Суд је саодговоран

Суд је саодговоран

Данас, осамнаест, односно четрнаест, година после ратова, Балкан не личи на
Западну Европу из 1959. или из 1963. године

У Уједињеним нацијама је јуче подвучена црта испод двадесет година рада
Трибунала у Хагу.

После две деценије јасна је коначна улога међународног суда који је
народима бивше Југославије требало да донесе правду и помирење. Нема потребе
да се чека затварање суда. Све је већ јасно.

Хашки трибунал је за све ове године казнио свега петорицу злочинаца над
десетином хиљада српских цивила, око тридесет и пет хиљада жртава и више
стотина хиљада прогнаника. Укупне казне досуђене за злочине над Србима једва
да у збиру превазилазе најтежу затворску казну у Републици Србији. Четири
пута су лошије прошле убице и саучесници убиства француског навијача у
Београду, него у Хагу сви заједно – злочинитељи из „Олује", „Бљеска",
Клечке, Старог Градског, отимачи хиљада људи, трговци органима, убице деце,
силоватељи, генерали ратних злочина и оци етнички очишћених држава.

Неделотворност, кад је реч о српским жртвама, и неосетљивост према патњи
једног народа, означила је суд, упркос његовим многим добрим учинцима и
исправним одлукама, не само као неделотворан, већ и као пристрасан и укључен
у постратни конфликт.

Суд није казнио кривце за избијање рата. Гонио је и кажњавао само
политичаре једне стране. Није му било довољно ни када неко призна да је
желео рат и да рата без одлуке његове земље не би било, баш као и када
повери јавности да не би жртвовао суверенитет унитарне државе за мир... Није
било доста ни када један председник каже како је његова држава „чиста" без
Срба – каква је била у дивно, давно, средњовековно доба... Није било превише
ни када једном „генералу", премијеру девет сведока оптужбе погине или страда
под тајанственим околностима.

Трибунал се показао као фасада интереса САД. Судио је тако да амерички
интереси и пријатељи не буду оштећени. Разочарао је националисте из
Хрватске, муслиманске Босне и Косова, својом неспремношћу да се претвори у
ексклузивни Нирнберг за Србе. Држао се авнојевских граница: Србе је учинио
главним кривцима, али је „Србију" (њене политичаре и генерале) осудио само
због Косова.

Вођство Хашког трибунала је у више прилика тврдило да жели помирење у
региону. После двадесет година трибунал личи више на фактор заваде. У Србији
је пре срамотних одлука о ослобађању Готовине, Маркача и Харадинаја постојао
тихи консензус о неповерењу у Хашки трибунал. Многи међу нама настојали су
да из начелних али и прагматичних разлога подрже сарадњу Србије са
трибуналом. Наша држава за време ратова није добро нити довољно гонила и
осуђивала починиоце ратних злочина – то је био начелни разлог. Прагматичне
мотиве наметала је међународна обавеза и велики притисак САД и ЕУ.

Шта смо добили након свега?

Суд никада није спустио заставу УН на својим јарболима на пола копља због
годишњице „Олује". Суд није затражио да се Хрватска не припусти у чланство
ЕУ зато што оглашава неважећим оптужнице за ратне злочине из Србије, чији је
суд у 90 одсто случајева казнио Србе и наше држављане којима је изрицао у
просеку строже казне него судови суседних држава.

Управо зато се, према истраживању које је у Србији извршено за ОЕБС,
неповерење према трибуналу креће изнад 71 одсто. Степен неповерења је сличан
и у другим државама. Данас, осамнаест, односно четрнаест, година после
ратова, Балкан не личи на Западну Европу из 1959. или из 1963. године. Суд
је саодговоран у том великом неуспеху.

Хашки трибунал није донео правду. Штавише, угрозио је кредибилитет и својих
исправних пресуда доказаним злочинцима. Он је потврдио раније неправде,
древне стереотипе и овештале предрасуде. Уместо да одстрани или ублажи старе
мржње он им је дао патину међународне потврде.

Не знам у којој смо мери јуче у Њујорку успели да уверимо међународну
јавност. Несумњив је зид ћутње и бојкота. Сâм председник Трибунала у Хагу
одбио је да дође на расправу у установу која је суду пружила легитимитет и
овлашћења! Ту су и подметања и разне друге непријатности.

Жао ми је што овај достојанствени крај илузија прате невиђени притисци на
Србију и српски народ. После четрнаест година специјалног рата од нас траже
кључан допринос стварању албанске косовске државе. Док већина Србије
беспомоћно шкргуће зубима, елита се дели на оне који безвољно тврде да им је
свега доста (осим да буду власт, директори, службени писци и бајати крем) а
други гледају како да подметну противницима кривицу или макар да са њима
поделе одговорност. Ипак, нису сви такви. Док постоји Србија, постојаће и
нада у боље дане и истинску правду, слободу и демократију.

Сигуран сам да ћемо успети, да ћемо издржати. Ово је био само један корак.
Једнога дана Србија ће победити. Уствари, победиће правда.

Напредни клуб

Чедомир Антић

објављено: 11.04.2013.

http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/Sud-je-saodgovoran.sr.html

Петер Хандке: Србе је ухапсио свет који нема вредности, ви сте затвореници

Петер Хандке: Србе је ухапсио свет који нема вредности, ви сте затвореници

уторак, 09 април 2013 15:52

 

Срби су трагичан народ. Али ја волим трагичне народе, каже за "Вести" аустријски писац Петер Хандке, кога је јуче одликовао председник Србије Томислав Николић, а уручена му је и награда за књижевност "Момо Капор".

Док су га са свих страна салетали обожаваоци тражећи аутограм на примерку награђене "Моравске ноћи", Хандке за наш лист каже да је "веома захвалан" што је добитник, као и да се нада да ће на јесен посетити Велику Хочу.

Како коментаришете награду и то што је оволико људи дошло?

- Веома сам захвалан.

Колеге новинари са Косова питају када ћете поново тамо?

- Волео бих да одем у Велику Хочу и да останем тамо неколико недеља и да живим са људима. Надам се да ће то бити у време бербе, на јесен, наредног септембра и октобра.

Да ли очекујете да ће оно што ћете тамо затећи бити другачије од онога о чему сте раније писали?

- Не желим да пишем. Можда нешто прибележим о мачкама, лисицама...

Не могу а да вас не питам о политици. Како коментаришете овај избор пред којим се Србија налази?

- Надам се да није трагичан дан за вас. Надам се, заиста. То је све што могу да кажем.

Шта мислите да ће одлучити српска влада?

- Нисам политичар. Не желим да говорим о томе, али се надам да неће бити трагичан дан за вас. Ви сте трагична нација. Али ја волим трагичне нације.

Ви сте писац, а ми живимо овде. Да ли мислите да ће се то у будућности променити? Да ћемо имати мање трагедије?

- Али ви немате слободну вољу. Вас је ухапсио свет који нема вредности. Ви сте затвореници.

Да ли ће се то променити?

- Не знам. Нисам пророк, ја сам писац.

За писце кажу да могу бити и пророци?

- Не. Никада. Писци су пророци птица на небу, садашњости, а не будућности. Ми смо пророци данашњости.

Капор од језика стварао музику

У пуној свечаној сали Скупштине града Београда, Хандкеу, који је 90-их изазвао велике контроверзе есејом "Правда за Србију" када је оптужио западне медије и интелектуалце за необјективан став према ратовима на подручју бивше Југославије, а на уштрб Срба, награду је уручио књижевник Матија Бећковић.

Преузимајући плакету Хандке је прочитао текст посвећен Моми Капору, подсећајући да је реч о човеку који је "стварао од језика музику". (Вести)

http://www.srpskenovinecg.com/srbija/33-srbija/19844-peter-handke

PRIZNANjE KOSOVA - NAJAVA PROPASTI SRBIJE

PRIZNANjE KOSOVA - NAJAVA PROPASTI SRBIJE

 

BEOGRAD, 6. APRILA /SRNA/ - Istoričar Čedomir Antić ocijenio je da će Srbija, ako bezuslovno prizna Kosovo i Metohiju, time najaviti svoju propast.

 

"Izvesno je da ovo insistiranje na poniženju Srba i na lažnoj tvrdnji da autonomija za Srbe predstavlja neevropsku pojavu pokazuje da se želi poniženje Srbije", rekao je Antić, koji je i predsjednik Naprednog kluba.

Komentarišući zašto se želi poniženje Srbije, Antić je rekao Srni da je izvjesno da je to zato što Njemačka i SAD ne žele da se Evropa širi, nego žele da se ovaj region usitni.

Oni žele, dodao je on, "mrtvorođene države" kakva je BiH, Makedonija, tako i u izvjesnoj mjeri i Kosovo. "Izvesno je da ćemo sledeće godine imati istu tu agendu za Republiku Srpsku da se ona guši, a ne stvara kao država, pa onda u narednih 10 godina za Vojvodinu. Sigurno će i istočna Srbija i Novi Pazar biti jednog dana na dnevnom redu", rekao je Antić.

On smatra da Srbija u ovom trenutku treba da se postavi na ispravan način i da kaže da je ponosna država, ravnopravna među evropskim državama, a ne da popušta kao što je činio Slobodan Milošević.

"Možemo da prihvatimo nešto što ne bi bilo državnički – da se odreknemo dela svoje teritorije, ali samo uz kompromis, a ne tako što će nam biti nametnuto nešto što znamo da će kasnije biti nametnuto i u drugim slučajevima tamo gde su Srbi 100 odsto stanovništva, kao što je slučaj na severu Kosova", rekao je Antić.

On je naglasio da Srbija treba da se postavi na pravi način i rješava svoje unutrašnje probleme, kojih ima zato što troši više nego što zarađuje, a u takvim uslovima Njemačka joj može postavljati uslove.

Antić je rekao da je ovo jedan od vrhunaca "kontrolisane krize", jer 13 godina Srbiji iz određenih razloga otimaju Kosovo i to čine postepeno da bi od svakog srpskog poraza i frustracije koja nastane SAD i Njemačka imale za sebe što veću političku korist.

"Od Srbije traže da sama sebi oduzme deo teritorije. Vrlo je jasno da ova vrsta pregovora /u Briselu/ predstavlja poniženje za ideju diplomatije. Srpska delegacija je otišla na pregovore da bi im bili uručeni ultimatumi. To nismo videli ni u Drugom svetskom ratu", naveo je Antić.

On je naglasio da nijedan ustupak nije dat, ne Srbiji, nego građanima srpske nacionalnosti, koji je u slučaju drugih naroda bio tretiran kao pravo za koje je NATO bio spreman da ratuje.

Antić je rekao da je za podjelu Kosova i prihvatanje da albanski narod ima pravo na državu. "Mi ne možemo tražiti pravo za Srbe u BiH, Crnoj Gori i Hrvatskoj, ako ne damo to pravo drugima. Međutim, to pravo ne može biti bezuslovno", rekao je Antić, podsjetivši na velike žrtve koje je podnio srpski narod, na primjer u BiH, da bi imao autonomiju.

On je naveo da su velike sile ušle u rat da bi, navodno, branile ljudska i građanska prava, da bi se ispostavilo da hoće da stvore etnički čistu državu Albanaca.

"Bili su spremni da ratuju protiv srpskog naroda u Hrvatskoj i BiH, gde su Srbi bili konstutivni, da bi stvorili etnički čiste ili unitarne države u tim krajevima", rekao je Antić.

http://www.srna.rs/novosti1/95039/priznanje-kosova---najava-propasti-srbije.htm

Судија Мерон: Није ми место на Јеремићевој конференцији

[ Mislim da vise nema dileme da smo uradili ispravnu stvar... ]

Судија Мерон: Није ми место на Јеремићевој конференцији

Исплаћено 14 награда за дојаве које су помогле да се ухапсе осумњичени из бивше Југославије и Руанде

Теодор Мерон

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Није само Међународни трибунал за бившу Југославију него су и сва три међународна суда или трибунала одбили позив за учешће на тематској конференцији коју је сазвао господин Јеремић. Као што сви знате, он је тај скуп сазвао као реакцију на одређене пресуде и то поставља фундаментално питање поштовања суда и владавине права, а сем тога то није скуп на коме би моје учешће дало неки значајан допринос".

Ово је на јучерашњој трибини „Како хашки судови и трибунали штите људска права", одржаној у вашингтонској „Брукингс институцији", изјавио председник Трибунала за бившу Југославију Теодор Мерон, објашњавајући одбијање учешћа на једнодневној конференцији Генералне скупштине коју је за 10. април сазвао њен председник Вук Јеремић.

Судија Мерон је гостовање у „Брукингсу", најстаријем америчком политичком институту (1915), искористио и да објасни нека неразумевања рада трибунала којим председава, а поготово значење ослобађајућих пресуда. „Таква одлука суда не значи да злочини нису почињени, већ само да није доказана кривица осумњичених. Ми не пресуђујемо да ли је неко невин него само да ли је неко крив за неки конкретни злочин и то само на основи чињеница предмета. Ограничени смо доказима и процедуром и не можемо да имамо никакву ширу агенду."

Амерички амбасадор за питања ратних злочина Стивен Реп је објаснио сврсисходност политичких, дипломатских и других притисака на поједине државе из којих су осумњичени за ратне злочине, изневши пример да бивши председник Србије не би стигао до Хага да САД и друге земље нису запретиле да ће бојкотовати донаторску конференцију за обнову Србије.

Амбасадор Стивенс је открио и податак да је досад исплаћено 14 награда за дојаве које су помогле да се неки осумњичени ухапсе или осуде, кад је реч о бившој Југославији и Руанди, али, наравно, није изнео детаље о томе.

На скупу у вашингтонском институту констатовано је и америчко „отопљавање" према Међународном кривичном суду (ИЦЦ), првој сталној институцији те врсте, што се види и по управо објављеном проширењу листе награда (од 5 милиона долара), за помоћ у хапшењу осумњичених, којих, према речима главне тужитељке ИЦЦ, сада има 12.

М. Мишић

објављено: 05.04.2013.

http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Sudija-Meron-Nije-mi-mesto-na-Jeremicevoj-konferenciji.sr.html

SRBIJA NEĆE DOZVOLITI NOVI POGROM

SRBIJA NEĆE DOZVOLITI NOVI POGROM

 

KOSOVSKA MITROVICA, 5. APRILA /SRNA/ - Srbija će pregovarati još hiljadu godina, ali neće dozvoliti da se nad Srbima sa Kosova i Metohije ponove nasilja iz 1999. i 2004. godine, poručio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin.

 

Vulin je pozvao predstavnike međunarodne zajednice da se jasno odrede prema onome što izjavljuje premijer samoproglašenog Kosova Hašim Tači i da kažu da li to podržavaju.

Tači je izjavio da postoje dva scenarija za pitanje Kosova - jedno da Srbija prihvati prijedlog sporazuma koji podržavaju SAD i EU, a drugi je da Srbija odbije taj sporazum, i u tom slučaju bi institucije Kosova, uz pomoć međunarodne zajednice, "proširile svoje nadležnosti i na sjever".

Vulin je upozorio da je rezultat takvih prijetnji iseljavanje i promjena etničke strukture, što država Srbija neće i ne može da prihvatiti, prenose beogradski mediji.

"Od međunarodne zajednice tražimo da preuzme odgovornost i da jasno kaže da se nasilje ne sme dozvoliti", rekao je Vulin.

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju ponovio je da ne postoji niko u državnom vrhu ko bi potpisao prazan papir, ali da nema nikoga ko potcjenjuje težinu situacije i silu koja traži da nešto bude potpisano.

"Šta god budemo uradili neće biti protiv interesa i bez saglasnosti Srba sa Kosova i Metohije i ništa bez srpskog parlamenta", rekao je Vulin.

Prema njegovim riječima, nijedno radno mjesto neće biti ugašeno, neće prestati finansiranje, kosovski dodatak će dobijati i oni koji ne rade, jer je to znak zahvalnost države Srbije svima koji žive na najtežem podučju u Republici.

"Bez naše policije i pravosuđa neće biti moguće da osiguramo našu bezbednost, a bez toga nema dogovora ni oko čega", naglasio je Vulin, koji je danas obišao Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici.

http://www.srna.rs/novosti1/94891/srbija-nece-dozvoliti-novi-pogrom-.htm

Понуда Брисела: ни по коју цену не прихватајте понуђено по сваку цену

Понуда Брисела: ни по коју цену не прихватајте понуђено по сваку цену

 

Први потпредседник Владе Републике Србије и, кажу, у овом тренутку најмоћнији човек у Србији, Александар Вучић, причао је о маратонским преговорима у Бриселу, са много непотребних детаља. Да ли је било мучно и напорно? Морало се очекивати да буде. Да ли је било преговарачких трикова? Свакако, без њих нема преговора. Да ли је одлука тешка, много тешка? Наравно, решава се судбина нације, зато и треба је донесу они којима је народ дао мандат. Ако не може Влада, јасно је која је наредна и последња инстанца: Скупштина.

 

Господин Вучић, као и сви представници Владе у последње време, кроз изузетно обиље стилских фигура понавља како је пред њима тежак избор. Пошто се то већ одавно зна, можемо једино закључити да тако упорно понављање очигледног значи припрему народа. Припрему за одлуку. Припрему за избор који ће донети они а у име свих нас. У име Срба са севера Косова и Метохије, у име оних заборављених са југа Покрајине, али и у име свих нас из Груже, Поморавља, Заплања, Срема.

 

Између Сциле и Харбиде, између данка у крви и неизвесне политичке перспективе земље, једини логичан избор јесте: не прихватајте што вам Брисел нуди. Односно, ни по коју цену немојте да по сваку цену прихватите понуђено.

 

Зашто да прихватите, ви који одлучујете?

 

Не треба да прихватите оно што вам нуде у Бриселу, збирно у име Лондона, Берлина и Вашингтона, јер тако суровом понудом и том безрезервном подршком другој страни, Брисел јасно ставља на знање да му је прихватљиво 250.000 избеглица којима нема повратка, некажњени злочини над Србима и трговина органима жртава, исто као и Тачијеве претње силом. Брисел тиме показује колико запад цени српски живот, српски дом, српска права.

 

Ако прихватите, потврдићете да за Србе и Србију важи правило да само треба упорно и много притискати и све ће дати. Односно, комадање Србије ће се засигурно наставити.

 

Зашто да прихватите, ви који одлучујете?

 

Ако не прихватите, чека нас неизвесна будућност - кажу вама а ви кажете нама. Ипак, све док нешто не потпишете остаје нада, у тој назови неизвесној будућности остаје шанса, шансица, да ће се указати прилика за правичније решавање проблема Косова и судбине Србије. Све се мења и свет се мења.

 

А опет, та како нас плаше неизвесна будућност можда и није баш толико неизвесна. Подсетимо се да је један од најпаметнијих и најлукавијих државника модерних времена који је владао из Београда, Тито, највише профитирао управо кад је променио курс земље од истока ка западу. Можда је време да се сада, ако не баш профитира, али барем стане на ноге окретањем курса политике са запада према истоку. Односно, још није касно.

 

Зашто да прихватите, ви који одлучујете?

 

Ако прихватите, ако потпишете, више нема исправке. Биће дато, предато, изгубљено за сва времена не само Косово и Метохија већ и свака нада да се ова земља опорави, да нам свет икада више поверује или гледа са поштовањем. Ако прихватите, онда је све готово. Дословце. За све. И за све нас.

 

Не прихватајте, датум ионако нећете добити. Не прихватајте, снаћи ћемо се.

 

 

Бранка Митровић

Београдски форум за свет равноправних

 

KAKO JE SRBIJA PREGOVARALA U BRISELU

NEŠTO ZA NIŠTA

Izvor: Nedeljnik, 04/04/2013; Strana: 8

 

KAKO JE SRBIJA PREGOVARALA U BRISELU

A šta bi Vučiću mogli garantovati Vestervele i Hejg? Osvedočeni tvorci, prijatelji i sponzori nezavisnog Kosova. Šta bi oni garantovali predstavnicima Srbije, one iste Srbije koju su njihove vojske zasipale bombama kako bi otcepile deo njene državne teritorije?

NEKA SE TI PREGOVORI završe kako se završe, mada sam uveren da tek ima da se pregovara i da se neće završ iti bez obzira na to što se ovde spinuje sa svih strana da je u pitanju najmanje „dan D" ili srljanje u politički Vaterlo posle koga ništa neće biti isto i posle koga će političke karijere Dačića i Vučića ostati zauvek ovekovečene na briselskoj razglednici kako smrknuti gledaju negde u daljinu, verovatno prema jugu, a uz njih nasmejani poziraju Tači i Ketrin Ešton.
U nedelji pred nama, onda kad čitaoci Nedeljnika budu znali tačno kako je završena osma runda pregovora, što ja danas kad pišem ne znam, sudiće se i presuđivati, ali valja primetiti da je u Brisel Vučić bio ispraćen kao prva politička zvezda Srbije, kao Aleksandar Svemogući, kao neko ko vedri i oblači. Zato se odnekud protekle sedmice činilo važnijim da li će i on otići u Brisel nego šta će biti predmet razgovora, i valja verovati da nije rado otišao, mada nije propustio da napomene kako je spreman na put i peške ukoliko može da pomogne.
Ostalo je ipak nejasno zašto je Vučić pre nego što je napravio onaj igrokaz s Nikolićem gde ga ovaj kao šalje u Brisel na pregovore, gde kao nije važno što ga zove Eštonova i što Nemci i Amerikanci insistiraju da i on skoči u bunar političkog blata i participira u lošem rešenju, a svi znaju da dobrog neće biti, dakle ostalo je nejasno zašto je svoje eventualno prisustvo uslovljavao zahtevom da se na sastanku pojave i Vestervele i Hejg, šefovi diplomatija Nemačke i Velike Britanije. U tom njegovom zahtevu, od koga, naravno, i ponižavajuće, nije bilo ništa, krije se sva apsurdnost, pa i naivnost politike koju vodi državni vrh. A šta bi mu mogli garantovati Vestervele i Hejg? Osvedočeni tvorci, prijatelji i sponzori nezavisnog Kosova. Šta bi oni garantovali predstavnicima Srbije, one iste Srbije koju su njihove vojske zasipale bombama kako bi otcepile deo njene državne teritorije? Šta bi mogli garantovati oni, kad našem rukovodstvu nikakva garancija nije bila ni Rezolucija 1244 koju je izglasao ceo svet, a koju su naši političari prerano proglasili nedovoljno realističnom, premda bolje i tvrđe tapije posle 1999. nismo imali? Ovako, ostaje da Srbija učini poslednji napor u zaokruživanju kosovske nazavisnosti. Da uradimo sami ono što ni oni nisu mogli 1999. To više nije klasična priča o jakima i slabima, o štapu i šargarepi. Ovde se umesto šargarepe nudi veliko ništa. I to ništa državni vrh već osmi put pokušava da pretvori u nešto. A taj hokus-pokus uglavnom ne uspeva. U Evropi gospođe Merkel, makar kad je Srbija u pitanju, može samo drugačije nešto za ništa.

……………………….CUT…………….

Autor: STOJAN DRČELIĆ