Zabrana ulaska, uvreda za Srbe!

Komentara 1

0

U sali Srpskog centra u Misisagi za subotu 15. novembar najavljeno je predavanje dr Srđe Trifkovića, političkog analitičara i komentatora, pod nazivom "Rusija, Srbija i novi hladni rat". Bila bi ovo samo još jedna od brojnih poseta i predavanja koje je dr Trifković tokom godina održao u Kanadi, pred akademskom publikom na kanadskim univerzitetima ili na skupovima srpske dijaspore, da ovaj dolazak nije prvi nakon što mu je krajem februara 2011. godine zabranjen ulazak u Kanadu.

Ljaga na pravni sistem Kanade: Srđa Trifković

 

Dr Trifković je u sporu sa kanadskom vladom koji traje više od tri i po godine. Da podsetimo, iako je na univerzitetu u Vankuveru 24. februara 2011. trebalo da govori o temi "Nesigurni prospekti za nestabilan region", kanadski Bosanski (muslimanski) institut za istraživanje ratnih zločina tražio je od predsednika univerziteta da se predavanje zabrani, a to isto su zahtevali i od kanadske vlade i parlamenta, zato što je Trifković negator "genocida u Srebrenici".

 

Ozbiljan srpski protivnik Trifković je u Kanadi bio 24 puta tokom dve decenije koje su prethodile incidentu na vankuverskom aerodromu. Jednom prilikom je u Otavi sreo tadašnjeg premijera Malrunija. U više navrata držao je predavanja na univerzitetima u Torontu, Vaterlou, Alberti (Edmonton i Kalgari) i Karlton u Otavi. Mnogo puta je bio na naučnim konferencijama, kao i na srpskim skupovima. Bio je 17. februara 2000. stručni svedok pred kanadskim spoljnopolitičkim odborom Donjeg doma, gde je dva sata odgovarao na poslanička pitanja o Kosovu.

Na dan predavanja, dr Trifković je zaustavljen na vankuverskom aerodromu i vraćen u SAD čiji je državljanin, sa zabranom ulaska u Kanadu, a kao razlog je navedeno da je bio viši savetnik Radovana Karadžića, ratnog predsednika Republike Srpske.

 

Zabrana ulaska je suspendovana do donošenja prvostepene odluke 28. septembra 2012. godine, ali je ministar za javnu bezbednost uložio žalbu, pa je izvršen ponovni pretres sa koga još nema odluke. O ovom kafkijanskom procesu razgovarali smo sa dr Srđom Trifkovićem.

Najavljeno je vaše predavanje u Misisagi. Odluke od kanadskog nadležnog resora još nema. Kakav odgovor očekujete?
- Ništa u vezi sa ovim slučajem nije normalno - od načina na koji je ceo slučaj pokrenut, pa do činjenice da deset meseci posle okončanja pretresa odluke još nema. Na završnom pretresu u apelacionom postupku pre godinu dana, u moju su korist svedočili ambasador Džejms Biset, biški dugogodišnji dopisnik "Njujork tajmsa" Dejvid Bajnder, profesor Ronald Hačet, a pismo podrške poslao je i general Luis Mekenzi. Dakle, ako prema meni kanadska država postupa tako kako postupa, čemu tek mogu da se nadaju ljudi koji nemaju takve veze i prijatelje, a budu nepravedno optuženi? Koji nemaju na koga da se oslone za pomoć oko pravnih troškova?

 

Džihadisti vršljaju, država im ugađa - Teško je shvatljivo da je kanadska država pristala da bude oruđe lobističkih pritisaka, pogotovu imajući u vidu da ekstremni džihadisti vršljaju Kanadom kako im je volja. To je, međutim, činjenica koja ima svoje korene u srbofobiji razbuktanoj 90-ih godina, u političkoj korektnosti koja nameće ugađanje muslimanima po svaku cenu, kao i u političkom uticaju istih - ne samo onih iz BiH već pre svega njihovih istovernika iz Pakistana, sa Potkontinenta, koji čine značajan procenat biračkog tela u nekim izbornim okruzima Ontarija (zapadna predgrađa Toronta) - veli naš sagovornik.

Više od tri godine traje ovaj slučaj. U čemu je stvar: da li je lobiranje Bosanskog (muslimanskog) kongresa Severne Amerike zaista tako jako, ili je u pitanju spora birokratija? Zašto se Kanada okomila da vas ne pusti na njeno tlo?
- U stvari, od donošenja prvostepene odluke - koja je bila u moju korist - ta zabrana je suspendovana, ali proces, eto, još traje - baš kao u romanu Franca Kafke. Dakle, aktivisti bosanskih muslimana u Kanadi pokrenuli su kampanju protiv mog predavanja na UBC u Vankuveru. Napadali su me kao "negatora genocida" jer ne prihvatam hašku verziju zbivanja u Srebrenici. Ja nikad nisam poricao da se dogodio zločin, ali sam termin "genocid" odlučno i argumentovano odbijao. Univerzitetske vlasti su, međutim, odlučile da se predavanje ipak održi. Moji oponenti su potom pokrenuli političke veze da bi se upotrebila neka druga, brutalno staljinistička sredstva ućutkavanja. Takvu zagriženost mogu da smatram samo za kompliment, jer kako reče Džozef Konrad, o čoveku treba suditi po liku i delu njegovih neprijatelja. Iz prepiske među kanadskim državnim organima više je nego jasno da je ovo bio politički motivisan lov na veštice - na jednog vešca, da budem precizan - gde je odluka unapred bila doneta, a potom je usledila grozničava potraga za nekakvom kvazipravnom podlogom kojom bi se ona potkrepila. Sve u svemu, jedna velika sramota i ljaga na kanadskom pravnom sistemu.

 

Može u Donjeck, ne i u Kanadu? Tokom ove godine Trifković je u pet navrata boravio u Moskvi gde je na poziv ruskih akademskih institucija održao niz zapaženih predavanja, a bio je i u timu međunarodnih posmatrača na krimskom referendumu. Početkom novembra pozvan je da poseti Donjeck i Lugansk. Inače, posle predavanja u Srpskom centru, advokat dr Trifkovića, Dorothdž Fox, upoznaće prisutne sa tokom sudskog procesa koji on vodi protiv kanadske vlade zbog zabrane ulaska u Kanadu koji traje već tri i po godine. Zabrana ulaska je prvostepenom odlukom poništena, ali proces, kao što je već rečeno, i dalje traje.

Možete li objasniti širi kontekst ove odluke i čitavog procesa?
U ovom slučaju nisam bitan samo ja, jer se ne radi samo o meni lično. Reč je o legalizaciji demonizovanja Republike Srpske i o teškoj kolektivnoj uvredi srpskoj zajednici svuda, a u Kanadi posebno. Radi se i o teškom udarcu slobodi govora i javnom diskursu u jednoj navodno demokratskoj zemlji. Postavlja se pitanje ko donosi odluke o tome ko sme, a ko ne sme da govori - i šta sme, a šta ne sme da kaže - u ovoj zemlji? Ko diktira te kriterijume? U slučaju Trifković nedvosmisleno je da je islamski lobi presudno uticao na odluke imigracionih vlasti Kanade. Državni organi su dozvolili jednoj etničkoj grupi, čiji prvaci slede mrziteljsku i ekstremističku agendu, da im diktira ko je podoban, a ko nije - zaključio je Trifković.

 

Srebrenica sakrila Indijance Kako se uspešno lobira za svoje interese i kako Bosanski (muslimanski) institut za istraživanje ratnih zločina uspešno koristi političku klimu oko tumačenja rata u Bosni, ali i kakva je, zapravo, priroda političkog sistema u ovoj zemlji pokazuje primer otvaranja Kanadskog nacionalnog muzeja ljudskih prava u Vinipegu ovog septembra. Naime, u muzeju je i stalna postavka koja podseća na "genocid" u Srebrenici, dok, na primer, nema ni pomena o kršenju ljudskih prava i stradanju interniraca emigranata u Kanadi tokom prvog svetskog rata ("Vesti" su o tome opširno pisale). Takođe ni reči o teškom i surovom kršenju ljudskih prava Indijanaca krajem 19. i tokom skoro čitavog 20. veka, čija su deca nasilno i brutalno odvođena u tzv. Bording škole kako bi vlast "ubila Indijance u njima".

http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Kanada/Vesti/446076/Zabrana-ulaska-uvreda-za-Srbe

---

This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection is active.

Slučaj Vojislav Šešelj: Licemerje Zapada i izdaja Srbije

Licemerje Zapada i izdaja Srbije

Objavljeno u: Region, Vijesti

      2 Novembar, 2014 Nedjelja u 7:48

 

Slučaj Vojislav Šešelj zaslužuje pažnju javnosti jer odslikava svu licemernost savremenog sveta i izdajstvo koje vlada u Srbiji. Možemo mi voleti ili ne voleti Šešelja, ceniti ga ili ne, biti njegov sledbenik ili protivnik, slučaj Vojislav Šešelj je pokazao svu dvoličnost savremene civilizacije i mentalitet srpske političke elite. Sudjenje je odavno postalo farsa, što zahvaljujući samom Šešelju što Haškom tribunalu koji je izgubio kredibilitet, ali je još veća komedija srpska država i njen odnos prema osudjeniku i osudjenicima u Hagu. Srbiju baš briga za Šešelja, bolje da ga nema, što bi i Zapad želeo.

 

Da je kojim slučajem Vojislav Šešelj amerikanac ili englez, nikada se ne bi našao u Hagu ma kakav zločin da je napravio. Razmislimo malo o tome. Sjedinjene Američke Države ili Velika Britanija nikada ne bi dozvolile da se njihovom gradjaninu sudi van njihove zemlje. Ma koliko on bio kriv ili nedužan, Amerika bi Šešelja zaštitila i trudila se da mu sudi na svojoj teritoriji, po svojim zakonima. Nijedan amerikanac ili englez, ma kakav pas rata ili legionar bio, nije se našao u Hagu. Te zemlje se bore za svoje gradjane, jer je to kredo njihove državne politike. Oni štiteći svoje gradjane svuda po svetu u pravnom smislu, štite svoju suverenost. One na taj način daju svima u svetu do znanja da one sude svojim gradjanima, da su one države majke a ne države maćehe svakom svom čedu.

Da li je nekoj zemlji uspelo da od Amerike ili Velike Britanije dobije izručenje nekoga ko je osudjen u nekoj drugoj zemlji, kojeg ta druga zemlja traži zbog nečega? Ne. Oni ne isporučuju svoje gradjane drugim zemljama. Oni brinu o svojim gradjanima, to su odgovorne države. Možda ne principijelne, jer ono što važi za njihove gradjane ne važi za sav ostali svet, pa imamo slučaj da Amerika svuda po svetu juri one koji su se njoj zamerili, da ima Gvantanamo zatvor gde drži bez suda i zakona mnoge muslimane i ko zna koliko još tajnih zatvora za strance za koje mi i ne znamo.
S druge strane, u Srbiji kada se kaže „kum nije dugme", na malo zajedljiv način pokušava se u šali reći da je kum nešto važno u životu pojedinca. I jeste. Kum je duhovni brat ili otac. Kum je bitan, posebno ako ste vi nekome kum, on kao vaše kumče očekuje da ga blagoslovite i da se brinete o njemu. A ako vam je on kum, onda je on vama duhovni otac i on se stara o vama, on vas blagoslovi i moli se za vas. Imati dobrog kuma je veliki blagoslov u životu. Slučaj Vojislav Šešelj je zanimljiv sa tog aspekta što je u kumstvo sa haškim zatvorenikom uključeno čak dvoje kumova, koji su bili ili jesu na najvišim funkcijama u našoj zemlji, ali su kumu okrenuli ledja. Za njih je Vojislav Šešelj dugme, kojeg bolje i da nema, neka se zagubi.

To je ono što je razočaravajuće za nas kao ljude, kao Srbe, kao duhovna i moralna bića. Taj odnos srpske elite prema našem gradjaninu zatočenom u Hagu. To je sudjenje u kome proces traje sve dok osudjenik ne umre, što pomalo liči na srpsko sudstvo. Ali to ne bi trebalo da liči na zapadne sudove koji se hvale svojom efikasnošću i pravdom, ali su oni pokazali takvo zastrašujuće licemerje da je to užasno. Zapad je okrenuo svoj moralni kompas, ali smo ga mi potpuno izgubili, jer se naša država ne brine o svojim ljudima, ne brani ih ma gde bili u svetu. To nas izmedju svih ostalih stvari i dovodi do mesta u istoriji i civilizaciji na kome smo. Ne može Srbiji biti bolje ako nije dobro i Vojsilavu Šešelju, našem gradjaninu o kome se država ne brine, a zapadni sud ga sudi licemerno da ga ne osudi, nego da ga umori, jer je njegovo zatočeništvo ustupak domaćim vlastima. Koliko je tu moralnih i svih drugih principa pogaženo, samo Bog zna i može da proceni. Spojili se zapadno licemerje i srpska izdaja na slučaju Šešelj.

Svako objektivan zna ko je Vojislav Šešelj, šta je radio, odnosno šta nije radio za vreme turobnih 90-ih. Očigledno je, da na njemu stvarno ima krivice zbog koje bi ga bilo lako osuditi, bio bi već odavno osudjen kao primer svima ostalima. Ali te krivice koju zapadne sudije traže nema, ima samo želje da ga zadrže što više, dok se svest prosečnog Srbina ne promeni pod upravom sadašnje vlasti i direktiva iz Brisela. Oni tamo i ovi ovde veruju da im Šešelj smeta, da možda može da smeta, da talasa i udara po vlasti koja nas vodi tamo gde nas vodi. Zato su svi spremni da zažmure na slučaj Vojislav Šešelj, da puste da vreme, stres i bolest učine svoje, i da Vojislav Šešelj zatvori oči a oni da zatvore slučaj. Nema presude, nema krivca, nema kazne, nema obeštećenja. Ničeg nema, sve je pojeo zaborav. Vojislav Šešelj, ma koliko u svom političkom delovanju i karakteru bio bahat, primitivan i lud, na kraju cele ove tragedije će postati mučenik i neko na kome se oslikala pala priroda savremenog sveta.

Srbija je prva zaboravila Šešelja, baš kao što je zaboravila i sve ostale koje je sila zarobila i osudila. Kum je zaboravio kuma, kumstvo je manje bitno. Ako je kumstvo nebitno, zašto bi onda čovekoljublje bilo bitno, čemu milosrdje, čojstvo. Kada toga nema, nema solidarnosti, nema društvene odgovornosti da se brani svoj i da se brani slabiji. Nema morala, svima je sve dozvoljeno, sve je nebitno i sve je za oteti ili prodati, lako je izdati.
Vojislava Šešelja su izdali i kumovi i država Srbija. Kad kum nije kum, nego dugme, država nije majka nego maćeha gradjanima, niko se ni o kome ne brine, sve je sebičluk i izdaja. Narod koji vodi elita bez moralnih principa onda postaje beslovesna raja.
(Š.V. , Bašta Balkana)

 

---

This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection is active.

Ко је запалио Еулекс

Ко је запалио Еулекс

Шест година је било довољно да најскупља мисија Европске уније потроши кредибилитет и милијарду евра европских пореских обвезника да би један косовски Албанац јуче јавно рекао да је бившем Еулексовом судији Франческу Флорију дао 270.000 евра за ослобађање свог брата од кривичног гоњења.

У исто време „Политика" је открила да је тужилац у случају Оливера Ивановића, да ли због немара или с лошом намером, кривотворио доказе у оптужници за наводне ратне злочине. Само који дан раније британска тужитељка Еулекса Марија Бамије прикупила је доказе против тужиоца Јарославе Новотне и поменутог судије Флорија да су примали мито и састајали се са посредницима окривљених како би зауставили кривичне процесе против високих функционера у косовским институцијама (међу њима и против Фатмира Лимаја). У све је наводно умешан и донедавни заменик главног тужиоца Џонатан Рател који је спречавао истраге у вези са тим доказима. Tужитељка Бамије је суспендована и прете јој смрћу.

А када је Косово једнострано прогласило независност и када је требало убедити Србију да ће сви проблеми које имају Срби на Космету нестати када се замене приоритети, односно када се реши статус пре стандарда, Еулекс је представљан као добитна комбинација међународног интервенционизма: најскупља, најбоља мисија ЕУ икада направљена која ће стандарде у правосуђу, царини и полицији на Косову довести барем на ниво од кога се пристојним људима неће дизати коса на глави.

Како би девалвирали Унмик, који је и сада једина веза са Резолуцијом 1244, плашили су нас биографијама Унмикових дипломата и генерала, који су уз ретке изузетке били корумпирани и склони пороцима свих врста. Сетите се само америчког генерала у Унмику Стивена Шука који је оптужен за криминал, корупцију и одавање идентитета и места где се налази заштићени сведок у процесу против Рамуша Харадинаја (коме је сада саветник).

Србима на Космету наравно неће бити ништа боље ни када се сасвим раскринка најскупљи пројекат европске безбедносне и спољне политике, јер ће његов крах само убрзати пренос надлежности на косовске органе власти. Осим ако се неким чудом не активира замрли Унмик који је сада задужен само за писање тромесечних извештаја за СБ УН.

И док из Приштине свакодневно стижу нови детаљи, из Брисела поручују да је Еулекс невин док се не докаже да је крив. А невиност би, барем како каже известилац европског парламента за Косово Улрике Луначек, требало да доказује неко „спољно независно тело". Не знамо на кога је мислила Луначек, можда на Американце, Русе? А можда би и Савет безбедности могао да прочешља Еулексове папире и намештенике. Када смо већ код ревизије, зар не би требало да неко независно тело ван ЕУ процени како се догодио масакр у Одеси или снајперска ватра на кијевском Мајдану.

Биљана Митриновић

објављено: 01.11.2014.

http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Ko-je-zapalio-Euleks.sr.html

---

This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection is active.

Бамијех: Објавићу информације о Косову које ће изазвати потрес у ЕУ!

Бамијех: Објавићу информације о Косову које ће изазвати потрес у ЕУ!

28.10.2014 15:14 | Агенције

Приштина - Марија Бамијех, суспендована тужитељка Еулекса, изјавила је да ће објавити информације о мисији Европске уније на Косову које ће изазвати потрес у ЕУ, пише данас "Коха Диторе".

Марија Бамијех је суспендована након што је "Коха Диторе" објавила њене тврдње о корумпираности истакнутих званичника Еулекса.

Одлуку о суспензији је шеф Еулекса Габриеле Меучи потписао прије него што је лист објавио текст о корупционашкој афери.

"До сада нисам разговарала са медијима о било чему, али ако ме суспендују и уколико ми буде пријећено, имам право да се супротставим и објавим информације. Ако желе да ме претворе у новог Џулијана Асанжа, дјеловаћу на тај начин", рекла је Марија Бамијех.

"Коха диторе" наводи да је Еулекс на разне начине покушао да спријечи објављивање текста, те да је након достављених питања специјална савјетница шефа Еулекса тражила састанак и изразила жељу да види документа која посједује "Коха", а као услов да ће одговорити на њихова питања.

"Након одбијања рекла је да не може да нам помогне", пише лист, помињући и пријетње кривичним гоњењем, а за сутра најављује објављивање писма тужитељке Бами заснована на прислушкивању.

Тузитељка је, иначе, према писању "Кохе", прикупила конкретне материјалне доказе против двојице високих званичника Еулекса и Џонатана Ратела, бившег замјеника главног тужиоца Специјалног тужилаштва Косова.

http://www.glassrpske.com/novosti/srbija/Bamijeh-Objavicu-informacije-o-Kosovu-koje-ce-izazvati-potres-u-EU/166407.html

---

This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection is active.

ФИЛИМОНОВА: „Велика Албанија ће бити реалност за Србију"

Србија

19

0

22?

Велика Албанија, у којој ће бити Косово, није нешто што лебди у ваздуху, већ ће за пет година постати реалност за Србију.

Тако ће почети тотална албанизација балканског простора, а за српски народ период од наредних 25 година представља мрачну перспективу, рекла је у интервјуу Ања Филимонова, научни сарадник Института за словенске студије Руске академије наука и главна уредница интернет портала „Фонд стратешке културе на српском".

- Пројекат велике Албаније добио је некакав нови импулс. Изгледа да је Запад прошао прву фазу, она је завршена 2008. године, проглашењем независности Косова, а сада је фаза учвршћивања такозване „независности" и ширења на регион. То очигледно иде на неколико нивоа и у неколико праваца. На примеру југа Србије, односно општина Прешево, Бујановац и Медвеђа видимо како се полако али сигурно догађа то учвршћивање.

Да ли то треба да брине Србију?

- Оно што би требало да брине државни апарат Србије јесте учвршћивање које може да се одигра путем повезивања са образовним системом Албаније и Косова, укључујући и југ Србије, где се такође образују неки програми налик онима у Албанији и на Косову. Значи, сада је посебно угрожен југ Србије. Постоје и економски пројекти којима се југ Србије повезује са Приштином, а то укључује и заједничка заседања локалних управа са чиновницима такозване „Републике Косово". Пројекат велике Албаније остварује се и путем повезивања Косова и Албаније, што показује и свечано отварање ауто-пута. Границе између Албаније и Косова заправо не постоје. Само је питање времена када ће Албанија и територија такозване „Републике Косова" бити уједињене. Остаје да се види да ли ће то бити и формализовано, али ће се то фактички догодити.

Ко споља гура пројекат велике Албаније?

- Сви ми знамо да српска полиција нема никакав приступ Великом Трновцу, који је "чвор" за наркотике. Ту је реч о криминализацији српског простора и део пројекта велике Албаније. Није узалуд Запад стварао ову зону девијантног криминала, хаоса и ужаса. Они имају велики новац и инструменте, па само јака држава може да се томе супротстави. Запад инсистира да држава мора да буде слаба. Само јака држава ће елиминисати све ове опасности са којима се суочава Србија. Дакле, велика Албанија заједно са Косовом није нешто што лебди у ваздуху, већ ће за пет година постати реалност за Србију. Тако ће почети тотална албанизација балканског простора. За српски народ период од наредних 25 година представља мрачну перспективу, што је последица не само политике Запада већ и унутрашње српске политике која дозвољава доношење закона о националним мањима који су погубни.

 

ало.рс

http://www.srbijadanas.net/filimonova-velika-albanija-ce-biti-realnost-za-srbiju/

---

This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection is active.

Марко Јакшић: Јахјага у Београду - пакт са ђаволом (ВИДЕО)

Марко Јакшић: Јахјага у Београду - пакт са ђаволом (ВИДЕО)

петак, 24. октобар 2014. | КМ Новине 0

 

У Београду смо недавно видели војну параду којом је Србија желела да се подсети своје победе над нацистичком Немачком. У другом плану су били други догађаји, актуелни и изузетно важни.

...

Паралелно са припремом и одржавањем поменуте војне параде "Корак победника" у Београду, којом је обележена годишњица ослобођења Србије у Првом светском рату и 70 година од победе над фашизмом у Другом светском рату, организован је сусрет Трилатералне комисије у Београду који ће промовисати и спровести нека од начела управо фашизма и то на највишем државном нивоу у Србији. Једно од тих начела јесте и позив госпођи Атифети Јахјаги са Косова и Метохије, простора који је и због којег је зверски бомбардована читава Србија а онда и фашистичким методама прогнан и убијан углавном српски народ у овој покрајини. Њој је упућен почасни позив у коме се она ословљава са "председницом Косова". Таква титула је непостојећа а њена употреба у директном сукобу са законом и Уставом државе Србије као и са моралом сваког часног и поштеног Србина.

За лидера Срба са севера Косова, др Марка Јакшића, та посета значи још један корак ка велеиздаји Косова и Метохије на коју се власт у Србији обавезала.

"После потписивања Бриселског споразума, који значи сецесију Косова и Метохије а у коме је Београд учествовао и кумовао том договору, сада се креће у његову прмену и стварање још једна албанске државе на Балкану" рекао је Јакшић за КМ Новине.

Јакшић сматра да и посета председника Русије, Владимира Путина Србији служи за испирање љаге коју власт наноси на себе готово свакодневним дипломатским односима са такозваним властима непризнате творевине на делу своје територије.

Састанак Трилатералне групе, која се заснива на преузимању моћи над политиком, економијом, културом и вером организује њено представништво у Србији али такви, сматра Јакшић, не би имали никакву моћ да представници власти у Србији нису узели активно учешће у велеиздаји Србије.

 
Од предизборне приче да ће нам на самом путу ка Европској унији бити боље, а којом је актуелна власт дошла на ово место, једино смо добили још таквих прича са одлагањем датума активирања. Активна су само смањења социјалних примања, зараде и пензија, повећана незапосленост и државно дуговање, бројне штрајкове адвоката, пензионера, студената, просветних радника, полицајаца... Са првим хладним даном и готово 40.000 домаћинстава без струје...

У политици најјезивији су све учесталији званични сусрети српских власти са непризнатим и за бројне свирепе злочине над Србима оптужених представника шиптарских власти из јужне српске покрајине за које постоје докази да су шиптарске групе под вођством садашњих "политичара", а под НАТО окупацијом, отимале људе зарад узимања њихових органа и продаје на црном тржишту Запада и Турске.

 

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=Ns_0N_PmRrs

 

http://www.kmnovine.com/2014/10/pakt-sa-jahjagom.html

---

This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection is active.

Svi američki gafovi o Srbiji

Svi američki gafovi o Srbiji

Senator Kris Merfi kazao da je Putin razočarano napustio Beograd, iako je zbog te posete ruski predsednik četiri sata kasnio na sastanak sa Angelom Merkel

 

Ambasador Majkl Kirbi i senator Kris Marfi (Foto Tanjug)

Mislim da je Putin iz Srbije otišao razočaran, ocenio je američki senator Kris Merfi na kraju turneje po zapadnom Balkanu i time se svrstao u red američkih zvaničnika i diplomata koji u poslednje vreme šokiraju srpsku javnost izjavama sa lako proverljivim, a opet netačnim podacima o Srbiji.

Merfi je prošle sedmice došao u zvaničnu posetu Srbiji i to samo dan pre dolaska Vladimira Putina u Beograd na obeležavanje 70 godina od oslobođenja srpske prestonice. Prema preovlađujućoj oceni, senator iz Konektikata birao je tajming da pokaže da je Amerika i dalje veoma zainteresovana za ovaj region i pored toga što na Balkanu jača ruski uticaj, a Putin dolazi na vojnu paradu u Beogradu. Međutim, Merfijeva izjava kao da više pokazuje nezainteresovanost SAD za Beograd čim je moguće da on i drugi političari i diplomate, pa čak i Barak Obama, prave neverovatne greške kada govore o Srbiji.

Merfi kaže da je Putin verovao da će u Beogradu potpisati ugovor o izgradnji „Južnog toka", ali da je, pošto do toga nije došlo, srpsku prestonicu napustio razočaran. Ono što senator ne zna ili je zaboravio jeste da je Beograd potpisao već dva sporazuma sa Moskvom o izgradnji pomenutog gasovoda. Osim toga, Putin je zbog boravka u Beogradu četiri sata kasnio na sastanak sa Angelom Merkel u Milanu, pa je malo verovatno da bi, tako razočaran, ostavio nemačku kancelarku da ga satima čeka.

Međutim, to je tek poslednja izjava zbog koje bismo mogli da poverujemo da je Beograd sasvim ispao iz fokusa Vašingtona, pa saradnici i pisci govora američkih zvaničnika više ne proveravaju osnovne podatke o Srbiji pre nego što šefove puste pred novinare.

Američki ambasador Majkl Kirbi je pred dolazak Putina postavio pitanje zašto u Srbiju dolazi samo ruski predsednik kada su u oslobođenju Beograda učestvovali i stanovnici drugih republika bivšeg SSSR-a. Kirbi je tada kazao da je Beograd oslobađala i Treća ukrajinska armija i da je zbog toga u Beograd možda trebalo pozvati predstavnike Ukrajine. Njegovo pitanje iznenadilo je istoričare, koji su pojasnili da nije postojala nikakva Treća ukrajinska armija.

„Nije bilo ni prve, ni druge ni treće ukrajinske armije. Za vreme Drugog svetskog rata, Rusija je svoj front prema Nemcima nazivala po geografskim pojmovima, pa su tako, krajem proleća 1944, imali Lenjingradski, dva Pribaltička, Zapadni, Beloruski i četiri ukrajinska fronta", objasnio je tada za „Politiku" vojni istoričar Mile Bjelajac.

On je dodao da su 70 odsto armijskog sastava na Trećem ukrajinskom frontu činili Rusi, kao i da su Tolbuhin, Birjuzovi Ždanov bili Rusi.

Tokom leta, ambasador je kazao da nikada od srpskih zvaničnika nije čuo da poštuju teritorijalni integritet Ukrajine sa Krimom. Kirbiju je promaklo da je premijer Aleksandar Vučić u više navrata izjavljivao upravo to: da Beograd poštuje integritet Ukrajine sa Krimom. Ambasada se kasnije izvinila i priznala grešku.

Činjenica je, pisalo je u saopštenju američke ambasade, „da su i premijer Aleksandar Vučić i prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u svojim izjavama podržali teritorijalni integritet svih zemalja članica UN, potvrđujući posebno podršku Srbije teritorijalnom integritetu Ukrajine, uključujući Krim".

Kirbijeve izjave mnogi ne vide kao greške, već kao vid pritiska na Beograd da Rusiji uvede sankcije zbog krize i rata u Ukrajini, što srpska vlada odbija da učini i pored toga što to od nje očekuje i Evropska unija, kojoj Srbija želi da se priključi. Brisel i Vašington smatraju da Srbija kao buduća članica treba da se pridruži evropskom kažnjavanju i izolaciji Moskve. Ruska aneksija Krima, posle referenduma na kojem se tamošnje stanovništvo izjasnilo za pripajanje Rusiji, naišla je na osudu SAD, iako je Amerika podržala otcepljenje Kosova od Srbije. Predsednik SAD Barak Obama u martu je u Briselu napravio kardinalnu grešku kada je, govoreći o tome da Krim i Kosovo ne mogu da se porede, kazao da se Kosovo odvojilo posle referenduma. Obama je tako izmislio referendum na Kosovu, a njegovi pomoćnici su ga čak pustili da pročita govor u kojem je istakao da je ovaj izraz narodne volje nije organizovan „mimo okvira međunarodnog prava" i da je „brižljivo pripreman u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i susedima Kosova".

Jelena Stevanović

objavljeno: 23.10.2014.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Svi-americki-gafovi-o-Srbiji.lt.html

---

This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection is active.