Народ Србије одлучује у Србији колико лавеж паса утиче на звезде репатице
БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ ОБЕЛЕЖИО 15 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
(из уводног излагања председника Форума Живадина ЈОВАНОВИЋА)
- Ушли смо у 15. годину неговања „културе" немоћи, инфериорности и зависности од Запада: од његових донација, претприступних, приступних фондова, од купаца наших фирми, инвестирања, доинвестирања, стратешких партнера, дугорочних и једнократних...
- Оптужују Србију за великодржавље, а иза тога, у пракси, подржавају неколико великодржавних планова на рачун територије Србије!
- Клањамо се и свим суседима и онима мало даље - и када нас пљују, вређају, туже, клеветају, када нам пред носом изражавају територијалне претензије, и када масовно крше основна људска права Срба, или представника СПЦ, када нам прете... Тобоже, ћутање на увреде није знак слабости већ наше снаге, чувамо се провокација! А „ситница", претњи и претензија сваког дана све више и више!
- Србија је сада председавајући ОЕБС-а. Лепо. Видимо себе и нудимо се да посредујемо у решавању сукоба у Украјини. Потребно је. Али, како да баш у исто време, на самом почетку председавања одлучисмо да молимо Италију да нам посредује у односима са Албанијом?
- Све партије су упрегнуте у иста кола мултинационалног корпорцијског капитала. Странке левице, центра и деснице се разликују само по реторици и то само у време избора
ФОРУМ сматра да је Косово и Метохија - интегрални, неотуђиви део државе Србије. Трајно и стабилно решење не може се постићи без поштовања резолуције СБ УН 1244 и Устава Србије.
Бриселски преговори се воде без правне основе, без ичије подршке, по диктату САД и NATO. Сва искуства током протекле две деценије, недвосмислено показују да је њихов интерес слабљење Србије.
Оптужују Србију за великодржавље, а иза тога, у пракси, подржавају неколико великодржавних планова на рачун територије Србије! Разуме се, реторика је другачија, али погледајмо шта се дешава у региону.
Србија је од почетка изложена отвореном диктату, кршењу сопственог Устава и понижавању. Тзв. Бриселски споразум је диктат супротан Уставу Србије и резолуцији СБ УН 1244.
Неопходно је застати, сумирати стечена сазнања и искуства.
Потребно је донети нове одлуке и покренути иницијативе о суштини - о статусу. Онако како је дефинисан у резолуцији СБ 1244 и Уставу Србије, а не у Плану Ахтисарија.
Интерес и циљ САД и NATO јесте да Србија и призна независност Косова и Метохије, да све препусти Приштини, њеној врхушки и њеном систему.
О чему говори то што Берлин, Вашингтон и Лондон намећу поглавље 35 као прво, и то са суспензивним дејством?
О заинтересованости за реформе, демократију и напредак Србије?
Испоручити јужну покрајину одмах, без резерви и остатка, за обећање чланства у магловитој будућности!
Форум сматра да нико нема права да обмањује јавност, да тргује Косовом и Метохијом и правима Срба (на повратак, безбедност, самоопредељење).
Отварање поглавља одлаже се, засад, за годину дана, али, гле чуда, са државног врха изјава - чланство се помера за неколико година унапред, за 2019!
Клањамо се и свим суседима и онима мало даље - и када нас пљују, вређају, туже, клеветају, када нам пред носом изражавају територијалне претензије, и када масовно крше основна људска права Срба, или представника СПЦ, када нам прете... Нећемо реаговати на сваку ситницу! - чује се повремено из власти.
Тобоже, ћутање на увреде није знак слабости већ наше снаге, чувамо се провокација! А „ситница", претњи и претензија сваког дана све више и више!
Наши суседи, свеједно, да ли су већ унутар ЕУ или „на европском путу", изгледа, не примећују нашу снагу, дан за даном, испостављају нове захтеве, претње и увреде. Све дајемо за комплименте да смо важни, незаобилазни, конструктивни,
предвидиви, одговорни - проевропски.
Србија је сада председавајући ОЕБС-а. Лепо. Видимо себе и нудимо се да посредујемо у решавању сукоба у Украјини. Потребно је. Али, како да баш у исто време, на самом почетку председавања одлучисмо да молимо Италију да нам посредује у односима са Албанијом?
На унутрашњем плану Форум се залаже против растућег јаза између све веће масе сиромашних и узаног круга енормно богатих, за праведнију расподелу терета социјално-економске кризе. Данас терет кризе сносе сиромашни, а не богати.
Ушли смо у 15. годину неговања „културе" немоћи, инфериорности и зависности од Запада: од његових донација, претприступних, приступних фондова, од купаца наших фирми, инвестирања, доинвестирања, стратешких партнера, дугорочних и једнократних...
Знамо обећања, знамо шта смо добили, не причамо, али се надам да знамо и шта су нам узели, колико су однели.
Помињу се десетине милијарди евра које су из порушене и очерупане Србије исисале само стране банке којима смо великодушно препустили национално финансијско тржиште.
Форум подржава позив Владе да Срби на Косову и Метохији не продају своја имања, да остану у својим завичајима. Истовремено, позива Владу да се не продају имања Србије као што су „Телеком", ЕПС, ПКБ, пољопривредно земљиште, воде и рудници, да би млади остали у Србији, да били своји на своме.
Немојмо се хвалити да смо нешто добро продали, почнимо да се хвалимо да смо нешто добро купили!
Сукцесивне продаје Телекома, ЕПС-а, налазишта вредних минералних богатстава, пољопривредног земљишта, хидро-потенцијала и других богатстава, само би докрајчиле остатке независности и суверенитета Србије као државе стављајући је, посредством ММФ, под тоталну контролу страних мултинационалних корпорација и центара моћи.
Да ли то, заиста, желимо?
Драстично смањивање пензија није начин за крпљење рупа у државном буџету.
Такав пропис је противуставно посезање у стечена права стотина хиљада људи који су своје пензије зарадили, а не добили као милостињу власти. Рече лаконски Министар финансија: „То је једнократна жртва у интересу бољег живота"!
Не паде му на памет да ће та „једнократна жртва" многим пензионерима убрзати пут ка „бољем", али загробном животу!
Подржавамо захтев да се укине смањивање пензија. Надамо се да Уставни суд неће и закон о противуставном смањивању пензије прогласити за политички, неправни акт.
Форум сматра да Србија треба трајно да се придржава принципа неутралности и да тај принцип унесе у свој Устав.
Србији као малој, мирољубивој земљи није место у NATO као освајачком војном савезу.
Заоштравање међународних односа повећава вредност неутралности. Зато Србија треба да задржи неутралност и подигне је на ниво уставног принципа.
Време је за опраштање од система неолибералне економије. Потребан је систем у чијем ће центру, уместо његове светости ПРОФИТА, бити ЧОВЕК, његове животне, социјалне, културне и духовне потребе.
Систем тзв. вишепартијске парламентарне демократије какав је данас претворен је у непребродиву препреку истинској демократији поставши покриће владавине узаних група, некад чак појединаца, иза сцене.
Све партије су упрегнуте у иста кола мултинационалног корпорцијског капитала. Странке левице, центра и деснице се разликују само по реторици и то само у време избора.
Парламент је постао позориште, медиј за пропаганду. Нема потеза власти за који она неће тврдити да је на изборима поверење добила управо за то што чини, без обзира што су
такве тврдње, најчешће, напад на здраву памет.
Парламенти су се изродили у преводилачке службе, фотокопирнице, и дистрибутере текстова чији су састављачи експерти центара моћи, често хиљадама километара удаљени од градова као што је, на пример, Београд.
Народ, грађани на одлучивање о животним питањима имају утицаја таман толико, колико лавеж паса на звезде репатице...
Београдски Форум подржава целовито и доследно спровођење Дејтона, одлучно је против његове ревизије и планова за унитаризацију чији је циљ поништавање принципа равноправности три конститутивна народа и два ентитета и принципа консенсуса. То би представљало ликвидацију саме основе мира и враћање стања на период пре почетка грађанског рата. Србија, као гарант Споразума има дужност да подржи очување поменутих принципа, уставних надлежности Републике Српске и не сме да подлегне притисцима да прихвати ревизију Дејтона на штету
РС.
Форум ће наставити да подржава подизање Српског меморијала жртвама геноцида у 20. веку и активно ће учестовати у раду Иницијативног одбора.
Форум покреће иницијативу за оснивање Савета Срба у региону чији је задатак био анализирање заједничких проблема Срба који живе у различитим државама региона, скретање пажње на њихову обесправљеност и деловање према матичној држави, државама у којима живе и на међународним форумима у прилог поштовања европских стандарда заштите индивидуалних и колективних права.
У концепт спољне политике потребно је уградити: 1. Историјска искуства; 2. Визију, уз препознавање тренда променама система и односа у свету; и 3. Геополитички положај земље.
Ови елементи нису уважени у практичном вођењу
спољне политике.
Уравнотеженост спољне политике не постиже се декларацијама, већ усмеравањем економских, политичких, безбедносних интереса у складу са дугорочном националном и државном стратегијом. Наше елите, укључујући значајне делове интелектуалне и научне, отворено се додворавају Брислу,
Берлину, Лондону и Вашингтону да би добијале мрвице помоћи, уместо да креативно користе изузетну вредност гео-политичког положаја земље.
Историјска искуства стављају под тепих јер су, по оцени омађијаних елита, сметња на „једином путу". Отуда сваки час чујемо од наших вођа да се нећемо укопавати у прошлост, у историју, да морамо мењати заосталу свет како бисмо
одлучно ишли у будућност.
Реципроцитет у односима са суседима (и свима другима) треба поштовати као свето правило. Једностране концесије и инфериорност Србија скупо плаћа.
Неутралност уградити у Устав. Није питање у томе да ли би други поштовали неутралност Србије. Основно је да Србија сама себе испоштује а онда ће је и други поштовати.
С обзиром на укупни развој у Европи и свету, на све озбиљнију кризу у самој Европској унији, на заоштравање у односима Запад - Исток, једностраност у спољној политици могла би се, већ на средњи рок, показати као кобна за Србију.
Да ли је ико направио анализу стања и трендова унутар ЕУ, где ће се ЕУ наћи 2020. године? Зар нас на то не обавезује развој у Грчкој, Шпанији, Великој Британији, Француској, Белгији, Немачкој, криза у Украјини?!
Проблем је кад се мало зна, другачији, али такође проблем, кад се превише зна, а највећи кад се чини да се све зна.
Дипломатију треба организовати као професионалну службу. Велика је штета за државу што се дипломатија често третира као синекура за страначке ласкавце, неспособне рођаке, пријатеље...
Неопходно је да Влада што пре утврди прецизне захтеве које морају испунити кандидати за амбасадоре и генералне конзуле (шефове ДКП). Испуњеност услова треба да цени Скупштински одбор за спољне послове...
http://fakti.org/srpski-duh/narod-srbije-odlucuje-u-srbiji-koliko-lavez-pasa-utice-na-zvezde-repatice
