Kosovo nije primljeno u Unesko za samo 3 glasa, evo ko je glasao protiv Srbije

webtribune.rs

Kosovo nije primljeno u Unesko za samo 3 glasa, evo ko je glasao protiv Srbije

 

Kosovo nije primljeno u Unesko pošto za prijem nije dobilo potrebnu dvotrećinsku većinu na Generalnoj konferenciji ove organizacije.

Generalna konferencija Uneska nije prihvatila članstvo Kosova u tu organizaciju, budući da je nije bilo potrebne dvotrećisnke većine da bi se izglasao prijem.

Kosovu je falilo tri glasa za članstvo. Od 142 prisutnih za je glasalo 92, protiv je bilo 50, uzdržanih je bilo 29. Neophodna dvotrećinska većina bila je 95 glasova.

Prethodno nije usvojen predlog Srbije da se glasanje o članstvu Kosova odloži do seledećeg zasedanja Generalne konferencije Uneska, za dve godine.

Tom glasanju je pristupilo 170 država. Za predlog Srbije glasalo 58, protiv 88 država i 22 su bile uzdržane, dok predstavnici 16 zemalja nisu bili prisutni u sali.

Predlog Srbije za odlaganje podržali su zemlje: Rusija, Brazil, Indonezija, Kina, Rumunija, Grčka, Angola, Argentina, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Kipar, Kolumbija, Kuba, Eritreja, Španija, Etiopija, Gruzija, Haiti, Indija, Maroko, Meksiko…

Protiv su bile: Francuska, Britanija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Belgija, Estonija, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Nemačka, Australija, Ujedinjeni Arapski Emirati… BiH uzdržana.

Na početku sednice obratio se ambasador Srbije pri Unesko zatraživši odlaganje glasanja.

Devet zemalja nije imalo pravo glasa, među njima i SAD.

Ovako je bilo glasanje:

Glasale su 142 članice, za je glasalo 92, protiv je bilo 50, a uzdržanih je bilo 29. Za dvotrećinsku većinu je bilo neophodno 95 glasova, pa su za usvajanje predloga nedostajala tri glasa.

Među zemljama koje nisu podržale prijem Kosova su Brazil, Kina, Španija, Rusija, Indija, Kazahstan, Belorusija, Palestina, Severna Koreja, Slovačka, Urugvaj, Venecuela, Bahrein, Indonezija…

Uzdržani su, između ostalih, bili Bosna i Hercegovina, Kolumbija, Grčka, Nigerija, Peru, Poljska, Rumunija, Singapur, Trinidad i Tobago, Tunis i Zambija.

Za pristupanje Kosova Unesku između ostalih glasali su Belgija, Francuska, Kanada, Bugarska i Belize, Irska, Island, Italija, Litvanija, Malezija, Pakistan, Panama, Norveška, Novi Zeland, Portugal, Češka, Velika Britanija, Slovenija, Švedska, Švajcarska, Čad, Tajland, Turska, Avganistan, Albanija, Nemačka, Andora…

 

Englezi šokirani što im nije prošao predlog

Predstavnik Velike Britanije je na sednici rekao da se nikad nije desilo da bude odbijena zemlja koju je predložio Izvršni savet, da je Kosovo članica MMF i Svetske banke i da ovaj zahtev nema nikakve veze sa dijalogom Beograda i Prištine i sa procesom evropskih integracija dve strane.

Tome se usprotivio Tanasković rekavši da je ovde reč o presedanu. Nikada nije bila ovakva situacija, jer Kosovo nije država, već teritorija, rekao je on.

Predstavnik Argentine je rekao da zathev za prijem Kosova nije u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244, dok je predstavnik Kube rekao da je to suprotnom međunarodnom pravu.

Nemačka je odbila zahtev za odlaganje odlučivanja sa obrazloženjem da je odluka već doneta na Izvršnom odboru.

Misija UN na Kosovu smatra da je reč o pitanju za Generalnu konferenciju.

Argentina smatra da prijem Kosova u Unesko nije u skladu sa Rezolucijom 1244, a Kuba da je u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Kuba je striktna u poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije i to su motivi zbog kojih je protiv članstva Kosova u Unesku, javlja RTS.

Kina smatra da bi prejem Kosova u Unesko mogao negativno da se odrazi na dijalog Beograda i Prištine u Briselu.

Austrija ističe da su joj bliski i Kosovo i Srbija, ali da je protiv odlaganja sednice.

Ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković rekao je raije za Tanjug da su izgledi da se Generalna konferencija pozitivno izjasni o tom zahtevu objektivno krajnje neizvesni.

– S obzirom na to da sistem glasanja u Unesku, gde su za prijem države nečlanice UN potrebne dve trećina glasova onih koji su pristupili izjašnjavanju, pri čemu se glasovi uzdržanih prilikom utvrdjivanja rezultata ne uzimaju u obzir, moguća su oba ishoda, jer će verovatno razlika izmedju glasova "za" i "protiv" biti veoma tesn –  istakao je ambasador Tanasković.

Prema njegovim račima, da bi se izbegla ovakva nepoželjna politička podela u specijalizovanoj agenciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu, Srbija će predložiti odlaganje rasprave o ovoj kontroverznoj tački dnevnog reda, bar do narednog zasedanja Generalne konferencije 2017. godine.

Ambasador Srbije je ukazao i da činjenica da je zahtev Kosova jedina tačka plenarne sednice ukazuje na značaj pitanja i na to da će biti velika rasprava.

Vlada Kosova i njeni partneri računaju da imaju 92 glasa za prijem Kosova u Unesko i ocjenjuju da je teško postići dvotrećinsku većinu od 195 država članica te međunarodne agencije, piše danas prištinski dnevnik Koha ditore.

Prema spisku koji su uradili Vlada Kosova i njeni međunarodni partneri, 62 države su se izjasnile da će sigurno glasati za prijem Kosova, dok se ostalih 30 nisu jasno izjasnile, ali se kosovske vlasti uzdaju i u njihovu podršku.

Generalna Skupština Unesko će danas razrazmatra predlog Albanije koji je podržan u Izvršnom odboru organizacije da Kosovo postane član te organizacije, protiv čega Srbija žestoko lobira.

(Blic,Tanjug,RTS,B92)

 

Дмитриј Седов - Косово Улазница за ЕУ

fsksrb.ru

Дмитриј Седов - Улазница за ЕУ | Фонд Стратешке Културе

 

Дмитриј СЕДОВ

 

У овом тренутку Украјина прети тешким последицама неколицини земаља чији су се политичари осмелили посетити Крим. На нишан су доспели парламентарци Италије и Француске, сад је наступио ред на Србију пошто је тамо одлучила да отпутује делегација ДСС и покрета "Двери".

Ужасни повици из амбасаде Украјине тим поводом натерали су међународну заједницу да замре од страха. Јер МИП Украјине пише страшне ствари: "Сличне посете представљају претњу националној безбедности и целовитости Украјине… Слично нарушавање украјинског законодавства може изазвати предузимање одговарајућих мера и покретање одговарајућих поступака".

Нарушитељ закона Украјине мора да схвати да је дирнуо у такве светиње те републике, да је нанео такву штету њеној безбедности, да може бити ухваћен и стављен иза решетака. Истина, у Кијеву већ одавно не сматрају неопходним да појасне како могу остварити сличне претње. За двадесет година налажења у саставу Украјине Крим није могао да изнедри на својој територији масу украјинских националиста који су спремни да раскомадају свакога ко не признаје припадност великој Трипољској култури.[1] Очигледно су овде били неповољни услови за узгајање таквих усева. Због тога се гости из иностранства не плаше да ће локално становништво показати непријатељско држање. Чак супротно – њих овде топло примају. А слати милицију из Кијева ради њиховог хапшења, некако није пожељно. Поново се може умешати локално становништво у ток извршења процедуралних дејстава, са тужним последицама за саму милицију.

И упавши у једну такву тужну ситуацију, власт у Кијеву се бави држањем уображених говора који веома подсећају на пословицу о "караванима који пролазе". А каравани заиста пролазе и постају све бројнији. На реду је долазак на Крим гостију из Немачке, без обзира на грозничаво стање умова у власти Украјине које се још није охладило од времена антиуставног државног преврата.

Ни украјински амбасадор ни српска влада не полазе од схватања правде, него од правила европске политике која се налази под контролом англосаксонаца. Схватање тога је веома једноставно – правилно је оно што одговара националним интересима САД. А све оно што њима не одговара – није правилно. И ако је англосаксонцима потребно поделити Србију на делове, они ће то чинити корак по корак, ставивши њену владу под слатку наркозу "перспективе уласка у ЕУ". Међутим, овде се јасно огледа преварантство, јер увукавши Косово пре Србије у ЕУ, они ће пред Београд поставити услов његовог признања као државе-чланице ЕУ. Другим речима, Србима се предлаже да купе улазницу у ЕУ са портретом Хашима Тачија.

Значи, у пуном обиму пред српском владом ипак стоји избор како даље живети – по правди или по англосаксонским правилима?

[1] Манијакална сулуда пропаганда у Украјини ради разлагања хришћанског православног погледа на свет и повратка паганизма у Украјини. Та пропаганда је инструирана са Запада и огледа се у матрици која се и нама намеће  све зарад повратка паганизму и растакања најзначајнијег што имамо  – нашег православног идентитета. Суштина се огледа у постулатима да су Украјинци народ најстарији, да је зачетак светске цивилизације започет у Тиропољу, да су Украјинци владали целим светом, да је њихово писмо најстарије итд., итд.  (примедба преводиоца).

 

Cвештенику Јовану Пламенцу уручена награда Друштва новинара Војводине „Златно перо“

srpskenovinecg.com

Уреднику Портала Митрополије црногорско-приморске свештенику Јовану Пламенцу уручена награда Друштва новинара Војводине „Златно перо"

bm

Пригодна бесједа свештеника Јована Пламенца након уручења награде „Златно перо"

 

Не тако давно, новинарство је на овим нашим просторима било дефинисано као друштвено-политички рад.

 

Сада, у времену мондијализма, односно глобализма и либерализма, природног насљедника једнојајчаних близанаца комунизма и фашизма, који су се својевремно посвађали на крв и нож, новинарство је – партијски рад.

Није, наравно, тако дефинисано. Али, посљедично, у времену када је декларативно „владање народа" у стварности „владање народом", и декларативна медијска слобода у стварности послушност политичким и криминалним центрима моћи, такође једнојајчаним близанцима, у стварности то је тако.

„Слобода" као еуфемизам за потчињеност, у стварности је спутавање слободе коју је човјеку дао Бог.

У оваквој пошасти друштвеног живота новинар може бити или онај који неће дати „вјеру за вечеру", или онај чији се карактер и осјећај морала уклапају у свеопшту лаж, као „лего коцкице".

Овај првопоменути новинарски сој заслужује пажњу овог догађаја. Њему је припало у дио његовање темељних вриједности овдашњег народа: његовог језика, духовног и културног бића…

Не знам како је код других на овим просторима, али језик српског народа је нагрижен, као да је поливен киселином. Прво му је извађена утроба – писмо на којем је узрастао. Дивно писмо Ћирилово и у Србији постаје реликт. Потом га је преплавио нови технолошки језик, сав од туђица, и увукао му се у сваку пору. Сада такав пршти наоколо, у свим животним ситуацијама, и не само из уста младих. Свеприсутна „литерарна" форма је – СМС.

У Црној Гори, српски језик је чак и обезимен. Двотрећинском већином у Парламенту. Много веће страдање је остати без имена, него остати без главе.

Српски народ је под окупацијом. И то много тежом и посљедичнијом од физичке – под окупацијом своје културе. Антикултура Запада, попут космичке црне рупе, убрзано усисава генерацијама вајану љепоту културног насљеђа нашег народа.

Наша етничка групација се урушава као греда у коју је ушао сипац.

Ријалити животна философија није видива само на неколико телевизијских канала; она се као заразна болештина увукла у породице. Општи промискуитет за посљедицу има све рјеђе и све позније склапање бракова, све чешће пуцање бракова, утробно чедоморство киретажом и много више средствима за контрацепцију, све чешћу вантјелесну оплодњу, афирмацију педерастије… Уз дрогу, то је логичан слијед антикултуре која је и нашем народу тако перфидно наметнута, умногоме посредством медија. Све ово за посљедицу има и раслбаљивање његовог духовног бића.

О, како велика „Њива Господња" могу бити медији. Њој су потребни дјелатници: честити новинари.

Богу хвала да ове вриједности новинарске професије препознаје Друштво новинара Војводине.

Јован Пламенац

(Митрополија  Црногорско Приморска)

 

SA AUTOROM KARTE SRPSKE DUHOVNE BAŠTINE NA KOSMETU

SA AUTOROM KARTE SRPSKE DUHOVNE BAŠTINE NA KOSMETU

 

Sa ovom mapom kulture kartograf "Politike" Ljubiša Gvoić želi svetu da pojasni srpsku prošlost i sadašnjost

 

http://www.antic.org/Gvoic/ 

 

 

"Možemo mi svetu koliko god hoćemo da pričamo da je na Kosovu i Metohiji 1350 pravoslavnih crkava i manastira, svet će nas, iako je to nesporna istina, teško shvatiti dok mu, kako se kaže, crno na belo ne pokažemo da je tako. Upravo zbog toga pre četiri godine napravljena je karta koju smo nazvali "Srpski belezi na Kosovu i Metohiji" i koju je objavio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Pravljena 13 godina, ali objavljena u malom tiražu, ova karta – iako je doživela dva izdanja – nije imala odjeka kakvog bi bilo normalno da ima, jer je ona prvi dokument koji je i grafički pokazao kolika je rasprostranjenost i gustina belega srpske duhovne baštine na Kosovu i Metohiji", kaže Ljubiša Gvoić, kartograf našeg lista, čija je nova karta pod nazivom "Srpska duhovna baština na Kosovu i Metohiji" predstavljena na ovogodišnjem beogradskom Sajmu knjiga.

Dopunjavajući svoju prethodnu mapu četiri godine, Gvoić je, kako kaže, podatke za ovu "mapu koja ne pristaje na zaborav" skupljao iz istorijskih knjiga, monografija, istorija umetnosti, novina, pretačući tako na jedan komad hartije podatke koji bi, kad bi se sabrali u knjigu, činili zbornik od najmanje 5.000 stranica.

"Novine su, na žalost, u bliskoj prošlosti bile pouzdan izvor podataka o rušenju pravoslavnih spomenika kulture i duhovnosti na Kosovu i Metohiji", objašnjava kartograf čija će karta, upravo objavljena u izdanju Informativne službe Srpske pravoslavne crkve, biti štampana u tiražu od 10.000 primeraka. Srušenim i oštećenim crkvenim zdanjima posvećena je posebna, mala, mapa na velikoj karti, na kojoj se nalazi i spisak uništenih spomenika kulture i duhovnosti na Kosovu i Metohiji.

Šta je sve zabeleženo na ovoj unikatnoj karti koja je, za razliku od one objavljene pre četiri godine, prva ćirilična karta te vrste kod nas?

Na ovoj mapi – koja bi, kako kaže Ljubiša Gvoić, "političarima mogla da posluži kao putokaz za rešavanje krize na Kosovu i Metohiji, jer ako su narodi različitih vera i kultura mogli na ovom prostoru vekovima da žive zajedno, svakako to mogu opet, samo treba pronaći pravi model, što spada u posao političara"– zabeleženo je ukupno 1994 toponima. Kad se njihov broj podeli sa površinom Kosova i Metohije vidi se da se, otprilike, na svakih 2,5 kilometra nalazi neki beleg srpske prošlosti na ovom prostoru. Crkva, manastir, groblje, kula, vlastelinski dvorac ...

Na karti je 1181 crkva, 113 manastira, 48 isposnica, osam spomen-kapela i spomen-kosturnica. To je, podseća autor karte, 1350 crkvenih zdanja, sećajući se da mu je "jedan Rus u Hilandaru rekao da u celoj prostranoj Rusiji nema više od 1200 pravoslavnih manastira". Pretpostavljajući da bi na Kosmetu – iako taj izraz nerado koristi, smatrajući ga ustupkom zapadnim medijima i negiranju činjenica o nastanku Metohije – "bilo još više drevnih pravoslavnih svetinja da ih u prošlim vekovima osvajači nisu rušili, podižući od materijala sa razrušenih zdanja džamije, mostove, vodenice, kuće, bunare, škole, ambulante, pa čak i jedan javni nužnik", Gvoić kaže da je broj svetinja dokaz nespornog srpskog prisustva na ovom delu Balkana.

Osim crkvenih zdanja, na karti su ubeležena i 534 stara srpska groblja, 96 tvrđava i starih gradova i 14 dvoraca srpske vlastele, kaže autor mape koja bi, kako se očekuje, uskoro trebalo da se pojavi i na engleskom jeziku, izražavajući ogorčenje što su u bliskoj prošlosti meta separatista bili čak i spomenici kulture od izuzetnog značaja.

Otkrivajući da mu je još neostvareni san da napravi atlas Srpske pravoslavne crkve, od primanja hrišćanstva do današnjih dana, Gvoić kaže da već priprema dve nove karte. Prva će biti svedočanstvo o prinudnoj zabrani povratka Srba u severozapadni deo Metohije posle Drugog svetskog rata, koju priprema u saradnji sa Arhivom Srbije, a druga dokaz o prisustvu Srba u Zapadnoj Slavoniji i pre Velike seobe Srba iz 1690. godine.

M. Kuburović

 

 

Код кога је шибица за Балкан?

rs.sputniknews.com

 

Код кога је шибица за Балкан?

 

Sputnik

Коментари и Аналитика

07:55 01.11.2015(освежено 10:18 01.11.2015) Преузмите краћи линк

 

Да ли је британски политичар Винстон Черчил био у праву када је рекао да је Балкан „мекани стомак Европе" и место на коме је Стари континент најрањивији?

Српски премијер Александар Вучић током боравка у Москви својом изјавом „да му се чини да је некоме у интересу да Балкан буде нестабилан", поново је отворио Пандорину кутију. О коме је, међутим, Вучић говорио и на кога је мислио остало је недоречено. Коме је у интересу нестабилан Балкан?

Немири у Куманову, покушаја Британије да у Савету безбедности прогура резолуцију о Сребреници, сукоб са Хрватском због миграната, најаве Приштине да одустаје од формирања Заједнице српских општина, најаве хапшења Срба, протести опозиције у Црној Гори… Дамаклов мач и даље виси над нашим главама?

Слободан Јанковић са Института за међународну политику из Београда верује да рационално гледано никоме не би требало да одговара дестабилизација Балкана. Са друге стране, додаје он, мали поремећаји и замрзнути сукоби одговарају онима који су ту војно присутни, а то су на првом месту Сједињене Америчке Државе и њихови европски савезници.

„Иначе, како и чиме објаснити ширење НАТО–а? НАТО се шири да би ширио безбедност — то је једна ствар. Друга је, зашто остају трупе на Косову и Метохији, и зашто Американци јачају своје базе у Бугарској и у Румунији? Да би обезбедили стабилност. Али без потенцијалних жаришта и криза нико не би ни мислио претерано о безбедности. Дакле, у том смислу, за неке мање нестабилности сигурно су заинтересовани ови на Западу", каже Јанковић за Спутњик.

Јанковић оцењује и да је видљиво да Американци доста улажу у безбедност и лобистичко обезбеђивање Балкана као полазној тачки за слабљење позиција Русије у Украјини и на Црном мору, а онда и потенцијално и саме Русије.

Милош Шолаја, професор међународног права са Факултета политичких наука у Бањалуци, каже за Спутњик да су и сами глобални процеси поново пошли у правцу тензија.

„Очигледно је да и Балкан, који је окружен врло нестабилним регијама — Медитераном, Блиским истоком, Кавказом — не може да се стабилизује, пре свега због интереса великих сила", објашњава Шолаја.

Очигледно је, додаје он, да постоји могућност да ниска стабилност на Балкану, постане и висока ако буде требало, а то по Шолаји треба, како каже, „онима који желе да овај ниво конфликта пренесу на Средњи и Блиски исток.

„Тамо где се једна непозната творевина назива државом. Некако је већ ушло у жаргон да се „Исламска држава" назива државом иако ту нема ни 'д' од државе, већ је у питању криминална организација која очито користи одређене економске просторе и енергетске процесе да би се позиционирала, и да би за рачун западних земаља постигла неки резултат. Стабилизација на Балкану значила би и већу могућност стабилизације на Блиском истоку", уверен је Шолаја.

Мишљење Владимира Пивоварова, бившег шефа Војно–безбедносне и контраобавештајне службе Македоније, донекле се разликује од мишљења претходних саговорника.

Он верује да је све, па и безбедност, у рукама овдашњих политичара. Он каже да ако се говори о нестабилном Балкану, онда морају да се изнесу и одређени аргументи.

„Тачно је то да смо немирно подручје, јер нам је и менталитет такав, а то је показала и историја. Док су други градили у својим државама, ми смо расправљали о међама", подсећа он.

Пивоваров о тези да некоме „са стране" одговара врућ Балкан каже да је то тачно, али закључује да то може да утиче на ситуацију само у оноликој мери колико му је то у једној држави дозвољено.

 

Руско-српски војни уговор покварио планове НАТО-а на Балкану

Руско-српски војни уговор покварио планове НАТО-а на Балкану

30. октобар 2015. 14:05Србија 1

Like

Успостављање ближих војних контаката између Русије и Србије је последица озбиљног преокрета у глобалној игри. У измењеној геополитичкој ситуацији дошло је до преокрета са српске стране. Тиме се тренд за приближавање НАТО-у завршио, сматра професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) Јелена Пономарјова.

 

У руским медијима се у среду појавила информација да ће Русија и Србија потписати јединствени по износу и свом садржају војни уговор, који је био и главни циљ посете Москви српског премијера Александра Вучића. Према доступним информацијама, српска војска ће у потпуности прећи на руске стандарде. Тиме ће питање о ступању у НАТО бити елиминсано, пише „Русская планета".

Вучић је у Москви изјавио да „неко посебно улаже напоре да дестабилизује ситуацију између земаља западног Балкана".

Експерт Центра за стратешку конјуктуру Олег Валецкиј подсећа да је војска Југославије, а затим Србије, традиционално функционисала по совјетским и руским стандардима.

„Основни модели српских тенкова и авиона су унапређене верзије совјетских аналога. Због тога није потребан посебан прелазак на наше стандарде. Наравно, земља технички не може да се придружи НАТО-у, тако да је, у ствари, донета стратешка одлука која има већи значај него други војни уговори", сматра Валецкиј.

Стратешки важна тачка уговора је могућа испорука у Србију руских система ПРО. Сопствени систем противракетне одбране Србије ће промени однос снага у региону и представљаће одговор на размештање америчког система ПРО у источној Европи.

Професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) Јелена Пономарјова истиче да Балкан постаје референтна тачка у којој се спајају интереси свих учесника у светској политици, па је стога веома важно питање безбедности. Она додаје да су Србија и Црна Гора од времена Руске Империје уско повезано са Русијом, као и да је за РФ, такође важно даље присуство у свим сферама живота у овим земљама – хуманитарној, економској и војној. Према њеним речима, данас се балканске земаље суочавају са избором: да ли да сарађује са НАТО-ом, који је бомбардовао Југославију 1999. године или са Русијом.

„Успостављање ближих војних контаката између Русије и Србије је последица озбиљног преокрета у глобалној игри, односно укључивање Русије у борбу против ᾿Исламске Државе᾿. Захваљујући томе Русија је свесно или несвесно ојачала своју позицију на Балкану. И у измењеној геополитичкој ситуацији дошло је до преокрета са српске стране, којој је Русија давно говорила о својој спремности за војно-техничку сарадњу. Тиме се тренд последњих година за приближавање НАТО-у може завршити. Не треба овде гајити илузије, али динамика је позитивна", рекла је  Пономарјова.

Према њеним речима, на тај начин Србија је зауставила шетање између Запада и Русије, и на крају се декларисала као независни суверени играч. Овај корак је постао реални показатељ мултиполарности. У мултиполарном свету земље имају могућност да изаберу свог политичког савезника и Србија је направила свој избор. Али друга питања остају отворена: каква „освета" Запада чека Србију и да ли ће успети да се избегне нови рат на Балкану, у којем ће Београд сада имати поузданог савезника.

 

Руска реч

 

"Nacionalni interes" ispred volje naroda: Ljevici ne daju da formira vlast u Portugalu!

 

Ni jedan zvaničan izvor informacija u Srbiji ne objavljuje jednu vrlo važnu vest. U Portugaliji su na izborima pobedili levičari i predsednik Portugalije Anibal Cavaco Silva odbio je da im poveri mandat za sastav vlade. Obrazložio je odbijanje time da bi takva vlada ugrozila saradnju sa MMF i EU...
Drugim rečima, glasajte kako hoćete, rezultati mogu da budu kakvi hoće, ali vladaće samo oni koje EU odobri. To je definitivno zbogom demokratiji u Evropi.

http://mindsetsathreat.com/2015/10/23/portugal-just-banned-democracy/

 

 

vijesti.me

"Nacionalni interes" ispred volje naroda: Ljevici ne daju da formira vlast u Portugalu!

 

Portugal je ušao u opasne političke vode. Po prvi put od nastanka Evropske monetarne unije, država članica je napravila eksplicitan korak zabranivši euroskeptičnim partijama da preuzmu vlast pod izgovorom nacionalnog interesa.

Predsjednik Portugala Anibal Kavako Silva odbio je da imenuje Vladu koje bi činila lijevo orijentisana koalicija iako je ta koalicija obezbiiijedila većinu u parlamentu i osvojila dovoljan broj mandata da sruši surov finansijski režim koji je ovoj zemlji nametnuli Evropska unija i Međunarodni monetarni fond.

Predsjednik smatra previše rizičnim da dozvoli Lijevom bloku ili komunistima i da se primaknu vlasti, insistirajući da na vlasti treba da ostanu konzervativci, iako su manjina, kako bi se zadovoljili Brisel i umirila inostrana finansijska tržišta.

Demokratija je očigledno na drugom mjestu, jer prioritet imaju evropska pravila i članstvo u EU, piše Telegraf.

"U 40 godina demokratije, nijedna vlada u Portugalu nije zavisila od podrške anti-evropskih snaga, čija se kampanja zasniva na ukidanju Lisabonskog sporazuma, Sporazuma o stabilizaciji, koordinaciji i vladavini u evropskoj ekonomskoj i monetarnoj uniji, Pakt o stabilnosti i rastu, a takođe žele i da razmontiraju monetarnu uniju i izvuku Portugal iz eurozone. Takođe žele i raspuštanje NATO pakta", kazao je Kavako Silva.

Portugalski predsjednik je rekao i da je ovo najgori trenutak za radikalne promjene. „Nakon što smo preuzeli težak program finansijske pomoći, koji zahtijeva veliko žrtvovanje, moja je dužnost u skladu sa ustavnim ovlašćenjima koje imam da spriječim lažne signale koji bi se poslali finansijskim institucijama, investitorima i tržištima", istakao je Kavako Silva.

U raspravama Kavako Silva koristi argument da većina građana Portugala nije glasala za povratak nacionalne valute „eskuda" što bi dovelo do traumatičnog sukoba sa Briselom.

To jeste tačno, ali portugalski predsjednik zanemaruje činjenicu sa izbora koji su održani prije tri nedjelje: da su građani Portugala glasali za kraj smanjenju plata i protiv strogih mjera štednje.

Zajedno, partije ljevice osvojile su 50,7 odsto glasova i predvođeni Socijalistima kontrolišu skupštinu. Konzervativni premijer, Pedro Pasoš Koeljo, je prvi pokušao da formira vlast, ali njegova desničarska koalicija je obezbjedila svega 38.5% glasova.