Слободан Антонић: „Агент окупације“

„Агент окупације"

 

Слободан Антонић

недеља, 08. март 2015.

Изјаве актуелног премијера о стању у Србији некако су све чудније. Пошто је раније већ устврдио „да је и поред смањења плата, просечна плата у Србији порасла", да је Влада постигла „неочекивано добре резултате, и то толико да му је чак и непријатно да прочита неке од њих колико су добри", да ће његова влада „угасити предузећа која не постоје" и „задужити се не више од 1,2 до 1,3 милиjарде евра", сада нас је пак обавестио „да је наша земља први пут у модерној историји остварила суфицит" и „да је највећи проблем Србије то што нема пројекте на које може да потроши новац" (?!). На овакве изјаве, које су толико супротне читавој нашој стварности да се човек мора упитати – „ко је овде луд?", могуће су две тактике одговора. Прва је да се премијерова иступања озбиљно схвате и демантују бројкама. Ту тактику спроводи Ђорђе Вукадиновић, а од странака, у последње време, ДСС. Ова странка у саопштењима непрестано иде за премијером и објашњава да је „реална зарада мања за 3 одсто", да је „бруто национални доходак пао за 2,5 одсто", а „индустријска производња 7 одсто", да је „јавни дуг Србије повећан са 59,6 на 72,2 одсто БДП".   Друга тактика која се примењује јесте да се овако чудне изјаве окрену на шалу. Тако је Владимир Димитријевић нашег премијера духовито упоредио са Остапом Бендером, ликом из хумористичког романа Дванаест столица, Иљфа и Петрова. Бендер, подсећа Димитријевић, обећава локалним шахистима у провинцијској варошици по имену Васјуки, да ће им организовати „светски турнир" и „довести Капабланку и Аљехина". То ће препородити Васјуке, најваљује даље Бендер забленутим шахистима: прво ће им се изградити железничка пруга Москва–Васјуки, па хотели за смештај гостију, па „подићи пољопривреда у пречнику од хиљаду километара", па „радио-станица џиновске снаге", па аеродром „Велики Васјуки"; такав развој довешће до „премештања престонице из Москве у Васјуки", затим „Васјуки аутоматски мењају име у Њу–Москву", „Њу–Москва постаје најотменији центар Европе, а убрзо и целог света, а касније и целог свемира. Из Васјука ће хитати сигнали, на Марс, Јупитер и Нептун. А после ће се у Васјукима, први пут откако је настала васиона, одржати међупланетарни шаховски конгрес"! А све ће то Васјуки добити само да се Бендеру исплати „сто рубаља за телеграме" које ће он слати Капабланки и осталима. Али шахисти Васјука „имају само 21 рубљу"? „Може и 21 рубља, давај"!   Али, уместо да се смејем, у премијеровим наступима има једно место због којег се увек изнервирам. Реч је о његовој омиљеној теми – како морамо да се одучимо од ленствовања („морамо се излечити од самоуправљања"), односно како треба да свикнемо „да много више радимо". Та врста ружења народа – како смо ми, ваљда, некакав лењив и размажен свет, који се мора натерати на посао – често је место не само код наших политичара без дана стажа, већ и код наших капиталиста без дана стварног тржишног предузетништва (види овде, стр. 23-24). Кад год видим касирку у оближњој самопослузи – која не диже главу за 24.000 месечно, или кад видим свог комшију – који и по највећој зими стоји иза картонске кутије на улици, сетим се тих неподношљивих пренемагања о „нашој лењости" и стварно ми дође да повратим. Но, та прича о лењости – као што је већ одавно примећено – има функцију да се убрза продаја странцима оног последњег што нам је још преостало: Телекома, ЕПС-а, ПКБ-а и другог што има озбиљну вредност. То је посебна тема, али овде ћу да кажем само ово: систематски се ствара атмосфера како „овај лењи народ" могу да спасу једино „стране газде које ће нас натерати да радимо". Наши главни политичари се, заправо, понашају као гаулајтери у окупационој управи – гледају да што пре и што више тога предају у руке странцима. Они не престају да нам причају како не знамо шта да радимо са Телекомом, ЕПС-ом или ПКБ-ом, те да ће једино странци знати шта с тим да чине (умели смо да направимо ЕПС али не умемо да га експлоатишемо?; ма хајде!).   Никада ми се није допадало квалификовање стања у Србији као „окупације". Окупација подразумева улазак стране војске. Чинило ми се да је реалистичнији термин – с обзиром на оно што се код нас дешава –  „(полу)колонијална управа". Али, са другог краја гледано, страна војска већ држи 15% територије Србије, а у остатку је на делу својеврсни  вишијевски режим. И тај режим не само да легализује колонијалну окупацију Косова, већ изгледа да све главне ресурсе, у остатку земље, убрзано предаје или хоће да преда у руке истих тих колонијалних сила. Последица ће бити та да ако се сутра власт и промени, то буде сасвим свеједно: нова власт неће имати ништа чиме би управљала, јер ће све вредно припадати колонизаторима. Неки, попут Слободана Рељића, овакво стање називају „меком окупацијом". Али, и „мека" окупација је такође окупација. А они који су њени носиоци нису ништа друго до „агенти окупације" – ма колико „мекани" били у свом деловању. Консеквенце такве квалификације су веома озбиљне – како по легитимност послова који се обављају под окупацијом, тако и за људе који у њима учествују. Зато та оцена – „окупација" – тражи озбиљну стручну, научну и аналитичку поткрепу, како би могла бити шире прихваћена.   Ово доказивање свакако треба да буде задатак српске критичке интелигенције. Мада је већ сада у основи јасно. А једном када све буде продато – и када се чак и за „Србија шуме" закључи како их „једино странци могу довести у ред" – више никакво покрпељивање неће ни бити потребно. Онда ће свако врло лако моћи да види шта је посреди. Но тад ће вероватно бити доцкан. Зато сада треба отворити очи, разумети оно што се око нас дешава и под хитно покушати – нешто урадити. А за почетак, ма колико нам то тешко падало, најбоље је пажљиво слушати оног ко све више постаје „главни агент окупације".  Морамо слушати његове наступе. Да после нико не може да каже „нисмо знали" и „нико нам није рекао". Он нам говори.

 

Пристигли коментари (131)

 

http://www.nspm.rs/kolumne-slobodana-antonica/agent-okupacije.html

 

Zašto se bosanski Srbi deportuju iz Amerike

Zašto se bosanski Srbi deportuju iz Amerike

Etiketirani kao ratni zločinci samo zato što su nosili uniformu RS ili što su bili na spisku za teritorijalnu odbranu

(Foto Rojters)

Vest da bi oko sto pedeset imigranata koji su devedesetih godina napustili Bosnu i Hercegovinu moglo da bude deportovano iz SAD ukoliko „američke vlasti ustanove da su umešani u ratne zločine", prvobitno objavljena prošlog petka u „Njujork tajmsu", izazvala je veliko interesovanje medija u regionu i u svetu. U stvari, bosanske Srbe već desetak godina progone zbog toga što u formularima za dobijanje izbegličkog statusa i dozvole za stalni boravak u SAD nisu naveli da su bili pripadnici „oružanih snaga" u bivšoj domovini.

„Niko od ljudi koje već desetak godina proganjaju i izvode pred sud nije ni osumnjičen za ratne zločine. Gone ih samo zbog toga što su nosili uniformu Vojske Republike Srpske ili Vojske Republike Srpske Krajine", kategoričan je Obrad Kesić, predstavnik srpske zajednice u SAD i odnedavno šef predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu. Ispred delegacije srpskih iseljenika, Kesić se kao predstavnik srpske zajednice u SAD više puta zbog ove diskriminacije žalio administraciji predsednika Baraka Obame i dobio obećanje da će se podjednako rigorozno ispitivati i pojedinci koji su nosili uniforme druge ili treće vojne formacije na teritoriji BiH u vreme ratova.

To se neko vreme i poštovalo, pa su tako među „bošnjačkim Amerikancima" pronađene tri osobe koje su osumnjičene za ratne zločine, a kasnije i osuđene.

Federalni organi su na vrata nekih od bosanskih Srba pokucali još pre desetak godina, kada su se dvojica nekadašnjih američkih službenika haškog tužilaštva vratili u SAD i dobili mesta u imigracionom odeljenju Državne bezbednosti.

Ključni čovek u ovoj svedržavnoj raciji, kako se među Srbima u Americi karakteriše ova akcija, jeste Ričard Batler, funkcioner u Ministarstvu domovinske bezbednosti, osnovanom posle terorističkog napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. Batler je prethodno šest godina radio u Haškom tribunalu, gde je kao istražitelj bio šef tima za pronalaženje dokaza za zločine počinjene u Srebrenici i ostalim mestima. On je kao stručnjak za vojnu obaveštajnu službu klasifikovao hiljade dokumenata bosanskih Srba koje je NATO zaposeo i koje su u tovarima prenete u Haški tribunal. U toku istrage bosanskih Srba koji su uhapšeni još pre desetak godina, Batler je posvedočio kako su zaplenjeni dokumenti elektronski skenirani i pohranjeni u dokumentaciju Haškog tribunala.

Zaplenjena dokumentacija RS sadrži nepregledne liste ljudi iz RS koji su na ovaj ili onaj način bili uključeni u vojne redove, a da nikada nisu ni učestvovali u borbi, a kamoli u zločinima u Srebrenici. Branioci bosanskih Srba su u dosadašnjim procesima već više puta upozoravali da su njihovi branjenici etiketirani kao ratni zločinci samo zato što su u jednom trenutku nosili vojnu uniformu ili su stavljeni na spisak pripadnika teritorijalne odbrane, a da u njoj nisu ni učestvovali. Poznat je slučaj jednog bosanskog Srbina koji se našao na spisku pripadnika teritorijalne odbrane RS, a da je otišao sa porodicom iz BiH i pre nego što su počela ratna dejstva. Američki istražitelji su ga pronašli i označili kao krivog. Nekoliko godina je išao po sudovima i bio zatvaran, da bi naposletku dokazao svoju nevinost. Za to vreme propatili su i on i cela njegova porodica.

Braneći trojicu optuženih u prvim procesima protiv bosanskih Srba, američki advokati su ceo slučaj uporedili sa ratom u Vijetnamu kako bi poroti predočili da se ljudi ne mogu osuditi samo zato što su nosili neku uniformu.

„Nije svako ko je išao u Vijetnam učestvovao u zločinu u Maj Laju", rekao je jedan od branilaca u procesu protiv trojice bosanskih Srba pre nekoliko godina.

Neki od njih ipak su deportovani natrag u BiH zato što su u papirima koje su bili dužni da popune radi dobijanja iseljeničke vize propustili da ukažu da su bili pripadnici Vojske RS. Poznat je slučaj Veselina Vidačeka, za koga je sud utvrdio da je lagao kad je popunjavao papire, što se u SAD najstrože kažnjava. Kesić, međutim, objašnjava da su mnogi bili zbunjeni kada su se prijavljivali za iseljeničku vizu i da su na sva pitanja odgovarali onako kako im je savetovao prevodilac. Niko od budućih iseljenika nije, na primer, shvatio na šta se odnosi pitanje o učešću u nekoj stranoj vojnoj formaciji, dodaje Kesić. Budući iseljenici su na to pitanje (da li ste učestvovali u nekoj stranoj vojnoj formaciji) odgovarali odrično, ne znajući da se Vojska RS računa kao strana oružana sila.

Više desetina bosanskih Srba je zbog ovog propusta deportovano natrag u BiH.

Po američkom zakonu, za krivotvorenje papira za dobijanje zelene karte ili iseljeničke vize sledi kazna zatvora i do trideset godina i deportacija po kratkom postupku, odmah posle izdržane kazne.

Mnogi američki advokati koji su učestvovali u odbrani bosanskih Srba ističu da im je učinjena velika nepravda. Jer, porodice koje su u tim ratnim vremenima dobijale iseljenički status uglavnom su već propatile u svojoj zemlji. Neretko je neko od članova mučen u logoru ili su proganjani iz jednog kraja bivše Jugoslavije u drugi.

Zorana Šuvaković

objavljeno: 04.03.2015.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Zasto-se-bosanski-Srbi-deportuju-iz-Amerike.lt.html

"Nagoveštaji kosovskog proleća"

Datum proglašenja nezavisnosti Kosova, 17. februar 2008. godine, mnogim Kosovarima bio je jedan od najsrećnijih dana. Ovogodišnja proslava, za razliku od prethodnih, bila je skromna i bleda. Dok se ranije slavilo sa nadom da će biti bolje, ove godine nije bilo mnogo razloga za radovanje. Na Kosovu nema napretka, ono je sve manje država kakvu su mnogi priželjkivali, piše Bashkim Hisari za beogradsko Vreme

Sedam godina posle proglašenja nezavisnosti, kosovsko društvo je podeljeno na one koji su prisvojili vlast i imaju ekonomsku moć, one koji protestuju i tu vlast kamenuju, na armiju nezadovoljnih koji beže sa Kosova i one koji su posmatrači svega što kvari imidž nove države. Kosovo je najsiromašnija zemlja u Evropi, ozbiljno degradirana moralno, duhovno, politički i ekonomski. Nezaposlenost je alarmantna, preko 50 odsto, korupcija, lopovluk, organizovani kriminal, loša zdravstvena zaštita i obrazovanje, neefikasnost sudstva, neodgovornost i nekažnjavanje političara koji loše upravljaju (osim par njih koji su u pritvoru, osuđeni ili u bekstvu) naneli su ozbiljnu štetu državi.

Mnogi građani ispoljavaju nezadovoljstvo i razočarenje, depresivni su i beznadežni. Izgubili su i ono malo nade da će doći do pozitivnih promena. Očekivali su da će ojačati politička nezavisnost države, da će uslediti ekonomski prosperitet koji će obezbediti posao, sigurnost, bolje uslove za normalan i srećan život. Malo je od toga ostvareno.

Institucije bez sadržine

Uz pomoć međunarodne zajednice formirane su institucije, ali u njima su na nedemokratski način instalirane interesne grupe, klanovi i militanti političkih partija, najviše iz ruralnih sredina. Uglavnom su to neodgovorni i nesposobni ljudi, bez političkog morala, i mafiozi koji su navodno zaslužni zbog borbe za slobodu i mir. Skloni su nepotizmu i korupciji, obogatili su se otimanjem, zloupotrebama, prevarama i manipulacijama u javnim nabavkama, praznim obećanjima i lažima. Politiku koriste za individualne i grupne interese, a ne u službi naroda. Bez njihove podrške male su šanse da neko obezbedi blagostanje za sebe i svoju porodicu. Oni su glavna prepreka što u institucijama, javnim preduzećima, agencijama, policiji, sudovima i medijama ima malo školovanih, profesionalno sposobnih, emancipovanih i pametnih ljudi.

Kosovo i njegovu realnost je priznalo preko 100 država sveta, ali još uvek nije član Ujedinjenih nacija. I dalje je najizolovanija zemlja Balkana i jedina država u regionu bez potpisanog Sporazuma o liberalizaciji viza. Od evropskih zemalja, Kosovari mogu putovati bez viza samo u Albaniju, Makedoniju, Crnu Goru i Tursku.

Iako je proteklih godina potvrđena evropska perspektiva Kosova, nema ozbiljnih pomaka u procesu evropskih integracija. Izuzimajući uspešno okončanje pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i Evropske unije i efikasno sprovođenje vanrednih parlamentarnih izbora sredinom prošle godine, dijalog između Prištine i Beograda i potpisani dogovor o pravosuđu, malo je toga postignuto čime bi se Kosovo ponosilo. Od 30 potpisanih sporazuma sa Srbijom ne primenjuju se ni tri, rekli su poslanici na zadnjoj sednici Skupštine Kosova. Za ovih sedam godina kosovske institucije nisu uspele da otklone opiranja pet članica EU (Grčke, Kipra, Španije, Rumunije i Slovačke) da priznaju nezavisnost nove države i da sa njima uspostave bilateralne odnose, što svakako stvara nejasnoće o evropskoj perspektivi Kosova.

Kosovo je posle vanrednih parlamentarnih izbora bilo u blokadi šest meseci. Političke partije i njihovi lideri nisu pokazali sposobnost da izađu iz institucionalne krize. Nisu mogli da konstituišu Skupštinu, izaberu njenog predsednika, formiraju Vladu i druge institucije, zbog čega se sada osećaju negativne posledice u svim oblastima društvenog života.

Na Kosovu ima velikih mogućnosti za investicije u oblasti poljoprivrede, energetike, vinogradarstva, turizma, obradi metala, ali najviše se investiralo u asfaliranje puteva. U odnosu na period pre 2008. godine strane investicije beleže pad, pre svega zbog političkih nejasnoća. Kosovska privreda je već duže vreme u kolapsu. Carina i Uprava prihoda su glavni izvori državne kase, ali značajno zaostaju u prikupljanju planiranih prihoda. Prema najnovijim podacima Svetske banke, procenat siromašnih na Kosovu je 29,7 odsto, a oko 10 odsto građana živi u ekstremnom siromaštvu sa manje od 2,5 dolara dnevno.

Tokom proteklih sedam godina loše se upravljalo i međunarodno renomiranim kompanijama, na primer u oblasti telekomunikacija (PTK), energetskog sistema (KEK), ništa konkretno nije urađeno ni po pitanju Metalurškog kombinata "Trepča", čiji se dugovi procenjuju oko 1,4 milijarde evra i gde proces privatizacije nije dao očekivane rezultate. Situacija oko Trepče je komplikovana i zbog pretenzija Srbije na "Trepču" i činjenice da su njeni pogoni i na severu Kosova, koju kontrolišu vlasti u Beogradu. Eksperti u Prištini procenjuju da srpske pretenzije nemaju zakonskih osnova jer se u Ahtisarijevom planu, po kome je proglašena nezavisnost Kosova, decidno navodi da bogatstvo Kosova ne pripada drugoj državi.

Odlazak ljudskog kapitala

Kosovo ima veliki potencijal u mladima, između 65 i 70 odsto stanovništva je ispod 27 godina starosti. U situaciji kada nema ekonomskog razvoja, kada je velika stopa nezaposlenosti, socijalna situacija loša i građani gube poverenje u institucije vlasti, sasvim je normalna njihova želja da sreću i bolji život traže u nekoj od zemalja EU. Još uvek nema pouzdanih podataka koliko je ljudi napustilo Kosovo, ali se veruje da ih je u poslednje vreme migriralo preko 200 hiljada. Samo prošle godine otišlo je 400 lekara. U poslednja dva meseca ilegalnim putevima ka evropskim državama je otišlo više od 50 hiljada ljudi među kojima je, prema podacima Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnologiju Kosova i 5130 učenika. Ova pojava ne zabrinjava samo vlasti u Prištini. Problemom masovne migracije kosovskih Albanaca okupirane su i zemlje EU, koje zahtevaju zaustavljanje velikog protoka migranata i najavljuju da će njihovih zahtevi za azil biti odbijeni, a migranti vraćeni. Kosovska vlada je zatečena nastalom situacijom i ne može da amortizuje nezadovoljstvo.

Migracija Kosovara je veoma kompleksno pitanje podstaknuto sa više faktora, i ne može se zaustaviti samo nekakvim ad hoc programima Vlade, niti parcijalnim ekonomskim i socijalnim programima. Pogotovo ne silom, policijom i ograničavanjem slobode kretanja.

Masovno vraćanje azilanata koji su ostavili svoje domove, porodice, prodali ono malo što su imali i krenuli po kiši i snegu ka Evropi, kao i veliki broj odbijenih zahteva za priznavanje statusa veterana Oslobodilačke Vojske Kosova (OVK) i privilegije koje uz to idu (od ukupno 57.556 zahteva do sada je priznat status za oko 16.000), odbijanje Rektora prištinskog Univerziteta Ramadana Zejnulahua da mimo prijemnog ispita upiše preko 1000 studenata, članova porodica pripadnika OVK-a na fakultetima tog Univerziteta, mogu dovesti do unutrašnje polarizacije, stvoriti nove ozbiljne probleme i dodatno opteretiti celokupnu situaciju.

Lošem upravljanju Kosovom jednog dana će doći kraj, ovakvo stanje građani ne mogu podnositi večito. Biće sve više onih koji će učestvovati na već najavljenim protestima protiv korupcije, organizovanog kriminala, bezakonja i svega negativnog što uništava kosovsko društvo. Oni će zahtevati promene, funkcionalniju državu koja će biti u njihovom interesu, pravdu, demokratiju, slobodu, sigurnost, ekonomsko blagostanje i dostojanstven život. Pojedini poslanici i lideri političkih partija nagoveštavaju da može doći do "Kosovskog proleća", masovne eksplozije nezadovoljstva, što nije isključeno, ali to ne može suštinski promeniti nepodnošljivu političku atmosferu. Još manje je to moguće sa onima koji ne osećaju odgovornost, ne biraju sredstva da se brzo domognu hijerharhije vlasti i da bez ikakvih ličnih vrednosti grade političku karijeru radi ostvarivanja lične koristi i odbrane interesa klanova.

Na Kosovu je već 15 godina prisutna logika vlasti koja nije dala neke značajne rezultate ni u dijalogu sa Beogradom. Zato je potrebno promeniti mnogo toga i stvoriti novu realnost koja će eliminisati godinama nagomilavane probleme. Potrebno je izgraditi društvo sa novim ljudima koji će obezbediti funkcionalnost svih institucija, razvijati demokratske odnose, poštovati prava svih bez obzira na etničko poreklo. Uz to, mora se unaprediti ekonomija sa novim programima i stvoriti mogućnosti za zapošljavanje ljudi, poboljšati ruinirano sudstvo, zdravstvo, obrazovni sistem i povratiti izgubljeno poverenje građana. Jedino tako Kosovo se može pretvoriti u bolju zemlju za život, gde će ljudi imati budućnost.

Izvor: Vreme

http://www.monitor.hr/clanci/nagovestaji-kosovskog-proleca/162914/

Марко Јакшић: Брзи и спори

Марко Јакшић: Брзи и спори

| уторак, 24. фебруар 2015. | КМ Новине 0

Суперактивни садашњи председник Владе Србије Александар Вучић је промптно решио и статус Косова и Метохије. Одрадио га је тако што је потписао Бриселски споразум који је класичан вид националне издаје.

 

Грађанима Србије кроз велики број медија пласирана је прича о хиперактивном и супервредном председнику Владе Србије Александру Вучићу чији радни дан по некима траје и скоро 24 часа. Али имајући у виду стање у Србији које је јадно у сваком смислу, политичком, економском, моралном, таква суперактивност Александра Вучића не даје резултате. Чак напротив...

Ако упоредимо политички учинак неких ранијих председника влада Републике Србије које је био глас да су спори, индолентни, често пута необавештени, као рецимо у периоду владе Војислава Коштунице од 2004 до 2008. године, долазимо до закључака да је у Србији тада све било другачије да не кажемо много боље.

 

Као прво Војислав Коштуница није био миљеник медија, чак ни оних државних које је Влада Србије финасирала јер је био често, много пута неоправдано, критикован за разлику од Александра Вучића који се велича, не скида са малог екрана а у некима је чак толико присутан као што је телевизија Пинк да се многи грађани Србије боје да се садашњи председник Владе Србије неће поново оженити овог пута са "Mалом невестом".

Хиперактивни односно супервредни председник Владе Србије је експресно смањио плате и пензије за 15% а ако рачунамо инфлацију и целих 20%, за разлику од спорог Војислава Коштинице који је плате и пензије повећавао.

Војислав Коштуница је све дугове ММФ-у вратио. Са њим прекинуо сваку сарадњу знајући за лоше искуство многих земаља са ММФ-ом, за разлику од Александра Вучића који кредите ММФ-а представља, и теме се дичи, као свој највећи привредни успех.

Гледајући ретроспективно Војислав Коштуница се није бавио тендерима као што то данас ради Александар Вучић. Сви тендери са којима је садашњи председник Владе опседнут су поприлично проблематични и сумњиви као што је продаја ЈАТ-а Србија Ервејзу (још нисмо видели уговор), продаја хотела Југобанке Арапима на Копаонику и земље у Војводини, исушивање језера код термоелектране Обреновац и других. О овом последњем тендеру се огласио и званични потпарол Европске уније.

 

Привредни раст Србије у време Владе Војислава Коштунице на годишњем нивоу био је више од 6%, док је код Александра Вучића 5, али минус 5%.

У време владавине помало тромог Војислава Коштунице Телеком се ширио у Републици Српској и Црној Гори инвестирајући на стотине милиона евра док супервредни Александар Вучић ову високорентабилну компанију продаје.

Хиперактивни садашњи председник Владе обећава грађанима Србије куле и градове, Потемкинова села, од изградње фабрике чипова, мерцедесове фабрике камиона, збрињавање железаре Смедерево, док спори Војислав Коштуница није у себи поседовао манир обмањивања и лагања сопственог народа.

Војислав Коштуница као председник Владе Србије није имао проблема са инцидентима у којима учествују његови најближи сродници као што је то за време садашње власти. Прво је малолетни син Александра Вучића у касне поноћне сате на једном од београдских сплавова био иницијатор туче са познатим фудбалером а онда и рођени брат који је насрнуо на припаднике жандармерије.

Суперактивни садашњи председник Владе Србије Александар Вучић је промптно решио и статус Косова и Метохије. Одрадио га је тако што је потписао Бриселски споразум који је класичан вид националне издаје јер је њиме де факто признао независност Косова и Метохије. На једном од последњих преговора са Приштином када је предао српско правосуђе на Косову и Метохији сепаратистичкој творевини заваној Р. Косово чак је играо шах (пишу Вечерње новости) чиме је показао сву озбиљност у решавању најважнијег државног и националног питања. Суперактивни и суперхрабри председник Владе Србије се жалио на неудобне услове током преговора са Приштином, и цвилео на бројне провокације Шиптара што му је послужило као изговор у предаји Косова и Метохије. Троми и спори Војислав Коштуница је две године одбијао да прихвати Ахтисаријев план који је много бољи у односу на Бриселски споразум и нешто нисмо чули да се жалио на услове преговора са Приштином нити на претње и провокације Шиптара.

 

Хиперактивни председник Владе Србије често истиче своје знање енглеског језика, који је наводно научио истоварајући гајбе по Лондону. Нама некима изгледа када га говори да по мало личи и на кинески за разлику од слабоактивног Војислава Коштунице чији је енглески изговор по прилично отмен.

Признајемо да понекад индолентни некадашњи председник Владе Србије Војислав Коштуница није био довољно агилан у спречавању паљења америчке амбасаде за разлику од садашњег преседника Владе који из америчке амбасаде не избија. Да не би повредио британског и немачког амбасадора он је и тамо апсолутно чест гост.

Све у свему поставља се питање да ли је боље да Србија има спорог или суперактивног председника Владе. Можда народна пословица најбоље даје одговор на то: «Све што је брзо то је и кусо».


У Косовској Митровици
24.02.2015. године

др. Марко Јакшић
Члан председништва ДСС-а и сарадник
Друштва српско-словенске солидарности
из Косовске Митровице 

http://www.kmnovine.com/2015/02/t24.html

Linta: Propao licemjeran pokušaj Hrvatske

Linta: Propao licemjeran pokušaj Hrvatske

Srna - 24.02.2015 14:20

BEOGRAD - Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta danas je poslao jasnu poruku da neće podržati hrvatsku politiku ucjena prema Srbiji u procesu evropskih integracija, izjavio je predsjednik Koalicije udruženja izbjeglica Miodrag Linta.

Linta je pozdravio odluku Spoljnopolitičkog komiteta da odbije većinu amandmana hrvatskih poslanika na prijedlog rezolucije o Srbiji koji je podnio izvjestilac Dejvid Mekalister. 

"Propao je licemjeran pokušaj hrvatskih poslanika da se otvaranje pregovora sa Srbijom o poglavlju 23 i 24 uslovi odustajanjem Srbije da procesuira ratne zločine na području bivše Jugoslavije, riješi pitanje nestalih lica, vrati kulturna dobra i riješi granicu na Dunavu u hrvatskom interesu", naveo je Linta u pisanoj izjavi.

On je ocijenio da je ovo još jedan dokaz da su hrvatski zvaničnici neiskreni u izjavama da podržavaju evropski put Srbije bez uslovljavanja, "jer u praksi čine sve da ponize Srbiju i predstave je kao državu koja je simbol svega lošeg na zapadnom Balkanu". 

"Istina jeste da je Hrvatska jedina članica EU koja masovno krši ljudska prava dijela svojih građana srpske nacionalnosti i u kojoj se ne samo štite nego i veličaju ratni zločinci i negiraju srpske žrtve", istakao je Linta.

Predsjednik Koalicije udruženja izbjeglica pozdravio je i odluku direktora u Evropskoj komisiji za pitanja proširenja Sajmona Mordjua da odbaci uslovljavanje Srbije, što su tražili hrvatski poslanici. 

Linta je naveo da je Mordju jasno rekao da Evropska komisija podržava Mekalisterov izvještaj i stav većine članova Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta da otvorena pitanja koja postoje između Srbije i Hrvatske treba rješavati na bilateralnom nivou, a ne blokiranjem evropskog puta Srbije. 

Prema njegovim riječima, Mordju je objasnio da to znači da su pitanja nadležnosti nad ratnim zločinima, nestalih lica, povratka kulturnog blaga i granice na Dunavu bilateralna pitanja koja treba da se rješavaju direktnim razgovorima zvaničnog Beograda i Zagreba. 

"Iz toga se jasno može zaključiti zbog čega u Hrvatskoj u prethodnih nekoliko godina nije bilo stvarne političke volje da se brojni problemi protjeranih Srba i druga otovorena pitanja rješavaju u stalnom dijalogu sa Srbijom", zaključio je Linta. 

Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta usvojio je danas paket amandmana na prijedlog rezolucije o Srbiji u koje nisu ušli prijedlozi hrvatskih poslanika da se evropske integracije Srbije uslove rješavanjem otvorenih pitanja sa Hrvatskom. 

http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Linta-Propao-licemjeran-pokusaj-Hrvatske-290693.html

Berkeley: The 4th Annual Serbian Cultural Evening, February 7th 2015

 

 

У прилогу је снимак са наше Четврте Светосавске академије која је овог пута била посвећена Пупину. Пошто снимак има 33 дела, шаљем вам и поднаслове за сваки део као и програм и флајер.

 

Само толико да видите шта наши студенти раде на Берклију :)

 

Јасмина

 

Video

https://www.youtube.com/playlist?list=PLVOd5d56f9kfDdx9lBYxG74wBxqu-SE2N

 

01696 Short Info: Prof.Jasmina Vujić

01697 нема ништа, избрисати ако може

01698 Introduction: Prof. Jasmina Vujic

01699 Hosts: Andjelija Janićijević, Luka Djordjević; Berkeley Choir: "Tropar of St. Sava"

01700 Pupin's Early Years - Vladimir Milovanović, Andjelija Janićijević, Luka Djordjević

01700 "Poselo", Saratoga Women's Choir: Devojka na studencu, Pred Senkinom kućom

01702 Folklore Dance Group: KUD "Mladost", Sartoga and San Francisco

01703 Folklore Dance Group: KUD "Mladost", Sartoga and San Francisco

01704 Pupin's Early Years - Luka  Mićević, Mirjana Petrović, Lazar Supić

01705 Farewall Idvor - Jovan Gordić, Andjelija Janićijević, Luka Djordjević

01706 Berkeley Student Choir sings "Pusći me" from "X Rukovet" by Mokranjac

01707 Off to America: Pupin's Education: Vladimir Milovanović, Andjelija Janićijević, Luka Djordjević

01708 Berkeley Student Choir and Orchestra: "Žubor voda žuborila"

01709 Pupin's Education: Sandra Bogetić, Ivana Abramović, Vladimir Milovanović, Andjelija Janićijević, Luka Djordjević

01710 Berkeley Student Choir and Orchestra: "Evo ti se vraćam"

01711 Visiting Mother in Idvor: "Three-handed Theotokos (Богородица Тројеручица) by Matija Becković, recitation by Ada Praun-Petrović

01712 Pupin's Education in Europe: Vladimir Milovanović, Marija Pavlović, ·     "Variations Serieuses" by Mendelssohn, Sofija Nedić, piano

01713 Pupin's Scientific Contributions: Vladimir Milovanović, Andjelija Janićijević, Luka Djordjević

01714 Berkeley Student Choir sings from "II Rukovet" by Mokranjac

01715 Pupin's Scientific Contributions: Marija Pavlović, Ivana Abramović, Sandra Bogetić

01716 Berkeley Student Choir and Orchestra: "Ajde Jano"

01717 Pupin Late Years: Andjelija Janićijević, Luka Djordjević

01718 Bob Fowler, piano, Nikola Chubrich, violin: "Tamo daleko"

01719 Pupin's Contributions to Serbian Nation in WWI: Ivana Abramović, Sandra Bogetić

01720 нема ничега, треба избрисати

01721 Bob Fowler, piano, Nikola Chubrich, violin: "March to the Drina"

01722 Pupin's Contributions to Serbian Nation in WWI: Sandra Bogetić, Vladimir Milovanović

01723 Pupin's Contributions to Serbian Nation in WWI: Andjelija Janićijević, Luka Djordjević

01724 Berkeley Student Choir and Orchestra: "Oj Kosovo"

01725 Pupin's Bridge

01726 Children from the Serbian School "St. Sava" from Saratoga: "Ode to Serbian Nation (Здравица народу српском)" and Mirjana Petrović

01727 Orchestra "Manasija", Ivica Djordjević, guitar, Ljubomir Krastev, clarinet, Grammy nominated special guest, Branislav Bubalo, accordion, Bill Lanphier, bass

01728 Orchestra "Manasija", Ivica Djordjević, guitar, Ljubomir Krastev, clarinet, Grammy nominated special guest, Branislav Bubalo, accordion, Bill Lanphier, bass   

 

 

 

HRVATSKA ĆE BLOKIRATI INTEGRACIJE AKO TO ŽELE BERLIN I VAŠINGTON

HRVATSKA ĆE BLOKIRATI INTEGRACIJE AKO TO ŽELE BERLIN I VAŠINGTON

 

BEOGRAD, 21. FEBRUARA /SRNA/ - Politički analitičar Dragomir Anđelković naglasio je da će Hrvatska učiniti sve što može da na svakom polju radi protiv Srbije i svih drugih srpskih zemalja i dodao da će praviti konkretne probleme i prepreke Beogradu na putu ka EU ukoliko taj nalog dobije od Berlina i Vašingtona, čija je marioneta.

 
On je za Srnu rekao da Beograd Hrvatsku ni po jednom, pa ni po pitanju evrointegracija, ne treba tretirati kao ozbiljnu i samostalnu državu koja sama donosi odluke o bilo čemu.

"Hrvatska je mala klijentska država velikih centara moći na granici Balkana i centralne Evrope i kao takva radiće ono što joj kažu iz Berlina i Vašingtona", rekao je Anđelković, komentarišući izjavu ministra bez portfelja u Vladi Srbije Jadranke Joksimović da će hrvatska praviti prepreke Srbiji na putu ka EU.

U skladu sa tim, on je dodao da će, ukoliko Berlin odluči da zaustavi proces evrointegracija i nastavi da ucjenjuje Srbiju, Hrvatska sa svoje strane i dalje Beogradu praviti "aktivno neprijateljstvo".

"Ukoliko Berlin to ne bude želeo iz nekog razloga, onda će Hrvatska nastaviti da pravi nama pasivne probleme, ali to onda ne treba preterano ozbiljno shvatiti jer će Berlin znati kako da ukroti svoju marionetsku državu - Hrvatsku", kaže Anđelković.

On smatra da veliki centri moći mogu da imaju presudan uticaj i da Hrvatska uđe u dijalog sa Srbijom i zemljama regiona o nekim važnim, neriješenim pitanjimaa kao što je sukcesija, ako to hoće, mada, kako kaže, ne postoje naznake da su za to zainteresovani.

"Kada bi je pritisli Hrvatska bi to uradila, ali je druga stvar pritiskanje Hrvatske da reši te probleme, a druga kočenje Srbije na putu ka EU. Ako Berlin i Vašington žele da zaokruže EU na ovim našim balkanskim prostorima, ako misle da im je to interes, da se taj geopolitički prostor popuni, onda će oni obuzdati Hrvatsku", ocijenio je Anđelković.

Hrvatska će u tom slučaju, po njegovom mišljenju samo retorički Srbiji praviti probleme,ali će u praksi ostati - nemoćna.

Govoreći o posjeti premijera Srbije Aleksandra Vučića Zagrebu i pozitivnoj atmosferi, koja je po ocjeni medija tu posjetu pratila, Anđelković je ustvrdio da svi "pozitivni tonovi u Hrvata imaju marketinšku notu da bi djelovali operativno pred Briselom".

"Ispod te maske svako moguće zlo nastojaće da nam učine. Bilo unutar same Hrvatske, bilo u Republici Srpskoj ili Srbiji konstanta hrvatske politike prema Srbima je - neprijateljstvo", zaključio je Anđelković.

http://www.srna.rs/novosti1/281263/hrvatska-ce-blokirati--integracije-ako-to-zele-berlin-i-vasington.htm