Emil Vlajki: U knjizi "izdajem" Dodika, za njegovo i srpsko dobro!

U knjizi "izdajem" Dodika, za njegovo i srpsko dobro!

 

15.11.2015. • 12:47h • Press / Saša Bižić

 

Emil Vlajki, potpredsjednik Republike Srpske u periodu od 2010. do 2014. godine, doktor političkih nauka i profesor emeritus Univerziteta u Banjaluci, nedavno je objavio novi roman "Druga Judina izdaja"!

 

Foto: Emil Vlajki

 

Ova knjiga poznatog intelektualca sigurno će privući značajnu pažnju javnosti, a zasad se može pronaći u banjalučkim knjižarama "Kultura" i "Libra". Izdavači su Partija ekonomske i socijalne pravde, čiji je Vlajki lider, te banjalučka "Besjeda" i frankfurtske "Vesti".

Za čitaoce će posebno atraktivna biti činjenica da se Vlajkijev novi roman odnosi na dvije ličnosti koje on ima u sebi i koje se međusobno ne slažu, zatim na predsjednika Republika Srpske Milorada Dodika, te na Isusa i Judu. Upravo zbog toga, razgovor za Press započeo je pitanjem u kakvoj vezi je njegova podijeljena ličnost sa proteklom decenijom postojanja RS, ključnim figurama Srpske i događajima iz Svetog pisma.

- Dobro ste primijetili da u meni postoje bar dvije ličnosti. Jedna je racionalna, naučna, "luciferska", faustovska. Druga je puna obzira prema bližnjem svom, bez obzira na razlike u obrazovanju, socijalnom statusu, nacionalnosti i vjeri. U svakodnevnom životu, moja druga, idealistička ličnost prevladava nad onim što je najvažnije u ovom društvu, nad profitnom racionalnošću. Drugim riječima, nema tih para na svijetu kojima bih mogao da budem kupljen i korumpiran, tako da odustanem od svojih ubjeđenja i da radim nešto nečasno, nemoralno, a isplativo. Zbog toga sam bio i ostao siromašan kao "crkveni miš". Za vrijeme mog mandata kao potpredsjednika RS, u više navrata bio sam izložen pokušajima političke i materijalne korupcije, što sam, naravno, odbijao. Kao takav, "neprilagodljiv", bio sam blaćen i vrijeđan sa svih strana - kaže Vlajki.

 

·       Ko vas je i zbog čega osporavao dok ste bili potpredsjednik RS?

- Bošnjaci su me vrijeđali jer sam se borio protiv političke islamizacije ovih prostora, dakle ne protiv islama kao vjere. Hrvati su to isto radili jer nisam pripadao katoličkim i HDZ-ovskim strukturama i njihovom načinu mišljenja. Vladajuće srpske strukture u RS napadale su me jer sam oštro kritikovao njihovu socijalnu i ekonomsku politiku. "Međunarodna zajednica" nije mogla da me smisli jer sam razotkrivao njenu imperijalističku politiku, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou, posebno onu protiv srpskog naroda. Sve u svemu, nisam nikom odgovarao, pa sam konačno bio politički eliminisan. I Isusov lik, gledajući istoriju, nije nikada nikome bio po volji, iako su se svi uvijek kleli u njegova načela.

Možda moje vrijeme tek dolazi!

 

·       Vidimo da je vaša književna aktivnost u punom zamahu. S druge strane, da li je, završetkom vašeg mandata potpredsjednika RS, okončana i vaša politička karijera, ili je to samo "zatišje pred buru"?

- Nemojte me provocirati i tjerati me da sam sebe previše hvalim. Vi znate da se unutar političke elite u RS ističem svojim kvalitetima, poštenjem, obrazovanjem, idealizmom, kao i međunarodnom prepoznatljivošću, budući da se moje naučne knjige nalaze u oko 250 biblioteka širom svijeta. Za vrijeme mog mandata, narod se uvjerio da sam bio potpredsjednik svih građana RS i ljudi me zbog toga cijene. Osim toga, znam kako efikasno izaći iz ekonomske i socijalne bijede u kojoj se nalazimo. Ne šalim se kada to kažem, ja to "čudo" mogu da postignem. Polit-ekonomista po obrazovanju, ja sam strateg, razmišljam globalno, građanski, socijalkapitalistički, i potrebna mi je jedino dobra ekipa, "trust mozgova" koji bi mogao realizovati moje zamisli. U sadašnjem patološkom, bolesnom, banditskom, feudalnom sistemu, apsolutno sam beskoristan. Ali ko zna? Možda moje vrijeme tek dolazi.

 

·       Budući da živimo u politički oštro polarizovanom društvu, šta u "Drugoj Judinoj izdaji" mogu da nađu oni koji očekuju apologetski odnos prema prvom čovjeku RS, a šta oni koji pretpostavljaju da je riječ o kritici iz (ne)očekivanog pravca?

- Bio sam i ostao "apologeta" Dodikove spoljne politike usmjerene protiv američkog "novog svjetskog poretka", kao i napora Milorada Dodika za jačanje i osamostaljivanje RS u smislu izvornog Dejtona. S druge strane, osuđivao sam njegovu unutrašnju, počesto štetnu ekonomsku i socijalnu politiku i njegov nedostatak strategije za ovaj entitet. Istovremeno, protiv sam onog dijela opozicije koja, paktirajući sa antisrpskim Zapadom i ekstremnim bošnjačkim krugovima, (ne)svjesno ruši RS, a mogu se složiti sa mnogim njenim kritikama Dodikove unutrašnje politike. Napominjem da ovo društvo jeste pljačkaško i banditsko, ali za to su odgovorne sve političke elite, od Dejtona do danas, koje su šurovale sa strancima i sa mafijom. Tragično je, međutim, što taj dio opozicije pokazuje neukusno sluganstvo.

 

·       Možete li da takvu tvrdnju ilustrujete konkretnim primjerima?

- Nedavno je, zamislite, britanski ambasador došao iz Sarajeva u Banjaluku da bi promovisao neki petparački film o Džejmsu Bondu! U stvari, on je tu došao da simbolički pokaže britansku moć koja će, u vidu poznatog britanskog špijuna, srušiti srpsku "Spectru", dakle "zlu RS" i Dodika, koji se opiru "humanom" Zapadu. Pritom je ambasador pozvao dio političke elite, posebno viđenije opozicionare, da prisustvuju ovoj svinjariji, dakle projekciji filma. I umjesto da pozvani bojkotuju taj poziv, dajući Britancima na znanje da ne smiju da se miješaju u unutrašnje stvari RS, pogotovo nakon njihovog pokušaja da se u UN Srbi proglase genocidnim narodom, oni su, naivno ili ne, pogazili svoj ponos i time naznačili sadašnjim antisrpskim mešetarima na ovim prostorima da se na njih uvijek može računati. Da bi vam bilo jasnije, zamislite situaciju da su Britanci u UN pokušali da Hrvate prikažu kao ustaško-genocidne. Da su, nakon toga, u Zagrebu organizovali projekciju istog filma i pozvali probranu političku elitu da tome prisustvuje, ko bi im od Hrvata došao na tu projekciju?!

 

·       Bez želje da čitaocima otkrivamo zaplet romana, pitamo vas: kakvu ulogu ima tema žrtvovanja u vašoj novoj prozi, a kakvu težinu može imati u neizvjesnim danima i mjesecima bliske političke budućnosti u RS?

- Dodik će, svakako, otići 2018. godine, ali bi bilo dobro za RS, pa i za njega, da ode prije tog roka. Ne zato što je, kako tvrdi opozicija, on pljačkao ovu zemlju: nisam ni policija, ni tužilaštvo da bih nešto takvo mogao da tvrdim. Jednostavno, zemlja je blokirana stvorenom političkom netrpeljivošću iz koje se ne vidi izlaz, a narod, bez obzira na to ko je kriv za tu blokadu, predstavlja najveću žrtvu takvog stanja.

U mom romanu, dakle fikciji, izmišljenim događajima, ja "izdajem" Dodika kako za dobro naroda, tako i za njegovo dobro. Čini mi se, naime, da će u najskorijoj budućnosti uslijediti hapšenja bliskih Dodikovih saradnika da bi se ubrzao njegov pad. Po meni, bolje je da on ne doživi takav kraj. Pa ako je, simbolično posmatrano, potrebno da ja kao Juda, budem kriv za sve nevolje RS, a da on koliko je to moguće, što časnije ode i da na taj način, uz moju žrtvu, ujedini srpski narod, ja sam i na to spreman. Smatram da je, u jednom takvom scenariju, apsolutno nužno sljedeće: oni koji su stvarali RS, dakle izvorni SDS i borci, zajedno sa inteligencijom, kojima će se priključiti svi rodoljubi iz svih stranaka, moraju se politički organizovati da bi, nakon njegovog odlaska, preuzeli rukovođenje ovom zemljom.

 

·       U realnosti, vrh Republike Srpske, bar deklarativno, ide prema referendumu o Sudu i Tužilaštvu BiH. Da li predstojeći rasplet te situacije ima sudbinsko i prelomno značenje, baš onakvo kakva je i atmosfera vaše knjige, ili postoji mogućnost da to bude tek još jedan dnevnopolitički "hit za jednu sezonu"?

- Vi ste, Saša, bili i ostali Nevjerni Toma. Što se mene tiče, daj bože da referenduma bude. Ako ništa drugo, a ono zbog toga da srpski narod, makar i simbolično, povrati samosvojnost i čast. Da svojim prkosom pokaže stranom okupatoru u vidu OHR-a i visokog predstavnika, da Srbi nisu obične marionete stranaca, te da mogu samostalno da odlučuju o svojoj sudbini.

 

·       U "Drugoj Judinoj izdaji", tzv. međunarodnu zajednicu, što je čest naziv za Vašington i njegove satelite, sarkastično zovete SS-om, uvodeći skraćenicu za navodni "slobodni svijet". Da li su se na toj adresi umorili od Srba s obje strane Drine ili su u proteklom periodu samo "punili baterije" za nove eksperimente nad RS i Srbijom, koje ćemo uskoro moći vidjeti?

- Iskreno se nadam da se takozvani slobodni svijet, SS-ovski po zlodjelima, umorio od Srba koje je bombardovao, satanizovao, ucjenjivao i otkidao im teritorije, tako da se konačno više nikada ne pojavi u srpskom vidokrugu. Ali to su, nažalost, puste želje, jer nakon SS-ovskih poraza u Ukrajini, Iranu, Siriji i njihovih poraza u nametanju sankcija Rusiji, teško da će oni htjeti da ispuste "lagan srpski zalogaj". Bili bi zauvijek osramoćeni, a to neće dozvoliti, osim ako ne budu prisiljeni.

 

·       Ima li SS alternativu, i u vašoj knjizi i u realnom životu? Da se poslužimo biblijskim metaforama: mogu li Srbi, kao Jevreji u Egiptu pod vođstvom Mojsija, da politički, a ne doslovno, krenu na istok? Šta ih čeka tamo, ako analiziramo odnos Moskve prema Banjaluci i Beogradu tokom posljednjih godina?

- Ljudi mi često kažu da su Rusi ovakvi i onakvi, da su nepouzdani i da im ne treba vjerovati. Sigurno u tome ima istine. Ali nisu, kao Zapad, bombama ubijali nevine srpske civile, uništavali dječja obdaništa, škole, vodovode, električna postrojenja i stambene objekte, niti su silom otkidali srpske teritorije. Naprotiv, Rusi u UN ne dozvoljavaju da samoproklamovano Kosovo uđe u ovu svjetsku organizaciju, ne dozvoljavaju da UN osudi Srbe kao genocidan narod, širom otvaraju svoje tržište srpskim proizvodima itd. Dakle, Srbi imaju izbor između jalove ideologije ljudskih prava i evroatlantskih integracija "bez alternative", što može da koristi tek uskom krugu elite, i jasne, konkretne ruske pomoći u svim važnim domenima života, što je od koristi čitavom srpskom narodu.

 

·       Ko aktuelnom predsjedniku RS najviše "radi o glavi", u smislu političke sudbine: vi kao autor "Druge Judine izdaje", njegova politička konkurencija iz opozicije, Sarajevo, Zapad ili "mangupi iz sopstvenih redova"?

- Bože, kako ste pametni! Vi u pitanju dajete odgovor, a ja treba da to potvrdim, pa da ispadne kao da sam ja to rekao. U nečem ste se ipak prevarili. Između svih nabrojanih, ja sam jedini koji mu ne radi o glavi i koji ga i dalje podržava u spoljnoj politici. S tim da u vaš nabrojani spisak treba da ubacite i njega samog, jer ponekad svojim nesmotrenim javnim nastupima i te kako škodi sam sebi. Daću vam najnoviji primjer. Na nedavnoj proslavi 40. godišnjice Univerziteta u Banjaluci, on ne samo da se nije pojavio, što može da bude opravdano, nego, kao predsjednik RS, nije čak ni poslao pozdravni telegram, što se ne može ni na koji način opravdati. Što se mene tiče, ponavljam, htio bih da on ostane u svijesti i postupcima mnogih u RS kao kohezioni faktor, čime će biti nastavljena borba za osamostaljivanje i jačanje RS. Čitava moja knjiga ide u tom pravcu.

 

http://pressrs.ba/info/vijesti/u-knjizi-izdajem-dodika-za-njegovo-i-srpsko-dobro-14-11-2015 http://pressrs.ba/info/vijesti/u-knjizi-izdajem-dodika-za-njegovo-i-srpsko-dobro-14-11-2015

СЛАВКО НИКИЋ ПОСЛЕ ПОСЕТЕ Ратку Младићу у Хагу (ВИДЕО)

srbin.info

СЛАВКО НИКИЋ ПОСЛЕ ПОСЕТЕ Ратку Младићу у Хагу (ВИДЕО) | СРБИН.ИНФО

 

https://youtu.be/R7_R_izHfPc

 

Хашком заточенику, генералу Ратку Младићу, недавно је у посети био пуковник МУП-а Славко Никић. У овом ексклузивном интервјуу за „КМ Новине" он говори о тој посети и наредним корацима у свом раду.

Сусрет са једним од најпрогоњенијих и најдоказанијих Срба, генералом Ратком Младићем, оставио је јак утисак на српског оперативца МУП-а са Косова и Метохије, Славка Никића.

И до сада неуноран у откривању истине, Никић је после одласка у Хаг, још одлучнији у обелодањивању истине о српским издајницима, свима који су издали државу а данас троше тако зарађени новац на раскошан живот.

Све њих који су то чинили, одлазили у јавну кућу у Приштини, у оквиру хотела „Парк" или на други начин помагали Шиптарима да дођу до овога до чега су дошли Никић јавно упозорава да неће имати заштите ни протекције и да ће њихова имена и докази бити објављени у његовој наредној књизи.

Биографије тих нељуди пуковник Никић је испитао да најситнијих детаља.

 

Извор: kmnovine.com – Стево Мрђен

 

 

 

http://srbin.info/2015/11/15/slavko-nikic-posle-posete-ratku-mladicu-u-hagu-video/

Ахтисари поново међу Србима

rs.sputniknews.com

Ахтисари поново међу Србима

 

Ми смо сада буквално заточеници међуалбанског сукоба, где Брисел, потпуно свесно, покушава да нас жртвује ради мира унутар албанске заједнице, док са друге стране навлачи антагонизам на Србе због онога што се десило у Унеску, каже Рада Трајковић, бивша посланица у косовском парламенту.

 

Sputnik

 

Одлука Уставног суда Косова о суспензији дела Бриселског споразума који се односи на Заједницу српских општина, Србима на Косову и у самој Србији чини се да није оставила много простора за маневар. Ако изађу из приштинских институција биће криви за опструкцију истих, ако остану — сматраће се да се слажу са одлукама Приштине.

 

Шта Срби на Косову могу, или шта треба да предузму, у оваквој, рекло би се пат-позицији?

 

Бранимир Стојановић, потпредседник Владе Косова, објашњава да Срби са Косова, као и у протеклих 15 година, могу да рачунају само на Београд. У том контексту, он је чврсто уверен да ће Београд наћи решење и за овај проблем, јер, како каже, Албанци су много пута рекли да желе да брину о Србима, али то никада нису радили.

Стојановић истиче да је и међународна заједница, у својим обавезама, била поприлично неозбиљна и неефикасна.

„Нама остаје да верујемо у Београд и да кроз дијалог Приштина може да се натера да спроведе свој део споразума. У супротном, досадашњи дијалог и све што је урађено биће бесмислено", истиче Стојановић.

Коментаришући речи Улрике Луначек, посланице Европског парламента и известиоца за Косово, да уколико се установи да споразум о ЗСО није у складу са Уставом Косова, онда га треба мењати, Стојановић је рекао да би у том случају Србија могла да тражи од Уставног суда Србије да преиспита све одредбе сваког члана Бриселског споразума, и да у танчине провери да ли је баш све у том споразуму по законима Републике Србије, па онда да видимо шта све треба кориговати.

„Ако уђемо у ту игру, онда заиста нећемо нигде да стигнемо, јер оно што је потписано не може да се коригује. Преговори и јесу били тако тешки управо зато што је било тешких ствари које је требало договорити. Ако се неко обавезао да нешто спроведе, онда то треба и да уради, а никако не треба да мењамо споразум до кога смо и те како тешко дошли", сматра Стојановић.

На питање да ли је листа „Српска" у позицији да, ако се ствари не реше, изађе из власти или замрзне свој рад у косовским институцијама, Стојановић каже да увек има простора за маневар.

„У том случају, моја ће препорука бити да се вратимо две до три године уназад, када смо своју политичку активност заснивали на раду ван косовских институција, и да тако пошаљемо јасну поруку да, без обзира на нашу добру вољу, неко ко доноси одлуке нема ни минимум жеље да Србима пружи право да опстану на том простору", рекао је Стојановић, додајући да би то значило да нема више дијалога, или, како је рекао — свако у свој ров, па онда шта нам бог да.

То, сматра он, никоме не би било у интересу, а најмање онима који су одговорни, уз напомену да верује да ће ипак надвладати разум.

Рада Трајковић, бивша посланица косовског парламента, сматра да би сарадња свих српских опција присутних на Косову био показатељ да и Срби могу да имају јединствену и јаку позицију. Она чврсто верује да је Европска унија апсолутно заказала на овом пољу, а да њена млака реакција показује да се плаши реакције Албанаца.

„Ова кампања за резултат има дискриминацију Срба и одузимање њихових права како би се задовољили Албанци, за које постоје два релевантна разлога: Окретање албанске опозиције према Србима у непријатељском смислу и страх од унутаралбанског сукоба, за који међународна заједница верује да би превазишао границе Косова. Регионални карактер заоштравања унутаралбанских опција довео би до тога да један део екстремне опције Албанца затражи помоћ од исламског фактора", уверена је Трајковићева.

Трајковићева дубоко верује да би замрзавање рада српских учесника у Влади Косова могло да утиче на рад косовских институција, јер би оне на тај начин изгубиле привидну мултиетничност на којој инсистира Приштина. А то би, верује она, и те како привукло пажњу међународне заједнице.

„Ми смо сада буквално заточеници међуалбанског сукоба, где Брисел, потпуно свесно, покушава да нас жртвује ради мира унутар албанске заједнице, док са друге стране навлачи антагонизам на Србе због онога што се десило у Унеску", објашњава она.

На који ће се начин прича о ЗСО даље развијати остаје да се види. У међувремену, према писању косовске штампе, Влада Косова је спремна да Србији понуди опцију формирања Заједнице кроз већ постојећи оквир у Ахтисаријевом плану.

Србија је, подсетимо, тај план давно одбацила, као и Уједињене нације, под чијим протекторатом се Косово и налази.

Приштина, верују неки аналитичари, жели да искористи Србе са Косова и ЗСО како би Београд приволела да на неки начин прихвати Ахтисаријев план, што би за њих значило признање независног Косова, а да то нисмо изговорили.

 

Зашто је Америка суспендовала ЗСО на Космету

pecat.co.rs

Зашто је Америка суспендовала ЗСО на Космету - Печат - Лист слободне Србије

Уредништво

 

Нису јуче Приштина и тамошњи уставни суд суспендовали споразум о ЗСО, већ је то урадио Вашингтон. Ко је ту кога убедио: да ли Тачи, Јахјага и ортаци — Американце или Американци — припаднике ОВК који су ставили кравате и научили по коју реч енглеског, сасвим је небитно. Битно је зашто.

 Приштина суспендовала споразум о ЗСО. Шта смо јуче сазнали из овог наслова? Прво, да Албанцима са Косова и Метохије не одговара формирање Заједнице српских општина — дакле, ништа ново. Друго, да такозвано Косово има уставни суд и да је тај суд, као, нешто одлучио. Треће, да та одлука није коначна и да ће права оцена бити тек у јануару.

Међутим, оно најважније нисмо чули, а то је да ову одлуку није донела Приштина. Како? Косовска администрација, ма ко у њој седео, не сме ни фасцикле да купи ако се са тиме не сагласи амерички амбасадор у Приштини. Коме то још поодавно није јасно, тај је политички идиот. У оном античком смислу, да не буде забуне.

Не може Атифете Јахјага, такозвана председница такозване државе Косово, да сазове састанак са тамошњим политичким представницима власти и опозиције и да се они, као, сагласе да она затражи од уставног суда оцену уставности ЗСО, а да за то није добила сагласност или налог спонзора те квази државе. Наиме, нема бесплатног ручка, па ни на Косову.

Зашто сами себе туже

Сада само наочиглед имамо апсурд да представници политичких органа из Приштине посредно преговарају са Београдом у Бриселу, да тамо договоре формирање ЗСО још 2013. године, а да онда ти исти преговарачи траже да уставни суд оцени да ли су они лично прекршили устав. Лопови се, као што знамо, сами не пријављују у полицију и тужилаштво. Или се пријаве за неку ситну крађу, а све то како би сакрили неко неупоредиво крупније кривично дело.

Тако и политички представници Албанаца са Косова и Метохије наизглед траже да њихове одлуке буду проверене, а суштински је у питању нешто за њих далеко крупније. То крупније је пуна косовска независност и пун суверенитет и територијални интегритет на целој територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Ко је ту кога убедио, да ли Тачи, Јахјага и ортаци — Американце или Американци — припаднике ОВК који су ставили кравате и научили по коју реч енглеског, сасвим је небитно. То је као питање да ли је старија кокошка или јаје. Циљеви су и једнима и другима исти.

Континуитет политике Вашингтона

Важно је напоменути да одлука косовског уставног суда нема никакве везе са париским одбијањем да такозвано Косово буде примљено у Унеско. То је резон на прву лопту, који баш и не пије воду. Међународна дипломатија, па чак и међународно право, доиста већ годинама личе на кафанску тучу у којој побеђује јачи, без икаквих принципа. Али, и у кафани се зна неки ред, па стварно наивно звучи да је ово нека врста уступка Косову за оно што је у Паризу изгубио или пак да је то нека врста одмазде према Србији. Ама јок.

Ово је континуитет политике Вашингтона. Такозвано Косово признале су све западне земље и оне ту своју одлуку неће повући. Терање Приштине и Београда да седну за заједнички сто — без зелене чоје, јер то са коцкањем нема никакве везе пошто се игра на сигурно — имало је за циљ само једно: спонзорима косовске независности не одговара замрзнут конфликт. Никако им не паше српско игнорисање приштинске независности, јер то повлачи и игнорисање те независности од Русије, Кине, Шпаније… И ма колико га Запад сматрао независним, Косово без неког папира или споразума са Београдом није то што је пројектовано да буде. Кад тад би избио неки конфликт, а и до тад би стварало тензије. Зато је циљ трајније или трајно решење и зато од Србије траже оно за шта тврде да није њено. Зато јој не дају ЗСО.

Да се разумемо, формирање Заједнице српских општина није најсрећније решење ни за Србију, ни за Србе у њеној јужној покрајини, али је ипак нешто. Ако би у потпуности била формирана ЗСО, па још са могућношћу да јој се остале општине придруже — то био наставак замрзнутог конфликта. Тачније, било би мање од косовске пуне независности, а више од замрзнутог конфликта. А то не пише у пројектној документацији, тако да кажемо.

Свакако да неким западним центрима моћи одговара да на Балкану постоји више жаришта — ма колико приче и новца просипали на декларације о миру — јер на тај начин успешније могу да спроводе политику, да уцењују, да некад пошаљу и геополитичке поруке, а онда да се као изненада појаве као сила која решава ствар и пали свећу мира. Све то стоји.

Решавај Косово, свет се мења

Али, косовска прича предуго траје, геополитичка карта света се мења, Кина им мрси економске, али и војне прорачуне, Русија све више инсистира на Уједињеним нацијама као главном светком полицајцу кога је Америка замењивала једно време, па јој се свидело, Бразил јача… И да не набрајамо. Ко зна шта може да се деси за коју годину, па им не треба нека тамо аутономија у аутономији, која ако не може нешто суштински да промени, а онда може бар да буде непослушна.

Зато решавај. Зато је ЗСО била тема и Брисела пре две године, али је била тема и Брисела ове године. Зато је доста раније од Унеска покренута иницијатива за оцену уставности, а покренута је и доста пре посете српске делегације Русији.

Ваља подвући и да ономадашња иницијатива Демократске странке Србије Уставном суду у Београду да оцени уставност Бриселског споразума никако није истоветна иницијативи у Приштини. Наиме, ма колико се међусобно гложили, бацали јаја и сузавац једни на друге, сви албански политички актери на Косову имају истог тату, без којег ни кроз прозор не смеју да се нагну.

Дакле, није јуче Приштина и тамошњи уставни суд суспендовао споразум о ЗСО, већ је то урадио Вашингтон.

А у јануару? Па полако, као што је био Брисел један, па Брисел два, зашто не би било и Брисела три и Брисела четири и на свима њима теме ЗСО. У међувремену ће још нека специјализована организација Уједињених нација примити Приштину, Косово ће добити још неке атрибуте државности, а од Србије ће тражити да све то не омета, да је не би ометали. Али ће јој ипак тражити. Што је у многоме другачије него кад је ништа не питају.

http://rs.sputniknews.com/

 

Црна Гора и Унеско, част и брука…

POSLE NEUSPEHA OPERACIJE - SREBRENICA I UNESKO, STA CE NAM SPREMITI MI-6?

 

Црна Гора и Унеско, част и брука…

9. новембар 2015. 22:57Србија0

Like

Пише: Зоран Шапоњић

 

Представници четири државе заплакали су данас у Паризу пошто је саопштено да је Генерална конференција Унеска одбила да прими Косово у своје чланство! Биле су то сузе радоснице за Србе и Србију, за праведну борбу овог народа са светским моћницима, сузе радоснице над победом правде и истине над злом!

 

Питам се вечерас, да ли су представници Црне Горе, они кукавци што су данас раније подигли два прста, гласали за предлог Албаније да Косово, да они који су секирама скидали крстове са српских, православних манастира, буду примиљени у Унеско, заплакали када су чули за резултат гласања. Па, или због тога што предлог њихових пријатеља из Тиране није прошао, што је Хашим Тачи разочаран, или, ако су имали имало срца, ако их је крв повукла, у знак радости што је Србија победила. Ово, нека виде сами са собом, и са народом, кад се врате у Подгорицу.

Био сам у Пљевљима, оног дана када је Црна Гора изгласала да се одвоји од Србије. Сећам се, ко јуче да је било, кад су објавили да су они који су за самосталну Црну Гору победили, да ће се одвојити, сео сам на клупу, у парку испод хотела „Пљевља", и, сузе су саме кренуле низ образе. Плакао сам у мраку, сам, као мало дете…

И, не због тога, рећи ћу, што сам неки „великосрбин", не због мржње према онима који су народ убедили да ће им одвојенима бити боље, не због одлуке народа, сами су тако изгласали, него – због крви. Због тога што сам дубоко у себи осећао те вечери, да одлази и један део моје крви, део мене. И, због тога, што ћу убудуће, од тог дана, кад пођем под Острог, у Свету Тројицу, код мојих пријатеља широм Црне Горе, у поносне Крће, у Пивљане, горе на Сињајевину, морати преко границе. Ето, због тога.

И данас поподне, кад сам видео да је и Црна Гора, поново, гласала против Србије, а за предлог Албаније, да Албанци чувају Грачаницу и Високе Дечане, душа ме заболела. Заболела изистински, па шта год ви сада рекли.

И, питам се вечерас, шта ли су они који су из Подгорице наложили својим представницима у Генералној конференцији Унеска да гласају за Косово и Албанију, да пљуну браћи у лице, мислили кад су већали, ако су уопште већали шта ће и како ће. Ако им нису, а вероватно јесу, рекли шта да раде и како да гласају. Јесу ли помислили и једном да тек „част и брука живе довијека"?

Јесу ли помислили шта ће једног дана, када има садашњи пријатељи, они за чије предлоге гласају, постану власници Биљарде, када им отцепе део државе, у кога ће тада гледати, у коме ће им унуци тражити савезнике, хоће ли им Србија до тада заборавити и опростити бруку и издају?

А Србија јесте данас победила. Неочекивано, готово невероватно. И, пао је данас камен са срца свакоме коме је на срцу ова земља, свакоме ко је воли изнад свега, свакоме коме је један њен камен дражи од читаве Америке.

Али, не треба бити наиван, вратиће нам за ово, коштаће нас ова победа.

Јер, много су за Запад два пораза са Србијом у само пола године. Прво Сребреница и резолуција о геноциду која је пала у Савету безбедности УН, па сада пријем Косова у Унеско. И на ово треба бити спреман, биће нових захтева, биће нових уцена, биће нових резолуција, удара по Србији.

Само, једну ствар, чини ми се не би требало заборавити. И Сребреница и Косово, и порази перјаница западне политике и западног светског поретка и у СБ УН и у Унеску најава су, као што данас рече Кустурица, неких нових времена, неког новог света, који се, сведоци смо, полако али сигурно успоставља, рађа пред нашим очима. Света у коме више неће сви играти по нотама једног. Јер, није ово више 1999. година.

Можда се варам, Бог зна, али, ја у ово данас верујем мало више него јуче.

 

Искра

http://www.crveneberetke.com/crna-gora-i-unesko-cast-i-bruka/

Kosovo nije primljeno u Unesko za samo 3 glasa, evo ko je glasao protiv Srbije

webtribune.rs

Kosovo nije primljeno u Unesko za samo 3 glasa, evo ko je glasao protiv Srbije

 

Kosovo nije primljeno u Unesko pošto za prijem nije dobilo potrebnu dvotrećinsku većinu na Generalnoj konferenciji ove organizacije.

Generalna konferencija Uneska nije prihvatila članstvo Kosova u tu organizaciju, budući da je nije bilo potrebne dvotrećisnke većine da bi se izglasao prijem.

Kosovu je falilo tri glasa za članstvo. Od 142 prisutnih za je glasalo 92, protiv je bilo 50, uzdržanih je bilo 29. Neophodna dvotrećinska većina bila je 95 glasova.

Prethodno nije usvojen predlog Srbije da se glasanje o članstvu Kosova odloži do seledećeg zasedanja Generalne konferencije Uneska, za dve godine.

Tom glasanju je pristupilo 170 država. Za predlog Srbije glasalo 58, protiv 88 država i 22 su bile uzdržane, dok predstavnici 16 zemalja nisu bili prisutni u sali.

Predlog Srbije za odlaganje podržali su zemlje: Rusija, Brazil, Indonezija, Kina, Rumunija, Grčka, Angola, Argentina, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Kipar, Kolumbija, Kuba, Eritreja, Španija, Etiopija, Gruzija, Haiti, Indija, Maroko, Meksiko…

Protiv su bile: Francuska, Britanija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Belgija, Estonija, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Nemačka, Australija, Ujedinjeni Arapski Emirati… BiH uzdržana.

Na početku sednice obratio se ambasador Srbije pri Unesko zatraživši odlaganje glasanja.

Devet zemalja nije imalo pravo glasa, među njima i SAD.

Ovako je bilo glasanje:

Glasale su 142 članice, za je glasalo 92, protiv je bilo 50, a uzdržanih je bilo 29. Za dvotrećinsku većinu je bilo neophodno 95 glasova, pa su za usvajanje predloga nedostajala tri glasa.

Među zemljama koje nisu podržale prijem Kosova su Brazil, Kina, Španija, Rusija, Indija, Kazahstan, Belorusija, Palestina, Severna Koreja, Slovačka, Urugvaj, Venecuela, Bahrein, Indonezija…

Uzdržani su, između ostalih, bili Bosna i Hercegovina, Kolumbija, Grčka, Nigerija, Peru, Poljska, Rumunija, Singapur, Trinidad i Tobago, Tunis i Zambija.

Za pristupanje Kosova Unesku između ostalih glasali su Belgija, Francuska, Kanada, Bugarska i Belize, Irska, Island, Italija, Litvanija, Malezija, Pakistan, Panama, Norveška, Novi Zeland, Portugal, Češka, Velika Britanija, Slovenija, Švedska, Švajcarska, Čad, Tajland, Turska, Avganistan, Albanija, Nemačka, Andora…

 

Englezi šokirani što im nije prošao predlog

Predstavnik Velike Britanije je na sednici rekao da se nikad nije desilo da bude odbijena zemlja koju je predložio Izvršni savet, da je Kosovo članica MMF i Svetske banke i da ovaj zahtev nema nikakve veze sa dijalogom Beograda i Prištine i sa procesom evropskih integracija dve strane.

Tome se usprotivio Tanasković rekavši da je ovde reč o presedanu. Nikada nije bila ovakva situacija, jer Kosovo nije država, već teritorija, rekao je on.

Predstavnik Argentine je rekao da zathev za prijem Kosova nije u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244, dok je predstavnik Kube rekao da je to suprotnom međunarodnom pravu.

Nemačka je odbila zahtev za odlaganje odlučivanja sa obrazloženjem da je odluka već doneta na Izvršnom odboru.

Misija UN na Kosovu smatra da je reč o pitanju za Generalnu konferenciju.

Argentina smatra da prijem Kosova u Unesko nije u skladu sa Rezolucijom 1244, a Kuba da je u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Kuba je striktna u poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije i to su motivi zbog kojih je protiv članstva Kosova u Unesku, javlja RTS.

Kina smatra da bi prejem Kosova u Unesko mogao negativno da se odrazi na dijalog Beograda i Prištine u Briselu.

Austrija ističe da su joj bliski i Kosovo i Srbija, ali da je protiv odlaganja sednice.

Ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković rekao je raije za Tanjug da su izgledi da se Generalna konferencija pozitivno izjasni o tom zahtevu objektivno krajnje neizvesni.

– S obzirom na to da sistem glasanja u Unesku, gde su za prijem države nečlanice UN potrebne dve trećina glasova onih koji su pristupili izjašnjavanju, pri čemu se glasovi uzdržanih prilikom utvrdjivanja rezultata ne uzimaju u obzir, moguća su oba ishoda, jer će verovatno razlika izmedju glasova "za" i "protiv" biti veoma tesn –  istakao je ambasador Tanasković.

Prema njegovim račima, da bi se izbegla ovakva nepoželjna politička podela u specijalizovanoj agenciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu, Srbija će predložiti odlaganje rasprave o ovoj kontroverznoj tački dnevnog reda, bar do narednog zasedanja Generalne konferencije 2017. godine.

Ambasador Srbije je ukazao i da činjenica da je zahtev Kosova jedina tačka plenarne sednice ukazuje na značaj pitanja i na to da će biti velika rasprava.

Vlada Kosova i njeni partneri računaju da imaju 92 glasa za prijem Kosova u Unesko i ocjenjuju da je teško postići dvotrećinsku većinu od 195 država članica te međunarodne agencije, piše danas prištinski dnevnik Koha ditore.

Prema spisku koji su uradili Vlada Kosova i njeni međunarodni partneri, 62 države su se izjasnile da će sigurno glasati za prijem Kosova, dok se ostalih 30 nisu jasno izjasnile, ali se kosovske vlasti uzdaju i u njihovu podršku.

Generalna Skupština Unesko će danas razrazmatra predlog Albanije koji je podržan u Izvršnom odboru organizacije da Kosovo postane član te organizacije, protiv čega Srbija žestoko lobira.

(Blic,Tanjug,RTS,B92)