Претражи овај блог

уторак, 7. април 2015.

Ratko Dmitrović: Sami smo krivi

 

Тито је био веома интелигентан. Знао је да је српски народ бројан и веома значајан за оно што он хоће. Он се плашио Срба и мрзео их. Како другачије протумачити да је Србија имала највише штете од комунистичког режима.

Потребно је познавати средњевековну Србију, првенствено из Немањићког периода па видети која је била величина српскога народа.То је елетна нација, одмах после Ромеја, а свели смо се на ништа, на народ који иде назад деценијама и у изгледу је перспектива нестанка српскога народа. Томе су допрели многобројни ратови у којима је Србија више него десеткована. У ратовима страда генетски највреднија популација, а преживели су слабијег квалитета. Турска је вршила генетску селекцију поробљених народа, па и српског. Сваке четврте године  комисија Турака је обилазила сваку породицу за редом  поробљених народа и узимала је набољу српску децу и од њих стварала турску нацију. Тиме је почињен генетски геноцид над српским народом, остајао је Србима генетски мање квалитетна популација. Непрекидна борба српског народа за слободу, велики ратови који су имали и 43% ратних жртава (академик Милорад Екмећић) су такође били генетски геноцид српског народа. Срби су страдали не само у ратовима, већ и селективном режимском миру, као што је био комунистички. Тито је знао да му власт могу угрозити само Срби, јер су га Срби довели на власт. Најснажнији нагон је нагон за самоодржање. Србија је имала многобројну сиротињу, чији нагон за самоодржање је нјугроженији. Титу је требала већина гладних којима је обећао благостање. И засиста сиротињу је подигао  на ниво достојан човека, али је све држао у страху, јер сваког момента си могао бити окривљене и да ти смакне главу као султан Сулејман.  Tако је српски народ непрекидно живео у страху.

Страхом се мењала физиологија организма, измењени организам је вероватно стекао промењну генетскe структурe мутацијом гена. Те гене је наследио српски народ па и данас живи у страху који објективно не одговара конкретном понашању Срба: Срби и данас живе у страху. Тај страх се види у комуникацији са одрећеним категоријама људи. Срби нису психички слободан народ. чак је постао кукавички, лако прихвата туђина и туђинско. 

 

Али највећи кривац за људске трагедије је религијска идеологија. Скоро сви ратови су верски ратови, па чак и они који су империјалистички. Увек се то сукоб различитих религијских идеологија. Азија и Африка букти од верских ратова. У Европи је рат  хришћанских догми, углавном западне хришћанске идеологије против изворног хришћанства. Амери су уништили Индијнце својом бскрупуложношћу и безкомпромисношћу. тако су се понели и према Србима, настоје да униште највећу православну државу очекујући огроман ратни плен - руско богсато ресурса.

 

Неопходно је да се то стање научно верификује. Али Србија нема таквих капацитета. Невероватно изненађење праве појединци невероватних квалитета који блистају у некоом послу, као што је спорт, а и такмичењима по свету у науци, уметности. Сада се јавља плејада, серија, музички талентованане деце које открива ТИНК ТВ. То буди српску наду да Срби нису генетски тотално дегенерисани. Али системи образовања, социјалне политике, културнине политике су у Србији криминални. Српско занање је веома ниско, образовање је политичко режимско.

 

Но широка је та српска прича и овако испричана је само у крпама.

 

Нема нико да САНу скрене пажњу на то. Али највероватније да наши акдемици наслућују менталне промене српскога народ, нажалост у непожељном требду.

 

Али заиста код Срба постоје историјски наслећени несвесни страхови : од Турака, комуниста, власти, великих институција (Црква), ненародних режима као свих неизвесности.

 

др Добросав Никодиновић

 


From: Dragn RAKIC <dragan@noos.fr>
To: srpski_svet@yahoogroups.com
Cc: dnikodinovic@yahoo.de
Sent: Monday, 6 April 2015, 14:48
Subject: RE: [srpski_svet] Ratko Dmitrović: Sami smo krivi

 

Ne znam kakvi su bili Srbi za vreme turske okupacije odmah posle kosovske bitke, ka osto ne znam ni kakvi su bili nesto kasnije,

ali znam barem iz pisanja i dokumenata koje je ostavio moj deda Milan Vukelic od Berlinskog kongresa 1879 pa do danas ko je bio odgovoran

za sve muke koje su oni , ili izvestan broj njih pretrpeo do danas. Ukratko, moj deda Milan Vukelic koji je bio u grupi 52 Srbina iz Hrvatske koji su

bili osudjeni na smrt u « veliko izdajnickom procesu » 1908 a kasnije pomilovan posle intervencije Francuske, Velike Britanije, Nemacke, pisao je da je u to vreme

Srbija bila lider u regionu postovana od strane svih.

Georgije Magarasevic, moj pra –pra deda je predlagao u svojim izdanjima Matice Srpske da Srbija nauci mnoge stvari od Evrope, dok je njegov stariji rodjak, Josip Juraj Strosmajer,

predlagao hrvatskij da se priblizi Rusiji, zbog cega je bio odstranjen od strane Vatikana.

"Уочен је страх код Срба који нема основа у реалности. То је наслеђени историјски несвесни страх."

Ovo sto je receno u ovoj recenici bih rekao da je tacno iz sledecih razloga. Iz mnogih dokumenata novije istorije, vise je nego ocigledno da se srpski mentalitet promenio dolaskom

na vlast komunista i KP pod vodjstvom J.B. Tita i njegovog rezima, koji je apsolutno upropastio sve sto je srpsko i na vise nacina. Prvo, unistenjem srpske buzoazije i aristokratije,

izabravsi najnekulturniji i najprimitivniji sloj stanovnistva kojem je decenijama ispirao mozak nekom «  nasom socijalistickom revolucijom, i bratstvom i jedinstvom » sa onima koji su

vrsili anihilaciju srpske inteligencije. Sta je bilo u interesu jednoga proletera ? Srpska inteligencija, elita ili «  narod ima 'leba da jede « ? Sigurno ovo drugo sto je i dan danas ostalo

kao prioritet kod vecine Srba. Posto sam se skolovao 10 godina i ziveo u Ljubljani, mogu da kazem da takav mentalitet, kao ni takvo ponasanje vlasti nisu postojali. Dok su sve Katolicke crkve

slobodno i javno slavile sve praznike i posto sam kao djak mogao slobodno da idem na veronauku, to mogu da potvrdim. Pravoslavna crkva u Ljubljani je bila zatvorena, ispred nje policajac,

i Srbi nisu imali tu slobodu da slave svoju veru. Zasto se izvesni « deda Mraz » slavio sirom cele Jugoslavije kao slucajno od 24. Decembra pa do Nove Godine u toj komunistickoj Jugoslaviji ?

Kasnije, ili 60.tih godine, zasto je patrijarh srpski German u Beogradu bio prinudno smesten na nekoliko koraka od Titove rezidenciju u Uzickoj ulici ? Zato sto je i on bio komunjista ili da bi

bi ga komunisti kontrolisali ? I tu su bili opet sloseri, bravari, krojaci snajderi,

Sta su Srbi radili za sve to vreme ? Pevali su da se zaklinju drugu Titu ( Kiti) da mu se « kunedu » da nece skrenuti s njegovog puta. To rade i dan danas, jer se u to doba « srecno zivelo »

Dok su svi ostali sebi gradili svoje, Srbi su pevali o bratstvu i jedinstvu,tapsali Ustavu iz 1974, itd. Zasto jos onda niko nije reagovao u Srbiji i branio srpsku istoriju, tradicuju i kulturu ?

Ko je za to bio kriv ? Evrope, Amerika ili copavi vodja, njegova partija pa is am srpski narod?

 

 

 

 

 

 

Зашто се Срби понашају према странцима, власти, Цркви, националним мањинама, снисходљиво?

 

Уочен је страх код Срба који нема основа у реалности. То је наслеђени историјски несвесни страх.

 

Срби Рашке области се понашају према муслиманима Сбије са јасно израженим страхом - у присуство муслимана одмах промене понашање, прилагоде свој говор муслиманком начину говора, постају сервилни према муслиману, уступају му првенство ако чекају у реду, ако нема места за седење за све, не опонирају ако се не слажу са излагањем присутног муслимана, претерано су љубазни према њему, спусте поглед према земљи, не одвраћају му ако муслиман грди државу Србију, ако се ружно изражава о српским институцијама, непристојно се шали на рачун Срба, не опомињу га ако се исувише слободно помаша прелазећи у границу непристојности, претерано обраћају се присутни Српкињама, па сродницама Србина саговорника, удварачки, ако су при гозби претерано нутка присутног муслимана, продаје му јевтиније него осталима, присутни Србин упадљиво ружно прича о другим Србима, повлађује у свему присутном муслиману. А околности су такве да нема никаву потребу да се тако понаша, чак би требало да је оштар према муслиману, да га опомене или бар да прекине разговор и удаљи се, али ништа од тога се не дешава. Дешава се да не можете разликовати Србина од муслимана, јер се Србин мимикријом невероватно изједначио са муслиманом, па се изненадите кад се муслиман обрати Србину по имену.

 

Тако се исто понашају према полицији, неком чиновнику власти, према безобразном свештенику, који прича глупости који немају везе са реалношћу, допушта му да чиновник, свештеник ружно се изражава о цивилима Србима, назива их комунистима, неверницима, антихристима. Страшна  је била власт комуниста, Голи оток је остао и данас страшна тајна, чести су ратови, окупације, српска историја је историја ратова, политичке неправде према Србима трају непрекидно, изгладњавају нас до застрашености.

 

А Хрвати, Бугари, Шиптари, муслимани су увек били на страни оног ко је против Србије. У миру увек ситно подривају Србију. Невероватна је чињеница да су Шиптари на Косову  починили нтолико  тешких злочина Србима - набијали их на поломљену флашу, убијали им децу пред родитељима, вадили им органе без анестезије, а ни једна Србин није узвратио, није се осветио, није запалио ни шупу Шиптару.

 

Срби су дуго били у ропству под Турцима. Створен је рајински менталитет, трпељивости, понизности, удворичности, лажљивости, полтронства, неискрености. Турчин је имао право на све, Србин на ништа. Било га је страх од Турчина, организам је реагова устрашено, неуровегетативни систем, симпатикус, је променио равнотежу према парасимпатикусу, повећан је адреналин. Временом су се створили условни рефлекси.  Функционисање  неуровегетативног система на измењен начин  је наслеђено код нових генерација.

 

Власт је увек била у позицији силе, никад се ниси осећао невиним у присуство власти, што је узбуђивало неуровегетативни систем.

 

Свештеници увек код цивила говоре о греху, о божјој казни, о строгом суду светог Петра, никад не одобравају цивилу ако се не слажу са попом и  цивил прихва попустљиво понашање.

 

 Хрвати су починили страховите геноцидне злочине, увек окривљују Србе, колају приче о злочиначким мотивима Хрвата, прича се страшна историја, што све мења функционисање неуровегетативног нервног система, лучење адреналина је појачано.

 

И заиста, Србин све што оставари у рату изгуби у миру. У рату нагон за самоодржањем

повећа своју спремност, Срби постају храбрији, борбенији и самим тим ефикаснији, а у миру нагон спалсне, несвесни део психе је активан, размишља се са асоцијасијама, Србин постаје мекши, попустљив на своју штету.

 

Невероватно, али истинито Срби пате од наслећених историјских несвесних страхова и сходно томе се понашају.

 

 

 

 

 

 

  DRUGA STRANA Sami smo krivi

 

Ratko Dmitrović | 03. april 2015.http://www.novosti.rs  

              

Hrvatska samo primenjuje ono što su njeni vešti političari davno nametnuli, a srpski (ovo shvatiti uslovno) prihvatili

 

TO deluje podsvesno, po sopstvenoj inerciji, ukorenjeno je duboko, seje strah, parališe, drži pod kontrolom i mozgove čiji vlasnici misle da su na sasvim suprotnoj strani. To je rođeno davno, u onoj prvoj Jugoslaviji, odraslo i razvilo se u drugoj, Titovoj, decenijama pulsira i daje rezultate u korist same ideje i ideologa uknjiženih kao njeni tvorci. Kako se to zove?

 

Nema imena ali može da se opiše? Otprilike: Mi smo veliki, imamo bogatu istoriju, državotvorni smo, oni su mali, neostvareni, treba pokazati toleranciju, dati im i ono što im ne pripada, makar i na našu štetu.

 

Ovo je iz prve preliveno u drugu Jugoslaviju, modifikovano, prilagođeno novom vremenu i novim okolnostima, pečatirano sa "Svaki nacionalizam je opasan ali je srpski najopasniji". Na tome je napravljen model Jugoslavije sa šest republika i dve autonomne pokrajine u Srbiji. Drugi to pokrajinsko "bogatstvo" nisu dobili; na tome je 1971. godine eskalirao Maspok, s istim onim ljudima koji će dvadeset godina kasnije izazvati građanski rat i razbiti Jugoslaviju; na tome je sačinjen Ustav SFRJ iz 1974. godine, podignute demonstracije u Prištini, 1981. godine, prekinut 14. kongres SKJ, 1990. godine, s kog se Slovenci i Hrvati vraćaju iz Beograda rešeni da u tek slegloj prašini od rušenja Berlinskog zida crtaju međunarodne granice sopstvenih, nacionalnih država.

 

Otuda ovo što danas gledamo na liniji odnosa između Srbije i Hrvatske, a podseća na loš vodvilj postavljen u seoskom domu kulure.

 

Dvadeset godina Srbija - ona službena, režimska - nije izgovorila jednu rečenicu kritike (kamoli šta drugo) na račun Hrvatske, njene politike, odnosa prema Srbima i Srbiji. Za to vreme u Hrvatskoj traje podmukla, povremeno otvorena, purgerski uglađena pa brutalna antisrpska delatnost... i nikom ništa. Zarad gore navedenih obzira (srpskih), delovanjem one sile iz prve Jugoslavije, Beograd je na sve to ćutao.

 

Pre dva dana progovorio je Vulin, pod temperaturom, nespretno ali je bar prekinuo ćutanje. Nadamo se ne zauvek, i ne samo on. Nije ovde važan Vulin imenom i prezimenom, već funkcija koju, kako bi Hrvati rekli, obnaša. Ni Šešelj službenom Zagrebu ne predstavlja problem. On je od početka svog političkog delovanja samo srpski problem, drugima je alibi, s opravdanjem ili bez njega, svejedno je.

 

Hrvatska samo primenjuje ono što su njeni vešti političari davno nametnuli, a srpski (ovo shvatiti uslovno) prihvatili.

 

 

 

__._,_.___


Posted by: Dobrosav Nikodinovic <dnikodinovic@yahoo.de>


.


__,_._,___

недеља, 5. април 2015.

А. ПОПОВИЋ: Шизофрено је, заиста, амбасадоре Кирби, када кажете да сте наш пријатељ

А. ПОПОВИЋ: Шизофрено је, заиста, амбасадоре Кирби, када кажете да сте наш пријатељ

од satelit на 5. април 2015.

Србија

18

4506?

„Ви и Ваша земља сте последњи који имате право да вређате народ који сте два пута у прошлом веку бомбардовали, народ чију државу растурате, народ коме сте донели епидемију канцера"

АМБАСАДОР Сједињених Америчких Држава у Србији Мајкл Кирби наставља да вређа Србе, тиме ниподаштавајући не само међународне конвенције, већ и гостопримство које му је у Србији указано.

Јучерашњом изјавом да су „Срби помало шизофрени", амбасадор Кирби је увредио сваког становника Србије.

Пошто, за разлику од ситуација када треба одговорити Маји Коцијанчић, овај пут неће бити никога из Владе Србије ко ће се усудити да се америчком амбасадору замери, а како увреда заслужује одговор, изнећу своје лично мишљење.

Земља амбасадора Кирбија је растурила Југославију, помогла Хрватској да изврши етничко чишћење у операцији „Олуја", засипала касетним бомбама болнице у Србији, запрашивала осиромашеним ураном нашу земљу, покушала да отме део територије државе Србије. Она је покровитељ трговаца органима, земља која једну организацију, а ту мислим на ОВК, прво прогласи терористичком, а онда са њима, терористима срдачно сарађује.

Шизофрено је, заиста, амбасадоре Кирби када кажете да сте наш пријатељ. Јер, пријатељи се са пријатељима тако не понашају.

Шизофрена је и политика Ваше владе да наоружава и регрутује људе за рат на Блиском Истоку, а да онда, када ти људи направе тзв. „Исламску државу" са Вашим оружјем, регрутујете неке друге људе и дајете им поново оружје. Створили сте, уосталом, и Ал Каиду, а онда се против ње, у „рату против тероризма" борили.

О томе да ли је Ваш бивши Државни секретар Колин Пауел лагао цео свет тврдећи у Савету безбедности да Ирак има хемијско оружје – овај пут нећу. То не спада у шизофреност и то велике државе коју представљате. То спада у ноторне лажи.

Ви и Ваша земља сте последњи који имате право да народ који сте два пута у прошлом веку бомбардовали, народ чију државу растурате, народ коме сте донели епидемију канцера, вређате.

И ако на сваку наредну увреду, а ова Вам није прва, поданичка Влада Србије не реагује, знајте да неко, макар појединац, професор Универзитета, макар једна странка, чак и ванпарламентарна – хоће.

(реаговање Александра Поповића, извор: сајт Демократске странке Србије)

http://www.srbijadanas.net/a-popovic-sizofreno-je-zaista-ambasadore-kirbi-kada-kazete-da-ste-nas-prijatelj/

субота, 4. април 2015.

Како читати Кирбијеву „дијагнозу“ за Србе?

Како читати Кирбијеву „дијагнозу" за Србе?

© Flickr/ Jorge Elías

Политика

07:00 04.04.2015(освежено 10:26 04.04.2015) Преузмите краћи линк

Бранкица Ристић

857126

Да се оваква изјава чула из уста руског амбасадора то би изазвало салву напада, а тако нешто би било проглашено за најгрубљи могући инцидент, каже Драгомир Анђелковић. Чињеница је да ми имамо руководство које хоће и да буде добро са Русијом, и хоће у ЕУ, и хтело би добре односе са НАТО-ом, што је немогуће, наводи Душан Јањић.

Амерички амбасадор у Београду Мајкл Кирби изјавио је, говорећи о односима Србије са Истоком и Западом да су „Срби помало шизофрен народ", јер нас, како је рекао, срце вуче ка Истоку, али глава усмерава ка Западу".

Дијагноза" коју је Кирби себи дао за право да постави нашем народу код саговорника Спутњика наишла је на различите коментаре, једни сматрају да је реч о још једном дипломатском гафу амбасадора, а други виде у томе поруку за српско руководство.

Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, ово види као најновији иступ америчког амбасадора који је, по његовом мишљењу, потпуно у неоколонијалном духу.

Они евидентно Србију сматрају окупираном земљом, која треба да ради све што се од ње затражи, и кад год се поступи другачије то је за Америку одраз ненормалног понашања. Када ми штитимо наше националне интересе то је за њих лоше", каже Анђелковић и додаје да Србију и Русију, осим емоција, повезује и рационална сарадња.

Анђелковић додаје да би у држави у којој више од половине медија контролише Запад, оваква изјава, да се чула од руског амбасадора, вероватно изазвала салву напада.

Тако нешто би било проглашено за најгрубљи могући инцидент", истиче Анђелковић.

Др Невен Цветићанин, политички социолог са Института друштвених наука, има мало умернији став према Кирбијевим речима. Каже, не би судио о намерама америчког амбасадора, а чињеница је да је српско друштво подељено.

„Велика већина нашег народа Русију осећа блиском, али ако их питате где бисте живели и радили помињу Немачку, Америку, итд. Тако да та констатација, без обзира што је изречена на специфиичан начин, донекле одговара чињеничном стању. На то не рачунају само страни представници, већ и наши политичари", објашњава он.

Цветићанин напомиње да се у Београд као трусно подручје не шаљу трећеразредне, већ врхунске дипломате, па било да се ради о америчком или руском амбасадору.

 

© Фото: Youtube/Valerie Lloyd

Кирби: Срби су помало шизофрени

„Ви чак имате и међу нашим интелектуалцима и политичарима људе који нас сматрају 'шизофреним друштвом', али чињеница је да као народ живимо у расцепу између Истока и Запада", каже он.

Душан Јањић из Форума за етничке односе напомиње да је можда дошло до забуне.

„У енглеском језику постоји појам 'divided personality' или на српском, 'подељена личност' која има слично значење у медицинским смислу за подељену личност.

„Термин 'подељене личности' се употребљава за нације које имају кризу идентитета. Српска нација припада нацијама са подељеним идентитетом. Надам се да је на то мислио. Јер чињеница је да ми имамо руководство које хоће и да буде добро са Русијом, и хоће у ЕУ, и хтело би добре односе са НАТО-ом, што је немогуће. Претпостављам да је Кирби политичарима слао поруку. Али ако је заиста рекао 'шизофренија' то је психијатријски термин и то излази из контекста дипломатије. У том случају Министартсво спољних послова га позове, и тражи појашњење става. Али не могу да замислим да Србија од Вашигтона затражи да повуче Кирбија", закључује Јањић.


Опширније:
http://rs.sputniknews.com/politika/20150404/1056046.html#ixzz3WLsIsch2

 

петак, 3. април 2015.

Како би Балкан изгледао да су САД пристале на уступке које је Београд нудио у Рамбујеу?

Како би Балкан изгледао да су САД пристале на уступке које је Београд нудио у Рамбујеу?

МОНТГОМЕРИЈЕВ НАСТУП ОТВОРИО И ПИТАЊЕ: ДА ЛИ ЈЕ АМЕРИКАНЦИМА

САМО МОЋ „ИЗЛИЛА У ГЛАВУ"?

Вилијем Монтгомери

  • Косовски Албанци би мање више добили исто оно што имају данас. Не би се прогласили за „државу", али они то и нису. Не само зато што нису у ОУН, већ пре свега због тога, што тако пише у Ахтисаријевом плану, који има првенство у односу на „Устав Републике Косово"
  • Шта би САД добиле на другој страни? Добиле би дугорочну подршку међу Србима, која би врло брзо резултирала уласком Србије у NATO. Међутим, САД једноставно не верују Србима. То је наставак британске политике вођене током решавања Источног питања за коју су Срби, као и Бугари, „мали Руси"
  • САД су отпочеле процес „глобалне дестабилизације" још у другој половини деведесетих. Изазивањем криза, САД постављају домаћи задатак другим регионалним силама, чије амбиције расту. Типичан пример је украјинска криза
  • Зашто им треба одржавање жаришта на Балкану? Због могућег неуспеха у Украјини или на Блиском истоку. Формирање Новорусије учинило би повратак Русије на Балкан вероватним, што се онда спречава активирањем великоалбанских аспирација. Постали бисмо и у буквалном смислу речи, како је то недавно рекао Џон Кери, „линија ватре"              
  • Због последњег искуства са атлантистичким силама, у будућности, како се буде мењала структура светског политичког система и како други утицаји на Балкану буду расли, Срби ће пре проналазити нове додирне тачке везивања за Турску или Немачку, него за САД. Русију у ову рачуницу уопште не треба ни стављати - она је ван конкуренције
Пише: Душан ПРОРОКОВИЋ
 

        ПОСЛЕДЊИ наступ Вилијема Монтгомерија послужио ми је само као повод за отварње питања: да ли је америчка политика према Србији била нерационална?

        Од свих америчких амбасадора у Београду, од 2000. године до данас, он је по свој прилици оставио најдубљи утисак.

        Један од његових наследника је извео највећу „политичку операцију" у Србији после 2000., али то више има везе са организационим способностима и искуством, а мање са „дубинским разумевањем" политичких процеса.

        Што се Монтгомерија тиче, он је био уздржан у проценама и трудио се да разуме суштину проблема. Што се за нове генерације америчких дипломата не може баш рећи.

        „Излила се моћ у главу", па све чешће гледамо разговоре који се завршавају са: или ћете радити како ми кажемо, или вас неће бити. Иначе, Монтгомери се помињао последњих година у политичкој чаршији као „лобиста СНС-а" у Вашингтону.

        „Добро упућени" су му приписивали већину заслуга за добро позиционирање Томислава Николића и Александра Вучића код Американаца, што им је омогућило каснији долазак на власт. Не знам да ли је ово тачно, али ако јесте, питање за Николића и Вучића је: зашто нису наставили да примају савете од Монтгомерија? Кориснији би им био, него галерија ликова које су довели, од Гузенбауера, преко Штрос-Кана до Блера. Јер, оно што им је он поручио преко средстава јавног информисања, у постојећим околностима итекако има смисла.

        Не бих могао да се сложим са свим оценама и препорукама, али са већином сигурно да. Поготово када су у питању наступи премијера Србије. Превише је ту залетања и кочења. Међутим, када је о самом Монтгомерију реч, за мене је још занимљивије питање: зашто његове рационалне процене нису озбиљније утицале на постављање званичног Вашингтона?

        Ако је овакве процене, које сада износи поводом постављања Николића и Вучића, износио и раније поводом постављања САД на Балкану...

        Јер, ако се анализира све што се може прочитати у депешама „Викиликса" и неформално чути из извора блиских Едварду Сноудену, а тиче се Србије, у Вашингтону је после 2004. године превладала „тврда струја" која је инсистирала да се „заврши посао на Балкану". У суштини, то је значило да се Србија додатно ослаби растурањем СР Југославије, а затим и да се „додаје гас" на Косову. Успут, настављени су притисци на Републику Српску, који треба да доведу до њеног укидања и врше се стални утицаји у другим активним и потенцијалним геополитичким жариштима на територији централне Србије.

        САД су наставиле да третирају Србе као најгоре могуће непријатеље, што им је дугрочно поткопало позицију на српском етнопростору. А, без обзира на околности у којима се Србија налази и без намере да се било ко из нашег окружења увреди, српско питање је централно питање на Балкану. То је ствар географије, а не дипломатије. Због тога је Миломир Степић сасвим у праву када српско питање проглашава геополитичким питањем.

        Због последњег искуства са атлантистичким силама, у будућности, како се буде мењала структура светског политичког система и како други утицаји на Балкану буду расли, Срби ће пре проналазити нове додирне тачке везивања за Турску или Немачку, него за САД. Русију у ову рачуницу уопште не треба ни стављати, она је ван конкуренције.

        А могуће је и да ће својим геополитичким позиционирањем управо Русија отварати врата за утицај Турске и/или Немачке на Балкану. Краткорочни успеси Американце не треба да заварају.

        Данас, барем што се Србије тиче, Американце сви морају да трпе, али их нико не воли. Осим њихових плаћених чауша. Како нове генерације буду стасавале то ће постајати све очигледније. Нигде се толико отпора и незадовољства не може видети као међу данашњим тинејџерима.

        Исто тако, треба да знају да је постојећа безбедносно-политичка архитектура Балкана крхка, по свему подсећа на период између два светска рата.

Преговори у Рамбујеу

        Шта ће САД учинити по питању стварања Велике Албаније? Само нека одговор не буде да ће правити нову хибридну „косоварску нацију". То је дугорочно немогуће.

        Албански народотворни процес је ушао у фазу у којој је, на пример, српски био почетком ХХ века. Великоалбанске емоције се могу сабијати и спречавати, али то није дугорочно решење. Оне ће пре или касније експлодирати. Остаје само питање да ли за десет или тридесет година!?

        Албанци сада осећају да је њихов сан на дохват руке. А онда се ланчано отвара и низ других питања. Пре свих будућности Македоније и БиХ.

        Великоалбанска идеја је добила кључни простор управо америчким инсистирањем на „независности Косова" и тако је Балкан уведен у нову фазу дугорочне дестабилизације.

        Да доведем ово у везу са рационалношћу и трезвеношћу Монтгомерија: шта би се десило да су Американци прихватили уступке које је Београд желео да учини према Албанцима 1999. у Рамбујеу или 2006-07. током преговора о будућем статусу КиМ (прво са Ахтисаријем, а потом са Тројком)?

        Посебно би било занимљиво анализирати ово друго. Јер, да су другачије поступили, Американци би у потпуности оправдали своју тезу да је Србија „бомбардована због Милошевића". Косовски Албанци би мање више добили исто оно што имају данас. Не би се прогласили за „државу", али они то и нису. Не само зато што нису у ОУН, већ пре свега због тога, што тако пише у Ахтисаријевом плану, који има првенство у односу на „Устав Републике Косово".

        Дакле, што се тиче аутономије и могућности управљања системом, мање-више, оно што Албанци имају данас, био је спреман да им понуди Милошевић 1999. године, а и Коштуница 2006. При томе, 2006. су већ околности биле такве да би се пристало и на легитимизацију позиције NATO-а на Косову и све остало што уз то иде.

        Шта би САД добиле на другој страни?

        Добиле би дугорочну подршку међу Србима, која би врло брзо резултирала уласком Србије у NATO. Вероватно би се то десило у тренутку када су овом војном савезу приступале и Албанија и Хрватска. У некој варијанти, ово би донело и могућност отпочињања српско-албанског дијалога којим би се дугурочно решило питање међусобних односа. Дакле, из тог угла гледано, Американци би одржали свој снажан утицај у албанском корпусу, из свега би изашли неокрњени (као изговор је могло послужити међународно право), док би у Србима стекли стабилног партнера. Једним ударцем решили би два проблема.

        У светлу данашње украјинске кризе и дестабилизације источномедитеранског појаса, САД би имале сасвим другачији оквир на Балкану, што би им олакшало посао. Овако, пошто је превладао другачији приступ, Балкан не само да није „сигурна кућа" за Американце, већ опет може постати жариште којим ће тешко управљати. Поготово у случају већег америчко-европског спора.

        На крају, да покушам да потражим одговор на постављање САД. Најједноставније би било рећи да је све ово „последица изливања моћи у главу". Може им се, па су решили у Вашингтону да овако раде.

        Такође, једноставно би било рећи и да се ради о престижу у међународним односима. Има у свему овоме и једног и другог, али то нису кључне ствари.

        Због престижа се не улази у оволике ризике (без обзира што се, гледано из данашњег дневнополитичког угла чини да никаквог ризика нема), а они са симптомима „излива моћи у главу" су чести у политици и дипломатији (поготово на подручјима какав је Балкан, где умисле да могу радити шта хоће), али се углавном искључују из аналитичких центара који су кључни за дугорочно прогнозирање.

        Због тога бих се осврнуо на два разлога оваквог америчког постављања према Србима, који се, посматрано из перспективе коју нудим, чине рационалним.

        Први је да САД једноставно не верују Србима. То није ништа ново и представљало би наставак британске политике вођене током решавања Источног питања. Природни настављач поморске атлантистичке геополитичке концепције су САД, па је логично и да „преузму виђење" према Србима.

        Према овој школи мишљења, Срби су, као и Бугари, „мали Руси" и шта год да се ради, у одсудном тренутку, у неком критичном моменту ће превладати источни импулси.

        Други разлог је да су САД отпочеле процес „глобалне дестабилизације" још у другој половини деведесетих и да им је у интересу да оставе активна геополитичка жаришта у свим кризним регионима.

        САД губе доминацију, оне ће остати водећа, али не и једина глобална суперсила. Да би се текући неповољни трендови успорили, почело се са дестабилизацијом низа региона, који могу утицати на постављање других регионалних сила. Изазивањем криза, САД постављају домаћи задатак другим регионалним силама, чије амбиције расту. Типичан пример је украјинска криза.

        Зашто им ту треба одржавање жаришта на Балкану? Па управо због могућег неуспеха у Украјини или на Блиском истоку.

        Ако ствари крену по злу у Новорусији, може се отворити нова балканска криза којом ће бити нарушени руски интереси у овом делу Европе. Формирање Новорусије учинило би повратак Русије на Балкан вероватним, што се онда спречава активирањем великоалбанских аспирација, на пример. А када се дестабилизује Балкан, онда више нема ни приче о стратешким гасоводима, повезивању Пиреја и Будимпеште новим кородором и сличним пројектима. Добија се оправдање за јачање војног присуства САД и изградњу нових војних база. Постајемо и у буквалном смислу речи, како је то недавно рекао Џон Кери, „линија ватре".

        Било који од два разлога да је у питању, то је за Србију неповољно. Али, на то Србија није могла да утиче. То су дугорочне процене и прогнозе америчких аналитичких служби, које се пишу сходно њиховим глобалним интересима. Зато, гледано из дипломатског угла и у односу на текућу кризу, може се прихватити већина Монтгомеријевих сугестија.

        Међутим, гледано из угла тражења неких дугорочних решења, ствари стоје нешто другачије и у ту рачуницу је неопходно укључити много већи број непознатих.

        У сваком случају, ту рачуницу треба почети од оцене да је америчко постављање према српском питању неповољно и да може постати повољно само ако Срби могу краткорочно послужити као средство за одбрану неких америчких интереса у овом делу Европе. Као што је на пример пружање отпора јачању немачког присуства. А то су све ствари које смо већ гледали у историји.

Категорије: 

Српски дух

http://fakti.org/srpski-duh/kako-bi-balkan-izgledao-da-su-sad-pristale-na-ustupke-koje-je-beograd-nudio-u-rambujeu

Драгољуб Жарковић: Црно нам се пише - Вучић тврди да је Вулин паметнији од њега

Драгољуб Жарковић: Црно нам се пише - Вучић тврди да је Вулин паметнији од њега

 

петак, 03. април 2015.

Хајде да покушамо да се договоримо око елементарних ствари. Да ли смо ми, како је тврђено до понедељка ујутро, лидери у региону и да никад нисмо боље стајали на "светским политичким картама", да ли смо земља која никад није имала већи углед на оном имагинарном политичком Западу, да ли смо ми, нема томе неколико дана, потписали споразум с НАТО-ом о највишем облику организационог устројства у оквиру Партнерства за мир, да ли је Александар Вучић оличење те политике, да ли наш премијер има подршку сваке шуше са западне стране наше претполитичке свести... или је све обрнуто?

Дакле, до понедељка око 11 часова пре подне све је било како Бог заповеда, премијер и вођа Срба био је најбољи, а већ од поднева тог митског дана, када се затражило од грађана да промене перцепцију у односу на западну страну света, ови испадоше ђаволи који би да смрсе конце Србији, влади и Александру Вучићу лично. Мора да су они претходни, они до понедељничког преподнева, пословали с фалсификованом личном картом, а онда смо их открили. Није Кирби онај Кирби, него је то неки мангуп с лажним идентитетом.

Испада да они што су нас до понедељка подржавали, сад руше темеље Вучићевог "новог завета" и готово да нам прети неки библијски преокрет, преумљење, дуг и опасан пут преко нагло пресахлог Црвеног мора у потомачку земљу праве вере где ћемо бити свој на своме, а том Западу ћемо показати средњи прст.

Ништа од тога. Вучићева политичка каријера, а не тренутни рејтинг, у највећој мери зависи од подршке западних сила и ова кукњава око одлуке Жалбеног већа Хашког трибунала разумљив је маневар у игри одржања угроженог рејтинга. Да је тај Хашки суд прави циркус није спорно. Већих мунђоса и продаваца лажних штофова мајка одавно није видела: Ево вам га Војислав Шешељ бесплатно, а сад нам га вратите по папреној цени.

Хашки суд, суд на издисају, готово две деценије је брисао и писао по српској политичкој мапи и збиља је време да му неко покаже већ помињани "средњи прст", али ми се нешто чини да то неће бити Александар Вучић, мада је људски јако тешко полицијски испратити човека у Хаг где си га први пут испратио у сузама, с трубама и печењем.

Претпостављам да би Вучић имао већинску подршку у одлуци да Шешељу препусти избор око очекиваног позива судског већа да се поново укаже пред лицем Трибунала и ако је тачно да му је Ангела најбоља другарица и да је са свима осталима као прст и нокат, дакле близак, не би требало да има већих проблема с неком формалном обавезом Србије да поступа по налозима већ компромитованог суда. Сад је тренутак да покаже колики је лидер у скоку удаљ, скоку увис, бацању камена с рамена и другим атлетским дисциплинама светске политичке зајебанције.

Премијер је на седници Председништва матичне странке, Српске напредне странке, казао да Влада чека да види шта је Жалбено веће Хашког трибунала закључило да би видела шта траже, и додао: "Сећате се да су га они спаковали и послали нам га. Прво су тражили да га шпијунирамо, да видимо где ће да једе, да спава… Ми смо рекли да пристајемо на све оно што се они договоре са господином Шешељем. Он то није прихватио, па су га пустили без икаквих услова, осим да не сме да има пасош. И он нема пасош. Сад ћемо да видимо шта је то ново што од нас траже."

Лидер напредњака је поновио да је циљ одлуке Хашког трибунала да се Шешељ привремено пусти на слободу био рушење рејтинга Владе Србије и Српске напредне странке. Вучић је казао да је само Александар Вулин погодио шта се збива и додао: "Само је Вулин схватио да су имали за циљ рушење Владе и њеног рејтинга и СНС-а и ништа више. Не знам како је он то погодио, али је погодио. Или је имао неку информацију коју ја нисам, или је паметнији од мене, не знам." На питање новинара ко су "они", Вучић је одговорио: "Мислим на Хаг и њихове помагаче, а нисам паметан да кажем ко су они. Ето, признајем."

Шта је, дакле, Вучић признао. Да је Александар Вулин паметнији од њега, што ће Вулин, колико га знамо, већ сутра да демантује чим се отрезни од ове похвале. Вулинова памет је "погађачка" ("Не знам како је он то погодио"), али то добро одсликава српску политику генерално – уплатиш спортску кладионицу па ако "Евертон" игра нерешено, ето теби сто педесет динара на уложену стотку, а кога брига ако изгуби или победи.

Колико ће да траје ова кукњава око "Хага и његових помагача", као да је то нека сила која детерминише односе у међународној заједници? Може да траје врло дуго ако Вучић измери да му позивање на понос, морал и интересе Србије доноси корист у јавном мњењу, а може да спласне већ крајем ове недеље ако се покаже лукративнијим неко признање са западне стране. Има сто начина да се одлаже изручење Војислава Шешеља и само један начин да Вучић одржи висок, а ипак падајући рејтинг.

Да повуче изјаву да је Вулин паметнији од њега.

(Време)

 

 

уторак, 31. март 2015.

Еколошке и здравствене последице НАТО бомбардовања 1999, с акцентом на осиромашени уранијум

Из Архиве НСПМ - Еколошке и здравствене последице НАТО бомбардовања 1999, с акцентом на осиромашени уранијум

 

Јасмина Вујић, Драгољуб Антић   

уторак, 31. март 2015.

 

 

 

CEO TEKST……… http://www.nspm.rs/srbija-i-nato/ekoloske-i-zdravstvene-posledice-nato-bombardovanja-1999-s-akcentom-na-osiromaseni-uranijum.html

Aleksandar Vučić: Koriste Šešelja da bi nas kaznili

Za „Politiku" piše Aleksandar Vučić: Koriste Šešelja da bi nas kaznili

Nema tu ni prava, ni pravde, a nema, nažalost, ni Vojislava Šešelja. Ima samo pogrešnih pokušaja da se kazni Vlada Srbije

(Foto Ž. Jovanović)

Pre samo nekoliko meseci, mnogi, kojima se nije dopao izborni rezultat, kao i politička dominacija Srpske napredne stranke, krenuli su u žestoku kampanju širenja straha od Šešeljevog povratka iz Haga. Govorili su: napustićete vladu čim sleti na aerodrom. Izgleda da je neko, negde, pogrešno izračunao da je Vojislav Šešelj faktor koji može da uzdrma mene i Vladu Srbije, pa je, u skladu s tim, počeo da ga koristi kao strašilo iz kutije.

Kada im se ne sviđa to što Srbija radi, što ima svoj stav, što neće na dugme da uvodi sankcije, što hoće sa svima da bude prijatelj, a ne neprijatelj – oni ga puste iz kutije: i čekaju da se mi prestravimo. Kada im se čekanje oduži, a mi nastavimo da, bez straha, sprovodimo suverenu politiku; kada samo izađem i kažem da nećemo zaboraviti, nikada, ni jednu od žrtava NATO bombardovanja – oni ga vraćaju u kutiju i opet čekaju da mi umremo od straha.

Nema tu ni prava, ni pravde, a nema, nažalost, ni Vojislava Šešelja. Ima samo pogrešnih pokušaja da se kazni Vlada Srbije i njena politika.

Kažem pogrešnih, zato što sam, odavno, otvoreno rekao da nemam nameru da budem prepreka Srbiji. Ni na njenom putu ka Evropi, niti u odnosima sa svetom. I ako neko misli da sam ja prepreka, neka samo to jasno saopšti, ne mora da se služi jeftinim trikovima.

Baš kao što nema potrebe da se, dvadeset godina posle rata, i zločina, od čijeg rasvetljavanja je baš Srbija najmanje bežala, još ne zna ni ko je za njih kriv ni koju kaznu treba da plati, nego se suđenja i optuženi koriste da bi se neko plašio i ucenjivao.

To, na kraju, nisu zaslužile ni žrtve.

Nama je, na celom Balkanu, posle svega što smo doživeli, potrebna politika otvorenih karata, jasna i nedvosmislena, i upravo takvu politiku imamo nameru i da sprovodimo. Ona je naša legitimacija i mogu svakome, u svakom trenutku, da je pokažem, bez ikakvog straha.

Nemam razloga da je krijem, niti da se krijem iza bilo koga, pošto sam je dobio na izborima. Zato, danas, mogu mirno da poručim i drugima da prestanu da se kriju iza kutija, i u kutijama, već da izađu pred građane Srbije i kažu šta hoće od njih.

I neka se ne plaše odgovora. Srbija, i to smo pokazali pre neki dan, obeležavajući godišnjicu bombardovanja, i sećajući se žrtava, zna da prašta. Oprostiće im Srbija i mnoga druga dela, jer mi znamo gde je naša budućnost.

Ovako, ili onako, Srbija ima samo jednu, veliku i važnu obavezu, a to je da očuva stabilnost, obezbedi nastavak ekonomskih reformi i poštovanje političkih sloboda. Svaka odluka koju budemo donosili, a ona neće biti nemoralna kao sve političke odluke Haškog tribunala, imaće za cilj samo jedno: očuvanje stabilnosti u našoj Srbiji. I ništa više.

objavljeno: 31.03.2015.

inShare

Poslednji komentari

Перча Контраш | 31/03/2015 15:38

Оркестрирани и веома вулгарни напади недотепаних евроамеричких нацифашиста и српских отпораша главних извођача прљавих радова на премијера Вучића, започели су оне зиме када је отишао да спашава путнике завејане у сметовима војвођанске равнице. То су били тако примитивни напади да не доликује људском бићу, осим евроамеричким нацифашистима и гангстерима! На „Слободној Европи" нема дана да се не емитује прилог о Вучићу, да бивши спикер на ТВ Београд , Омер Карабег не испитује одакле Вучићу толика популарност, зашто га зову господарем, да ли се гради култ личности око њега, зашто му срби толико верују, да ли га Немачка подржава у свему па му нико и ништа не може, колики су успеси његове владе и када ће бити смењен са власти!

Novosađanin NS | 31/03/2015 15:53

Još jedan iskorišćen pa bačen.
Neka se pripremi Pajtić.

m. s. | 31/03/2015 15:54

Premijer je u pravu, ovo je još jedna igra onih koji kroje globalnu politiku.
Šešelj je smišljena priča, da bi se našoj državi opet nanosila šteta.Oni nama već toliko godina nanose štetu
E da je pravde na ovom svetu,gospoda iz haškog tribunala bila bi raspuštena, jer to što rade nije pravo, nego politika i ruganje pravdi.

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Koriste-Seselja-da-bi-nas-kaznili.lt.html