субота, 6. децембар 2014.
Stvari izmiču kontroli
Stvari izmiču kontroli
Drugi pišu 06. Dec. 2014. | 09:40
Piše: Tomislav Jakić
Idemo redom. Kaže najprije novi glavni tajnik NATO, Jens Stoltenberg, kako se ubrzano izgrađuju brze snage za intervenciju namijenjene obrani članica pakta od Rusije, pa dodaje: 'Kada te snage postignu svoju punu spremnost, nisu isključeni ni lokalni okršaji.' Promatrač malo duljeg sjećanja poželi da ga prekrsti u Sloba Stoltenberg, jer i Milošević je izrekao u svojem čuvenom govoru na Gazimestanu rečenicu: 'A ni oružani sukobi nisu isključeni', najavljujući što će se dogoditi u Jugoslaviji. I dogodilo se – voljom onoga tko je oružane sukobe najavio.
Američki predsjednik Obama kaže kako je Rusija utjerala strah u kosti svojim susjedima. Pri tome ne širi se Rusija prema Zapadu, nego se NATO, usprkos obećanju što su ga i SAD i tadašnja Zapadna Njemačka dale sovjetskom predsjedniku Gorbačovu u zamjenu za njegov pristanak na ujedinjenje Njemačke, širi prema granicama Rusije. Širi se s perspektivom da rakete postavi na pozicije s kojih će im trebati samo 60 sekundi leta da pogode Moskvu. I opet se treba malo dulje sjećati, pa prizvati u pamet što su Sjedinjene Države učinile kada je Sovjetski Savez pokušao instalirati rakete u 'njihovom dvorištu', na Kubi. Konstatirati to nije izraz nikakvog antiamerikanizma. To su naprosto činjenice.
I, napokon, dana 4. prosinca 2014. Predstavnički dom američkog Kongresa golemom većinom izglasava rezoluciju kojom 'oštro osuđuje politiku agresije Rusije prema susjednim državama', uz poziv na jačanje Atlantskoga pakta i povećanu pomoć Ukrajini. E sada, pogledajmo i opet činjenice, oslobođeni svakoga antiamerikanizma, ali i antirusizma. Tko je agresivan, tko koga (i što) ugrožava, tko i kako djeluje, a tko reagira?
Je li Rusija inicirala nerede u Kijevu i nelegalno (to je danas valjda svakome jasno) rušenje predsjednika Janukoviča, bez obzira na to kakav je on bio ili nije bio? Nije. Je li Rusija odgovorna za mrtve na Majdanu, pogotovo za onih gotovo stotinu ustrijeljenih hicima iz snajpera kako bi se minirao sporazum o prekidu nemira, postignut uz sudjelovanje zapadnih ministara vanjskih poslova? Nije. Jesu li snajperisti ikada otkriveni, odnosno znamo li kakvi su rezultati istrage? Ne znamo. Jesu li antivladine demonstracije pratili izljevi desnog radikalizma, neonacizma i antisemitizma? Jesu. Je li nova vlada u Kijevu nakon rušenja Janukoviča (koji je pobjegao u Rusiju) svoj mandat počela mjerama usmjerenim na smanjivanje prava ruskoga dijela stanovnika na istoku zemlje? Jest (pri čemu je nebitno što je kasnije od tih mjera djelomično odustala). Je li pobuna u istočnoj Ukrajini počela tek nakon toga? Jest. Je li ikada nepobitno dokazana ruska umiješanost u tu pobunu? Nije. A je li Rusija anektirala Krim, nakon provedenog referenduma koji je bio slobodniji (usprkos vojsci na ulicama) od nekih koje Zapad prihvaća bez primjedbi? Jest. Je li Zapad ne jednom optužio Rusiju da šalje tenkove, oklopna vozila i vojnike, kako bi pomogla pobunu u istočnoj Ukrajini? Jest. A jesu li te 'informacije' ikada bile poduprte satelitskim snimkama, ili nekim drugim nepobitnim dokazima (npr. zarobljenicima koji bi priznali da su vojnici ruske vojske)? Nije. Je li ikada itko porekao da su SAD uložile milijarde dolara u ono što su nazvale uvođenjem demokracije u Ukrajini? Nije, dapače, američki su se dužnosnici time hvalili. Jesmo li svjedoci višemjesečne propagandne kampanje, sračunate na to da u zemljama, nekadašnjim sovjetskim satelitima (Poljskoj i baltičkim državama prije svih ostalih), što su još pod traumom zbog dugogodišnje podložnosti Moskvi, ponovo probudi strah od Moskve i njezine politike? Jesmo. Je li Zapad (SAD i EU) uveo sankcije Moskvi i stalno prijeti novima, pa je tek nakon toga Moskva uvela vrlo ograničene sankcije usmjerene na te zemlje? Baš je tako bilo.
I mogli bismo dalje gotovo u nedogled. Zaključak? Zapad djeluje, Putin (Rusija) reagira. No, ono što je pri tome opasno (i postaje sve opasnije) to je da se spirala zaoštravanja na relaciji Zapad – Istok stalno ubrzava. Stvari izmiču kontroli, odnosno da ne bismo bili do kraja dramatični, kažimo to ovako: sva je prilika, nastavi li se sadašnjim načinom i politikom, da stvari zaista izmaknu kontroli. Dogodi li se to, bit ćemo sretni, ako će Treći svjetski rat biti 'samo' ono što je nagovijestio Papa Franjo: niz prividno nepovezanih ratova, u kojima se isprepliću razaranja, ubijanja, kršenja ljudskih prava i podjarmljivanja ljudi i naroda.
No, stvari nisu počele s Ukrajinom. Bilo bi tragično pogrešno nasjesti na tu priču, iz koje se izvodi zaključak o 'dobrom Zapadu' i 'zlom Istoku'. Ne, stvari su počele s urušavanjem onoga što se nazivalo socijalizmom kao svjetskog poretka (pri čemu mu ne dajemo ni pozitivnu, ni negativnu ocjenu), odnosno s onime što se na Zapadu smatra pobjedom u Hladnome ratu. Iz zaključka (pogrešnog) o toj pobjedi izvučen je i naredni zaključak, onaj o pravu pobjednika, dakle Zapada na novu preraspodjelu interesnih sfera. Počelo je relativno blago, uvlačenjem država nekadašnjeg sovjetskog bloka u NATO, da bi se krajnje agresivno nastavilo onim što je euforično nazvano Arapskim proljećem, a što nije bilo ništa drugo nego rat za ovladavanje energentima, odnosno izvorima energenata, te sprečavanjem Rusije da poveća svoj izvoz energenata u Evropu; 'miniranje' projekta Južni tok krajnja je potvrda takve politike.
Jesu li zbog toga uništene cijele države (Irak, Afganistan, Libija, Sirija – gdje 'posao' još nije završen)? Jesu. Da li je Zapad naoružavao – direktno i posredstvom saveznika – militantne islamiste, džihadiste zapravo, kako bi dobio saveznike za provođenje takve svoje politike na Bliskom i Srednjem istoku? Itekako jest. Je li Zapad, objektivno gledano, stvorio tzv. Islamsku državu, fanatike i bjelosvjetske pustolove i ubojice, ne bi li uz njihovu pomoć srušio Assada u Siriji, da bi sada bio primoran stvarati svjetsku koaliciju protiv njih, ali ne pod kapom Ujedinjenih naroda, nego pod vodstvom Sjedinjenih Država i u sjedištu Atlantskoga pakta? Nedvojbeno jest. Kakva je u svemu tome bila uloga Rusije? Nikakva, osim što se u slučaju Libije dala navući na tanak led, pa je glasala za rezoluciju Vijeća sigurnosti UN koja je odmah zloupotrijebljena za bombardiranje Libije, da bi u slučaju Sirije uporno blokirala svaki takav pokušaj, ali i pomogla da iz Sirije bude maknuto kemijsko oružje (barem ono kojim je raspolagala Assadova vlast).
Kada je Ukrajina u pitanju Rusija se uporno i – treba priznati sve jasnije – odupire politici dovođenja Atlantskoga pakta na svoje granice, što posljednjih tjedana demonstrira i nazočnošću svojih oružanih snaga u međunarodnim vodama i u slobodnom zračnom prostoru, ali tik do granica članica Atlantskoga pakta. Može li se to nazvati agresivnom politikom prema susjednim državama? Teško. A može li se reći kako je Rusija dovedena u poziciju da se tako ponaša djelovanjem Zapada, predvođenoga Sjedinjenim Državama? Ako se zadrži minimum objektivnosti, na to se pitanje mora odgovoriti potvrdno.
Putin nije neuračunljiv političar, ni improvizator. On ne djeluje gledajući u prvome redu kako stoji njegova popularnost u anketama javnoga mnijenja. Za Obamu, izgubljenoga u drugome mandatu, pogotovo nakon što su Republikanci preuzeli kontrolu nad Kongresom, to se već malo teže može reći. Američki je predsjednik, prema svemu sudeći, postao zarobljenikom ne samo hladnoratovske retorike, nego i politike onoga vremena. I za to postoji objašnjenje.
Zapad se već godinama bori s gospodarskom i financijskom krizom koja je – tek da usput podsjetimo – krenula iz Sjedinjenih Država. Recept obuzdavanja krize – nesmiljena štednja pokazao se nedjelotvornim. Svi to znaju, nitko ne želi priznati, a pogotovo ne želi tražiti drugo i drugačije rješenje? Kakvo? Zar odricanje od neoliberalnog kapitalizma? Ne dolazi u obzir, kažu otuđeni centri financijske moći koji – sve je jasnije – diktiraju i vladama i parlamentima (bez obzira na izbore, ma kako demokratski oni bili). Da će, međutim, kriza koja ne jenjava (a vraća se i u Njemačku, usprkos prognozama da se Berlin izvukao) nužno učiniti autoritarne režime koji igraju na kartu socijale privlačne masama sve siromašnijih i sve obespravljenijih, i opet bez obzira na sva demokratska prava što ih uživaju, to je jasno čak i onima koji diktiraju pravila igre na Zapadu. I tu je korijen straha, stvarnoga straha od Rusije. Washington dobro zna da Moskva nema namjere voditi bilo kakve agresivne ratove. Ali, da bi Moskva, oslonjena na tradiciju – kako je u svojem obraćanju naciji rekao Putin – poštivanja nacionalne časti i pravoga suvereniteta, tim masama mogla postati privlačnom, to nije teško pretpostaviti. I zato Moskvu treba 'obuzdati', baš kao što se to radilo potkraj četrdesetih godina dvadesetoga stoljeća. Zato Putina treba demonizirati. Zato treba 'stvaranjem neprijatelja' učvrstiti homogenost unutar vlastitih redova, nagrizenu sumnjama u budućnost i u kurs kojim idu i Zapad i Evropska unija i skrenuti pozornost od globalnih problema koje se ne rješava (nerazvijenost, glad, siromaštvo, klimatske promjene), problema koji su, dokazano i provjereno, posljedica sustava što ga se uporno reklamira kao najboljega na svijetu i nastoji, pa i silom, nakalemiti cijelome svijetu.
Neke davne 1941. godine, i tada u prosincu, američki je predsjednik Franklin Delano Roosevelt nazvao dan kada je Japan bez objave rata napao Sjedinjene Države 'danom beščašća'. Tko zna, neće li jednoga dana nekim sličnim imenom biti nazvan i dan, kada je američki Kongres rezolucijom osudio 'politiku agresije Rusije prema susjednim državama'? Pretjerujemo? Možda. A ipak, ima ova rezolucija i sve što joj je prethodilo itekako veze sa čašću. Nečasno je, naime, otvoreno lagati. Nečasno je drugoga optuživati za nešto što ne radi, ili barem ne radi samo on. Nečasno je silnom propagandnom kampanjom sijati strah među milijunima ljudi, ne bi li ih se dobilo na svoju stranu u sučeljavanju s protivnikom koji to nije, ali koji to svakim potezom zaoštravanja prema njemu sve više postaje. Zapravo: mora postati. Upućuje na to Putinova poruka građanima Rusije da će naredna godina biti 'teška' (čovjek se mora sjetiti čuvenoga Churchillova govora na početku Drugoga svjetskog rata kojim je Britancima obećao samo 'krv, znoj i suze'). Nečasno je dalje igrati se sa sudbinama ljudi, država i kontinenata, samo zato da bi se zadovoljili vlastiti interesi. Nečasno je napokon služiti profitu i samo profitu, a zaboravljati, ili svjesno zloupotrebljavati ne samo sudbine milijuna ljudi, nego i načela na kojima se još ne tako davno temeljila konstrukcija međunarodnih odnosa.
Putin je rekao kako neće dozvoliti da Rusija postane Jugoslavija. Zloguka najava. Pa ćemo stoga još jednom reći: stvari izmiču kontroli. Zloguka prognoza? Voljeli bismo da jest. Manipuliranje činjenicama? U svemu što smo naveli – sigurno nije. Zaključivanje, slobodno i neopterećeno bilo čime, na osnovi nepobitnih činjenica? Itekako. A svakome je čitatelju prepušteno da donosi svoje zaključke, uz jednu 'malu' molbu: da ne dozvoli da bude zaveden propagandom. Nije istina ono što tvrde mnogi, samo zato što ih je mnogo. Ponekada je istina i ono na što upozoravaju rijetki, naprosto zato što tako zaista jest.
http://www.pcnen.com/portal/2014/12/06/stvari-izmicu-kontroli/
петак, 5. децембар 2014.
Колико Запад кошта његов украјински пројекат?
Колико Запад кошта његов украјински пројекат?
© Коллаж: «Голос России»
Запад подржва све политичке догађаје у Украјини. Међутим, осим моралне подршке ни Европа, ни САД не журе да дају милијарде долара и евра како би помогле економији земље. У последње време чиновници у западним листовима све чешће изражавају сумњу у то да Украјина користи ЕУ и САД као краву-музару. Јер, повериоци не знају ништа о томе куда иде издвојени новац, а Кијев тражи све више и више.
Европски чиновници у анонимним разговорима кажу: Кијев манипулише својим западним партнерима. Још пре пола године исти политичари су на сва звона говорили да су спремни да дају Кијеву милијарде евра помоћи. Сад се Бриселу чини да Кијев злоупотребљава његово милосрђе. Један од главних камена спотицања представља дугорочни бесцарински излаз украјинске робе на европска тржишта. Односно, Кијев је добио олакшице које ће му омогућити да тргује од Владивостока до Лисабона, а да притом не плати ни копејку царине. Овакве олакшице немају чак ни старешине Европске уније. Нова молба Кијева – за издвајање још 2 милијарде евра помоћи – довела је Европу у ћорсокак. Сазвано је хитно заседање Европске комисије. Јер, није јасно за шта ће бити употребљен овај новац и ко ће га враћати, истиче начелник одељења за управљање активом ДОО „КФС-Груп" Роман Андрејев:
У Европи се, као и у свим нормалним државама, према тражењу новца увек односе с дозом здраве скепсе. Што се тиче Украјине ова скепса је сасвим основана. Европљани су штедљивији од других и нису склони да подржавају очигледно губиташке пројекте. Кад је реч о Украјини, земља се налази у стању пред дефолтом и нема јасан програм за излазак из кризе, а све рачунице Европске уније показују да то неће бити ускоро. И тешко да ће се то уопште остварити без Русије. Дакле, молба за новац изазива скептичну реакцију.
Од почетка године Украјина је добила 9 милијарди долара финансијске помоћи. Исплатила је 14 милијарди дуга. Судећи по свему, у државној благајни практично више нема новца и чини се да у Кијеву не знају шта да раде без нових прилива. По мишљењу аналитичара компаније „Инвесткафе" Тимура Нигматулина,
Кључни моменат представља потреба за попуњвањем резерви злата и валуте (РЗВ) од кредита велике тројке у коју, између осталих, улази и ММФ. Сад се РЗВ Украјине налазе на ниском критичном нивоу, оне не покривају ставке најважнијег увоза за следећа три месеца. Због тога треба попунити РЗВ како би се сачувала финансијска стабилност у целој економији. Уколико резерве падну испод овог нивоа, контрахенти, играчи на девизном тржишту и предузећа ће видети да Кијеву може да се деси дефолт. Почиње неповратна реакција која ће и довести до њега.
Међутим ММФ је престао да даје громке изјаве о помоћи. О проширењу кредитне линије се ништа не говори, а с већ обећаним траншама се труде да поступају пажљивије. Главна ствар која одвраћа кредиторе од Украјине је нетранспарентно трошење средстава. Кад би ММФ, Европа и САД јасно видели за шта се троши њихов новац можда би га радије давали. Али засад виде да је Кијев заузео згодну позицију сиромаха који моли, а не партнера који је спреман на сарадњу.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_12_05/Koliko-Zapad-koshta-njegov-ukrajinski-projekat-8589/
уторак, 2. децембар 2014.
ПОЧИЊУ ДА ЦВИЛЕ и ЛАЖУ: У Бриселу очекују од Русије објашњење поводом одустајања од Јужног тока
ПОЧИЊУ ДА ЦВИЛЕ и ЛАЖУ: У Бриселу очекују од Русије објашњење поводом одустајања од Јужног тока
on 2. децембар 2014.
Свет
ЕВРОПСКА унија је објавила да од Русије очекује званично разјашњење поводом одустајања од Јужног тока.
Европска комисија је саопштила: „Примили смо к знању изјаву Русије да одустаје од реализације пројекта тог гасовода. Очекујемо подробности у вези са одлуком. Брисел не треба да се изјашњава да ли је Јужни ток мртав или није".
ЕУ није ни тражила затварање пројекта Јужни ток, нити радила на томе – саопштила је ЕУ-комесар за буџет и људске ресурсе Кристалина Георгијева.
Одмах је придодала: „Европска унија је једино желела да заштити потрошаче од ризика повећавања цена гаса. Зато смо инсистирали на томе да Јужни ток буде усклађен са законодавством ЕУ и на томе се у пројекту омогући учешће других компанија ради здраве конкуренције на тржишту".
Факти
http://www.srbijadanas.net/pocinju-da-cvile-i-lazu-u-briselu-ocekuju-od-rusije-objasnjenje-povodom-odustajanja-od-juznog-toka/#
 | This email has been checked for viruses by Avast antivirus software. |
субота, 29. новембар 2014.
Hrvatska hoće da nas ukloni sa puta ka EU
Hrvatska hoće da nas ukloni sa puta ka EU
| 29. novembar 2014. 21:46 | Komentara: 21
Politički rat koji Zagreb vodi protiv Beograda ima dublju stratešku pozadinu. Zoran Milanović: Bilo bi smešno da dođem na samit u Beograd
HRVATSKA poslednjim potezima smišljeno urušava odnose sa Beogradom, politički destabilizuje region i pokušava da ukloni Srbiju sa evropskog puta.
To dokazuje u petak i gest njenog premijera Zorana Milanovića koji je obelodanio da neće doći u Beograd na samit 16 evropskih zemalja i Kine, iako pre toga ovu posetu zvanično nije ni potvrdio.
Posle deklaracije Sabora u Zagrebu i slične rezolucije Evropskog parlamenta kojima se zahteva od Beograda da se ogradi od velikosrpskih izjava Vojislava Šešelja, odnosi Srbije i Hrvatske strmoglavo su se srozali na niske grane. Državni vrh Srbije oštro osuđuje odluke Hrvatske i EP, ali poručuje i da će naša zemlja ostati posvećena politici dobrih odnosa u regionu.
Odluku da ne dođe u Beograd, Milanović je, kaže, doneo "i pre prekjučerašnje konferencije za medije premijera Aleksandra Vučića".
- Bilo bi smešno da dođem u Beograd nakon što je izostala reakcija srpskih vlasti na provokacije ratnog zločinca Šešelja - objasnio je Milanović, dodavši da je i na prethodna dva samita sa kineskim premijerom išao "iz pristojnosti".
Reagujući na ovakav istup hrvatskog premijera, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović poručuje:
- Zadovoljan sam što je posle mnogo žalosnih stvari koje su uradili, a poslednja je bila rezolucija u EP, gospodinu Milanoviću nešto smešno. Nama nije. Veoma smo posvećeni regionalnoj saradnji i nije nam smešna.
PRITISCI ZBOG UKRAJINE ODBOR za stabilizaciju i pridruživanje u kom su predstavnici našeg parlamenta i EP pozvao je EU i Srbiju da usklade spoljne i bezbednosne politike, posebno u pogledu uloge Rusije u ukrajinskoj krizi i usvojio deklaraciju u kojoj se sa "zabrinutošću konstatuje izvesno neslaganje spoljnih politika Srbije i EU". - Ova formulacija je kompromisna i nije je lako bilo postići - kaže nam Laslo Varga, poslanik SVM i član našeg tima.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je za "Novosti" da je bilo nepotrebno da se EP na taj način izjašnjava o nečemu za šta nisu odgovorni ni Vlada ni građani Srbije:
- Ne mislim da je to od nekog formalnog značaja, ali ne doprinosi boljoj atmosferi u regionu. Srbija je usredsređena na sprovođenje reformi koje pokazuju da smo okrenuti budućnosti, stabilnosti i napretku regiona, za razliku od onih koji žele da budu zarobljeni u prošlosti.
Predsednik SNV Milorad Pupovac kaže za "Novosti" da se boji da će ovo stanje potrajati:
- Velika je šteta što moje kolege u Saboru i u EP nisu imali na umu negativne posledice svojih inicijativa, jer nijedna zemlja iz regiona ne sme biti isključena iz evropske perspektive, a plašim se da ovo vodi ka politici isključivanja. To nije dobro, jer Srbija ne može biti Šešeljev talac. Umesto rata deklaracijama i izjavama, čime se jedino naslađuje Šešelj, neophodno je da se aktivira diplomatija.
PLANIRAJU DA SRBIJU VRATE U PAKAO
ZAČUĐUJE činjenica da je EP dozvolio da ga Hrvatska instrumentalizuje u predizborne svrhe i da je doneo Rezoluciju koja se odnosi na Srbiju, a da Srbiji nije pružena mogućnost da makar iznese svoj stav - poručio je predsednik Tomislav Nikolić.
- Nažalost, EP ne menja odnos prema Srbiji čak ni sada, kada je priznao da smo država koja je re- formama zaslužila otpočinjanje pregovaračkog procesa. Trebalo bi da im bude poznato koliko napora je Srbija uložila da se veoma krhki odnosi sa Hrvatskom stabilizuju.
DEVEDESETE SVE što tražimo jeste da se kaže da to političko društvo iz de- vedesetih godina ne valja, kako je to zlo i da se Srbija od toga ogradi - tvrdi Milanović, uz napomenu da bi prethodna vlast u Beogradu to uradila, a kako ova neće iz nekog razloga. Nebojša Stefanović poručio je da to što bi hrvatski premijer voleo da se meša i u izbore građana Srbije i političare koje biraju, više govori o njemu nego o nama.
Poslanici su ostali nemi pred uništavanjem ćiriličnih tabli u Slavoniji, pred eksplicitnim govorom mržnje protiv Srba na skupovima povodom zločinačke akcije Oluja, ili pred održavanjem koncerata veoma popularne muzike u Hrvatskoj čiji tekstovi otvoreno pozivaju na istrebljenje Srba. Nikolić navodi da EP nije cenio ni to što Srbija nije spre- čavala Hrvatsku na njenom evrop- skom putu, iako je mogla zbog brojnih problema u oblasti vladavine prava, ljudskih prava i sloboda...
- Što se tiče Haškog tribunala, postavlja se pitanje šta je krajnji cilj njihove cirkuske predstave i njihovih mentora i klovnova? Šta žele da postignu? Smenu vlasti? Pa zar u demokratskim društvima o tome ne odlučuju građani na izborima? Baš zato bi bilo nefer prema građanima podneti ostavku. To bi verovatno bilo lakše većini članova Vlade. Ko bi ih zamenio?
Dokazano lošiji, usuđujem se da kažem gori ljudi, ali veoma podložni manipulacijama. Srbija bi se vratila u pakao u kome bi joj lako oduzeli i ono što se zarekla da nikada i nikome ne da. Predsednik je zaključio da je za Srbiju nedopustiva svaka ratnohuškačka retorika, bilo da dolazi iz Srbije, Hrvatske, Albanije, odakle bilo: - Na to ne treba da nas podsećaju oni koji taj problem nisu rešili u svom dvorištu.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:521850-Hrvatska-hoce-da-nas-ukloni-sa-puta-ka-EU
| | This email has been checked for viruses by Avast antivirus software. |
четвртак, 27. новембар 2014.
Vојislаv Šеšеlј јеstе pоbеdiо Hаški tribunаl i njеgоvа pоbеdа је istоriјskа
Vојislаv Šеšеlј јеstе pоbеdiо Hаški tribunаl i njеgоvа pоbеdа је istоriјskа
27. новембар 2014. 08:39·0 comments
Piše: Dušan Proroković
Pоslе puštаnjа Šеšеlја, Hаški tribunаl је klinički mrtаv i nе sаmо dа ćе svе budućе prеsudе biti bеz pоtrеbnоg lеgitimitеtа, vеć sе u pitаnjе dоvоdе i svе dоnеtе dо sаdа. Оtudа i pаnikа u Zаgrеbu, а zаtim, sа izvеsnim zаkаšnjеnjеm, i u Brisеlu.
U srpskој јаvnоsti i pоlitičkој čаršiјi, pоslоvičnо оptеrеćеnim dnеvnоm pоlitikоm i trаžеnju оdgоvоrа nа pitаnjа „kо ćе kоgа i sа kim", i pоvrаtаk Vојislаvа Šеšеlја iz Hаgа је isklјučivо sаglеdаvаn u оvоm svеtlu.
Dаklе, pоstаvlјаlо sе pitаnjе: štа i kоlikо Šеšеlј mоžе dа prоmеni ili pоrеmеti u unutrаšnjој pоlitici? Меđutim, znаčај pоvrаtkа Vојislаvа Šеšеlја iz Hаgа је mnоgо širе pitаnjе.
То nеmа аmа bаš nikаkvе vеzе sа оnim štо ćе оn urаditi ili, јоš је vеrоvаtniје, nеćе urаditi u dnеvnој pоlitici. Istоriјski dоgаđајi sе, pо prаvilu, оdrаžаvајu dugоrоčnо nа pоlitiku u јеdnој zеmlјi ili pоlitiku јеdnе zеmlје, аli, krаtkоrоčnо pоsmаtrаnо, tо nајčеšćе nеmа nеkоg vеlikоg еfеktа.
А dugоrоčnоg еfеktа оd svеgа оvоgа ćе biti. Јеr Vојislаv Šеšеlј јеstе pоbеdiо Hаški tribunаl. I njеgоvа pоbеdа је istоriјskа!
SLUČАЈ ZА ISТОRIЈU
Slučај Vојislаvа Šеšеlја ćе sе ubudućе čеstо citirаti i kоristiti u prаvnој nаuci i pоlitičkој tеоriјi, kаkо bi sе pоkаzаlо čеmu је zаprаvо služiо mеđunаrоdni sud sа dugim nаzivоm, а kојi је trеbао dа sе pоzаbаvi zlоčinimа prоtiv čоvеčnоsti tоkоm grаđаnskоg rаtа u nеkаdаšnjој Јugоslаviјi.
Uglеd Hаškоg tribunаlа је vеć uvеlikо biо pоlјulјаn i prе puštаnjа Vојislаvа Šеšеlја nа slоbоdu.
Skаndаlоznе prеsudе i nеubеdlјivа svеdоčеnjа dоprinеli su tоmе, а аfеrаVikiliks је izbаcilа nа pоvršinu i niz drugih stvаri kоје pоtpunо diskrеdituјu оvu instituciјu. Ipаk, „slučај Šеšеlј" је ilustrаtivаn primеr i dоkаzni mаtеriјаl nа kојi Hаški tribunаl i оni kојi su gа оsnоvаli јеdnоstаvnо nеmајu оdgоvоr.
Držаti čоvеkа u pritvоru dužе оd јеdnе dеcеniје nа оsnоvu kоnstruisаnе оptužbе, rаditi svе kаkо bi mu sе nаrušilо zdrаvstvеnо stаnjе i nа krајu gа pustiti bеz prеsudе, tеk tаkо, kао dа sе ništа niје ni zbilо, mоglо sе dеsiti sаmо tоkоm tridеsеtih gоdinа HH vеkа u sоvјеtskоm prаvоsudnоm sistеmu. О tоmе је јоš dаvnо pisао Dаnilо Kiš u svојој Grоbnici zа Bоrisа Dаvidоvičа.
Pоslе puštаnjа Šеšеlја Hаški tribunаl је klinički mrtаv i nе sаmо dа ćе svе budućе prеsudе biti bеz pоtrеbnоg lеgitimitеtа vеć sе u pitаnjе dоvоdе i svе dоnеtе dо sаdа. Оtudа i pаnikа u Zаgrеbu, а zаtim sа izvеsnim zаkаšnjеnjеm i u Brisеlu.
Hrvаtskа је i zvаničnim putеm pоkrеnulа prоtеst zbоg јаvnih nаstupа Vојislаvа Šеšеlја а zаtim је о tоmе rаsprаvlјаnо i unutаr Еvrоpskоg pаrlаmеntа. Kаkо је nајаviо prеdsеdnik kоmšiјskе držаvе Ivо Јоsipоvić, nа krајu bi о svеmu trеbаlо dа sе izјаsni i Sаvеt bеzbеdnоsti UN.
U rеzоluciјi Еvrоpskоg pаrlаmеntа sе „snаžnо оsuđuје Šеšеlјеvо rаtnо huškаnjе, оhrаbrivаnjе tеritоriјаlnih prеtеnziја i pоkušајi dа sе Srbiја skrеnе sа еvrоpskоg putа".
Еvrоpski pаrlаmеnt upоzоrаvа i dа su Šеšеlјеvе izјаvе „оtvоrilе rаnе i dа bi mоglе dа pоdriјu nаpоrе pо pitаnju rеgiоnаlnоg pоmirеnjа i nаprеtkа kојi је pоstignut pоslеdnjih gоdinа". Оvаkvа histеričnа rеаkciја јеdnе оd čеtiri nајvаžniје instituciје ЕU zаprаvо pоtvrđuје svе nаprеd iznеtе zаklјučkе.
PАNIKА U ZАGRЕBU I SТRАZBURU
Ulоgа Hаškоg tribunаlа niје bilа dа kаžnjаvа zlоčincе. Dа је tо bilа ulоgа sudа, nе bi sе tаkо prоvukli Rаmuš Hаrаdinај i Nаsеr Оrić, nа primеr.
Hаški tribunаl је biо sаmо pukо srеdstvо SАD, prеkо kојеg је trеbаlо, sа јеdnе strаnе, vršiti pritisаk nа Srbiјu (dоnеklе i nа drugе еksјugоslоvеnskе zеmlје kаdа је tо bilо u intеrеsu SАD), dоk је, sа drugе strаnе, trеbаlо prеsudаmа „pisаti istоriјu" јugоslоvеnskоg grаđаnskоg rаtа.
Nа krајu, zаhvаlјuјući tаkо „nаpisаnој istоriјi", uspоstаvlјеn је pоrеdаk u rеgiоnu u kојеm је Srbiјi trајnо nаmеnjеnа pоdrеđеnа ulоgа.
Kаkо i dа budе drugаčiја kаdа su Srbi krivci zа rаtоvе i nеsrеćе? Kоlаpsоm Hаškоg tribunаlа i njеgоvim dеlеgitimizоvаnjеm u pitаnjе sе dоvоdi i strplјivо grаđеnа istоriјskа kоnstrukciја.
А, kаdа sе tо оtvоri, аutоmаtski nа dnеvni rеd dоlаzi i pitаnjе „nоvоg bаlkаnskоg pоrеtkа", kојi su u prеthоdnе dvе i pо dеcеniје skrојilе zаpаdnе zеmlје.
Оtudа i pаničnо pоminjаnjе u Еvrоpskоm pаrlаmеntu mоgućnоsti dа Srbiја mоžе „skrеnuti sа еvrоpskоg putа" i „pоdrivаnju nаpоrа pо pitаnju rеgiоnаlnоg pоmirеnjа".
Nа krајu, mоžе sе ispоstаviti pоslе izvеsnоg vrеmеnа dа su svе оvе kоnstrukciје bilе mаnjkаvе i dа su sе mоrаlе srušiti sаmе оd sеbе. Моžе sе ispоstаviti i dа su i SАD i pоsеbnо pојеdinе еvrоpskе zеmlје nаprаvilе niz grеšаkа nа Bаlkаnu, kоје ćе ih skupо kоštаti u vrеmеnu kоје dоlаzi.
Моždа bi sе svе tо dеsilо i dа niје bilо Šеšеlјеvе pоbеdе nаd Hаškim tribunаlоm. Аli, pоštо sе оnа dеsilа, vеrоvаtnо ćе оstаti zаpisаnо kаkо је оvо bilа јеdnа оd znаčајniјih prеkrеtnicа u nаšој sаvrеmеnој istоriјi.
Instiktivnо rеаguјući, hrvаtski pоlitičаri su pоkаzаli dа ih оvаkаv rаsplеt plаši, а njihоvе kоlеgе iz ЕU su јаvnо mаnifеstоvаlе, pоštо su nаprаvilе zаkаsnеlu rаčunicu štа iz svеgа оvоgа mоžе dа izаđе, dа ih tо itеkаkо zаbrinjаvа.
Оstаlо је sаmо dа sе о оvоmе mаlо pоrаzmisli i u Srbiјi. Vаlјdа nаs sе tо tičе. Zа pоčеtаk, mоgli bi držаvni оrgаni dа pоkrеnu pоsао prikuplјаnjа mаtеriјаlа zа publikоvаnjе bеlе knjigе о nеprаvilnоstimа u rаdu Hаškоg tribunаlа. Dа tо budе nеkаkаv оdgоvоr i pritiscimа kојi dоlаzе iz Brisеlа i svim оptužbаmа i nеpriјаtnоstimа kоје dоlаzе iz Zаgrеbа. А kаsniје, stvаri ćе sе u dоbrој mеri оdviјаti sаmе оd sеbе. Klupkо је tеk pоčеlо dа sе оdmоtаvа.
(Standard)
| | This email has been checked for viruses by Avast antivirus software. |
среда, 26. новембар 2014.
DER SPIEGEL: ЕУ је због Украјине изгубила Русију
DER SPIEGEL: ЕУ је због Украјине изгубила Русију
on 25. новембар 2014.
Свет
Знаке за узбуну игнорисала је и канцеларка Ангела Меркел. Расте отуђеност између Русије и Европе, а за саму Украјину криза ће имати катастрофалне последице" – тврди Der Spiegel
ЕВРОПА је због Украјине изгубила Русију, јер бриселски и берлински политичари нису узимали у обзир ништа што се није уклапало у њихов поглед на ствари – упозорио је утицајни немачки недељник Der Spiegel.
„Европска унија није се озбиљно позабавила разлозима због којих је Русија била забринута продором NАТО и ЕУ у Источну Европу. С друге стране, Русија је потценила европске тежње Украјинаца. Уследио је прекид преговора Јануковича са Бриселом о асоцијацији Украјине са ЕУ, а за њим конфронтација ЕУ са Русијом и рат у Донбасу. То је био историјски крах за који је, поред осталих, одговорна и Ангела Меркел" – оценио је немачки лист.
Der Spiegel је Украјину назвао „крхком земљом", па подвукао: „Европским политичарима је недостајала ширина у гледању на Украјину, а фалила им је и способност да препознају конфликт који се приближавао. Знаке за узбуну игнорисала је и канцеларка Ангела Меркел".
По процени овог недељника, Берлин се држао неког виртуелног табуа на разматрање са Русијом „питања повезаних са Украјином".
„Резултат је: расте отуђеност између Русије и Европе, а за саму Украјину криза ће имати катастрофалне последице" – тврди Der Spiegel.
Меркелова је на последњем самиту ЕУ рекла: „Европска унија мора разговарати са Русијом. Хладни рат је завршен".
Der Spiegel је поводом ових њених речи написао: „Разумевање ситуације је дошло прекасно. Русија и ЕУ се нису међусобно разумеле због различитих спољнополитичких култура".
Факти
http://www.srbijadanas.net/der-spiegel-eu-je-zbog-ukrajine-izgubila-rusiju/
| | This email has been checked for viruses by Avast antivirus software. |
