Ovo je istina

Ovo je istina

Ratko Dmitrović | 06. februar 2015. 21:30 | Komentara: 30

Pune 23 godine prostorima Balkana i Evrope kruži jedna gusta, krvava laž

Pune 23 godine prostorima Balkana i Evrope kruži jedna gusta, krvava laž. Neko vreme stanovala je u arhivama Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu, a nakon presude po tužbi Hrvatske i kontratužbi Srbije evo je ponovo ovde: u Zagrebu, gde je rođena, i u Beogradu gde se gnezdi po potrebi i gde niko od srpskih zvaničnika (iz još uvek neutvrđenih razloga) već 15 godina ne sme ni u oči da je pogleda, kamoli da ospori njeno postojanje. To je laž o ratu devedesetih, o rastakanju Titove Jugoslavije, a glasi: Jugoslaviju je razbila Srbija, predvođena Miloševićem, tako što je izvršila agresiju na Hrvatsku.

Ništa u ovoj rečenici nije tačno, nijedna reč, slovo, zapeta. Ovo je najveća od svih velikih laži iz devedesetih godina, iz te laži izrasle su sve druge. Sve optužbe na račun Srba, sve antisrpske kampanje krenule su iz te laži. A kako je zaista bilo?

Počelo je 30. maja 1990. godine, dolaskom na vlast u Hrvatskoj istih onih ljudi koji su osamostaljenje Hrvatske hteli 1971. godine. Ovo je važan podatak zbog eventualnog "kontraargumenta" kroz spominjanje Miloševića i Gazimestana. Nova vlast odmah pokreće masovne smene i otpuštanje Srba s posla. Kao i Pavelić 1941, tako je i Tuđman 1990. godine tražio da Srbi u Hrvatskoj potpišu dokument o lojalnosti hrvatskoj državi.

Dozvoljen je slobodan povratak preživelih ustaša u Hrvatsku. Među njima i visokom službeniku Ministarstva odbrane NDH, Vinku Nikoliću. Vratio se i Ivo Rojnica, ustaški stožernik za grad Dubrovnik, kojeg je Tuđman odlikovao i imenovao za konzula u Argentini. Zabranjena je upotreba ćirilice, izvršeno nasilje nad jezikom u koji su uvedeni termini važeći za vreme ustaške Nezavisne Države Hrvatske: bojna, satnija, stožer, satnik, bojovnik, postrojba, novačenje, zdrug... a službena valuta postaje kuna, kao i za vreme NDH.

U decembru 1990. godine usvojen je novi Ustav Hrvatske iz kojeg su Srbi nasilno izbačeni a bili su konstitutivni narod. U isto vreme traje akcija razoružavanja opština sa srpskom većinom, što je za posledicu imalo tzv. balvan revoluciju. Marta 1991. Hrvatska oružano napada Srbe u Pakracu i na Plitvicama. S proleća 1991. godine počinju likvidacije Srba po većim i manjim gradovima, uključujući Vukovar. Samo u Sisku zverski je likvidirano više od 500 Srba. Napadi hrvatske paravojske na kasarne JNA krenuli su krajem leta te godine. U Bjelovaru pukovnik Rajko Kovačević predaje kasarnu Hrvatima koji ga, sa još trojicom oficira, streljaju na licu mesta. Nigde u Hrvatskoj nije registrovano da su Srbi ili JNA prvi napali, prvi započeli oružani sukob.

Prvi ministar policije u Tuđmanovoj Hrvatskoj, Josip Boljkovac, napisao je pokajničku knjigu "Istina mora van", u kojoj konstatuje: "Nije Jugoslavija napala Hrvatsku, već je Hrvatska napala Jugoslaviju."

Nijedan od navedenih podataka nije moguće osporiti. Tako stvari stoje. Ovo je istina o ratu u Hrvatskoj.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:532738-Ovo-je-istina

Народ Србије одлучује у Србији колико лавеж паса утиче на звезде репатице

• 13:12 03.02.2015.
• 5 коментара
• Штампај

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ ОБЕЛЕЖИО 15 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

(из уводног излагања председника Форума Живадина ЈОВАНОВИЋА)

• Ушли смо у 15. годину неговања „културе" немоћи, инфериорности и зависности од Запада: од његових донација, претприступних, приступних фондова, од купаца наших фирми, инвестирања, доинвестирања, стратешких партнера, дугорочних и једнократних...
• Оптужују Србију за великодржавље, а иза тога, у пракси, подржавају неколико великодржавних планова на рачун територије Србије!
• Клањамо се и свим суседима и онима мало даље - и када нас пљују, вређају, туже, клеветају, када нам пред носом изражавају територијалне претензије, и када масовно крше основна људска права Срба, или представника СПЦ, када нам прете... Тобоже, ћутање на увреде није знак слабости већ наше снаге, чувамо се провокација! А „ситница", претњи и претензија сваког дана све више и више!
• Србија је сада председавајући ОЕБС-а. Лепо. Видимо себе и нудимо се да посредујемо у решавању сукоба у Украјини. Потребно је. Али, како да баш у исто време, на самом почетку председавања одлучисмо да молимо Италију да нам посредује у односима са Албанијом?
• Све партије су упрегнуте у иста кола мултинационалног корпорцијског капитала. Странке левице, центра и деснице се разликују само по реторици и то само у време избора   

        ФОРУМ сматра да је Косово и Метохија - интегрални, неотуђиви део државе Србије. Трајно и стабилно решење не може се постићи без поштовања резолуције СБ УН 1244 и Устава Србије.

        Бриселски преговори се воде без правне основе, без ичије подршке, по диктату САД и NATO. Сва искуства током протекле две деценије, недвосмислено показују да је њихов интерес слабљење Србије.

        Оптужују Србију за великодржавље, а иза тога, у пракси, подржавају неколико великодржавних планова на рачун територије Србије! Разуме се, реторика је другачија, али погледајмо шта се дешава у региону.

        Србија је од почетка изложена отвореном диктату, кршењу сопственог Устава и понижавању. Тзв. Бриселски споразум је диктат супротан Уставу Србије и резолуцији СБ УН 1244.

        Неопходно је застати, сумирати стечена сазнања и искуства.

        Потребно је донети нове одлуке и покренути иницијативе о суштини - о статусу. Онако како  је дефинисан у резолуцији СБ 1244 и Уставу Србије, а не у Плану Ахтисарија.

        Интерес и циљ САД и NATO јесте да Србија и призна независност Косова и Метохије, да све препусти Приштини, њеној врхушки и њеном систему.

        О чему говори то што Берлин, Вашингтон и Лондон намећу поглавље 35 као прво, и то са суспензивним дејством?

        О заинтересованости за реформе, демократију и напредак Србије?

        Испоручити јужну покрајину одмах, без резерви и остатка, за обећање чланства у магловитој будућности!

        Форум сматра да нико нема права да обмањује јавност, да тргује Косовом и Метохијом и правима Срба (на повратак, безбедност, самоопредељење).

        Отварање поглавља одлаже се, засад, за годину дана, али, гле чуда, са државног врха изјава - чланство се помера за неколико година унапред, за 2019!

        Клањамо се и свим суседима и онима мало даље - и када нас пљују, вређају, туже, клеветају, када нам пред носом изражавају територијалне претензије, и када масовно крше основна људска права Срба, или представника СПЦ, када нам прете... Нећемо реаговати на сваку ситницу! - чује се повремено из власти.

        Тобоже, ћутање на увреде није знак слабости већ наше снаге, чувамо се провокација! А „ситница", претњи и претензија сваког дана све више и више!

        Наши суседи, свеједно, да ли су већ унутар ЕУ или „на европском путу", изгледа, не примећују нашу снагу, дан за даном, испостављају нове захтеве, претње и увреде. Све дајемо за комплименте да смо важни, незаобилазни, конструктивни,
предвидиви, одговорни - проевропски.

        Србија је сада председавајући ОЕБС-а. Лепо. Видимо себе и нудимо се да посредујемо у решавању сукоба у Украјини. Потребно је. Али, како да баш у исто време, на самом почетку председавања одлучисмо да молимо Италију да нам посредује у односима са Албанијом?

        На унутрашњем плану Форум се залаже против растућег јаза између све веће масе сиромашних и узаног круга енормно богатих, за праведнију расподелу терета социјално-економске кризе. Данас терет кризе сносе сиромашни, а не богати.

        Ушли смо у 15. годину неговања „културе" немоћи, инфериорности и зависности од Запада: од његових донација, претприступних, приступних фондова, од купаца наших фирми, инвестирања, доинвестирања, стратешких партнера, дугорочних и једнократних...

        Знамо обећања, знамо шта смо добили, не причамо, али се надам да знамо и шта су нам узели, колико су однели.

        Помињу се десетине милијарди евра које су из порушене и очерупане Србије исисале само стране банке којима смо великодушно препустили национално финансијско тржиште.

        Форум подржава позив Владе да Срби на Косову и Метохији не продају своја имања, да остану у својим завичајима. Истовремено, позива Владу да се не продају имања Србије као што су „Телеком", ЕПС, ПКБ, пољопривредно земљиште, воде и рудници, да би млади остали у Србији, да били своји на своме.

        Немојмо се хвалити да смо нешто добро продали, почнимо да се хвалимо да смо нешто добро купили!

        Сукцесивне продаје Телекома, ЕПС-а, налазишта вредних минералних богатстава, пољопривредног земљишта, хидро-потенцијала и других  богатстава, само би докрајчиле остатке независности и суверенитета Србије као државе стављајући је, посредством ММФ, под тоталну контролу страних мултинационалних корпорација и центара моћи.

        Да ли то, заиста, желимо?

        Драстично смањивање пензија није начин за крпљење рупа у државном буџету.

        Такав пропис је противуставно посезање у стечена права стотина хиљада људи који су своје пензије зарадили, а не добили као милостињу власти. Рече лаконски Министар финансија: „То је једнократна жртва у интересу бољег живота"!

        Не паде му на памет да ће та „једнократна жртва" многим пензионерима убрзати пут ка „бољем", али загробном животу!

        Подржавамо захтев да се укине смањивање пензија. Надамо се да Уставни суд неће и закон о противуставном смањивању пензије прогласити за политички, неправни акт. 

        Форум сматра да Србија треба трајно да се придржава принципа неутралности и да тај принцип унесе у свој Устав.

        Србији као малој, мирољубивој земљи није место у NATO као освајачком војном савезу.

        Заоштравање међународних односа повећава вредност неутралности. Зато Србија треба да задржи неутралност и подигне је на ниво уставног принципа.

        Време је за опраштање од система неолибералне економије. Потребан је систем у чијем ће центру, уместо његове светости ПРОФИТА, бити ЧОВЕК, његове животне, социјалне, културне и духовне потребе.

        Систем тзв. вишепартијске парламентарне демократије какав је данас претворен је у непребродиву препреку истинској демократији поставши покриће владавине узаних група, некад чак појединаца, иза сцене.

        Све партије су упрегнуте у иста кола мултинационалног корпорцијског капитала. Странке левице, центра и деснице се разликују само по реторици и то само у време избора.

        Парламент је постао позориште, медиј за пропаганду. Нема потеза власти за који она неће тврдити да је на изборима поверење добила управо за то што чини, без обзира што су
такве тврдње, најчешће, напад на здраву памет.

        Парламенти су се изродили у преводилачке службе, фотокопирнице,  и дистрибутере текстова чији су састављачи експерти центара моћи, често хиљадама километара удаљени од градова као што је, на пример, Београд.

        Народ, грађани на одлучивање о животним питањима имају утицаја таман толико, колико лавеж паса на звезде репатице...

        Београдски Форум подржава целовито и доследно спровођење Дејтона, одлучно је против његове ревизије и планова за унитаризацију чији је циљ поништавање принципа равноправности три конститутивна народа и два ентитета и принципа консенсуса. То би представљало ликвидацију саме основе мира и враћање стања на период пре почетка грађанског рата.  Србија, као гарант Споразума има дужност да подржи очување поменутих принципа, уставних надлежности Републике Српске и не сме да подлегне притисцима да прихвати ревизију Дејтона на штету
РС.

        Форум ће наставити да подржава подизање Српског меморијала жртвама геноцида у 20. веку и активно ће учестовати у раду Иницијативног одбора.

        Форум покреће иницијативу за оснивање Савета Срба у региону чији је задатак био анализирање заједничких проблема Срба који живе у различитим државама региона, скретање пажње на њихову обесправљеност и деловање према матичној држави, државама у којима живе и на међународним форумима у прилог поштовања европских стандарда заштите индивидуалних и колективних права.

        У концепт спољне политике потребно је уградити: 1. Историјска искуства; 2. Визију, уз препознавање тренда променама система и односа у свету; и 3.  Геополитички положај земље.

        Ови елементи нису уважени у практичном вођењу
спољне политике.

        Уравнотеженост спољне политике не постиже се декларацијама, већ усмеравањем економских, политичких, безбедносних интереса у складу са дугорочном националном и државном стратегијом. Наше елите, укључујући значајне делове интелектуалне и научне, отворено се додворавају Брислу,
Берлину, Лондону и Вашингтону да би добијале мрвице помоћи, уместо да креативно користе изузетну вредност гео-политичког положаја земље.

        Историјска искуства стављају под тепих јер су, по оцени омађијаних елита,  сметња на „једином путу". Отуда сваки час чујемо од наших вођа да се нећемо укопавати у прошлост, у историју, да морамо мењати заосталу свет како бисмо
одлучно ишли у будућност.

        Реципроцитет у односима са суседима (и свима другима) треба поштовати као свето правило. Једностране концесије и инфериорност Србија скупо плаћа.

        Неутралност уградити у Устав. Није питање у томе да ли би други поштовали неутралност Србије. Основно је да Србија сама себе испоштује а онда ће је и други поштовати.

        С обзиром на укупни развој у Европи и свету, на све озбиљнију кризу у самој Европској унији, на заоштравање у односима Запад - Исток, једностраност у спољној политици могла би се, већ на средњи рок, показати као кобна за Србију.

        Да ли је ико направио анализу стања и трендова унутар ЕУ, где ће се ЕУ наћи 2020. године? Зар нас на то не обавезује развој у Грчкој, Шпанији, Великој Британији, Француској,  Белгији, Немачкој, криза у Украјини?!

        Проблем је кад се мало зна, другачији, али такође проблем,  кад се превише  зна, а највећи кад се чини да се све зна.

        Дипломатију треба организовати као професионалну службу. Велика је штета за државу што се дипломатија често третира као синекура за страначке ласкавце, неспособне рођаке, пријатеље...

        Неопходно је да Влада што пре утврди  прецизне захтеве које морају испунити кандидати за амбасадоре и генералне конзуле (шефове ДКП). Испуњеност услова треба да цени Скупштински одбор за спољне послове... 

http://fakti.org/srpski-duh/narod-srbije-odlucuje-u-srbiji-koliko-lavez-pasa-utice-na-zvezde-repatice

Koga briga za srpske žrtve

Koga briga za srpske žrtve

Objavljeno u: Region, Vijesti

27 Januar, 2015 Utorak u 11:45

Ustavni sud Republike Hrvatske odlukom od 12. januara 2015. ukinuo je presudu Vrhovnog suda Republike Hrvatske od 2. juna 2010. u predmetu „Glavaš i dr." te predmet vratio tom sudu na ponovni postupak. Ova odluka je u celom regionu izazvala veoma veliku medijsku pažnju, skoro kao i hapšenje Branimira Glavaša u oktobru 2005., ikone „hrvatskog svetog domovinskog rata", dugogodišnjeg ratnog i poratnog gospodara života i smrti u istočnoj Slavoniji, osnivača HDZ, generala i Tuđmanovog bliskog saradnika.

 

Tim više što je uhapšen i suđen u vreme dok je ta stranka bila na vlasti i što je pobegao iz države koju je tako zdušno gradio na krvi nedužnih srpskih civila. Tako se na Glavašu potvrdila ona poznata fraza da je revolucija „krmača koja jede svoj okot".
Samo dan pre objave ove odluke, održani su predsednički izbori u Hrvatskoj, što joj je dalo i jednu intrigantnu notu. Bilo je izvesno da je odluka od 186 stranica već ranije napisana i da se čekalo sa njenom objavom kako ne bi uticala na izbore.
Međutim, ona je, po mom mišljenju, itekako uticala na njih. Naime, da je objavljena pre izbora uveren sam da bi Kolinda izgubila izbore upravo zbog toga što je stranka čiji je bila kanditat hapsila i osudila Glavaša, što joj je veliki minus kod njegovih pristalica i van Hrvatske, kojih nije malo.
Krivični postupak koji je prethodio ovom ustavnosudskom postupku vođen je protiv Glavaša i još pet zločinaca (Gorana Getoš Magdić, Ivica Krnjak, Dino Kontić, Tihomir Valentić i Zdravko Dragić) zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. Reč je o dva događaja, koji uključuju nezakonita pritvaranja, mučenja i ubistva civila, pretežno srpske nacionalnosti, od sredine jula do kraja decembra 1991. u Osijeku.
Prva grupa događaja, kolokvijalnog naziva „Garaža", koji potiče od mesta stradavanja Čedomira Vučkovića (nateran da popije kiselinu iz akumulatora) i preživelog Nikole Vasića, obuhvata zbivanja u julu i avgustu 1991.
Druga grupa događaja, kolokvijalnog naziva „Selotejp", nazvan po tome što su žrtvama (Branko Lovrić, Milutin Kutlić, Svetislav Vukajlović, Bogdan Počuča, Alija Šabanović, NN ženska osoba i preživeli Radoslav Ratković) usta i ruke, pre nego što si upucani i gurnuti u reku Dravu, bile oblepljene ljepljivom trakom smeđe boje, obuhvata zbivanja u novembru i decembru 1991.
Svi pomenuti zločinci, ujedno i podnosioci ustavnih tužbi, optuženi su za počinjenje krivičnih dela u vezi s tim događajima, pri čemu je Glavaš jedini među njima optužen i osuđen na osam godina zatvora za obe grupe događaja i samo po komandnoj odgovornosti, a ostali za drugu grupu događaja kao neposredni počinioci i osuđeni na kazne zatvora od tri i po do sedam godina zatvora.
Po ukidnoj odluci US, VS je dužan obrazložiti svoje stavove o primjeni Dopunskog protokola II. uz Ženevske konvencije o zaštiti žrtava nemeđunarodnih oružanih sukoba i na događaje poslije 8. oktobra 1991. te o drugim pravnim pitanjima u vezi s karakterom oružanog sukoba na području RH prije i poslije tog datuma, kao i ocijeniti postoje li povrede nekoliko prava optuženih u smislu Konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.
Ova odluka je mnogo više politička nego pravna, što proizilazi iz njenog obrazloženja u kojem se, između ostalog, navodi: „U ovom se ustavnosudskom predmetu otvorilo više bitnih ustavnopravnih pitanja, među kojima i takva koja su se u praksi Ustavnog suda postavila prvi put, a koja su ocenjena presudnima za pravilno vrednovanje karaktera celokupnog ustavnog i državnopravnog temelja Republike Hrvatske."
S obzirom da je US ukinuo drugostepenu presudu, na snazi je ostala prvostepena nepravosnažna presuda Županijskog suda u Zagrebu, što znači da će VS, kao drugostepeni, ponovo odlučivati po žalbama stranaka na prvostepenu presudu, s tim da će sada morati uvažavati i naloge US. I Sud BiH, po čijoj presudi Glavaš i izdržava kaznu u toj državi, staviće (stavio je) van snage tu svoju raniju presudu, koja se i temeljila na pravosnažnoj, a sad ukinutoj presudi VS, što automatski povlači i puštanje na slobodu.
Nekoliko dana po objavljivanju odluke US, zagrebački županijski sud raspisao je poternicu za Glavašem, s obzirom na to da mu je kao prvostepeni sud izrekao kaznu od 10 godina i da je istražni zatvor obavezan za kaznu preko pet godina.
Pošto US uopšte nije ulazio u meritum krivnje optuženih, očekujem da će VS ponovo potvrditi činjenična utvrđenja prvostepenog suda po pitanju zločina nad srpskim civilima i ponovo ih osuditi uz eventualno smanjenje kazne iz prvostepene presude upravo Glavašu (ostali zločinci su odavno na slobodi), uzimajući mu kao novu olakšavajuću okolnost duži protek vremena od počinjenog dela.
Potpuno je izvesno da predmetna odluka ne ide u prilog pravdi za žrtve jer ih je sigurno uznemirila i onespokojila. Ali koga briga za srpske žrtve.
(Večernje novosti)

 

's invitation is awaiting your response

would like to connect on LinkedIn. How would you like to respond? Confirm you know You received an invitation to connect. LinkedIn will use your email address to make suggestions to our members in features like People You May Know. Unsubscribe If you need assistance or have questions, please contact LinkedIn Customer Service.

U Hrvatskoj buja fašizam

U Hrvatskoj buja fašizam

Objavljeno u: Region, Vijesti

25 Januar, 2015 Nedjelja u 10:53

Penzionisani profesor Univerziteta u Zagrebu Svetozar Livada tvrdi da fašizam u Hrvatskoj nikada nije poražen i da su Srbi u toj zemlji i sada, kao i za vrijeme Drugog svjetskog rata, građani drugog reda čiji se identitet zatire na svakom koraku.

 

"U EU se prećutno podržava antiduh civilizacije koja se iznova javlja u Hrvatskoj. Kada poslanik u Evropskom parlamntu Ruža Tomašić govori da u Hrvatskoj treba ukinuti nacionalne manjine, to ne izaziva nikakvo reagovanje iz Brisela", rekao je Livada.

On je za današnji "Pres RS" ocijenio da je pobjeda Kolinde Grabar-Kitarović, na izborima za predsjednika Hrvatske dokaz da u toj zemlji ponovo dolazi do buđenja najcrnje ideologije u istoriji čovječanstva.

Livada je istakao da hrvatski fašizam spada u najgore fašizme u istoriji i da je, zapravo, klerofašizam.

"Klerofašizam je posebno efiksan, jer je etnički princip satiranja drugog naroda unosan. Hrvati su oteli Srbima 60.000 stanova, a pripadnicima tog naroda koji žive na selu opljačkali su i uzeli kompletnu imovinu – kuće, zemlju, privredne objekte, stočni fond i to je planski urađeno", zaključio je Livada.

 

I'd like to add you to my professional network on LinkedIn

Miroslav Antić would like to stay in touch on LinkedIn. Miroslav Antić Nuclear Operator at Ontario Power Generation Ontario, Canada Hi mika123., I'd like to add you to my professional network on LinkedIn. - Miroslav Confirm that you know Miroslav You received an invitation to connect. LinkedIn will use your email address to make suggestions to our members in features like People You May Know. Unsubscribe This email was intended for mika123. srpski. Learn why we included this. If you need assistance or have questions, please contact LinkedIn Customer Service.

ЏОН ПИЛЏЕР..........ИСТОРИЈА ГЕНОЦИДА ЗА КОЈЕ ЈЕ ОДГОВОРАН ЗАПАД

ОД ПОЛА ПОТА ДО ИДИС: ИСТОРИЈА ГЕНОЦИДА ЗА КОЈЕ ЈЕ ОДГОВОРАН ЗАПАД

 

 

ЏОН ПИЛЏЕР

Проливена крв ће почети да се суши тек пошто „ми сами" препознамо ратне злочинце у сопственом окружењу

Преносећи наређења председника Ричарда Никсона у вези са „масовним" бомбардовањем Камбоџе 1969, Хенри Кисинџер је изговорио и ово: „Све што лети (нека се обруши) на све што мрда". И, док Барак Обама, пошто му је додељена Нобелова награда за мир, потпаљује свој седми рат против муслиманског света, данашња оркестрирана хистерија и лажи чине да се просто са носталгијом присећамо ове убиствено искрене Кисинџерове изјаве.

Будући да сам и сâм био сведок људских последица ваздухопловног дивљања – укључујући обезглављене жртве и деловима њихових тела искићено околно дрвеће и пољане – ни најмање ме не изненађује овакво поновљено непоштовање историјског памћења. Очигледан пример тога је успон на власт Пола Пота и његових Црвених Кмера, које је имало пуно великих сличности са успоном данашње Исламске државе у Ираку и Сирији (ИДИС). И они су такође били немилосрдни средњевековни крволоци, зачети као мала и сасвим безначајна секта. И они су, такође, били производ апокалипсе „made in America", само тог пута у Индокини.

Према казивању самог Пол Пота, његов покрет се састојао од „мање од 5.000 слабо наоружаних герилаца са неубедљивим стратегијом, тактиком, лојалношћу и вођством". А, кад су Никсонови и Кисинџерови Б52 бомбардери покренути као део „Операције мèни" (Operation Menu), тадашњи врхунски демон Запада није могао да поверује колика га је срећа одједном задесила.

Американци су у периоду од 1969. до 1973. на руралне делове Камбоџе сручили експлозива у количини еквивалентној за пет бомби бачених на Хирошиму. Читава села би сравнили са земљом, једно за другим, па би се потом вратили да новим бомбама заспу исте те рушевине и лешеве у њима затрпане. Кратери бомби би били поређани као ниска језивих перли уништења, па су многи и дан данас из ваздуха јасно видљиви. Ужас је био незамислив. Један бивши официр Црвених Кмера описао је како су „преживели били као замрзнути у ужасу који их је затекао, па би унаоколо изгубљени и без гласа лутали наредних неколико дана. Ужаснути и напола слуђени, били су спремни да поверују у било шта што би им тада било речено… А то је и било оно што је Црвеним Кмерима тад омогућило да их за себе лако придобију."

DALJE…………………http://www.standard.rs/svet/30894-??-????-????-??-????-????????-????????-??-????-??-?????????-?????