Pol Kreg Roberts: „Vašington planira preventivno nuklearni napad ne samo u Rusiji, već i verovatno u Kini"

Objavljeno: 7. jun 2014. u 00:54

4

 

Bivši pomoćnik za ekonomsku politiku SAD Pol Kreg Roberts kaže da SAD ima planove za nuklearni rat sa „neprijateljima Amerike."

Ovde su reči dr Robertsa:

„Vašington planira preventivno nuklearni napad ne samo u Rusiji, već i verovatno u Kini. U Vašingtonu ima mnogo onih koji podržavaju ideju o nuklearnom ratu, dajući izjave poput „Šta je upotreba nuklearnog oružja, ako se ne koristi" …

U međuvremenu, upotreba samo jedan odsto nuklearnog oružja, koje je na raspolaganju SAD i Rusije će uništiti najmanje dve milijarde ljudi. A ako će polovinu nuklearnog arsenala dve zemlje dići u vazduh, život na Zemlji će prestati da postoji. "

Dr Roberts nastavlja:

„Pričao sam o tome već nekoliko godina. Upozorio sam da je politika Bušove administracije da promeni američku vojnu doktrinu, tako da uloga nuklearnog oružja više ne bude sposobnost da se odgovori na agresiju protiv Sjedinjenih Država. Sada je stekla status sredstava za preventivni nuklearni napad.

U ovom trenutku, naša doktrina je da možemo početi nuklearni rat protiv bilo koga ko nam se ne dopada, ili nekoga ko se ne slaže sa nama, ili neko ko se (mislimo) priprema za rat sa nama. Ova doktrina se odnosi na one zemlje koje ne poseduju nuklearno oružje. "

Zašto Rusija može postati meta za američke nuklearne rakete? Roberts odgovara na ovo pitanje na sledeći način:

„Rusija – ogromna zemlja sa ogromnim resursima. Ovi resursi su dovoljni da spreče Vašington zadrži svetsku dominaciju. Iz tog razloga, Rusija je uvek bila meta doktrine za nuklearni rat. Trenutno, SAD ima u blizini ruske granice svoj raketni odbrambeni sistem. Tokom Reganove ere, on se zvao „Zvezdani ratovi". Ove rakete su dizajnirane da presretnu interkontinentalne balističke rakete.

Dakle, možemo reći da je Amerika sigurna? Roberts smatra da to nije slučaj:

„Čak i ako američki gradovi i nađu način da izbegnu odmazde, Amerikanci i dalje umiru od zračenja i nuklearne zime" … „klimatske promene biće dramatične, a temperatura će se brzo smanjivati svaki dan tokom tri godine. Jasno je da u takvim okolnostima na terenu ništa neće rasti.

A to je pored činjenice šta zračenje čini ljudima. Ovo je veoma ozbiljna situacija gde SAD stvarno radi na planovima nuklearnog rata i želi da izbriše Rusiju i Kinu sa zemlje, a sve u cilju da Vašington nametne svoju volju na svetu."

Zašto ne pričaju o tome u američkom nacionalnim medijima? Na ovo dr Roberts, koji je nekada služio kao glavni urednik Vol Strit Žurnala, kaže:

„Nju Jork Tajms i Vašington post učestvuju u ovome. Oni u potpunosti podržavaju ove ratove. Razlog je jednostavan – oni su kupljeni ili zastrašeni, jer ako kažete bilo šta negativno o Vašingtonu, to će biti proglašeno anti-Američkim. To je poenta apsurda. "

Šta ako Rusija i Kina prve udare? Nećete priznati takvu mogućnost? Dr Roberts kaže:

„Ono što vam govorim – ovo je javna informacija. Ovo nije samo moje mišljenje. Ono je otvoreno i svako može da ga čita. I ruski i kineski oficiri su svesni toga… Za Vašington, to je veoma opasna doktrina, kao i njegova primena pomoću koje se razvija protivraketni sistem u Poljskoj…

Američke baze su već u Poljskoj i biće ih sve više. Poljska vlada je potpisala smrtnu kaznu čovečanstva … Oni su dali Vašingtonu poverenje da mogu da zadaju udarac Rusiji bez ikakvih posledica po sebe … Naravno, ovi sistemi nikada neće raditi u korist čovečanstva. U ovom ratu neće biti pobednika. To je samo neznanje.

Međutim, verovanje u mogućnost pobede čini mogućnost nuklearnog rata većom."

(Russiapost.ru)

http://www.dnevne.rs/tema-dana/pol-kreg-roberts-vasington-planira-preventivno-nuklearni-napad-ne-samo-u-rusiji-vec-i-verovatno-u-kini

роника
Ђорђе Вукадиновић: Вулина и СНС су на власт довели управо ти исти центри моћи на које се сада жале

 

уторак, 03. јун 2014.

Београд -- Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић каже да изјава министра Вулина, о томе да великим силама не одговара премијер који има 50 посто подршке, "садржи зрно истине", али да је истовремено предимензионирана и лицемерна, јер су и Вулина и СНС на власт довели исти ти центри на које се сада жале. "У томе што говори Вулин има трунке истине, али је то сувише поједностављено и лицемерно да о томе говори управо неко ко је дошао на власт захваљујући незадовољству тих истих центара моћи претходном влашћу у Србији", казао је политички аналитичар Вукадиновић за агенцију Бета. Он је казао да је, по једној школи мишљења, таква ситуација могућа, односно да странци не воле јаке лидере, али онда је то једнако важило и за Вучићеве претходнике у врху власти, поготово за Војислава Коштуницу и Бориса Тадића који су такође критиковани и после почетне подршке су изгубили наклоност Запада. Вукадиновић је додао да је за велике силе у принципу боље да су на политичкој сцени два или више актера који су кооперативни и такмиче се за њихову наклоност. "Таква ситуација била је између 2010. и 2012. године када је стварана Српска напредна странка уз 'благослов' тих истих центара моћи које Вулин сада оптужује", казао је Вукадиновић. С друге стране, постоји и теорија да Западу у овом региону управо одговара да има "неког јаког локалног играча", који је с њима у дослуху и гарантује очување њихових интереса, стабилност и једноставност политичке сцене. Вукадиновић је као примере за такве земље навео Црну Гору (Ђукановић) и Македонију (Груевски). Али, "то је директно супротно Вулиновој тези", казао је Вукадиновић. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин оценио је данас, поводом указивања Влади Србије да је током ванредне ситуације било цензуре медија, да великим силама не одговара премијер Србије који има подршку 50 одсто гласача. "Ја нисам члан СНС-а и могу да кажем неке ствари које председник Владе не би требало да каже. Неће велике силе председника владе Србије који има подршку 50 одсто гласача", казао је Вулин за Радио-телевизију Србије. Александар Вулин: Велике силе неће премијера који има подршку 50 одсто гласача БЕОГРАД - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин оценио је данас, поводом оптужби на рачун Владе Србије да је током ванредне ситуације спроводила медијску цензуру, да великим силама не одговара премијер Србије који има подршку 50 одсто гласача.   "Ја нисам члан СНС и могу да кажем неке ствари које председник Владе не би требало да каже. Неће велике силе председника владе Србије који има подршку 50 одсто гласача", казао је Вулин за Радио-телевизију Србије. Он је поновио да цензуре није било и да су оптужбе неутемељене. "Не знам да ли ћемо о питању цензуре разговарати на наредној седници Владе али знам да је премијер пет-шест пута питао представнике ОЕБС шта је то цензурисано током ванредне ситуације, коме је то било онемогућено да говори чак и неистине? Одговор са друге стране је било ћутање", казао је Вулин за Радио-телевизију Србије. Он је рекао да би ОЕБС морао да каже где је то Влада Србије погрешила и над ким је вршила цензуру. "Прво човека оптужите па он остане сам, људи почињу да се склањају од њега, затим његов син постане насилник, који се туче по сплавовима, и све то да би он (Вучић) схватио да је боље да остане сам и да не комуницира са својом породицом, партијом и пријатељима јер сви који су у његовој близини страдају. Тако се то ради", рекао је Вулин за РТС. Према његовим речима, Србија заслужује да Влада испољи јединство по питању оптужби за цензуру. "Сајт Канцеларије за Косово и Метохију је рушен пар пута, па нико из ОЕБС није реаговао. Где је био амбасадор ЕУ кад су премијера прогласили убицом беба. Волео бих да о томе разговарамо у Влади и апелујем на остале министре да кажу истину и да се не плаше да ће их неко прогласити полтронима и улизицама", рекао је министар. (Бета-РТВ)

 

Како смо урушили водопривреду

Бранислав Ђорђевић

Како смо урушили водопривреду

На бујичној реци Кладници направљена наменска акумулација, чији је главни задатак био да штити копове од којих зависи енергетска сигурност Србије, но, надлежни су је поверили на управљање – риболовцима.

Несрећу која је задесила Србију покушавају да оправдају дефетистички, као догађај који се није могао избећи. Падавине се, наравно, нe могу избећи (а биће све вишерушилачке због глобалних климатских промена), али би штете биле многоструко мање да држава пар деценија није систематски урушавала читав сектор вода, делатност коју у свим земљама сматрају највиталнијим системом државе.

Србија је једина земља у свету која је распарчала своју водопривреду (упркос ставу из Закона о водама да је Србија јединствен водопривредни простор), а уништила је и сва своја водопривредна предузећа која су некада врло успешно одржавала и градила системе.

У свету се тим системима управља јединствено, на нивоу државе. Поменимо само да је у САД брига о водним режимима и поплавама централизована на федералном нивоу и да се тим послом бави Инжењеријски корпус војске САД, који има најбоље инжењере хидротехнике. Србија је своју разбијену водопривреду пре 24 године оставила без стабилних средстава, чак и без средстава која су неопходна за одржавање заштитних система, па чак и рупе у буџету покрива узимањем и оних минималних средстава која су одвојена за водопривреду.

„Политика" је 22. 9.2011. на ударном месту објавила чланак „Фонд за воде спасао буџет", у коме се каже да су „обезбеђена средства за октобарске повишице" тако што су покупљена сва средства која су била одвојена за водопривреду. Нека мудра Нена је као коментар чланка написала: „Вода памти!" Вода нам је запамтила и ја наводим само пар примера крајње небриге државе, која је довела до ове несреће.

Да је дато још само мало недостајућих средстава за стављање у функцију већ потпуно завршене бране „Стубо–Ровни" изнад Ваљева, та акумулација би потпуно „прогутала" талас са тог дела слива и то би значајно умањило талас на целом току Колубаре. Да је стављене у функцију потпуно завршена брана „Селова" на Топлици (већ годинама се чека да се још само измести једна деоница локалног пута), цела долина Топлице била би потпуно безбедна.

Давно смо упозоравали РЕИС „Колубару" и РЕК „Костолац" да су неки заштитни насипи недовољно поуздани и да их треба повећати на најлакши начин, коришћењем материјала из откривке, властитом механизацијом, властитим снагама. Но, ми хазардирамо, јер смо „експерти" да насипе градимо џаковима, када вода дође до грла. Да поменем пример који показује сву нашу несувислост, на коју смо узалудно упозоравали. Да би се површински копови РЕИС „Колубаре" бранили од поплава, на веома бујичној реци Кладници направљена је наменска акумулација „Паљуви–Виш", чији је главни задатак био да штити копове потпуно ублажавајући бујичне поводње. Тако важним објектима се у свету управља са највишег нивоа државе. Но, надлежни су тај витални објекат, од кога зависи енергетска сигурност Србије, поверили на управљање – риболовцима. Добро сте прочитали. Риболовци су потпуно запустили систем, брана је обрасла шумом (због тога је угрожена), и што је трагично и несувисло, нису је и поред упозорења да наилазе екстремне падавине благовремено испразнили да може да прихвати талас.

Ко ће сада да одговара што је тај витални објекат тако обезвређен и што није обавио своју заштитну функцију? А да не говорим о низу других слабих тачака на насипима који су просто вапијуће упозоравале да их властитом механизацијом и са мало средстава (али са добром вољом и мудрошћу) треба на време ојачати. Тачно је да су поводњи било огромни, али је сасвим извесно да се заштитни систем без много новца могао благовремено довести у стање да се спречи трагедија Обреновца и катастрофа потапања површинских копова.

А шта тек да кажем да су некадашње власти за успињаче и скијалишта увек налазила средства, али нису нашле средства за најважнији водопривредни објекат Србије – брану „Сврачково" на Великом Рзаву, па се извођач, наша реномирана „Хидротехника", морао повући са тог градилишта. А од тог објекта зависи хоће ли људи у Чачку, Горњем Милановцу, Пожеги, Ариљу, Лучанима имати чашу воде у све дужим периодима маловођа Јер најгора последица климатски промена је управо то: нахрупе велики, све већи поводњи, а након тога наступе дуги, све неповољнији и дужи периоди суша и маловођа.

Ако хоћемо да обновимо Србију, морамо најпре да обновимо сектор вода, дајући му место које има у целом свету. Сада ни ја, а ни други људи који су деценијама у послу са водама, не знамо ни да ли ресор вода уопште постоји, јер се први пут од како постоји Србија уопште не помиње у делатностима министарстава.

Дипломирани инжењер грађевинарства, Београд

Бранислав Ђорђевић

објављено: 29.05.2014.

http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Kako-smo-urusili-vodoprivredu.sr.html

PRIZNANJE IBRANA MUSTAFIĆA: Sami smo ubili 1.000 svojih u Srebrenici!

PRIZNANJE IBRANA MUSTAFIĆA: Sami smo ubili 1.000 svojih u Srebrenici!

Politika 09:35, 01.06.2014.

• 22

Najmanje 10 puta sam to čuo i od nekadašnjeg načelnika policije Hakije Meholjića. Međutim, ne bi me iznenadilo da slaže da to nije rekao", naveo je jedan od osnivača SDA

 

BIJELJINA – Između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice najmanje je ubijeno od sunarodnika tokom proboja ka Tuzli u julu 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji „ni po koju cenu ne smeju živi da se dokopaju slobode", izjavio je jedan od osnivača SDA iz Srebrenice Ibran Mustafić.

On je rekao da je o spiskovima „nepodobnih Bošnjaka" znalo muslimansko rukovodstvo sa Alijom Izetbegovićem na čelu, a da mu je postojanje ovakvog spiska potvrdilo više desetina ljudi.

„Najmanje 10 puta sam to čuo i od nekadašnjeg načelnika policije Hakije Meholjića. Međutim, ne bi me iznenadilo da slaže da to nije rekao", naveo je za „Vesti" Mustafić, koji je dugogodišnji član organizacionog odbora za obilježavanje događaja u Srebrenici.

Prema njegovim riječima, spisak je pravila srebrenička mafija, usko vojno i političko rukovodstvo u Srebrenici, koje je od 1993. godine bilo „gospodar života i smrti".

„Da sam mogao da sudim Naseru Oriću u Hagu, ja bih mu za zločine nad Srbima presudio najmanje 20 godina zatvora. Ali, za zločine nad sunarodnicima presudio bih mu najmanje 200.000 godina. On je najodgovorniji što je Srebrenica postala najveća mrlja u istoriji čovječanstva. On je i 1993. godine, kada je ova enklava umalo osvojena, pobjegao iz Srebrenice. Pobjegao je i 1995. godine", rekao je Mustafić.

On je napomenuo da su zločin u Srebrenici dogovorili Izetbegović i tadašnji predsjednik SAD Bil Klinton.

„Srebrenica je apsolutno dogovorni genocid između međunarodne zajednice i Alije Izetbegovića, odnosno između Izetbegovića i tadašnjeg predsjednika SAD Bila Klintona. Zato je za mene mnogo veći zločin od onog počinjenog jula 1995. godine bio trenutak kada je u Memorijalni centar zakoračio Bil Klinton. To je bio trenutak kada se zločinac vratio na mjesto zločina", rekao je Mustafić.

On je istakao i da postoje velike manipulacije imenima žrtava u Srebrenici. „Znam da je na tom spisku otac koji je izgubio sina, s tim što sina uopšte nema među ubijenim ili nestalima. Slično je i sa čovjekom koji je umro u Holandiji, a vodi se u grupi nestalih. Mnogi su se na to odlučivali zato što nisu imali sredstava za život ili uopšte nisu imali radni staž. Drugo, Srebrenica je od 1993. do 1995. godine bila demilitarizovana zona. Pa, otkuda onda toliko boraca invalida", zapitao je Mustafić.

On smatra da se veoma teško može utvrditi tačan broj ubijenih i nestalih u Srebrenici.

„Veoma teško, zato što je Srebrenica odavno predmet manipulacija, a glavni manipulator je Amor Mašović koji je planirao da na žrtvama Srebrenice živi narednih 500 godina. Međutim, tu su i mnogi drugi iz Izetbegovićevog okruženja koji su još od ljeta 1992. godine krenuli u provođenje projekta po kome je jedino bitno da se prikaže što više bošnjačkih žrtava", naglasio je Mustafić.

(Vesti-online)

http://www.kurir-info.rs/priznanje-ibrana-mustafica-sami-smo-ubili-1000-svojih-u-srebrenici-clanak-1399365

Срби и Руси су једини прави противници глобализма

Вести | 31.05.2014 | 00:07

Православље и православни народи су једини прави противници глобализма. Други народи немају алтернативу глобализацији, па тако ни Кина нити земље муслиманског света нису у могућности да понуде неки светски морални пројекат. Русија је данас једина преостала препрека на њиховом путу ка успостављању власти над целим светом. Зато је главни циљ Новог светског поретка уништење православља. Познати амерички геополитичар Збигњев Бжежински види главну опасност за Нови светски поредак у православљу, док саветник у министарству спољних послова САД, ништа мање познати С. Хантингтон, пише да су Русија и њена православна цивилизација неприкладне за Нови светски поредак и зато ову цивилизацију треба променити. Западне елите су веома предано радиле на разбијању СССР-а и Југославије, држава чији су заштитници били руски и српски народ. У тим процесима Запад није бирао средства. Користио је најподлије методе и најгоре злочинце да би дошао до свог циља. Док је Запад спремао етничко чишћење Срба у РСК, РС и КиМ дајући подршку хрватском фашисти Фрањи Туђману, Збигњев Бжежински је 1993. године упозорио тадашњег председника САД Клинтона да што пре треба завршити са руском националном мањином у бившим совјетским републикама како Русија у будућности не би испунила тај вакуум и опет постала империја. Запад мора због тога да охрабри суседе Русије да се укључе у „европску економску и безбедносну сферу" (ЕЗ/ЕУ и НАТО). Требало је решити и питање милиона Руса који су преко ноћи постали мањински народ и спречити их да се повежу са матицом. Како то изгледа на примеру српског народа видели смо. Фрањо Туђман који је уживао пуну подршку Вашингтона и Брисела је уочи агресије на РСК 1995. године на Брионима наредио хрватским официрима да обезбеде коначно решење за Србе и њихов нестанак. Усташама под заштитом Немачке, Ватикана и САД било је дозвољено да испуне Павелићев тестамент и реализују геноцид над Србима. Као што је у рату против Срба Запад употребио хрватске нацисте, у рату против руског народа он користи украјинске нацисте. САД,ЕУ и НАТО су сада главни савезници профашистичких снага у Украјини .Америку не занима ни да ли су то фашисти, ни да ли су терористи, већ само колико могу да им помогну у остварењу циљева. Подсетићу да су САД и у Босни сарађивале са Ал Каидом, а 1999. на Космету биле ударна песница ОВК, исте оне организације коју су сами ставили на списак терористичких група. Употребом нацистичких банди против српског и руског народа САД и ЕУ су показали да су прави наследници Адолфа Хитлера. Јасно је да северноатлантским елитама Украјина неће ни за сто година бити потребна, него им је потребно да геополитички отргну Украјину од Русије и да је претворе у антируски полигон за почетак рата. Западни монструми знају да је Русија највећи и најјачи бастион одбране Светог Православља, и зато су уништавали и подјармљивали прво мање православне народе, а сада су кренули на Русију мислећи да је сада час и да сада коначно могу да униште Православље…. Читав двадесети век политику римокатоличког Запада према православним Србима карактерише геноцидна политика до истребљења .Како нас Американци, Немци, Енглези, Ватикан и остали западни антихристи виде као „мале Русе" без обзира на увлакаћку политику појединих политичара на власти, њихова једина жеља остаје иста: уништити Србе и Србију заувек. Ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Вековима је Рим настојао да покатоличи Србе или да угуши православље и у том циљу је оберучке помагао све стране силе које су на Балкану наступале као непријатељи Срба. Огроман број светских научника је одавно у својим научним радовима доказао да је римокатоличка црква вековима истрајно деловала као водећа светска злочиначка организација, лишена икаквих моралних скрупула и руковођена најогољелијим макјавелистичким принципима. У својој жељи за универзалном светском доминацијом није се ни мало устручавала да на најсуровији начин ликвидира појединце, друштвене скупине и уништи читаве народе, ако су јој и пасивно стајали на путу остварења те доминације. У том циљу креирала пројект вештачке хрватске нације претежно од српских конвертита, злоупотребљавајући име једног малог часног народа славне прошлости али готово несталог пред турском најездом. Ватикански фалсификатори су кривотворили наводну хрватску историју, а геноцидним злочинима усташа над Србима, створили су монструозну "хрватску" државу. Познато је да су 743 римокатоличка свештеника били припадници усташког покрета и лично убијали Србе, Јевреје и Цигане. Чак су и нацисти, водећи књиговодство о усташком "учинку" у Јасеновцу чудили и нису могли схватити одакле толика монструозност!? Једно време Јасеновац је био под контролом фра Филиповића Мајсторовића који је признао да је својом руком убио 30 000 Срба. Током владавине усташа уништено је око 300 православних цркава, а 128 свештеника злостављано и убијено. Папа Пије Дванаести био је задовољан католичењем Срба у Хрватској. Ко је одбио да буде покатоличен био је ликвидиран. Хрватска ће остати и запамћена као једина земља у којој су током Другог светског рата постојали посебни логори за децу….. Ових дана, православни људи широм света не могу а да не осете радост због буђења Русије, која је високо подигла заставу хришћанских вредности и позива људе и народе под њу. Хоће ли Србија имати снаге да јој се на путу придружи? Нама Србима не треба нова, европска Југославија. Ми имамо лоша искуства са таквим творевинама. Наш национални интерес није да постанемо део пропалог пројекта ЕУ. Ми јесмо Европљани. Наша лепенска и винчанска цивилизација је створила Европу. Србији, као мети Запада и православној земљи, нема опстанка без Русије. Русија је нуклеарна земља, и ако она узме Србију у заштиту, онда ће се ситуација сасвим другачије решавати. Русији се сада даје још једна историјска прилика да трасира и изгради праведнију судбину човечанства.А ко Русија издржи, свет ће бити другачији, кудикамо бољи и праведнији.И што је најважније – у њему ће бити нас… Свети Сава је одвојио Српство од Рима, чији су крижари владали Византијом. Тражећи аутокефалију за своју цркву од патријарха цариградског 1219. године у малоазијској Никеји, где су се налазили остаци Византијског царства, он је државу Немањића заувек определио. Како је говорио владика будимски Данило, из Европе је већ тада допирао смрад инквизиторских ломача и Св. Сава је хтео да спасе свој народ од пада у јерес…. Једна од основних карактеристика православља као религије јесте аутокефалност православних Цркава којом се, у јединству вере, практично признаје њихова посебност, национална јурисдикција и засебна култура, укључивши и њихов етнички карактер. С тога је међу православним народима њихова Црква одувек била не само симбол вере већ и саставни део националног идентитета, чувар традиције и извор духовности који је и у најтежим временима давао смисао и наду. За разлику од наднационалних религија какве су католичанство или будизам, Православне Цркве су увек делиле судбину свог народа, односно људи чију су веру проповедале, а свест о тој судбинској повезаности битна је историјска димензија православља. Католичанство је пре свега систем државне и пословне делатности, то је највећа, најутицајнија и најбогатија фирма на свету. Вера је у католичанству није нуклеус постојања, срце свега, већ средство за манипулацију. Католичка црква има систем освајања простора других религијских заједница, мисонарска подручја у која убацује људе и огромна средства. Тога у православљу нема. Историја српског народа и његове Цркве такође је саткана на овој повезаности, а они који су, из разних побуда, нападали српски народ и његове етничке просторе увек су на мети имали и Српску Православну Цркву (СПЦ). Отуда не може бити изненађење што је тако и сада када се Србија нашла на путу ширења евро-атлантске Империје, која, опет, није сама себи циљ већ представља само фазу у глобалистичком освајању света, односно стварању новог планетарног тоталитарног друштва које његови тајанствени творци називају Новим Светским Поретком (Novus Ordo Seclorum). Већ се зна да ће Нови Светски Поредак интелектуални и финансијски центар имати у Лондону, војни у Вашингтону, а религијски у Ватикану. Наравно, сама та религија неће имати много везе са хришћанским католичанством какво данас познајемо… http://istokpravoslavni.org/rs/?p=8811

 

 

http://www.intermagazin.rs/kobna-greska-nato-a-izgleda-da-su-probudili-ruskog-dzina/

KOBNA GREŠKA NATO-a – Izgleda da su probudili ruskog džina

Piše: Predrag Simić

„Izgleda da smo samo probudili uspavanog džina." Reči kojima je admiral Jamamoto prokomentarisao vest o delimičnom uspehu napada na Perl Harbor Amerikanci danas često pominju u svojimanalizama ukrajinske krize. Razlog je očigledan: dok je u poslednjih 25 godina postsovjetska Rusija mogla samo da negoduje zbog širenja NATO-a ka njenim granicama, posle 2008. uloge su se promenile, a posledica je da danas SAD i Evropa nemaju pravi odgovor na ukrajinsku krizu. Štaviše, smatra se da je uzrok tome bila politika NATO-a posle hladnog rata koja je Rusiju tretirala kao poraženog protivnika i provocirala širenjem na istok i bombardovanjem Srbije, za šta danas cenu plaća u Ukrajini. Takvoj oceni ovde bi se malo šta moglo dodati osim možda da je bombardovanjem kineske ambasade u Beogradu 1999. NATO probudio i drugog džina – Kinu – čiji se vojni budžet posle ovog događaja vinuo u nebo.

U čemu je NATO pogrešio posle hladnog rata? Majkl O'Hanlon iz Brukings instituta misli da su napravljene četiri glavne greške. Prvo, što je potcenio Rusiju i isključio mogućnost međudržavnih ratova u doglednoj budućnosti. Drugo, što je glavni zadatak NATO-a – odbranu teritorije državačlanica – zamenio misijama izvan njegovih granica i počeo da se širi prema Rusiji. Treće, što su njegovi lideri postali žrtve vlastite retorike i poverovali da to neće izazvati reakciju Moskve. Četvrto, što su poverovali da će NATO biti uspešan u operacijama daleko van svoje teritorije, na primer, u Avganistanu, Iraku i Libiji. I u tome bismo se mogli složiti sa ovim autorom, uz dodatak pete greške što su SAD, umesto da učvrste UN posle hladnog rata, poverovale da im one više nisu potrebne i da bi ih mogle zameniti „globalnim NATO-om". Posledica je da danas Ujedinjenih nacija nema u Ukrajini iako su ih Amerikanci napravili posle Drugog svetskog rata upravo da bi sprečili ovakve krize.

Kako ispraviti greške? Lideri NATO-a veruju da se odgovor sam nameće. Generalni sekretar NATO-a u nedavnom intervjuu je izjavio: „NATO se vratio", izražavajući uverenje da će predstojeći samit u Velsu obeležiti povratak alijanse svojoj izvornoj misiji odbrane evroatlantskog prostora. Upućeni posmatrači će se ipak prisetiti da je nekada davno prvi generalni sekretar NATO-a drugačije definisao misiju ovog pakta tvrdeći da je njegov zadatak „da drži Amerikance u Evropi, Ruse van Evrope i Nemce pod kontrolom". I tu se verovatno krije kvadratura kruga koju je otvorila ukrajinska kriza.

Pre svega, između Sjedinjenih Država i Evrope danas postoje krupne razlike u prilazu Ukrajini. To se moglo videti prilikom nedavne posete Angele Merkel Vašingtonu kada je Barak Obama pokušao da je privoli na oštrije sankcije prema Rusiji. U Nemačkoj, čija godišnja trgovina premašuje vrednost od 75 milijardi evra i čiju privredu u velikoj meri pokreću ruski prirodni gas i rusko tržište, za tako nešto nema mnogo razumevanja. To je, verovatno, bio razlog zbog koga su Nemačka i Rusija nedavno predložile zajedničko rešenje u pet tačaka po uzoru na dejtonski mir u BiH, ali se pokušaj bivšeg nemačkog ministra Štajnmajera da na njega privoli vlasti u Kijevu neslavno završio. Pokušaj EU da učvrsti pozicije u regionu potpisivanjem ugovora sa Moldavijom čak i u Briselu budi strah da bi Moskva mogla reagovati onako kako je reagovala u Ukrajini, ali s mnogo opasnijim posledicama.

Drugo, Moskva je u Ukrajini pokazala ne samo da ne želi NATO na svojim granicama nego ni EU i da je Vladimir Putin ozbiljno mislio kada je u svojoj predizbornoj kampanji rekao da naspram nje namerava da stvori evroazijsku uniju. Ma koliko takav projekt danas izgledao neverovatno, on je noćni košmar za američke geopolitičare koji nikada nisu krili bojazan od hegemonije rivalske sile na evroazijskom prostoru zbog čega su, uostalom, i vodili tri rata u Evropi. Zbog toga je 1949. godine stvoren i NATO i to je lord Ismaj sasvim jasno rekao u pomenutoj krilatici o njegovoj misiji. S druge strane, kineski projekti,poput „novog puta svile", tj. železnice koja bi povezala Kinu i Evropu, danas su na stolu kineskih lidera koji veruju da raspolažu sredstvima da ih ostvare i da ih najnovije zaoštravanje odnosa SAD s Rusijom i Kinom upućuje u tom pravcu.

Utisak je da ni Moskva u sadašnjim okolnostima nema ništa protiv kineskih ambicija i teško je poverovati da ovi projekti neće biti tema razgovora Vladimira Putina kada krajem maja poseti Peking u nameri da konačno potpiše ugovor o zajedničkom gasovodu koji će preusmeriti deo ruskog prirodnog gasa od Evrope ka Kini. Najveći gubitnik bi u tom slučaju bila EU koja bi ostala bez najvažnijeg sredstva kojim bi mogla odgovoriti Rusiji u slučaju dalje eskalacije ukrajinske krize. Štaviše, ona bi mogla dovesti i do novih podela unutar NATO-a između država „stare" i „nove" Evrope, jer dok Nemačka i druge stare članice vide u postsovjetskoj Rusiji, pre svega, važnog partnera, nove članice su u NATO i ušle u strahu od povratka Moskve i obnove njene sfere uticaja u istočnoj Evropi.

(Politika)

MIROSLAV LAZANSKI: Zapad tvrdi da Ukrajina ima pravo da upotrebi silu, a Srbija je zbog tog prava bombardovana 78 dana

MIROSLAV LAZANSKI: Zapad tvrdi da Ukrajina ima pravo da upotrebi silu, a Srbija je zbog tog prava bombardovana 78 dana

Objavljeno: 10/05/2014

Piše: Mirolav Lazanski

Jedna suptilna, pa i perfidna kampanja uzima sve više maha. Naime, oni isti koji su „bele listiće" na našim izborima 2012. godine, pa i odluku onih koji nisu izašli da glasaju, tumačili kao svestan i odgovoran politički stav, jer zaboga „sva su ponuđena rešenja loša, pa zašto da glasamo za njih", sada su krenuli u ofanzivu da uvere javnost Srbije kako „eto, ne možemo ostati neutralni kada su u pitanju događaji u Ukrajini, kad-tad moramo se opredeliti između EU i Moskve". A Srbija se već opredelila da se ne opredeljuje. I to je sasvim legitiman stav. Ako kao pojedinac, politički subjekt, imate pravo da se ne opredeljujete, zašto to isto pravo ne bi imala i država? Jer svet mikro i makrokosmosa funkcioniše u principu po istim zakonima, a državu čine, pre svega, njeni stanovnici, odnosno, ljudi. To u kontekstu javno izrečene dileme: „Je li sada Srbiji Rusija jednako bliska kao EU?" Da raspišemo referendum po tom pitanju? Šta kaže narod? Ili je narod glup i ne vidi ono što vidi elita? Promenimo onda narod.

Kao zemlja i nacija možete da izgubite ratove, možete da izgubite i teritorije, istorija to već nekako kompenzuje, ali ako izgubite nacionalnu čast i dostojanstvo države, više se nikada nećete podići. Ni kao narod, ni kao država. Srbija ne sme zauzeti antiruski stav oko Ukrajine, jer joj to istorija nikada ne bi oprostila. Pošto jedino što Srbija ima na međunarodnom planu jeste ta još uvek donekle nezavisna pozicija.

Naravno, NATO lobisti će vam reći da se ta pozicija ne jede, što i jeste i nije tačno. Zavisi koliko ste sposobni kao političar. Ali kao pojedinac moram da budem skeptik prema političarima poput gospođe Ešton, koja kaže da „Ukrajina ima monopol upotrebe sile u okviru svojih državnih granica". Pa mi smo zbog tog „monopola" bombardovani 78 dana! Pri čemu nismo protiv Albanaca na Kosovu koristili višecevne raketne bacače. Principi, kada su u pitanju unutrašnje stvari, moraju i za Srbiju i za Ukrajinu biti isti. Ili nema principa. Ili je Ukrajini dozvoljeno sve samo zato što se graniči sa Rusijom. Niko od gospode bivših srpskih ambasadora i raznih drugih u ovoj našoj zemlji da o tome priupita gospođu Ešton. Tišina.

Bio je Dan pobede u Srbiji. Ra razliku od nekih nedavnih vremena dostojanstveno je obeležen. Zapravo, u onoj nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji Dan pobede nad fašizmom tj. nacizmom u Drugom svetskom ratu slavili smo jedno vreme svakog 15. maja. Naime, tada je Jugoslovenska armija i službeno završila vojne operacije protiv Vermahta i domaćih kvislinga. Morali smo da rat završimo sedam dana kasnije, posle zapadnih saveznika i sovjetske Crvene armije, jer nemačko-kvislinške trupe nikako nisu htele da se predaju. Jedno vreme smo to s ponosom isticali, posle smo zbog solidarnosti sa zapadnim saveznicima i sovjetima zaboravili 15. maj i počeli da slavimo 9. maj kao Dan pobede.

Zašto smo zaboravili 15. maj? Zašto ignorišemo taj datum? Zbog prilagođavanja Evropi? Da nije i to uslov za ulazak u EU? Hoćemo li morati da prilagodimo i činjenice?

Znate li kako je počeo Drugi svetski rat u Danskoj? Tako što su dva nemačka razarača jednog jutra mirno uplovila u luku Kopenhagena, nemački mornari su bacili konopce, a prolaznici koji su se tu zatekli prihvatili su ih i vezali brodove. Nemci se se iskrcali i okupacija Kopenhagena bila je gotova za 25 minuta. Kako su Nemci osvojili Holandiju? Spustili su padobrance u Hag i Roterdam, koji su zatim ušli u tramvaje i osvojili Holandiju.

Na evropskom planu, sećanja na Drugi svetski rat vrlo su različita. Ratna sećanja jednog poljskog Jevreja verovatno su dosta različita od poljskog državljanina koji nije Jevrej. Kod Nemaca to ide od osećaja kolektivne istorijske odgovornosti do stavova da je kapitulacija Nemačke 1945. godine bila „dan smrti Evrope". Mnogi u nekadašnjoj istočnoj Evropi smatraju da je prava sloboda stigla tek sa rušenjem Berlinskog zida. Ta je sloboda vremenom donela i porast antisemitizma, buđenje nacizma, službeno izjednačavanje komunizma i nacizma od strane evropskog parlamenta u Strazburu, marševe neonacista sa nacističkim simbolima u nekim državama EU.

Na sukobljenim stavovima o prošlosti, a nije u pitanju samo Drugi svetski rat, već i Prvi svetski rat, Evropa pokušava da izgradi kakvu takvu zajedničku budućnost. Orvelova formula za totalitarizam kaže da onaj ko kontroliše prošlost kontroliše i budućnost. Blaža verzija Orvela glasi da onaj ko oblikuje naše viđenje prošlosti može da utiče i na našu budućnost.

Sve dok u Srbiji bude istorijskog sećanja biće i osporavanja. Ali istorijske činjenice postoje i kada neka politika počinje da ih poriče, ili da ih prepravlja, to je onda znak opasnosti za društvo. Ne bi trebalo da radimo na zajedničkoj prošlosti zbog staromodnog cilja opšteg pomirenja, trebalo bi osmisliti zajedničku budućnost.

(Politika)

http://www.intermagazin.rs/miroslav-lazanski-zapad-tvrdi-da-ukrajina-ima-pravo-da-upotrebi-silu-a-srbija-je-zbog-tog-prva-bombardovana-78-dana/