Cвештенику Јовану Пламенцу уручена награда Друштва новинара Војводине „Златно перо“

srpskenovinecg.com

Уреднику Портала Митрополије црногорско-приморске свештенику Јовану Пламенцу уручена награда Друштва новинара Војводине „Златно перо"

bm

Пригодна бесједа свештеника Јована Пламенца након уручења награде „Златно перо"

 

Не тако давно, новинарство је на овим нашим просторима било дефинисано као друштвено-политички рад.

 

Сада, у времену мондијализма, односно глобализма и либерализма, природног насљедника једнојајчаних близанаца комунизма и фашизма, који су се својевремно посвађали на крв и нож, новинарство је – партијски рад.

Није, наравно, тако дефинисано. Али, посљедично, у времену када је декларативно „владање народа" у стварности „владање народом", и декларативна медијска слобода у стварности послушност политичким и криминалним центрима моћи, такође једнојајчаним близанцима, у стварности то је тако.

„Слобода" као еуфемизам за потчињеност, у стварности је спутавање слободе коју је човјеку дао Бог.

У оваквој пошасти друштвеног живота новинар може бити или онај који неће дати „вјеру за вечеру", или онај чији се карактер и осјећај морала уклапају у свеопшту лаж, као „лего коцкице".

Овај првопоменути новинарски сој заслужује пажњу овог догађаја. Њему је припало у дио његовање темељних вриједности овдашњег народа: његовог језика, духовног и културног бића…

Не знам како је код других на овим просторима, али језик српског народа је нагрижен, као да је поливен киселином. Прво му је извађена утроба – писмо на којем је узрастао. Дивно писмо Ћирилово и у Србији постаје реликт. Потом га је преплавио нови технолошки језик, сав од туђица, и увукао му се у сваку пору. Сада такав пршти наоколо, у свим животним ситуацијама, и не само из уста младих. Свеприсутна „литерарна" форма је – СМС.

У Црној Гори, српски језик је чак и обезимен. Двотрећинском већином у Парламенту. Много веће страдање је остати без имена, него остати без главе.

Српски народ је под окупацијом. И то много тежом и посљедичнијом од физичке – под окупацијом своје културе. Антикултура Запада, попут космичке црне рупе, убрзано усисава генерацијама вајану љепоту културног насљеђа нашег народа.

Наша етничка групација се урушава као греда у коју је ушао сипац.

Ријалити животна философија није видива само на неколико телевизијских канала; она се као заразна болештина увукла у породице. Општи промискуитет за посљедицу има све рјеђе и све позније склапање бракова, све чешће пуцање бракова, утробно чедоморство киретажом и много више средствима за контрацепцију, све чешћу вантјелесну оплодњу, афирмацију педерастије… Уз дрогу, то је логичан слијед антикултуре која је и нашем народу тако перфидно наметнута, умногоме посредством медија. Све ово за посљедицу има и раслбаљивање његовог духовног бића.

О, како велика „Њива Господња" могу бити медији. Њој су потребни дјелатници: честити новинари.

Богу хвала да ове вриједности новинарске професије препознаје Друштво новинара Војводине.

Јован Пламенац

(Митрополија  Црногорско Приморска)

 

SA AUTOROM KARTE SRPSKE DUHOVNE BAŠTINE NA KOSMETU

SA AUTOROM KARTE SRPSKE DUHOVNE BAŠTINE NA KOSMETU

 

Sa ovom mapom kulture kartograf "Politike" Ljubiša Gvoić želi svetu da pojasni srpsku prošlost i sadašnjost

 

http://www.antic.org/Gvoic/ 

 

 

"Možemo mi svetu koliko god hoćemo da pričamo da je na Kosovu i Metohiji 1350 pravoslavnih crkava i manastira, svet će nas, iako je to nesporna istina, teško shvatiti dok mu, kako se kaže, crno na belo ne pokažemo da je tako. Upravo zbog toga pre četiri godine napravljena je karta koju smo nazvali "Srpski belezi na Kosovu i Metohiji" i koju je objavio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Pravljena 13 godina, ali objavljena u malom tiražu, ova karta – iako je doživela dva izdanja – nije imala odjeka kakvog bi bilo normalno da ima, jer je ona prvi dokument koji je i grafički pokazao kolika je rasprostranjenost i gustina belega srpske duhovne baštine na Kosovu i Metohiji", kaže Ljubiša Gvoić, kartograf našeg lista, čija je nova karta pod nazivom "Srpska duhovna baština na Kosovu i Metohiji" predstavljena na ovogodišnjem beogradskom Sajmu knjiga.

Dopunjavajući svoju prethodnu mapu četiri godine, Gvoić je, kako kaže, podatke za ovu "mapu koja ne pristaje na zaborav" skupljao iz istorijskih knjiga, monografija, istorija umetnosti, novina, pretačući tako na jedan komad hartije podatke koji bi, kad bi se sabrali u knjigu, činili zbornik od najmanje 5.000 stranica.

"Novine su, na žalost, u bliskoj prošlosti bile pouzdan izvor podataka o rušenju pravoslavnih spomenika kulture i duhovnosti na Kosovu i Metohiji", objašnjava kartograf čija će karta, upravo objavljena u izdanju Informativne službe Srpske pravoslavne crkve, biti štampana u tiražu od 10.000 primeraka. Srušenim i oštećenim crkvenim zdanjima posvećena je posebna, mala, mapa na velikoj karti, na kojoj se nalazi i spisak uništenih spomenika kulture i duhovnosti na Kosovu i Metohiji.

Šta je sve zabeleženo na ovoj unikatnoj karti koja je, za razliku od one objavljene pre četiri godine, prva ćirilična karta te vrste kod nas?

Na ovoj mapi – koja bi, kako kaže Ljubiša Gvoić, "političarima mogla da posluži kao putokaz za rešavanje krize na Kosovu i Metohiji, jer ako su narodi različitih vera i kultura mogli na ovom prostoru vekovima da žive zajedno, svakako to mogu opet, samo treba pronaći pravi model, što spada u posao političara"– zabeleženo je ukupno 1994 toponima. Kad se njihov broj podeli sa površinom Kosova i Metohije vidi se da se, otprilike, na svakih 2,5 kilometra nalazi neki beleg srpske prošlosti na ovom prostoru. Crkva, manastir, groblje, kula, vlastelinski dvorac ...

Na karti je 1181 crkva, 113 manastira, 48 isposnica, osam spomen-kapela i spomen-kosturnica. To je, podseća autor karte, 1350 crkvenih zdanja, sećajući se da mu je "jedan Rus u Hilandaru rekao da u celoj prostranoj Rusiji nema više od 1200 pravoslavnih manastira". Pretpostavljajući da bi na Kosmetu – iako taj izraz nerado koristi, smatrajući ga ustupkom zapadnim medijima i negiranju činjenica o nastanku Metohije – "bilo još više drevnih pravoslavnih svetinja da ih u prošlim vekovima osvajači nisu rušili, podižući od materijala sa razrušenih zdanja džamije, mostove, vodenice, kuće, bunare, škole, ambulante, pa čak i jedan javni nužnik", Gvoić kaže da je broj svetinja dokaz nespornog srpskog prisustva na ovom delu Balkana.

Osim crkvenih zdanja, na karti su ubeležena i 534 stara srpska groblja, 96 tvrđava i starih gradova i 14 dvoraca srpske vlastele, kaže autor mape koja bi, kako se očekuje, uskoro trebalo da se pojavi i na engleskom jeziku, izražavajući ogorčenje što su u bliskoj prošlosti meta separatista bili čak i spomenici kulture od izuzetnog značaja.

Otkrivajući da mu je još neostvareni san da napravi atlas Srpske pravoslavne crkve, od primanja hrišćanstva do današnjih dana, Gvoić kaže da već priprema dve nove karte. Prva će biti svedočanstvo o prinudnoj zabrani povratka Srba u severozapadni deo Metohije posle Drugog svetskog rata, koju priprema u saradnji sa Arhivom Srbije, a druga dokaz o prisustvu Srba u Zapadnoj Slavoniji i pre Velike seobe Srba iz 1690. godine.

M. Kuburović

 

 

Код кога је шибица за Балкан?

rs.sputniknews.com

 

Код кога је шибица за Балкан?

 

Sputnik

Коментари и Аналитика

07:55 01.11.2015(освежено 10:18 01.11.2015) Преузмите краћи линк

 

Да ли је британски политичар Винстон Черчил био у праву када је рекао да је Балкан „мекани стомак Европе" и место на коме је Стари континент најрањивији?

Српски премијер Александар Вучић током боравка у Москви својом изјавом „да му се чини да је некоме у интересу да Балкан буде нестабилан", поново је отворио Пандорину кутију. О коме је, међутим, Вучић говорио и на кога је мислио остало је недоречено. Коме је у интересу нестабилан Балкан?

Немири у Куманову, покушаја Британије да у Савету безбедности прогура резолуцију о Сребреници, сукоб са Хрватском због миграната, најаве Приштине да одустаје од формирања Заједнице српских општина, најаве хапшења Срба, протести опозиције у Црној Гори… Дамаклов мач и даље виси над нашим главама?

Слободан Јанковић са Института за међународну политику из Београда верује да рационално гледано никоме не би требало да одговара дестабилизација Балкана. Са друге стране, додаје он, мали поремећаји и замрзнути сукоби одговарају онима који су ту војно присутни, а то су на првом месту Сједињене Америчке Државе и њихови европски савезници.

„Иначе, како и чиме објаснити ширење НАТО–а? НАТО се шири да би ширио безбедност — то је једна ствар. Друга је, зашто остају трупе на Косову и Метохији, и зашто Американци јачају своје базе у Бугарској и у Румунији? Да би обезбедили стабилност. Али без потенцијалних жаришта и криза нико не би ни мислио претерано о безбедности. Дакле, у том смислу, за неке мање нестабилности сигурно су заинтересовани ови на Западу", каже Јанковић за Спутњик.

Јанковић оцењује и да је видљиво да Американци доста улажу у безбедност и лобистичко обезбеђивање Балкана као полазној тачки за слабљење позиција Русије у Украјини и на Црном мору, а онда и потенцијално и саме Русије.

Милош Шолаја, професор међународног права са Факултета политичких наука у Бањалуци, каже за Спутњик да су и сами глобални процеси поново пошли у правцу тензија.

„Очигледно је да и Балкан, који је окружен врло нестабилним регијама — Медитераном, Блиским истоком, Кавказом — не може да се стабилизује, пре свега због интереса великих сила", објашњава Шолаја.

Очигледно је, додаје он, да постоји могућност да ниска стабилност на Балкану, постане и висока ако буде требало, а то по Шолаји треба, како каже, „онима који желе да овај ниво конфликта пренесу на Средњи и Блиски исток.

„Тамо где се једна непозната творевина назива државом. Некако је већ ушло у жаргон да се „Исламска држава" назива државом иако ту нема ни 'д' од државе, већ је у питању криминална организација која очито користи одређене економске просторе и енергетске процесе да би се позиционирала, и да би за рачун западних земаља постигла неки резултат. Стабилизација на Балкану значила би и већу могућност стабилизације на Блиском истоку", уверен је Шолаја.

Мишљење Владимира Пивоварова, бившег шефа Војно–безбедносне и контраобавештајне службе Македоније, донекле се разликује од мишљења претходних саговорника.

Он верује да је све, па и безбедност, у рукама овдашњих политичара. Он каже да ако се говори о нестабилном Балкану, онда морају да се изнесу и одређени аргументи.

„Тачно је то да смо немирно подручје, јер нам је и менталитет такав, а то је показала и историја. Док су други градили у својим државама, ми смо расправљали о међама", подсећа он.

Пивоваров о тези да некоме „са стране" одговара врућ Балкан каже да је то тачно, али закључује да то може да утиче на ситуацију само у оноликој мери колико му је то у једној држави дозвољено.

 

Руско-српски војни уговор покварио планове НАТО-а на Балкану

Руско-српски војни уговор покварио планове НАТО-а на Балкану

30. октобар 2015. 14:05Србија 1

Like

Успостављање ближих војних контаката између Русије и Србије је последица озбиљног преокрета у глобалној игри. У измењеној геополитичкој ситуацији дошло је до преокрета са српске стране. Тиме се тренд за приближавање НАТО-у завршио, сматра професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) Јелена Пономарјова.

 

У руским медијима се у среду појавила информација да ће Русија и Србија потписати јединствени по износу и свом садржају војни уговор, који је био и главни циљ посете Москви српског премијера Александра Вучића. Према доступним информацијама, српска војска ће у потпуности прећи на руске стандарде. Тиме ће питање о ступању у НАТО бити елиминсано, пише „Русская планета".

Вучић је у Москви изјавио да „неко посебно улаже напоре да дестабилизује ситуацију између земаља западног Балкана".

Експерт Центра за стратешку конјуктуру Олег Валецкиј подсећа да је војска Југославије, а затим Србије, традиционално функционисала по совјетским и руским стандардима.

„Основни модели српских тенкова и авиона су унапређене верзије совјетских аналога. Због тога није потребан посебан прелазак на наше стандарде. Наравно, земља технички не може да се придружи НАТО-у, тако да је, у ствари, донета стратешка одлука која има већи значај него други војни уговори", сматра Валецкиј.

Стратешки важна тачка уговора је могућа испорука у Србију руских система ПРО. Сопствени систем противракетне одбране Србије ће промени однос снага у региону и представљаће одговор на размештање америчког система ПРО у источној Европи.

Професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) Јелена Пономарјова истиче да Балкан постаје референтна тачка у којој се спајају интереси свих учесника у светској политици, па је стога веома важно питање безбедности. Она додаје да су Србија и Црна Гора од времена Руске Империје уско повезано са Русијом, као и да је за РФ, такође важно даље присуство у свим сферама живота у овим земљама – хуманитарној, економској и војној. Према њеним речима, данас се балканске земаље суочавају са избором: да ли да сарађује са НАТО-ом, који је бомбардовао Југославију 1999. године или са Русијом.

„Успостављање ближих војних контаката између Русије и Србије је последица озбиљног преокрета у глобалној игри, односно укључивање Русије у борбу против ᾿Исламске Државе᾿. Захваљујући томе Русија је свесно или несвесно ојачала своју позицију на Балкану. И у измењеној геополитичкој ситуацији дошло је до преокрета са српске стране, којој је Русија давно говорила о својој спремности за војно-техничку сарадњу. Тиме се тренд последњих година за приближавање НАТО-у може завршити. Не треба овде гајити илузије, али динамика је позитивна", рекла је  Пономарјова.

Према њеним речима, на тај начин Србија је зауставила шетање између Запада и Русије, и на крају се декларисала као независни суверени играч. Овај корак је постао реални показатељ мултиполарности. У мултиполарном свету земље имају могућност да изаберу свог политичког савезника и Србија је направила свој избор. Али друга питања остају отворена: каква „освета" Запада чека Србију и да ли ће успети да се избегне нови рат на Балкану, у којем ће Београд сада имати поузданог савезника.

 

Руска реч

 

"Nacionalni interes" ispred volje naroda: Ljevici ne daju da formira vlast u Portugalu!

 

Ni jedan zvaničan izvor informacija u Srbiji ne objavljuje jednu vrlo važnu vest. U Portugaliji su na izborima pobedili levičari i predsednik Portugalije Anibal Cavaco Silva odbio je da im poveri mandat za sastav vlade. Obrazložio je odbijanje time da bi takva vlada ugrozila saradnju sa MMF i EU...
Drugim rečima, glasajte kako hoćete, rezultati mogu da budu kakvi hoće, ali vladaće samo oni koje EU odobri. To je definitivno zbogom demokratiji u Evropi.

http://mindsetsathreat.com/2015/10/23/portugal-just-banned-democracy/

 

 

vijesti.me

"Nacionalni interes" ispred volje naroda: Ljevici ne daju da formira vlast u Portugalu!

 

Portugal je ušao u opasne političke vode. Po prvi put od nastanka Evropske monetarne unije, država članica je napravila eksplicitan korak zabranivši euroskeptičnim partijama da preuzmu vlast pod izgovorom nacionalnog interesa.

Predsjednik Portugala Anibal Kavako Silva odbio je da imenuje Vladu koje bi činila lijevo orijentisana koalicija iako je ta koalicija obezbiiijedila većinu u parlamentu i osvojila dovoljan broj mandata da sruši surov finansijski režim koji je ovoj zemlji nametnuli Evropska unija i Međunarodni monetarni fond.

Predsjednik smatra previše rizičnim da dozvoli Lijevom bloku ili komunistima i da se primaknu vlasti, insistirajući da na vlasti treba da ostanu konzervativci, iako su manjina, kako bi se zadovoljili Brisel i umirila inostrana finansijska tržišta.

Demokratija je očigledno na drugom mjestu, jer prioritet imaju evropska pravila i članstvo u EU, piše Telegraf.

"U 40 godina demokratije, nijedna vlada u Portugalu nije zavisila od podrške anti-evropskih snaga, čija se kampanja zasniva na ukidanju Lisabonskog sporazuma, Sporazuma o stabilizaciji, koordinaciji i vladavini u evropskoj ekonomskoj i monetarnoj uniji, Pakt o stabilnosti i rastu, a takođe žele i da razmontiraju monetarnu uniju i izvuku Portugal iz eurozone. Takođe žele i raspuštanje NATO pakta", kazao je Kavako Silva.

Portugalski predsjednik je rekao i da je ovo najgori trenutak za radikalne promjene. „Nakon što smo preuzeli težak program finansijske pomoći, koji zahtijeva veliko žrtvovanje, moja je dužnost u skladu sa ustavnim ovlašćenjima koje imam da spriječim lažne signale koji bi se poslali finansijskim institucijama, investitorima i tržištima", istakao je Kavako Silva.

U raspravama Kavako Silva koristi argument da većina građana Portugala nije glasala za povratak nacionalne valute „eskuda" što bi dovelo do traumatičnog sukoba sa Briselom.

To jeste tačno, ali portugalski predsjednik zanemaruje činjenicu sa izbora koji su održani prije tri nedjelje: da su građani Portugala glasali za kraj smanjenju plata i protiv strogih mjera štednje.

Zajedno, partije ljevice osvojile su 50,7 odsto glasova i predvođeni Socijalistima kontrolišu skupštinu. Konzervativni premijer, Pedro Pasoš Koeljo, je prvi pokušao da formira vlast, ali njegova desničarska koalicija je obezbjedila svega 38.5% glasova.

 

Цвијетин Миливојевић: Вучић и референдум за "Србију у ЕУ, без Косова"

[Ostali narod veruje da im se podmece "ultimatum" na potpis, a oni su davno potpisali I vise nego sto se od njih trazilo, sad im je ostalo da traze vase potpies I da vode hajku protiv predsednika SANU. Kao da je on pratio prstic lepe Kate umesto Borka, Ivice I Ava, bio na raraznim radnim vecerama, nazdravljao sampanjcem sa fals premijerom, da ne govorim o Boti koji je uveo starateljstvo "prijatelja", ponistavajuci rezoluciju 1244]
Цвијетин Миливојевић: Вучић и референдум за "Србију у ЕУ, без Косова"

 

понедељак, 19. октобар 2015.

Признајем да задовољно трљам руке: да су избори, на пример, у децембру, а не за шест месеци, Канцелар би развалио килаву опозицију - овако, кандидат за најновијег српског Вожда, одлучио је (а ја му још верујем на реч да он све што чини, чини за добро нашег, а не, рецимо, немачког народа) - да баци рукавицу у лице грађанима Србије? Да их приупита за здравље, да им објасни да они, заправо, статистички живе много боље него у време жутих под наводницима, само то још не осећају и да од сиротиње раје заиште подршку за "Србију у ЕУ, без Косова"... Све то на референдуму, на коме би могао и да изгуби буде ли бранио оно у шта не верују ни његови најближи напредњаци! Логично је то, јер Канцелар збори да је његов посао да доноси одлуке у интересу грађана, због чега, вели, има подршку 54 одсто бирачког тела, што је, опет, у недослуху са суровом чињеницом: иако се око половине грађана стварно изјашњава за улазак у ЕУ, више од две трећине њих се томе противи уколико је услов за то било потписивање правнообавезујућег споразума са Косовом, било увођење санкција Русији или, не дај боже, обоје ђумле... Не могу да одгонетнем зашто, али чим је Канцелар, још у увертири "Тешке речи" почео да кукумавчи како су се сви уротили против њега и његових, падоше ми на ум три реченице Душка Радовића. Прва: "Ко стално плаче - нико му не верује". Друга: "Не плачи сам". И, трећа, поента: "Плачи само када те неко гледа и слуша". Тад ми је било јасно да, после монолога који су му конципирали - познат ми рукопис - Т. Б. или И. Р., следи одлучно: не изборима! Међутим, одох ја и корак даље: Ако већ нови председник САНУ (ван сваке је разумне сумње да иза њега не стоји и сва научна, уметничка и ина интелектуална елита Србије) сматра да је Косово већ изгубљено; ако нови потпредседник СПС (а основана је претпоставка да тако мне и сви његови милошевићевци, пензионери и остали бивши аркановци) мисли да Косово више није српско и да се одмах мора расписати самодопринос да га поново откупимо - кад је већ зихер тако, зашто, онда, не би било народног изјашњавања? Плебисцит о томе јесмо ли за колективни уфур у чељусти крокодила који нам је већ откинуо косовску ногу... Но, хајде да не лажем и себе и друге: да избора, за сада, неће бити укапирао сам оног трена кад сам схватио да Канцелар није послушао мој савет већ је, ипак, одлетео на Федерикину вечеру утроје; када је одлучио да, ипак, не одбије свих 36 "језивих" тачака из нацрта преговарачке платформе за "Свето поглавље 35"; кад сам се уверио како су нас, у УНЕСЦО-у, до последње капи наше крви, бранили "наши пријатељи" Немци, Французи, Британци, Амери, Емираћани, Аустријанци, Албанци, Црногорци, Македонци и томе слично... Но, Канцелар нам се баш проискренио. Прво, из срца: "Да бисмо били јаки, никад више не смемо да будемо сами." Па, онда сервилно и богобојажљиво: "Да водим владу без немачке и америчке подршке - то је немогуће!" На концу, потпуно и безрезервно предавање најтананијим емоцијама: "Немачког амандмана (о "Светом Поглављу 35") неће бити..." Теши ме, пак, Пак: нешто ми она симптоматично мудро ћути у Екселенцијино име, иако је кроки крокија платформе о Косову недавно виђен у корпи за отпатке у канцеларији неког "сиротог малог хрчка" у Немањиној. (Данас)

 

 

Писмо Председнику Руске Федерације Господину Владимиру В. Путину: Да српска историја и духовност не падну у руке терориста

Да српска историја и духовност не падну у руке терориста

Друштво | Уредништво | октобар 16, 2015 01:00

---

ПОВОДОМ СВЕ ИЗГЛЕДНИЈЕ МОГУЋНОСТИ ДА КОСОВО УСКОРО БУДЕ ПРИМЉЕНО У УНЕСКО, ЛИДЕР СНП НЕНАД ПОПОВИЋ ПИСМИМА СЕ ОБРАТИО РУСКОМ ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДИМИРУ ПУТИНУ И РУСКОМ ПАТРИЈАРХУ КИРИЛУ;  ОВА ПИСМА ОБЈАВЉУЈЕМО У ЦЕЛИНИ

Београд, 13. октобар
2015. године

Председнику Руске Федерације Господину Владимиру В. Путину

 

Поштовани Владимире Владимировичу,

 

Читав слободни свет диви се храбрости Русије, која се упустила у акцију уништења терориста Исламске државе. Као пре 70 година, када је Русија стала на чело епске борбе на страни добра против највећег зла у историји, Хитлеровог нацизма, тако народ Русије и њено руководство предводи свет у борби против највећег безбедносног изазова данашњице, тероризма Исламске државе.
Да пре седам деценија није било руског народа и његове браће који су на олтару новог праведнијег света положили 25 милиона жртава, тај свет би данас постао глобална диктатура ужаса. Градови би били претворени у концентрационе логоре и гасне коморе, а улицама би патролирали одреди смрти. Био би то свет у којем Словени и Јевреји више не би постојали.
Тада је народ Србије стајао раме уз раме са народом Русије. Били смо на истој страни. И данас грађани Србије поздрављају ново лидерство Русије које је једино спремно да се супротстави не само светском тероризму на Блиском истоку већ и реинкарнацији нацистичке идеологије која своје ново отелотворење добија на тлу братске руске државе Украјине.
И као што је руски народ данас угрожен на свом историјском тлу у Украјини, тако је и српски народ угрожен на територији која вековима представља центар његовог духовног бића. Део Срба данас живи у концентрационом логору који се зове лажна држава Косово. Појединим државама и војним и политичким савезима које, уместо међународног права, примењују право голе силе, није довољно то што су Србији одузели део државе. Они сада намеравају да Србији одузму њен идентитет, њено духовно и културно наслеђе и њено право на памћење. Поједине западне земље желе да Косово и Метохију, душу и Срце Србије, ван сваке редовне процедуре, приме у чланство у УНЕСКО.
Ако се то догоди, Србији ће бити одузето оно највредније и најсветије што има, а то је наслеђе Свете српске лозе Немањића које је доказ постојања српске државе и наше Српске православне цркве још од времена средњег века. На том наслеђу, и на светосавско косовском завету, почива наш целокупан идентитет као народа. Уласком Косова у УНЕСКО српском народу се на бруталан начин одузима, и слободно можемо да кажемо – краде, његов идентитет. А народ без идентитета је народ без будућности.
На Косову и Метохији евидентирано је више од хиљаду и по споменика српског културног наслеђа, због чега је Косово и Метохија увек третирано као колевка Србије и духовно средиште Срба, али и родно место прве српске средњовековне државе. Ти Срби су – у знак поштовања заједничког словенског порекла са браћом Русима – себе називали Раси, а првој својој држави дали су име Рашка.
Српски народ је свестан да нема већег пријатеља од Русије. Зато Вас молим у име целокупног српског народа да искористите свој огромни ауторитет и глобално лидерство да учините све што је у Вашој моћи да спречите пријем Косова у УНЕСКО.
У супротном, српска православна и сакрална баштина биће предата на старање истим оним вандалима који су је уништавали у Мартовском погрому на Косову и Метохији 2004. године. По истој матрици као што су недавно терористи Исламске државе уништили Тријумфалну капију у древном граду Палмири у Сирији, тако су 2004. године терористи на Косову уништили Храм Богородице Љевишке у Призрену. Обе ове светиње налазе се под заштитом Унеска, али то им није помогло да буду заштићене од уништавања које су спровели исламски фундаменталисти и терористи.
Теороризам не познаје границе, али мотиви су свугде исти, без разлике да ли се ради о терористима у Сирији или на Косову, а то је да буде уништено оно што је вековима стварано како би се произвео хаос и свет гурнуо у неизвесност и безнађе.
Поштовани Владимире Владимировичу,
Углед који уживате међу српским народом заснован је на љубави, поверењу и осећању који млађи брат има према старијем. То није љубав из рачуна, већ из наслеђа заједничке историје и чињенице да су Русија и Србија увек биле на праведној страни историје у борби против зла. Молимо Вас да и данас уважите наш апел и помогнете нам да се одупремо неправди и злу које покушавају да нанесу Србији.
Молимо Вас да не дозволите да идентитет целокупног српског народа, државе и Цркве буде стављен у руке оних којима је једини циљ да тај идентитет оспоре и трајно измене.

Са најдубљим
поштовањем
и захвалношћу,

Др Ненад Поповић
Председник СНП

 

Патријарху московском и целе Русије Господину Кирилу

 

Ваша Светости, Уважени господине Кирил,

 

Српски православни народ који је, после два етничка чишћења у 20. веку, још преостао на своме историјском тлу, у завичају свог националног и верског идентитета, на просторима где се, пре више од миленијума, рађала и расла српска држава под влашћу свете лозе Немањића – на одувек српском Косову и Метохији – од агресије НАТО-а на Србију, 1999. године, живи у истинском концентрационом логору.
Цео српски народ, а поготово онај његов најхрабрији и најпостојанији део, потомци оних који су створили моћну српску средњoвековну државу, са срцем на Косову и Метохији, данас, у Вама лично, Ваша Светости, и у великом и братском руском народу, види једину наду за спас.
За спас своје прошлости, своје садашњости и своје будућности.
Наша заједничка историја је показала, да чак и када се чинило да је све изгубљено, вера у Бога може да нас спасе и одржи на окупу. Када је Руској цркви било најтеже, после Октобарске револуције, Српска православна црква и српски народ били су уз православну руску браћу. Управо на позив патријарха српског Димитрија, „Руска привремена виша загранична управа", на челу са митрополитом кијевским Антонијем Храповицким, прешла је 1921. године из Константинопоља на српско тлe. Патријарх Димитрије уступио јој је део Патријаршијског двора у Сремским Карловцима. Многи руски свештеници и монаси примљени су у српску црквену службу. Овим чином братског српског народа и Српске православне цркве, у тешком историјском раздобљу за нашу руску браћу, омогућено је да континуитет постојања Руске православне цркве никада не буде прекинут.
Прогнана руска браћа, свештеници, духовници и праведници нису остављени на цедилу, већ су нашли загрљај и уточиште у својој другој домовини, Србији. Одржавала их је вера у коначну, Божју победу.
Исто као што данас, Ваша светости, српски народ у Србији и на Косову и Метохији, одржава вера у Божју правду и вера у Русију. Вера да ћемо се, уз помоћ Русије, одупрети намери појединих сила да Србији одузму не само део њене територије већ и њен идентитет, њено духовно и културно наслеђе и њено право на памћење.
Поједине западне земље желе да Косово и Метохију, душу и срце Србије, ван сваке редовне процедуре, приме у чланство у УНЕСКО. Ако се то догоди, Србији ће бити одузето оно највредније и најсветије што има, а то је наслеђе Свете српске лозе Немањића које је доказ постојања српске државе и наше Српске православне цркве још од времена средњег века. На том наслеђу, и на Светосавском косовском завету, почива наш целокупан идентитет као народа. Уласком Косова у УНЕСКО српском народу се на бруталан начин одузима, и слободно можемо да кажемо – краде, његов идентитет. А народ без идентитета је народ без будућности.
На Косову и, посебно, Метохији која је била и остала један велики метох Српске православне цркве, евидентирано је више од хиљаду и по споменика српског културног наслеђа, због чега је Косово и Метохија увек третирано као колевка Србије и духовно средиште Срба.
Четири велике православне српске светиње на Косову и Метохији чине данас део Унесковог светског културног наслеђа. То су: величанствени манастир Високи Дечани, саграђен средином 14. века, за време владавине српског краља Стефана Првовенчаног, манастири Пећке патријаршије, Црква Свете Богородице Љевишке у Призрену и манастир Грачаница.
Од уласка НАТО-снага на Косово и Метохију, 141 српски православни објекат је или потпуно уништен или оштећен, и то у доба мира који је гарантован Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација! Систематски је уништено, према подацима ОЕБС-а, најмање 392 православна гробља на Косову и Метохији.
Српски народ је свестан да нема већег пријатеља од Русије. Зато Вас молимо у име целокупног српског народа да искористите свој ауторитет као верски поглавар Русије и лидер читавог православног света, да учините све што је у Вашој моћи да заштитите духовно и историјско наслеђе Српске православне цркве на Косову и Метохији и спречите пријем лажне државе Косово у УНЕСКО.
У супротном, српска православна и сакрална баштина биће предата на старање истим оним вандалима који су је уништавали у Мартовском погрому на Косову и Метохији, 2004. године. По истој матрици као што су, недавно, терористи Исламске државе уништили Тријумфалну капију у древном граду Палмири у Сирији, тако су 2004. године терористи на Косову уништили Храм Богородице Љевишке у Призрену. Обе ове светиње налазе се под заштитом Унеска, али то им није помогло да буду заштићене од уништавања које су спровели исламски фундаменталисти и терористи.
Ваша светости,
Молимо Вас да учините све што је у Вашој моћи да помогнете да историја, духовност и имовина Српске православне цркве на Косову и Метохији не падне у руке терориста.

Са најдубљим поштовањем
и захвалношћу,

Др Ненад Поповић
Председник СНП