власт предузети напоре директно супротне тешком раду претходне владе у смеру североатлантског приближавања НАТО пакту. Међутим, представници нове власти учинили су неочекиване ствари. Томислав Николић је 9. децембра упалио свећу у беогардској синагоги на јеврејски празник Ханука; гостима, међу којима је био и муслимански верски вођа он се обратио "са похвалним речима пуним толеранције". "Economist" са задовољством констатује: ради се о појави нове политичке личности! Наглашава се да Николић очигледно побеђује у поређењу са Тадићем, пошто "Николић ужива у улози човека који понекад стави озбиљну примедбу, али не прети". Ништа мање ласкавих карактеристика није отишло на адресу Ивице Дачића: "бивши аташе за штампу Слободана Милошевића, неочекивано је спреман за сарадњу". Примећује се да је преговарачки процес који је започет у марту 2011. године, подигнут са техничког на политички ниво и развија се "неочекивано добро" – 10. децембра је отворен пролаз на пограничним КПП. То је "разбеснело" националисте и СПЦ. Али је господин Дачић "доста храбро" рекао Србима да је Косово изгубљено и да треба само тражити начине за постизање споразума, који ће обезбедити будућност српској мањини на Космету.[3] Све у духу уобичајене западне пропаганде, чије су тврдње далеко од стварности колико небо од земље. Теза о обезбеђењу права српској мањини у "Републици Косово", подсећа на последње конвулзије пред неизбежно падање у таму. Ради се о томе да Приштина не предвиђа постојање српске мањине на "албанској територији", ни на југу, ни на северу. Шиптарске власти на Космету су – пројект Запада, у коме се негују и подржавају криминогени фактори ("пси рата" ОВК – Тачи, Харадинај, Чеку – као владајући тријумвират). Задржати сараднике тријумвирата да не чине насиље над Србима, практично је немогућа мисија. На југу, они су се практично већ изборили са проблемом повратка избеглица. Као и увек, уз помоћ претњи и насиља. Од оних Срба који су били протерани са територије Космета (њих је, само по званичним подацима, више од 250 000), вратило се отприлике 10%. Но, тамо их је сачекала незавидна улога – нема никаквих гаранција за имовинска права, а перспективе да се нађе запослење равне су нули. Систематски напади Албанаца који су мотивисани националном мржњом, пљачке и спаљивање кућа – представљају уобичајене појаве са којима се сусрећу Срби. Убиство породице Јефтић у Талиновцу – представља најочигледнији пример како се Приштина односи према онима који се покушавају вратити својим духовним светињама и огњиштима предака. Колико је било примера повратка српских избеглица на Космет, које су морале поново да беже због криминогених околности. Срби и дан данас настављају са продајом своје имовине. Међународне организације – КФОР, НАТО, УНМИК, ЕУЛЕКС – само доприносе учвршћењу етничких и имовинских промена, које су се десиле као последица војне интервенције НАТО на СРЈ. Срби јужно од Ибра су обесправљени и немоћни, немогуће је зауставити процес асимилације. "Министар у влади Косова по питању избеглица" Р. Томић, примећује да "ако северу покрајине српске власти још и удељују неку пажњу, то се 100 000 Срба јужно од Ибра, у овом тренутку осећа потпуно одбаченим".[4] Са наше тачке гледишта, више је него вероватно да ће решавањем "проблема севера" покрајине на начин који ће задовољити услове Запада - судбина северњака, исто као и јужњака, у потпуности зависити од милости тријумвирата Чеку, Харадинај, Тачи. Таква рачуница ни једном здравомислећем човеку не може пасти на памет. Задатак ће бити решен на следећи начин – предео богат рудним богатствима, "биће очишћен од Срба". Што ће омогућити "процват" новог "Балканског центра" – Приштине, која ће контролисати регион и њеном натовском муницијом преузимати контролу над економским објектима. Истовремено док Запад покровитељски тапше по раменима представнике нове владајуће коалиције, српска јавност је препуна незадовољства – да ли је народ дужан да трпи бесконачна понижења и уништење српског народа који живи на Космету? Мишљење је већине да Србији желе да одузму све што поседује. Осим тога, западни политички технолози више него добро знају да Србија за Русију, без имало претеривања, има изузетан значај. Због тога, без обзира на све – да ли ће Србија приступити ЕУ или неће – Запад ће се са Србијом обрачунати као са руским савезником. У вези са тим, ради одстрањења толико очигледне асиметричности у узајамним дејствима Србије са Западом, поред успешне економске и тек започете војно-техничке сарадње са Русијом, "као ваздух" је потребна активизација и координација напора на спровођењу активног и плодотворног политичког дијалога на свим нивоима – од друштвених организација, до парламентарних и међународних организација. Иницијатори могу бити и руске и српске организације. Времена за губљење више нема, перспективе трансформације Србије у Београдски пашалук више су него очигледне. Асиметрични процеси у духу мондијалистичке геополитичке доктрине, заправо блокирају развој земаља Балканског региона и лишавају их могућности развоја, спречавајући истинско елиминисање садашњих изазова и претњи и успостављање праведних односа и стабилности у региону. [1]  http://www.konspektov.net/question/1416004  [2]  http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/278008/Vuciceve-istrage-mogu-da-sruse-Vladu-  [3]  http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/277586/Ekonomist-Nova-srpska-Vlada-je-sjajna-Dacic-priznao-da-je-Kosovo-izgubljeno [4]  http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/278012/Ne-smeju-nam-uzeti-za-zlo-sto-smo-se-ukljucili-u-kosovske-institucije http://srb.fondsk.ru/news/2012/12/18/srbiia-chuvaite-se-danaiskih-darova.html

 

Terzić: Nameću nam istorijsku krivicu

Terzić: Nameću nam istorijsku krivicu

Milan Babović | 15. decembar 2012. 20:58 | Komentara: 32

Naučni savetnik Istorijskog instituta SANU Slavenko Terzić: Mitologizovali smo saveznike iz oba svetska rata. "Civilizatori" Balkana su njegovi osvajači. Od puta u EU ne praviti religiju

NIJE slučajno što u podnaslovu kapitalne monografije dr Slavenka Terzića piše - drama jedne civilizacije. U obimnom naučnom delu "Stara Srbija", koje je nedavno objavljeno, ovaj izuzetni poznavalac naše i prošlosti Balkana rasvetljuje velike lomove i političke igre oko Raške oblasti, Kosova i Metohije, Kumanova i Gornjeg Povardarja.

Voljom moćnika to staro srpsko državno, duhovno i kulturno središte gotovo da je vraćeno u doba pre 1912. godine. Naš sagovornik pažljivo prati taj luk političke strategije sila od Kumanovske bitke do Kumanovskog sporazuma. Dok čeka agreman za ambasadorsku službu u Moskvi, neizbežno govorimo i o ulozi Rusa kroz burne vekove koji su protutnjali ovim prostorima.

 

* Kako su Srbi kao nekadašnji saborci Svete lige, Antante i Saveznika došli dotle da im istorijski partneri u poslednjim ratovima gotovo listom okrenu leđa?

- Teško da se može govoriti o "istorijskim partnerima". Srbi su zaista još od srednjeg veka, a naročito od pohoda hrišćanske Evrope protiv Osmanskog carstva krajem 17. veka, bili snažno na strani evropske hrišćanske koalicije. Platili su to masovnim iseljavanjem iz svojih starih istorijskih oblasti. Ubrzo se pokazalo da prema Srbima ne postoji ni minimuma evropske hrišćanske solidarnosti. Turska je već početkom 19. veka postala poželjan saveznik u borbi protiv srpskog i ostalih nacionalnih pokreta na Balkanu. U priličnoj meri je u narodnoj svesti mitologizovano savezništvo iz oba svetska rata.

 

 

NATO KAO AUSTROUGARI * Da li bi Srbi ulaskom u NATO skinuli sa sebe stigmu "mračnog Bizanta", kako ih zapad, po vašim rečima, vidi već vekovima?

- Ne vidim nikakav istorijski smisao postojanja NATO danas, posle, kako nas uveravaju, "kraja hladnog rata". Naročito posle agresije na Srbiju i SRJ 1999. kada se ovaj savez odlučio na vojnu podršku separatističko-terorističkom pokretu jedne nacionalne manjine, a zatim i na nasilno otcepljenje dela teritorije Srbije. Udaljavajući se od svog izvornog cilja - odbrane svojih članica od agresije spolja NATO želi da igra ulogu svetskog žandarma, što je svakako daleko od ideje slobodnog i demokratskog sveta. Jedan holandski kolega je na međunarodnom skupu u Sofiji devedesetih godina istupio sa tezom o novoj civilizacijskoj ulozi NATO da podupire širenje na Istok demokratije i zapadnih vrednosti. Iz istorije nam je poznato da su se mnogi osvajački pohodi na Istok pravdali "višom civilizacijskom misijom". Austougarska je time pravdala okupaciju Bosne i Hrvatske 1878. Za mene je ključno pitanje trebaju li srpski vojnici da učestvuju u osvajačkim pohodima NATO zarad imperijalnih interesa vodećih zapadnih sila.

* Po čemu?

- Istorijski izvori o tome jasno svedoče. Zapadne sile su u Prvom ratu radije bile za jugoslovensku nego za ujedinjenu srpsku državu. Računalo se da i u jugoslovenskoj državi srpski faktor treba da bude na različite načine neutralisan. Zar o tome tako očigledno ne svedoči britanska i uopšte saveznička politika prema Srbima tokom Drugog svetskog rata? Naši takozvani istorijski saveznici preuzeli su i u velikoj meri ostvarili krajem 20. veka političke projekte srpskih protivnika iz oba svetska rata.

Srpski faktor se u očima zapadnih saveznika uvek sagledavao kroz prizmu odnosa sa Rusijom, sa mnogo predrasuda i netrpeljivosti. Posle sloma carske Rusije srpsko-ruski odnosi nisu bili više ni izdaleka ono što su bili do tada, ali inercija istorijskih predrasuda prema pravoslavnim Slovenima nastavila je da traje. Svi srpski državnici od Karađorđa pa do ovih najnovijih suočavaju se sa sličnim izazovima kada je reč o nacionalnim državnim interesima Srbije i Srba u celini.

* Vidite li i poslednje presude Haškog tribunala kao postmodernu verziju Nirnberškog procesa za Srbe kao jedine krivce za ratove devedesetih?

- Mnogi razumni i čestiti ljudi ne samo kod nas nego i u svetu su u Haškom tribunalu videli sredstvo za kompromitaciju srpskih nacionalnih težnji, za kriminalizaciju srpskog političkog i vojnog vođstva i sprovođenje pravde "pobednika" u ratu koji Srbima nikad nije bio zvanično objavljen. Slažem se sa onim kolegama koji u haškim presudama vide ne samo stvaranje alibija za najveće međunarodne zločine protiv jedne suverene međunarodno priznate države, nego i jedno od moćnih sredstava da se svetskom javnom mnjenju nametne novo tumačenje istorije Srba kao trajnog "remetilačkog faktora" na Balkanu. Pravi najveći krivci za jugoslovensku i srpsku tragediju i agresiju na SRJ se sve ređe pominju.

* Stogodišnjicu oslobađanja Kosova i Metohije ovde je obeležila šačica studenata. Miri li se to Srbija sa gubitkom pokrajine i žrtvuje li je zarad EU?

- Činjenica je da su naša javnost pa i država gotovo "na prstima" obeležili ovaj događaj, njegov civilizacijski i drštveni značaj. Izuzetnost tog događaja - povratak Srbije svojim starim državnim i duhovnim središtima zasluživao je da bude obeležen dostojanstvenim svenarodnim pomenom. Ipak, održano je nekoliko značajnih naučnih skupova koji, nažalost, nisu zasluživali veću pažnju naših novina i televizija, naročito "javnog servisa evropske Srbije". Svakako da je prisustvo državnog vrha Srbije na obeležavanju Kumanovske bitke na Zebrnjaku samo po sebi važno. Činjenica je, međutim, da se u međunarodnoj i našoj javnosti već duže vreme nameće osećaj srpske "istorijske krivice". Naročito se uporno insistira na navodnoj besmislenosti borbe za Kosovo i Metohiju. Udara se zapravo na srpsko elementarno samopoštovanje, na minimum nacionalnog dostojanstva. Ne vidim nijednu dobru nameru vodećih zemalja Evropske unije prema nama kada je reč o borbi za očuvanje Kosova i Metohije kao temelja srpske državotvorne i kulturne samosvesti.

* Zašto Evropa ćuti na povampirenje ideje o „Velikoj Albaniji"? Je li samo zbog toga što su sada Amerikanci glavni pokrovitelji rešavanja albanskog pitanja, kao nekada Britanci?

- Moramo biti svesni da prisustvujemo radikalnom političkom preoblikovanju političke karte Balkana i poništavanju međunarodnih ugovora i sporazuma proisteklih iz Prvog i Drugog svetskog rata. Amerikanci nisu uspešno rešili nijedno od bezbroj svetskih kriznih žarišta koje su otvorili. Imali smo već „Veliku Albaniju" tokom Drugog svetskog rata kao posledicu fašističko-nacističke okupacije. Treba uvek imati na umu ono što je grof Ćano zabeležio u svom "Dnevniku", objašnjavajući italijansko-nemački pakt potpisan u Beču 21. maja 1939. Ističući da je svom nemačkom kolegi Ribentropu ukazivao na značaj Albanije za buduće strategijske prodore ka Sredozemlju i na Balkanu, Ćano piše: "Oduševljen je našim namerama da je pretvorimo u tvrđavu koja će neumoljivo vladati Balkanom". U Tirani je avgusta 1939. obećao Albancima "prirodnu Albaniju". Vidite li vi neku razliku između ove i mnogih sličnih izjava poslednjih godina? To je opasno poigravanje Balkanom i njegovim narodima.

* Zašto naša politička elita uporno teži EU, kada kriza i jačanje nacionalnih država opasno drmaju njene temelje?

- Ne smataram se pažljivim analitičarem procesa u Evropskoj uniji, ali je sasvim jasno da je sve ono što se zbiva u tom političkom i ekonomskom savezu daleko od De Golove romantične vizije ujedinjene Evrope. Ne mislim da od "evropskih integracija" i "puta u Evropu" treba praviti neku novu religiju. Trezven i racionalan odnos prema toj zajednici i prema našim nacionalnim i državnim interesima zahteva veću dozu kritičnosti i obazrivosti. Uostalom, ne mislim da postoji znak jednakosti između kulturnoistorijskog pojma Evropa i političkog saveza pod imenom Evropska unija.

* Preterujete li kada kažete da je u Srbiji i zemljama Balkana na delu meki protektorat SAD i EU? Imaju li šanse da opstanu tako atomizovane državice?

- Ko se danas još seća plemenite ideje 19. pa i prvih decenija 20. veka - Balkan balkanskim narodima. Istoričar Vladimir Ćorović je često pisao o borbi za nezavisnost Balkana. Evropskom prostoru koji je kolevka više starih civilizacija, u prvom redu antičke helenske, koja stoji u temeljima moderne evropske civilizacije, želi se po svaku cenu nametnuti osećaj beznačajne periferije koju treba civilizovati. Kao "civilizatori" se pojavljuju upravo viševekovni osvajači Balkana. Balkan nikada u svojoj istoriji nije bio dalje od velikih ideja svojih državnika iz prethodnih vekova.

 

RUKAVAC STRAHA OD RUSIJE

* Postoji li neko cementirano anglosaksonsko shvatanja da svako jačanje Srba na Balkanu automatski jača ruski uticaj u ovom podneblju?

- Već odavno je profesor Milorad Ekmečić zapazio da je srbofobija u zapadnom svetu samo rukavac tamošnje rusofobije. Iako je srpski narod još od vremena Karađorđa pokazao jaku istorijsku samosvest i želju za nezavisnošću, suočavamo se sa viševekovnim klišeima o tome da su pravoslavni Srbi (iako je kao što je poznato uvek bilo i Srba katolika i muslimana) produžena ruka Rusije i ruskog uticaja na Balkanu. Po takvoj ukorenjenoj predrasudi - što manja srpska država to manji uticaj Rusije. Knez Mihailo je jednom prilikom na izjavu italijanskog konzula Skovasa da Rusija upotrebljava Srbe za svoje sebične interese, odgovorio: od vas samo zavisi da li ćemo mi sve i samo od Rusije očekivati, jer izgleda da nije Rusije ne biste ni znali da mi postojimo. Nesporna je činjenica da je carska Rusija uz sva kolebanja pa i povremeno izneveravanje srpskih očekivanja, bila glavni i moglo bi se reći među velikim silama jedini spoljnopolitički saveznik Srba u njihovoj borbi za oslobođenje i ujedinjenje.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:410671-Terzic-Namecu-nam-istorijsku-krivicu

Hrvatska opet proteruje Srbe?

Hrvatska opet proteruje Srbe?

Izvor: Kurir

Beograd -- Hrvatski zakon o prebivalištu predviđa brisanje iz evidencije onih koji ne žive na prijavljenim adresama, čime su izbeglice najugroženije, kaže Savo Štrbac.

Savo Štrbac (Tanjug, arhiva)

Predsednik udruženja Veritas je za Kurir objasnio da će Hrvatska, ako u Saboru prođe novi Zakon o prebivalištu, time "zacementirati etničko čišćenje započeto tokom 'Oluje' i 'Bljeska'".

Naime, novi zakon o prebivalištu policiji daje ovlašćenje da briše iz evidencije one koji ne žive na prijavljenim adresama, a ako bude usvojen, izbegli Srbi bi mogli da budu trajno izbrisani iz evidencije hrvatskih građana.

"Postoji izmena u tom zakonu - doduše, pitanje je da li će biti usvojena - koja izuzima Srbe proterane tokom rata koji su predali zahteve za obnovu kuća. Međutim, ako ta izmena ne uđe u zakon, Hrvatska bi time zacementirala etničko čišćenje iz 'Bljeska i 'Oluje'", kaže Štrbac.

Prema njegovim rečima, Hrvati su ispunili svoj cilj - u Hrvatskoj danas živi samo oko tri odsto Srba. "Na popisu 1991. u Hrvatskoj je bilo 582.000 Srba i 106.000 Jugoslovena, među kojima čak 60-80 odsto Srba, a na popisu iz 2001. Srba je bilo 201.000, a Jugoslovena tek 200", dodaje on.

"To su podaci hrvatskih službi i pokazuju da srpska zajednica u Hrvatskoj s vremenom nestaje. Rezultata s popisa iz 2011. još nema, mada sumnjam da im treba godinu dana da obrade te podatke. Verujem da im je cilj da sakriju da Srba u Hrvatskoj više gotovo i da nema", navodi Štrbac.

• Komentara
  30

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=12&dd=14&nav_category=206&nav_id=668955

Jakšić: Nikolić je nacionalni izdajnik!

Jakšić: Nikolić je nacionalni izdajnik!

Komentara 49

18

Učesnici skupa "Kosovo da! Evropska unija ne!" pozvali su danas na prekid evropskih integracija i otpor "izdajničkoj vlasti" u Beogradu zbog uspostavljanja granice s Kosovom.

 

Okupljeni su na pominjanje imena Nikolića, Vučića i Dačića skandirali: "Izdaja, izdaja!"

 

"Predsednik Srbije Tomislav Nikolić počinio je nacionalnu izdaju uspostavljanjem graničnog prelaza s Kosovom, koji smo nazvali - nova Bajčetina", rekao je poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Marko Jakšić na skupu u beogradskom Sava centru.

 

Jakšić je povodom izjave potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da će narod gladovati bez EU, upitao za koliko je Vučić prodao Kosovo, pa Srbija nije gladna.

 

"Pohlepni, alavi i ucenjen premijer Ivica Dačić je samo izvođač prljavih Nikolićevih radova. Dačić je položio zakletvu nad Ustavom, a sada ga svodi na toalet papir. Sramota!", rekao je Jakšić.

 

On je kazao da podržava borbu protiv korupcije i kriminala, ali da je najgori politički kriminal prodaja teritorije.

 

"Hapšenje Miškovića ne može da sakrije istinu da prodaju i izdaju Kosovo. Dugovi Nikolića i Vučića nisu i naši dugovi. Moramo marionetama na vlasti da kažemo da je dosta i da nećemo da prodamo veru za večeru", rekao je Jakšić.

 

Predsednik Opštine Zubin Potok Slaviša Ristić kazao je da bi Dačić trebalo da "utuvi u svoju glavu" da u crnim torbama koje nosi po Briselu ne može da nosi i "žive glave Srba s Kosova".

 

Ristić je Vučiću poručio da srpski domaćin nikada nije prodavao kuću kada je bio gladan, nego da je išao na njivu da radi.

 

"Briselskim putnicima trebalo bi oduzeti olovke. Srbijo, vrati se kući. Brisel i briselski kupleraj nisu tvoja kuća, nego Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška", rekao je Ristić.

 

Okupljeni su na pominjanje imena Nikolića, Vučića i Dačića skandirali: "Izdaja, izdaja!".

 

Bivši član tima Beograda u pregovorima s Prištinom Leon Kojen pozvao je građane na otpor, miran, ali nepokolebljiv i nepotkupljiv do pobede, jer, kako je istakao, narod traži minimum slobode ekonomskog blagostanja i nacionalnog dostojanstva.

 

"Nova vlast nije promenila pogubnu Tadićevu politiku ubrzanog zaduživanja i prihvatanja naloga iz inostranstva. Koga vlast obmanjuje? Zašto Srbija gasi svoje vitalne interese zarad neizvesnog cilja kakav je članstvo u EU. Srbija nema saveznike, jer ih traži tamo gde ih nema i gde ih ne može naći", rekao je Kojen.

 

Pesnik Rajko Petrov Nogo rekao je da su na vlasti "pripravnici za izdajnike" koji, međutim, još imaju prilike da "vrdnu" i pozvao ih da "vrdnu".

 

"Na Jarinju tuga iz Srbalja veje, nije sve propalo, kad propalo sve je", rekao je Nogo.

 

Advokat Branko Pavlović predložio je raspisivanje referenduma o ukidanju svih sporazuma kojima je uspostavljena granica s Kosovom i rekao da vlast potkopava temelje srpske državnosti.

 

"EU je opasan protivnik koji nam, kroz Vučićeva usta, poručuje da ćemo umreti od gladi, bez nje, a zapravo samo bez EU možemo postići ekonomski prosperitet", rekao je Pavlović.

 

Novinar Željko Cvijanović naveo je da većina naroda koja je protiv EU, traži novu elitu, jer je sadašnja elita protiv interesa naroda. "Paradoksalno, izvan naših granica stvari se menjaju i vreme radi za nas, dok se unutar naših granica rastače država i ugrožava narod", rekao je Cvijanović.

 

Skupu su prisustvovali potpredsednici DS S Slobodan Samardžić i Nenad Popović, kao i funkcioneri te partije. Skup je organizovala grupa konzervativnih intelektualaca, među kojima Slobodan Antonić, Vasilije Krestić, Milo Lompar, Draško Petrović i Kosta Čavoški. U velikoj sali Sava centra u parteru je bilo lako naći slobodno mesto, dok je balkon bio prazan.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/277307/Jaksic-Nikolic-je-nacionalni-izdajnik

ŽALOSNO JE DA JOSIPOVIĆ UMANjUJE SRPSKE ŽRTVE

ŽALOSNO JE DA JOSIPOVIĆ UMANjUJE SRPSKE ŽRTVE

 

BEOGRAD, 8. DECEMBRA /SRNA/ - Istoričar Slavenko Terzić smatra da je žalosno što predsjednik Hrvatske Ivo Josipović, koji se predstavlja kao slobodouman čovjek, u duhu svih svojih prethodnika, umanjuje srpske žrtve.

 

"Nema tu ničeg novog. Svi hrvatski predsednici višestruko su umanjivali značaj ubijenih Srba u logoru `Jasenovac` i uopšte u genocidu nad Srbima u Hrvatskoj", rekao je Srni Terzić, povodom izjave Josipovića da je u akciji hrvatske vojske i policije "Oluja" 1995. godine poginulo oko 200 do 300 Srba.

Terzić smatra da Josipović samo slijedi tu logiku, naglašavajući da na toj osnovi ne može biti nikakvog pomirenja, niti je to doprinos razumijevanju naroda i država.

Hrvatski predsjednik Ivo Josipović izjavio je za B92 da nije tačno da je u akciji "Oluja" poginulo oko 2.000 srpskih civila, te dodao da, prema podacima koje ima, taj broj iznosi od 200 do 300.

http://www.srna.rs/novosti1/60287/zalosno-je-da-josipovic-umanjuje-srpske-zrtve.htm

ИНТЕРВЈУ СА ДР МАРКОМ ЈАКШИЋЕМ

ИНТЕРВЈУ СА ДР МАРКОМ ЈАКШИЋЕМ

Зоран ЧВОРОВИЋ | 06.12.2012 | 18:42

Интервју са др Марком Јакшићем, једним од политичких првака Срба са КиМ, народним послаником и чланом Председништва ДСС   1​. Господине Јакшићу, Влада Србије је у форми уредби прихватила тзв. бриселске договоре између Београда и Приштине, до којих је дошло уз посредовање ЕУ. Званичне институције Срба са севера Косова ове уредбе сматрају неприхватљивим, а Ви сте у једном од скорашњих интервјуа чак изјавили да је садашња републичка власт „забила нож у леђа Србима са КиМ". Појасните, молим Вас, нашим руским читаоцима, који су разлози садашњег политичког размимоилажења између званичних представника државе Србије и Срба са севера КиМ? Прави разлог због ког су се политички разишли Срби са севера КиМ и садашњи представници државе Србије, налази се у чињеници да је нова владајућа гарнитура у Републици Србији једно причала у предизборној кампањи, а да данас ради потпуно супротно предизборним обећањима. У намери да се по сваку цену дочепају власти, они су свесно обмањивали Србе, говорећи како ће после формирања Владе поништити све тзв. бриселске договоре између Б. Стефановића и Е. Тахири; супротно томе, они данас не само да су прихватили тзв. договоре које је парафирао „демократа" Б. Стефановића, него су их и приде потписали, и на сва уста обећавају да ће их, по сваку цену, спровести у дело. Тако су се предизборна обећања партија на власти показала лажним. Једноставно, шта ће вам већи разлог за политичко размимоилажење од чињенице да у Р. Србији имате власт која прави границу између Косова и Метохије и остатка Србије, отписујући на тај начин 16% територије државе Србије, што представља најкласичнији вид националне издаје. Ретко ћете где у свету наћи сличан пример, да власт жртвује по природним ресурсима најбогатији део територије своје државе и то зарад виртуелне улазнице за један савез (ЕУ), који је практично већ пред колапсом и распадом. Лажна је тврдња садашњих државних званичника Р. Србије да они морају да прихвате тзв. бриселске договоре Б. Стефановића и Е. Тахири, јер је преузета међународна обавеза. Додуше, изгледа да је тачно да постоје неке обавезе према западном свету, али то нису обавезе државе Србије, већ једне политичке странке – Српске Напредне Странке. Можемо само да претпоставимо када су оне настале, да ли у времену када је поцепана СРС, или касније када се формирала и консолидовала нова странка – СНС, или су обавезе према западним менторима преузете у периоду формирања Владе, као услов оваквог њеног састава. Међутим, њихове обавезе нису обавезе Срба са КиМ, нити су то обавезе свих грађана Србије. 2​. Испод које линије Срби са КиМ неће ићи када је у питању спровођење споразума о интегрисаном управљању прелазима и како у том светлу оцењујете контрадикторне изјаве, које о њиховом садржају, после тек завршених преговора, дају претставници Р. Србије, комесар ЕУ за спољну политику и Хашим Тачи? Како је могућа толико различита интерпретација, па премијер И. Дачић, говори о испуњености захтева Срба на северу КиМ у вези са личним документима, аутомобилским таблицама и царинама, истовремено Тачи говори о државној граници и дипломатским представницима у Београду, а комесар К. Ештон о некаквом привременом споразуму. Шта је по Вашим информацијама, г. Јакшићу, од свега овог договорено у Бриселу и шта је од тога замишљено као трајно решење? Договорено је да се направи граница унутар саме Србије. То је једина и горка истина! С друге стране, прича да су испуњени захтеви Срба са севера КиМ уопште не стоји. Наиме, премијер Дачић говори да Срби неће имати потребе да ваде држављанство независне Републике Косово, док се о осталим документима не говори, а поред свега, Кетрин Ештон говори о некаквом привременом споразуму. Имајући у виду политички став актуелне политичке гарнитуре да у европске интеграције треба ићи по било коју цену, ми Срби са КиМ њима ништа не верујемо. Уосталом сетимо се свих политичких ставова Ивице Дачића, мењао их је недељно, почев од тога да је хтео да ратује за Косово, па преко тога да је хтео да дели Косово, а на крају има намеру да Косово фактички изручи зарад уласка у Европску Унију. 3. Шта ће предузети Срби са севера КиМ, односно њихови представници у четири локалне самоуправе, ако не буду задовољни елементима споразума о интегрисаном управљању прелазима? Верујем да је једино што остаје Србима са КиМ да и даље протествују, све док им Народна скупштина Републике Србије не да писмене гаранције да се досадашњи режим на административним прелазимана северу КиМ -Јариње и Брњак - неће мењати. У супротном, ако би се којим случајем променио досадашњи режим на овим прелазима, писаним гаранцијама Народне Скупштине треба предвидети да ови Дачићеви споразуми аутоматски постану неважећи. Оно што Срби са КиМ посебно жељно ишчекују је одлука Уставног суд Р. Србије о предлогу 25 посланика Народне скупштине Р. Србије да оцени уставност уредби које је Влада Србије донела како би спровела тзв. бриселске договоре, а које се у наведеном предлог оцењују као неуставне. 4. Како процењујете степен политичке снаге и јединства српске заједнице на северу КиМ; тачније да ли је он такав да српски народ може својим континуираним активностима да спречи примену аката које сматра штетним по своје националне интересе? Међу Србима на северу КиМ постоји апсолутна слога и јединство у борби за одбрану српских националних интереса. На жалост, после тринаест година борбе, дошло је до својеврсног „замора материјала". У свему томе посебно болно делује ситуација у којој вас ваша сопствена држава издаје, а то се ради већ неколико година уназад, почев од 2008. год. и све због једног разлога - наводног уласка у ЕУ. Тако се догодило да Срби на КиМ против себе имају Албанце, НАТО-пакт, а онда су за противника добили и званичнике сопствене државе. Што је много, много је, за много веће популације него што је то српска на Косову и Метихији, а пре свега, за народ на северу КиМ, који се у протеклих 13 година посебно истицао упорношћу и пожртвованошћу у борби за своја националне интересе. 5. Господине Јакшићу, за очување српског народа на КиМ одувек је непроцењив значај имала СПЦ, односно њена рашко-призренска епархија. Каква је сарадња локалних самоуправа са севера КиМ са епархијским властима и какав је став Вашег епископа када је у питању примена спорних тзв. бриселских договора? Надлежни епископ се не изјашњава, њега нема на протестима Срба са севера КиМ, нити има његових свештеника. На жалост није их било у свих ових 18 месеци српске борбе за државу Србију на Косову и Метохији. Оно посебно морам да приметим да је у историји српског народа Српска Православна Црква била перјаница српског отпора. На жалост СПЦ данас, најблаже речено, стоји по страни. 6. Господине Јакшићу, један сте од оснивача ДСС, данас сте члан Председништва ове странке и њен народни посланик, објасните молим Вас нашим читаоцима какав је став ДСС када је у питању косовска политика нове Владе, посебно имајући у виду јавну подршку коју је приликом избора Ваша странка дала председнику Републике, Томиславу Николићу? Демократска странка Србије је представљала тас на ваги који је преломио да Томислав Николић постане председник Републике Србије. СНС се у више наврата захваљивала ДСС-у на таквој подршци. Међутим, много боље би било за све нас да се СНС држи онога што је говорила у предизборној кампањи и због чега смо им и дали подршку, него што се захваљивала ДСС. Као појединац, не као члан председништва ДСС, могу потпуно искрено да кажем да се осећам дубоко разочараним и обманутим, због чега сам се јавно извинио свим грађанима Србије код којих сам лобирао да гласају за Томислава Николића. Није нормално да се човек у мојим годинама, а имам их шездесетдве, тако превари; међутим, веровао сам, био сам искрено убеђен, да четнички војвода у лику садашњег Председника Србије неће на стогодишњицу од Првог балканског рата и славног ослобођења Косова од Турака - постави границу између Косова и Метохије и тзв. уже Србије 7. Г. Јакшићу, објасните нашим читаоцима политику Ваше ДСС када су у питању Косово и Метохија и шта ће странка предузети ових дана када је у питању спровођење те политике? ДСС сматра да Србија према Космету мора да се држи политичког става израженог у форми тзв. замрзнутог конфликта, јер је Србија данас слаба, уцењена, понижена, а економски пред колапсом. Зато, ако имате такву позицију, није нормално да у њој иницирате и решавате статус КиМ. Србија треба да сачека да се политичко клатно у свету пресудно помери ка геополитичкој страни наклоњеној Србима и да тек онда решава питање КиМ. На жалост, садашња власт чини управо супротно. ДСС је на протестима које организују Срби на тзв. прелазу Јарињу и управо данас, 5. децембра, потпредседник Скупштине Србије, г. Ненад Поповић, који је уједно и потпреседник ДСС, цео дан је са Србима на протесту и остаће до сутрашњег јутра. Потом, већ сутра долази нова група народних посланика ДСС, који ће овде заједно са Србима са севера КиМ, учествовати у мирним протестима, у борби да се очува територијална целовитост и уставни поредак државе Србије, да не успе покушај успостављања граница унутар Републике Србије. Колико ћемо у томе успети видећемо. 8. Ваша странка и њен председник В. Коштуница позната је у јавности по упорном и доследном залагању за одбрану Устава Р. Србије, као и за изградњу установа правне државе. Премијер И. Дачић је пред нову рунду разговора са Тачијем јавно исказао сумњу да ће Уставни суд Р. Србије вратити КиМ у састав Србије. Такође, Влада је одлучила да крене у спровођење уредби које се тичу, између осталог, и интегрисаног управљања прелазима, иако Уставни суд Р. Србије још увек није донео одлуку о захтеву двадесетпет народних посланика да се оцени уставност ових уредби. Како оцењујете овакве поступке и изјаве Србијиних званичника? То доказује колико су и Председник Р. Србије и Преседник Владе Р. Србије политички одговорни и озбиљни да решавају тако крупно и тешко питање, као што је питање КиМ. У историји су се скоро сви српски владари и државници трудили да им држава буде што шира, већа и дужа, да буде снажна и правно уређена, једино се овај „двојац без кормилара" труди да им држава буде што ужа, мања и краћа, са потпуно урушеним уставним поретком. Један је разлог за овакву државно и национално неодговорну и неозбиљну политику – ко са ђаволом тикве сади, о главу му се обијају; тако каже српска народна пословица. 9. Г. Јакшићу, као представник странке која је јавно затражила да Србија одустане од европских интеграција, како оцењујете дугогодишњи несклад који постоји између стратешких приоритета Владе Републике Србије, која је европске интеграције претпоставила свим другим циљевима, и приоритета и интереса грађана Републике Србије, који се према бројним истраживањима јавног мњења, процентуално преко две трећине, опредељују за доследну одбрану уставног поретка на КиМ? Који је, по Вама, излаз из овакве ситуације? Политичку ситуацију у Србији карактерише то што је њена политичка „елита" поткупљена, уцењена и недорасла послу којим се бави. Јер шта рећи ако преко 70% грађана Србије између ЕУ и Косова бира Косово, а таква страначка „елита" се насупрот томе упорно и искључиво опредељује за ЕУ. Последње истраживање „Стратеџик маркетинга", једне НВО за коју се сигурно не може рећи да је просрпска, показује да 88% гласача СНС-а између Косова и ЕУ бира Косово и Метохију, а да само 9% следи политику ЕУ по било коју цену. Овакви резултати најбоље говоре о томе колико политичко вођство СНС-а уважава мишљење својих бирача. Излаз из оваквог несклада између интереса политичких „елита" и грађана, јесу крупне и дубинске промене у Србији, само оне могу да исправе такав несклад , а те промене, бојим се, једино могу да наступе са неким новим 5. октобром. 10. Српску политичку сцену у последњих двадесетак година, између осталог, карактерисало је и то што су поједине странке изборе добијале на основу програма вођења националне и државноодговорне, евроскептичне политике, да би после победе на изборима водиле потпуно другачију политику. Као особа са велики политичким искуством, реците нам који су разлози за деценијски успех овакве тактике политичке мимикрије? Поновићу, разлози за што се на српској политичкој сцени редовно појављују партије које се користе идеолошком мимикријом, налази се у томе што су политичке „елите" тих странака уцењене и корумпиране, због чега свесно обмањују, уз помоћ режимских медија под иностраном, западном контролом, сопствени народ. Зато се у пракси догађа да услед лажног представљања грађани гласају за једну политику, а после избора добијају другу. Управо је такав сада случај са СНС-ом. 11. Да ли и сами осећате одговорност за досадашње неуспехе српске националне политике и да ли догађаји у вези са КиМ могу да донесу неко ново прегруписавање на евроскептичном делу српске политичке сцене? Евентуална моја политичка одговорност може једино да буде везана за период када сам био активан учеснику обарању са власти Слободана Милошевића. Међутим, када данас видим какви су му наследници, бојим се да сами и ту био у праву. Показује се да је ондашња политичка гарнитура око Милошевића била без икакво националног идеолошког упоришта, али је понекад вукла националне политичке потезе, јер те ставове делио њихов газда. Када су добили новог газду, поједини људи из његовог окружења променили су и политику, то се најбоље види данас у СПС-у. Тако смо добили ситуацију у којој су социјалисти (СПС) и некадашњи радикали постали главни мондијалисти. А што се ДСС тиче, ми смо се увек трудили да нам национални и државни интерес буде орјентир у политичком деловању. Некада смо имали више успеха, а некада, на жалост не, јер смо против себе имали моћне противнике - Брисел и Вашингтон. Мислим да је последњих година дана ДСС највећи критичар у Србији политике приступања ЕУ. Сигурно је да на националној и патриотској страни политичке сцене у Србији треба да дође до укрупњавања и сматрам да би ДСС могла да буде „Пијемонт" таквог политичког укрупњавања. Да ли ће се то у стварности и догодити видећемо већ у блиској будућности, али мислим да Србија нема времена за чекање. 12. Господине Јакшићу, Ваша ДСС се интезивно залаже за, не само војну, већ и политичку неутралност Србије, како, полазећи од става своје стрнаке, оцењујете спољну политику садашње Владе. Колико она одговара политици „куће са двоје врата" (Запад: Вашингтон-Брисел и Исток: Москва-Пекинг), коју је у предизборној кампањи кандидовао садашњи Председник Републике, Т. Николић, и на основу које је његова странка и добила највећи број мандата у Скупштини Србије и одлучујућу реч у Влади Р. Србије? Сматрам да се ради о још једној подвали владајуће коалиције, а пре свега СНС-а. Наиме, да би добио председничке изборе, а знајући расположење народа у србији, Томислав Николић је причао о томе да ће Србију да спољнополитичком смислу да уреди као „кућу са двоје врата". Судећи према садашњој спољној политици од овакве концепције није остварено ништа, Србија је данас „кућа у којој дува промаја". Мислим да је СНС потпуно окренута ка западу, а то се види, пре свега, у томе што се Србија придружила евроатлантским економским санкцијама против Белорусије, Ирана и Сирије, што свакако не може да се оцени као уважавање ставова и интереса руске спољне политике. Пре свега када је реч о Белорусији, као члану Царинског савеза Русија-Белорусија-Казахстан, па се одлука Србије упрена против Белорусије може тумачити као директан атак и на интересе саме Руске Федерације. И да закључим, данас је постало јасно да су и предизборна спољнополитичка начела садашње власти била пука обмана и превара грађана Србије, јер се ова власт сети „источних врата", односно Русије, само онда када јој затребају паре. 13. Господине Јакшићу, како у светлу изјаве потпредседника Владе Русије, Д. Рогозина, да се нада да брак са Србијом неће бити само из рачуна, оцењујете перспективу српско-руских односа за мандата ове Владе Републике Србије? Све зависи од обавеза које Томислав Николић има према појединим земљама запада, које су га, то се мора рећи, политички створиле. Ако су те обавезе велике од озбиљне, дугорочне и свестране сарадње са Русијом, осим повремених емоционалних изјава Србијиних званичника и упорног тражења кредита, неће бити ништа. На жалост, негативни биланс овакве политике на крају ће платити сами грађани Србије.

 

http://srb.fondsk.ru/news/2012/12/06/interviu-sa-dr-markom-iakshihem.html