PRIZNANjE KOSOVA - NAJAVA PROPASTI SRBIJE

PRIZNANjE KOSOVA - NAJAVA PROPASTI SRBIJE

 

BEOGRAD, 6. APRILA /SRNA/ - Istoričar Čedomir Antić ocijenio je da će Srbija, ako bezuslovno prizna Kosovo i Metohiju, time najaviti svoju propast.

 

"Izvesno je da ovo insistiranje na poniženju Srba i na lažnoj tvrdnji da autonomija za Srbe predstavlja neevropsku pojavu pokazuje da se želi poniženje Srbije", rekao je Antić, koji je i predsjednik Naprednog kluba.

Komentarišući zašto se želi poniženje Srbije, Antić je rekao Srni da je izvjesno da je to zato što Njemačka i SAD ne žele da se Evropa širi, nego žele da se ovaj region usitni.

Oni žele, dodao je on, "mrtvorođene države" kakva je BiH, Makedonija, tako i u izvjesnoj mjeri i Kosovo. "Izvesno je da ćemo sledeće godine imati istu tu agendu za Republiku Srpsku da se ona guši, a ne stvara kao država, pa onda u narednih 10 godina za Vojvodinu. Sigurno će i istočna Srbija i Novi Pazar biti jednog dana na dnevnom redu", rekao je Antić.

On smatra da Srbija u ovom trenutku treba da se postavi na ispravan način i da kaže da je ponosna država, ravnopravna među evropskim državama, a ne da popušta kao što je činio Slobodan Milošević.

"Možemo da prihvatimo nešto što ne bi bilo državnički – da se odreknemo dela svoje teritorije, ali samo uz kompromis, a ne tako što će nam biti nametnuto nešto što znamo da će kasnije biti nametnuto i u drugim slučajevima tamo gde su Srbi 100 odsto stanovništva, kao što je slučaj na severu Kosova", rekao je Antić.

On je naglasio da Srbija treba da se postavi na pravi način i rješava svoje unutrašnje probleme, kojih ima zato što troši više nego što zarađuje, a u takvim uslovima Njemačka joj može postavljati uslove.

Antić je rekao da je ovo jedan od vrhunaca "kontrolisane krize", jer 13 godina Srbiji iz određenih razloga otimaju Kosovo i to čine postepeno da bi od svakog srpskog poraza i frustracije koja nastane SAD i Njemačka imale za sebe što veću političku korist.

"Od Srbije traže da sama sebi oduzme deo teritorije. Vrlo je jasno da ova vrsta pregovora /u Briselu/ predstavlja poniženje za ideju diplomatije. Srpska delegacija je otišla na pregovore da bi im bili uručeni ultimatumi. To nismo videli ni u Drugom svetskom ratu", naveo je Antić.

On je naglasio da nijedan ustupak nije dat, ne Srbiji, nego građanima srpske nacionalnosti, koji je u slučaju drugih naroda bio tretiran kao pravo za koje je NATO bio spreman da ratuje.

Antić je rekao da je za podjelu Kosova i prihvatanje da albanski narod ima pravo na državu. "Mi ne možemo tražiti pravo za Srbe u BiH, Crnoj Gori i Hrvatskoj, ako ne damo to pravo drugima. Međutim, to pravo ne može biti bezuslovno", rekao je Antić, podsjetivši na velike žrtve koje je podnio srpski narod, na primjer u BiH, da bi imao autonomiju.

On je naveo da su velike sile ušle u rat da bi, navodno, branile ljudska i građanska prava, da bi se ispostavilo da hoće da stvore etnički čistu državu Albanaca.

"Bili su spremni da ratuju protiv srpskog naroda u Hrvatskoj i BiH, gde su Srbi bili konstutivni, da bi stvorili etnički čiste ili unitarne države u tim krajevima", rekao je Antić.

http://www.srna.rs/novosti1/95039/priznanje-kosova---najava-propasti-srbije.htm

Судија Мерон: Није ми место на Јеремићевој конференцији

[ Mislim da vise nema dileme da smo uradili ispravnu stvar... ]

Судија Мерон: Није ми место на Јеремићевој конференцији

Исплаћено 14 награда за дојаве које су помогле да се ухапсе осумњичени из бивше Југославије и Руанде

Теодор Мерон

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Није само Међународни трибунал за бившу Југославију него су и сва три међународна суда или трибунала одбили позив за учешће на тематској конференцији коју је сазвао господин Јеремић. Као што сви знате, он је тај скуп сазвао као реакцију на одређене пресуде и то поставља фундаментално питање поштовања суда и владавине права, а сем тога то није скуп на коме би моје учешће дало неки значајан допринос".

Ово је на јучерашњој трибини „Како хашки судови и трибунали штите људска права", одржаној у вашингтонској „Брукингс институцији", изјавио председник Трибунала за бившу Југославију Теодор Мерон, објашњавајући одбијање учешћа на једнодневној конференцији Генералне скупштине коју је за 10. април сазвао њен председник Вук Јеремић.

Судија Мерон је гостовање у „Брукингсу", најстаријем америчком политичком институту (1915), искористио и да објасни нека неразумевања рада трибунала којим председава, а поготово значење ослобађајућих пресуда. „Таква одлука суда не значи да злочини нису почињени, већ само да није доказана кривица осумњичених. Ми не пресуђујемо да ли је неко невин него само да ли је неко крив за неки конкретни злочин и то само на основи чињеница предмета. Ограничени смо доказима и процедуром и не можемо да имамо никакву ширу агенду."

Амерички амбасадор за питања ратних злочина Стивен Реп је објаснио сврсисходност политичких, дипломатских и других притисака на поједине државе из којих су осумњичени за ратне злочине, изневши пример да бивши председник Србије не би стигао до Хага да САД и друге земље нису запретиле да ће бојкотовати донаторску конференцију за обнову Србије.

Амбасадор Стивенс је открио и податак да је досад исплаћено 14 награда за дојаве које су помогле да се неки осумњичени ухапсе или осуде, кад је реч о бившој Југославији и Руанди, али, наравно, није изнео детаље о томе.

На скупу у вашингтонском институту констатовано је и америчко „отопљавање" према Међународном кривичном суду (ИЦЦ), првој сталној институцији те врсте, што се види и по управо објављеном проширењу листе награда (од 5 милиона долара), за помоћ у хапшењу осумњичених, којих, према речима главне тужитељке ИЦЦ, сада има 12.

М. Мишић

објављено: 05.04.2013.

http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Sudija-Meron-Nije-mi-mesto-na-Jeremicevoj-konferenciji.sr.html

SRBIJA NEĆE DOZVOLITI NOVI POGROM

SRBIJA NEĆE DOZVOLITI NOVI POGROM

 

KOSOVSKA MITROVICA, 5. APRILA /SRNA/ - Srbija će pregovarati još hiljadu godina, ali neće dozvoliti da se nad Srbima sa Kosova i Metohije ponove nasilja iz 1999. i 2004. godine, poručio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin.

 

Vulin je pozvao predstavnike međunarodne zajednice da se jasno odrede prema onome što izjavljuje premijer samoproglašenog Kosova Hašim Tači i da kažu da li to podržavaju.

Tači je izjavio da postoje dva scenarija za pitanje Kosova - jedno da Srbija prihvati prijedlog sporazuma koji podržavaju SAD i EU, a drugi je da Srbija odbije taj sporazum, i u tom slučaju bi institucije Kosova, uz pomoć međunarodne zajednice, "proširile svoje nadležnosti i na sjever".

Vulin je upozorio da je rezultat takvih prijetnji iseljavanje i promjena etničke strukture, što država Srbija neće i ne može da prihvatiti, prenose beogradski mediji.

"Od međunarodne zajednice tražimo da preuzme odgovornost i da jasno kaže da se nasilje ne sme dozvoliti", rekao je Vulin.

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju ponovio je da ne postoji niko u državnom vrhu ko bi potpisao prazan papir, ali da nema nikoga ko potcjenjuje težinu situacije i silu koja traži da nešto bude potpisano.

"Šta god budemo uradili neće biti protiv interesa i bez saglasnosti Srba sa Kosova i Metohije i ništa bez srpskog parlamenta", rekao je Vulin.

Prema njegovim riječima, nijedno radno mjesto neće biti ugašeno, neće prestati finansiranje, kosovski dodatak će dobijati i oni koji ne rade, jer je to znak zahvalnost države Srbije svima koji žive na najtežem podučju u Republici.

"Bez naše policije i pravosuđa neće biti moguće da osiguramo našu bezbednost, a bez toga nema dogovora ni oko čega", naglasio je Vulin, koji je danas obišao Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici.

http://www.srna.rs/novosti1/94891/srbija-nece-dozvoliti-novi-pogrom-.htm

Понуда Брисела: ни по коју цену не прихватајте понуђено по сваку цену

Понуда Брисела: ни по коју цену не прихватајте понуђено по сваку цену

 

Први потпредседник Владе Републике Србије и, кажу, у овом тренутку најмоћнији човек у Србији, Александар Вучић, причао је о маратонским преговорима у Бриселу, са много непотребних детаља. Да ли је било мучно и напорно? Морало се очекивати да буде. Да ли је било преговарачких трикова? Свакако, без њих нема преговора. Да ли је одлука тешка, много тешка? Наравно, решава се судбина нације, зато и треба је донесу они којима је народ дао мандат. Ако не може Влада, јасно је која је наредна и последња инстанца: Скупштина.

 

Господин Вучић, као и сви представници Владе у последње време, кроз изузетно обиље стилских фигура понавља како је пред њима тежак избор. Пошто се то већ одавно зна, можемо једино закључити да тако упорно понављање очигледног значи припрему народа. Припрему за одлуку. Припрему за избор који ће донети они а у име свих нас. У име Срба са севера Косова и Метохије, у име оних заборављених са југа Покрајине, али и у име свих нас из Груже, Поморавља, Заплања, Срема.

 

Између Сциле и Харбиде, између данка у крви и неизвесне политичке перспективе земље, једини логичан избор јесте: не прихватајте што вам Брисел нуди. Односно, ни по коју цену немојте да по сваку цену прихватите понуђено.

 

Зашто да прихватите, ви који одлучујете?

 

Не треба да прихватите оно што вам нуде у Бриселу, збирно у име Лондона, Берлина и Вашингтона, јер тако суровом понудом и том безрезервном подршком другој страни, Брисел јасно ставља на знање да му је прихватљиво 250.000 избеглица којима нема повратка, некажњени злочини над Србима и трговина органима жртава, исто као и Тачијеве претње силом. Брисел тиме показује колико запад цени српски живот, српски дом, српска права.

 

Ако прихватите, потврдићете да за Србе и Србију важи правило да само треба упорно и много притискати и све ће дати. Односно, комадање Србије ће се засигурно наставити.

 

Зашто да прихватите, ви који одлучујете?

 

Ако не прихватите, чека нас неизвесна будућност - кажу вама а ви кажете нама. Ипак, све док нешто не потпишете остаје нада, у тој назови неизвесној будућности остаје шанса, шансица, да ће се указати прилика за правичније решавање проблема Косова и судбине Србије. Све се мења и свет се мења.

 

А опет, та како нас плаше неизвесна будућност можда и није баш толико неизвесна. Подсетимо се да је један од најпаметнијих и најлукавијих државника модерних времена који је владао из Београда, Тито, највише профитирао управо кад је променио курс земље од истока ка западу. Можда је време да се сада, ако не баш профитира, али барем стане на ноге окретањем курса политике са запада према истоку. Односно, још није касно.

 

Зашто да прихватите, ви који одлучујете?

 

Ако прихватите, ако потпишете, више нема исправке. Биће дато, предато, изгубљено за сва времена не само Косово и Метохија већ и свака нада да се ова земља опорави, да нам свет икада више поверује или гледа са поштовањем. Ако прихватите, онда је све готово. Дословце. За све. И за све нас.

 

Не прихватајте, датум ионако нећете добити. Не прихватајте, снаћи ћемо се.

 

 

Бранка Митровић

Београдски форум за свет равноправних

 

KAKO JE SRBIJA PREGOVARALA U BRISELU

NEŠTO ZA NIŠTA

Izvor: Nedeljnik, 04/04/2013; Strana: 8

 

KAKO JE SRBIJA PREGOVARALA U BRISELU

A šta bi Vučiću mogli garantovati Vestervele i Hejg? Osvedočeni tvorci, prijatelji i sponzori nezavisnog Kosova. Šta bi oni garantovali predstavnicima Srbije, one iste Srbije koju su njihove vojske zasipale bombama kako bi otcepile deo njene državne teritorije?

NEKA SE TI PREGOVORI završe kako se završe, mada sam uveren da tek ima da se pregovara i da se neće završ iti bez obzira na to što se ovde spinuje sa svih strana da je u pitanju najmanje „dan D" ili srljanje u politički Vaterlo posle koga ništa neće biti isto i posle koga će političke karijere Dačića i Vučića ostati zauvek ovekovečene na briselskoj razglednici kako smrknuti gledaju negde u daljinu, verovatno prema jugu, a uz njih nasmejani poziraju Tači i Ketrin Ešton.
U nedelji pred nama, onda kad čitaoci Nedeljnika budu znali tačno kako je završena osma runda pregovora, što ja danas kad pišem ne znam, sudiće se i presuđivati, ali valja primetiti da je u Brisel Vučić bio ispraćen kao prva politička zvezda Srbije, kao Aleksandar Svemogući, kao neko ko vedri i oblači. Zato se odnekud protekle sedmice činilo važnijim da li će i on otići u Brisel nego šta će biti predmet razgovora, i valja verovati da nije rado otišao, mada nije propustio da napomene kako je spreman na put i peške ukoliko može da pomogne.
Ostalo je ipak nejasno zašto je Vučić pre nego što je napravio onaj igrokaz s Nikolićem gde ga ovaj kao šalje u Brisel na pregovore, gde kao nije važno što ga zove Eštonova i što Nemci i Amerikanci insistiraju da i on skoči u bunar političkog blata i participira u lošem rešenju, a svi znaju da dobrog neće biti, dakle ostalo je nejasno zašto je svoje eventualno prisustvo uslovljavao zahtevom da se na sastanku pojave i Vestervele i Hejg, šefovi diplomatija Nemačke i Velike Britanije. U tom njegovom zahtevu, od koga, naravno, i ponižavajuće, nije bilo ništa, krije se sva apsurdnost, pa i naivnost politike koju vodi državni vrh. A šta bi mu mogli garantovati Vestervele i Hejg? Osvedočeni tvorci, prijatelji i sponzori nezavisnog Kosova. Šta bi oni garantovali predstavnicima Srbije, one iste Srbije koju su njihove vojske zasipale bombama kako bi otcepile deo njene državne teritorije? Šta bi mogli garantovati oni, kad našem rukovodstvu nikakva garancija nije bila ni Rezolucija 1244 koju je izglasao ceo svet, a koju su naši političari prerano proglasili nedovoljno realističnom, premda bolje i tvrđe tapije posle 1999. nismo imali? Ovako, ostaje da Srbija učini poslednji napor u zaokruživanju kosovske nazavisnosti. Da uradimo sami ono što ni oni nisu mogli 1999. To više nije klasična priča o jakima i slabima, o štapu i šargarepi. Ovde se umesto šargarepe nudi veliko ništa. I to ništa državni vrh već osmi put pokušava da pretvori u nešto. A taj hokus-pokus uglavnom ne uspeva. U Evropi gospođe Merkel, makar kad je Srbija u pitanju, može samo drugačije nešto za ništa.

……………………….CUT…………….

Autor: STOJAN DRČELIĆ

 

Koštunica: Srbija odbacila ultimatum EU

Koštunica: Srbija odbacila ultimatum EU

Predsednik DSS-a Vojislav Koštunica kaže da je važno to što je delegacija Vlade Srbije u Briselu odbacila "ultimatum Evropske unije da bude saučesnik u razbijanju zemlje i stvaranju nezavisnog Kosova".

Delegacija Vlade Srbije odbacila je u Briselu ultimantum Evropske unije da bude "saučesnik u razbijanju zemlje i stvaranju nezavisnog Kosova, kaže predsednik DSS-a Vojislav Koštunica.

 

"Prvi put posle 2008. godine Evropska unija je čula da Srbija može da kaže 'Ne' nedostojnim i ponižavajućim ponudama. Zato je ovo značajan korak za uspostavljanje preko potrebnog nacionalnog samopoštovanja i dostojanstva, koje je urušeno nerazumnom politikom da EU nema alternativu", stoji u pisanoj izjavi Koštunice.

Iako je Srbija bila izložena "velikom medijskom pritisku da je stvar završena" i da će Srbija "prihvatiti da uništi sopstvenu državnost" na Kosovu, ispostavilo se da Kosovo ima dublji i veći značaj nego što su to pretpostavljali zvaničnici Evropske unije, kaže Koštunica.

"U svakom slučaju za budućnost i opstanak Srbije ima ogroman značaj činjenica da li Zapad pokušava da nam otme Kosovo, ili je Srbija sramno predala Kosovo", rekao je Koštunica.

Lider DSS-a kaže da je sada trenutak da se ponovo uspostavi "nacionalni konsenzus da Srbija ne može biti jedina država koja je trgovala svojom teritorijom zarad dobijanja datuma za pristupne pregovore sa Evropskom unijom".

"Vreme je da izgradimo nacionalno jedinstvo oko državotvorne politike zaštite nacionalnih interesa Srbije", rekao je Koštunica.

Objavljeno: 03. 04. 2013. u 18:13 | Br. pregleda: 40

http://www.bigradiobl.com/b/kostunica-srbija-odbacila-ultimatum-eu/

Ђорђе Вукадиновић Експлозија "реализма“

Експлозија "реализма"

 

Ђорђе Вукадиновић

четвртак, 28. март 2013.

Налазимо се негде на половини оних "једанаест дана пакла" које је први потпредседник Александар Вучић најавио својим колегама из владе након последње маратонске рунде бриселских преговора, на којима је, како се из конфузних извештаја да разабрати, од стране домаћина понуђен "радни папир" који је био апсолутно неприхватљив чак и за наше, у принципу, на све спремне преговараче. Узгред, не видим шта је ту "паклено" – сем чињенице да је српска власт у претходним рундама дошла до ситуације да је са свих страна уцењују и да сви рачунају да ће морати да прихвати све што јој се понуди. Па им зато и нису понудили практично ништа, односно, понудили су чак и мање од онога што је фамозни Ахтисаријев план нудио Србима унутар независног Косова. Поента је да не само у Бриселу, Вашингтону и Приштини, него већ готово свуда у свету претпостављају да је власт у Београду спремна да прихвати – дакле, не формално "призна", него фактички прихвати – косовску независност и да се сад само разговара о мало већим или мало мањим правима локалне српске заједнице. Да је тако потврђује и Волфганг Ишингер, немачки дипломата и сарадник Ричарда Холбрука и Мартија Ахтисарија који је, како каже, "сигуран да ће у Београду преовладати реализам и да ће спор око Косова бити остављен по страни, како би врата Европске уније могла да буду широм отворена... Фасциниран сам када видим да из Београда сада долазе нове и узбудљиве експресије реализма", вели Ишингер. И додаје да "добро је што су Срби почели више да мисле о будућности него о прошлости".   Волфганг Ишингер Било је последњих недеља безброј сличних изјава и понижавајућих "охрабрења" из западних политичких кругова. Али се ова Ишингерова издваја по својој језгровитости, бруталности и терминолошком цинизму, са којим се може мерити само недавни захтев (опет!) немачких парламентараца да Београд, у писаној изјави или усмено, пред камерама, искаже "видљиву вољу" за правно обавезујућом нормализацијом односа са Косовом!? Но, шампион цинизма и готово садистичког сладострашћа у понижавању "Београда" ипак остаје Јелко Кацин са својом "похвалом" српској слози и захтевом да се први потпредседник Владе Србије Александар Вучић сретне са "замеником премијера Косова" Слободаном Петровићем.    Јелко Кацин А шта ових дана раде српски политички актери и коментатори? Исто што пре. Уз малу модификацију што сада дојучерашње другосрбијанске перјанице марширају руку под руку са прононсираним СНС агитаторима. И једни и други говоре о "реализму", с тим да нас једни убеђују како је ово што гледамо један нови Вучић (Дачић), док други, пак, настоје да мало ублаже ефекат те "новине" сугеришући да се ради само о новом, модернијем и лукавијем покушају да се остваре стари национални циљеви. Трећи се, пак, баве кремљолошким анализама односа у троуглу Николић-Вучић-Дачић, које можда и нису бесмислене – будући да односи у тзв. "српском политичком врху" заиста нису идилични – али, у крајњој линији такође служе првенствено за узајамно пребацивање одговорности и превентивну пацификацију могућег отпора косовској капитулацији. Но, барем за сада и барем када је Косово у питању, српски политички тројац весла прилично сложно и, нажалост, готово у потпуности у складу са задатим тактом и очекивањима Приштине, Брисела и Вашингтона. Коначно, четврти, резигнирано констатују како је "све пропало", "Косово дефинитивно изгубљено", те да се сад треба окренути другим важнијим и достижним циљевима – евро-интеграције, бољи живот итд. Све је у животу увек теже накнадно поправљати. Овом истином су првих месеци челници нове власти покушавали да оправдају своју политику попуштања по питању Косова. Али треба поштено рећи да је ствар већ поодавно отишла далеко преко имплементације "Боркових споразума" и то види свако сем оних којима су власт и интереси замаглили видик. Идеолошки конвертити су увек најжешћи верници нове идеологије, од бивших удбаша тешко је наћи ревносније и "ортодоксније" Светислав Басара православце – као и обрнуто. Тако је, негде почетком новембра, када је већ свима постало јасно да ће нова власт зарад датума почетка преговора са ЕУ пристајати чак и на оно на шта Борис Тадић није хтео – или није смео – да пристане, Светислав Басара сеирио: "Време је да се поради на побољшању животних услова за косовске Србе и  – уопште  – чемерни косовски живаљ свих народа и народности. Пашће ту и нека координациона тела, такозвани `официри` за везу између двеју страна, који ће (надајмо се) допринети смиривању ситуације. Весна Пешић је то лепо објаснила у Пешчанику. Може им се, брате. Ко ће да им се успротиви? Сила божја: Коштуница, Вукадиновић, Антонић и четрдесет гуслара." Тако је писао и готово ишингеровски нову власт на "храбре" потезе подстицао својевремено љути српски националиста и десничар Басара. И, нажалост, грешио мање него што иначе греши. Из различитих разлога, сила набројаних "реметилачких" фактора заиста није превелика. (Без обзира што нпр. осведочену моћ гусала, односно колективног народног сећања нипошто не бих потцењивао.) Штавише, и ДСС се доскора понашао прилично аутистично и зихерашки, усмеравајући своју критику само на Дачића и СПС, а пажљиво избегавајући да се превише замери напредњацима. Медији су опет у огромној већини под директном или индиректном контролом власти – а и оно мало што није одушевљено владајућим двојцем такође је на истој евро-атлантској линији, тако да, евентуално, може да прозива владу (и поједине "неподобне" министре) због задуживања и млека, али не и због косовске предаје и капитулантског прозападног курса. Дакле, у принципу, сви обожавају Вучића и СНС. А и они који их не обожавају (на пример, демократе и ЛДП-овци) не смеју да их озбиљно критикују све док тако одлучно напредују на "европском путу". Александар Вучић Па, опет, ствар иде тешко. Не зато што је отпор горенаведених и ненаведених "ретроградних" елемената – укључујући и цркву – нарочито снажан (није ни издалека онакав какав би требало да буде), већ зато што су, суочени са преко сваке мере кооперативном српском страном, апетити Берлина, Брисела и Приштине енормно порасли. Па уместо да наставе са тактиком "корак-по-корак" имплементације косовске независности изгледа да су мало пребрзо и превише додали гас у правцу потпуне и очигледне капитулације и тако малчице тргли, уплашили и забринули овдашње "косовске јунаке" који сада своје оклевање да из прве прихвате овај понижавајући, антиуставни и антидржавни споразум покушавају да представе као акт врхунске државотворности и патриотизма. Али ако. Нека га само одбију – па макар наредних месеци морали да слушамо оде њиховој храбрости и жртвовању потенцијално већем и од оног кнеза Лазара и Милоша Обилића. Јер и то је боље, односно мање лоше и мање штетно, него да њихово прихватање – у суштини – незнатно модификованог Ахтисаријевог плана морамо да славимо као врхунац дипломатског и преговарачког умећа.

 

Пристигли коментари (112)

Top of Form

Пошаљите коментар

Bottom of Form

http://www.nspm.rs/kolumne-djordja-vukadinovica/eksplozija-qrealizma.html