На данашњи дан 5. октобра рушена је Србија, рушен је и у црно завијен српски народ!

iskra.co

МИЛОШ КОРДИЋ: На данашњи дан 5. октобра рушена је Србија, рушен је и у црно завијен српски народ!

6-8 minutes

---

05.10.2017. - 12:23

 

Фото: intermagazin.rs

Данас, на 17. годишњицу 5. октобра има их који се већ од раних јутарњих часова питају, а и током дана ће се питати, и у медијима и међусобно, а и сами себе ће вероватно питати: шта је то нама донео а шта однео 5. октобар 2000. године? (Наравно да би његове од Запада, који је сам себе прозвао међународном заједницом, добро плаћене лучоноше, односно хорда антисрба, неостварених професора, политичара, настраних сексуалних анемичара, који у животу ни председници савета станара својих зграда никад нису били, обијача Народне скупштине, разбијача стакала по излозима Београда, којекаквих беспосличара… волеле да се тај њихов дан пише великим словом. Било би у ствари лепо, мислили су већ 6. октобра они, да се тај њихов 5. октобар прогласи државним празником. Али им се то није остварило. Мало је оних који га хоће и с малим а камоли с великим словом. Јер међу њима, тим уличним превратницима, било је и оних који су га се први одрекли, који су издали његове и своје а да никад нису ни знали ни схватили какве и чије идеале.)

А сад најпре о томе шта нам је донео.

Донео нам је глобалистичку, неокапиталистичку, робовласничку диктатуру, анархију и некултуру. Донео нам је идеологију потпуно страну човеку ових простора, а Србима посебно. Донео нам је левке за испирање мозгова. Донео нам је подмуклост, подлост, деструкцију сваке врсте, свих облика. Донео нам је лаж у свему, за све и о свему. Донео нам је беду, глад, сиромаштво на сваком кораку, безбројне народне кухиње, довео нас пред контејнере.

Да би се догодио 5. октобар, морао је да нам се донесе осиромашени уранијум и безбројне болести с њим и од њега.

И шта нам је још донео 5. октобар?

Донео нам је тобожње наше власти пуне незналица, неспособњаковића и мрзилаца свега што је Србија, свега што су Срби и свега што је српско. Донео нам је хаос у коме се не зна ни где је крај а где је почетак било чега. Донео нам је раздор. Донео нам је своје нељудско и антипородично радно време. Донео нам је смеће од својих америчких филмова. Донео нам је медије, уз заиста ретке изузетке, који су дно најдоњег сваког дна од било каквих медија, од било каквог новинарства. Донео нам је наметање кривице за оно за шта нисмо криви. Донео нам је председнике извињаваоце за оно што никад и никоме нисмо учинили. Донео нам је пљачкаше, разне тајкуне, израбљиваче, отимаче много чега што је народ деценијама стварао и створио. Донео нам је разне белосветске поробљиваче. Донео нам је иностране амбасадоре који нам воде наше политичаре и до тоалета. Донео нам је безбројне иностране банке које су нас до голе коже опљачкале. Донео нам је приватизацију која нам је уништила све што смо имали. Донео нам је енормне дугове. Донео нам је (и довео) однекуд из белог света тобожње експерте, а нашег порекла, за све и свашта, који су нам одрали и ово мало коже што нам остало на костима. Донео нам је немерљиве количине дроге, алкохола. Донео нам је разне полиције и жандарме, који су углавном беспомоћни, јер се број злочина шири невиђеном брзином, а њих нам је, полицајце и жандарме, поставио испред школа, дечјих вртића, здравствених установа… Донео нам је професионалну војску чији се припадници упућују у бели, широки и ратовима захваћени свет. Али их нема на Косову и Метохији. Али их нема у Рашкој области, у којој царују Пријатељи Санџака. Донео нам је американизацију свега и у свему: од телевизијских слагалица до назива фирми. Донео нам је, ма ко шта мислио о томе, чисту и беспоговорну окупацију. У којој се сада проводи све оно што није стигло да се проведе протеклих година, од 5. октобра 2000. године. Америка не спава, Европска унија не спава, Нато не спава. Бар кад је ово Србије што је остало у питању. Јер услови за пријем у Европску унију, ту лаж од било какве уније, множе се и постављају један за другим.

А сада о томе шта нам је однео.

Однео нам је систем који у многим својим сегментима није ваљао, није био добар, наравно, али га је требало мењати, дорађивати, побољшавати – био би бољи од овога што сада имамо. Однео нам је државу, којој ни дан-данас не знамо границе. Однео нам је Косово и Метохију. Односи нам Војводину, Рашку област, југ Србије… Где је крај? Однео нам је економију: и банке, и привреду, и у привреди, беспоговорном и невиђеном пљачкашком приватизацијом, све што је радило и производило. Однео нам је дакле производњу и извоз. Однео нам је школство, породицу, отео нам је децу, однео нам је васпитање. Свакодневно нам односи део по део онога што смо били: и традицију, и национално осећање, и знање, и веру, и песму и игру, и културу, и забаву, и спорт…

Однео нам је 5. октобар и добар део оних који су га на крилима лажи и плаћеништва и донели. Јер ти нису више потребни својим белосветским газдама. Па су их наследили они који су 5. октобра 2000. године били њихови жестоки противници. Да они наставе онде где су петооктобарци стали. Па ће народ ове земље имати прилику да се увери како ће и шта ће они – ти жестоки противници признавања Косова, приватизације, задуживања… Народ ће имати прилику да види и чује. А до тада – ко преживи…

А господи петооктобарцима никако није јасно да се они нису у тој петооктобарској ујдурми, у том свеопштем хаосу по београдским улицама борили против Слободана Милошевића и његовог режима. Њима никако не иде у главу да они нису њега рушили, као што су мислили.

Тада је, господо, рушена Србија! Рушен је и у црно завијан српски народ!

То је било у питању. А не Слободан, који је ни коју годину раније био вашим газдама фактор мира и стабилности на Балкану.

А сада, четрнаест година после свега, готово да је и неважно шта је Србима и читавој Србији донео а шта однео тај наметнути дан, односно та ноћ. Јер лепо је народ рекао а Вук записао: Чувај ти мене од свога, а од туђега ћу се ја сам чувати.

intermagazin.rs

 

Skrivana istina o ubijanju Srba uranijumom

novosti.rs

Skrivana istina o ubijanju Srba uranijumom | Društvo

Dragan Vujičić

7-8 minutes

---

| 01. oktobar 2017. 11:32 | Komentara: 0

Građani Srbije godinama uveravani da nam NATO avioni nisu doneli bolesti i smrt, ali su svetski eksperti znali prave činjenice i krili ih. Lažirani izveštaji postali dokumenti SZO

ATMOSFERA i tlo u bivšoj SR Jugoslaviji trajno su zagađeni otrovnim materijama zbog bombardovanja industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom... - zaključak je ekipe stručnjaka UNEP (Program UN za zaštitu životne sredine) na čelu sa Senegalcem Bakarijem Kanteom. Ona je u SRJ došla u aprilu 1999. i ostala do sredine maja.

Zaključeno je i da će naredne generacije koje žive na bombardovanom tlu patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, da će biti povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi...

- Sa nama su obilazili bombardovana postrojenja u Pančevu, Smedervu, Čačku... - seća se general Slobodan Petković, tokom agresije prvi čovek za ABHO zaštitu Vojske Jugoslavije.

U Kanteovom izveštaju eksperti UNEP navode da su "prirodu u SR Jugoslaviji zagadile otrovne supstance među kojima su najopasniji polihlorobifenili (PCB), visokokancerogeni i odgovorni za imunološke bolesti". Litar polihlorobifenila dovoljan je da se zagadi milijarda litara vode. PCB se nalazi u električnim transformatorskim stanicama i u naftnim rafinerijama koje su bile meta NATO...

Utvrditi posledice bombardovanja NATO, pa razmisliti o tužbi

U osmom poglavlju izveštaja govori se i o zagađenju koje je prouzrokovala upotreba oružja sa osiromašenim uranijumom.

Originalni izveštaj Kantea i njegovog tima nikada nije postao zvaničan dokument UN. Objavljen je u u ženevskom dnevniku "Kurijer" 17. juna 1999. zahvaljujući Robertu Parsonsu, američkom nezavisnom izveštaču iz sedišta UN u Ženevi, koji je zabranjeni Izveštaj predstavio i na konferenciji za štampu koja je organizova nešto kasnije baš u palati UN na obali Ženevskog jezera.

- Klaus Topfer, generalni direktora UNEP, glavni je arhitekta laži o posledicama NATO udara na Balkanu - rekao je tada Parsons. Direktno je okrivio nemačkog političara i lekara da sakriva ovaj izveštaj.

 

Skandal koji je tada izbio u Ženevi imao je za posledicu angažovanje Peka Havista, nekadašnjeg finskog ministra ekologije, i njegovih saradnika koji su u leto otputovali ponovo u Srbiju. Izveštaj je bio gotov početkom oktobra. Zaključak:

"Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor su mesta u kojima je utvrđeno zagađenje zbog bombardovanja. U zagađenim oblastima neophodno je preduzeti mere zaštite okoline i čišćenje kako bi se izbegle štetne posledice po ljudsko zdravlje. Treba onemogućiti prilaz kontaminiranim mestima."

Već u sledećem pasusus Finac piše:

"Kontaminirana mesta nisu mogla da budu identifikovana!"

Robert Parsons je sve objasnio opisujući šta se dešavalo iza kulisa njegove konferecije za štampu u junu 1999:

- U palati UN u Ženevi, u hodniku, čekao me je Robert Bise, portparol i desna ruka Klausa Topfera, direktora UNEP, i saopštio da mi se zabranjuje svaki kontakt sa ekipom Peka Havista. Događalo se nešto čudno među zidinama zgrade UN i to se osećalo u vazduhu. U "podobnom izveštaju Havista" vladala je potpuna konfuzija. Falilo je 70 stranica teksta koji je izradila Balkanska radna grupa, koja je u stvari i bila na terenu. Sporne stranice naknadno su nađene na sajtu UNEP-a. Zatim još dve sakrivene odrednice..."

Robert Parsons

 

Odmah pošto je Peko Havisto predstavio "objektivni izveštaj" UN, kako svedoči general Petković, na KiM su stigli stručnjaci iz Engleske.

- Od 5. do 19. novembra 2000. boravila je njihova 14-člana istraživačka misija u sastavu UNEP i radili su merenja uz podršku NATO, Kfora, Unmika - pojašnjava general Petković.

U njihovom izveštaju sa Kosmeta zaključuje se da ostaci uranijuma nisu osnovni problem u životnoj sredini na KiM. Zaključili su da je zračenje zanemarljivo i da je odeća dovoljna zaštita.

Istina o uranijumu duboko skrivana

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je prihvatila ovu analizu rađenu na osnovu sedam i po metaka od osiromašenog uranijuma koji su pronađeni na 11 mesta na KiM!

Ova dva dokumenta UNEP i Svetske zdravstvene organizacije bila su, u stvari, "smokvin list" koji je trebalo da pokrije svaku odgovornost NATO i SAD za posledice po zdravlje ljudi i stanje prirode na Balkanu nakon "Milosrdnog anđela". Karla del Ponte ih je upotrebila obrazlažući da NATO nad Srbijom nije prekršio Ženevsku konvenciju i zbog toga nema odgovornosti njihovih generala.

Englezi "kontrolišu" vodu u Drimu

 

Najstrašnije je što su dokumenti SZO praktično do juče bili temeljni naučni dokazi i delu srpske lekarske zajednice kako stanovništvo Srbije od 1999. masovno oboleva od raka i drugih najtežih bolesti zato što puši, voli masno, živi u stresu i hrani se u pekari...

A broj obolelih od raka u Srbiji je sa 1.700 ljudi na milion stanovnika 1995. porastao na 5.500 pre dve godine. Evropski prosek ostao je 2.000 obolelih na milion Evropljana.

ZAKASNELO PRIZNANjE

KEJ Beverštok, britanski fizičar, ekspert za posledice radioaktivnog zračenja na čovekovu okolinu, koji je učestvovao u britanskoj ekspediciji na KiM novembra 2000, progovorio je jedanaest godina kasnije:

- Bio sam u uredništvu te monografije. Ona je pripremana u Ženevi, pod rukovodstvom dr Majkla Ripačolija, koji nije stručan za pitanje zdravstva kada je reč o posledicama radijacije. Bio sam vrlo nezadovoljan načinom na koji je taj izveštaj rađen. Po mojoj oceni, materijal koji su hteli da prikažu u tom izveštaju imao je veoma malo veze sa zdravstvenim efektima. Naslov glasi: "Uticaj osiromašenog uranijuma na ljudsko zdravlje", ali u izveštaju se ne govori o genotoksičnosti.

Beverštok je 2011. potvrdio da su iz Ripočelijevog izveštaja izbacili njegove nalaze koji potvrđuju da je oružje sa osiromašenim uranijumom kancerogeno i genotoksično, to jest da oštećuje genski materijal, što dovodi do deformiteta novorođenčadi.

Bakari Kante

 

VIŠE NA SRBIJU NAGO NA HIROŠIMU

GENERAL Slobodan Petković, kada govori o posledicama korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom na Balkanu, ukazuje na istraživanje profesora sa japanskog univerziteta Jagasakija.

On je, poredeći efekte bombe od 13 kg obogađenog uranijuma, koja je eksplodirala nad Hirošimom, sa 2.000 tona osiromašenog uranijuma koji su Amerikanci "istresli" u Iraku, došao do proporcije da je uranijum bačen na Irak ekvivalent 200.000 atomskih bombi kakva je bačena na Hirošimu. Prema njegovoj računici, 15 tona uranijuma palih na Srbiju ravno je bombi i po bačenoj na Hirošimu.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:688456-Skrivana-istina-o-ubijanju-Srba-uranijumom

Sto advokata tuži NATO

alo.rs

Sto advokata tuži NATO - alo.rs

Alo!

3 minutes

---

Autor: R. Briza | 30.09.2017. 05:45

Advokat Srđan Aleksić, šef pravnog tima inicijative za pokretanje tužbe protiv 19 NATO zemalja koje su bombardovale Srbiju, ponovio je juče da radi na okupljanju međunarodno pravnog tima za pisanje te tužbe, da je već dobio podršku advokata iz Rusije, Kine, ali i iz zemalja EU, kao što je to najavio za "Alo!" u junu ove godine.

Foto: Profimedia.rs

Neophodno je animirati međunarodnu javnost i kolege. Pokretanje 19 tužbi protiv zemalja NATO, prevelik je zalogaj samo za srpske advokate. Za to je neophodan jak međunarodni tim - naveo je on.

On je istakao da će njegov tim imati sasvim drugi pristup i zato želi da okupi međunarodni tim advokata, uključujući i advokate iz NATO zemalja, a sledeće godine planirano je da bude održan naučni kongres u Beogradu, koji bi okupio ljude koji se bave tom problematikom, kako bi se našao najbolji način za podnošenje tužbe.

- Samo sa jednim jakim međunarodnim timom od najmanje 100 advokata ili poznatih advokatskih kancelarija koje žele da nam pomognu, možemo da uspemo. Građani Srbije tokom bombardovanja bili izloženi uticaju velikog broja ne samo kancerogenih, već i drugih otrovnih materija. Rezultati analiza posledica tog bombardovanja će biti osnov za pisanje tužbe, za šta je predviđen period od dve godine - kazao je Aleksić. Kako je on nedavno rekao za "Alo!", "znamo da su ranije sve tužbe u Italiji, Nemačkoj, Kanadi bile odbacivane, ali sada smo u mnogo boljoj poziciji zbog presuda koje su stigle u međuvremenu."

- U Italiji je 45 karabinjera dobilo odštetu na sudu jer su tokom misije na Kosovu oboleli od karcinoma, zašto i naši građani ne bi dobili pravdu. Imaćemo pomoć domaćih i svetskih eksperata, kao i advokata iz Turske, Rusije, Kinem, Italije..., i svi će raditi besplatno - naveo je on.

Aleksić napominje da je početkom septembra na naučnom skupu u Cirihu, posvećenom ovoj problematici, govorio o slučaju Srbije i dobio podršku švajcarskih i nemačkih naučnika, koji su izrazili želju da se uključe u inicijativu pokrenutu u Srbiji, jer od 2006. godine ukazuju na štetne posledice bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom. Inicijativi, koju je u februaru pokrenula Srpska kraljevska akademija naučnika i umetnika, a koju je podržalo 150 stručnjaka i ljudi iz sveta nauke, kasnije se pridružilo i oko 100 iz SANU.

 

Savo Štrbac o presudi kapetanu Draganu

Savo Štrbac o presudi kapetanu Draganu

utorak, 26. sep 2017, 23:00 -> 23:51

Izvor: RTS

 

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2017/09/26/10017630/Strbac-260917.mp4

Predsednik dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac rekao je za RTS da presuda kapetanu Draganu od 15 godina zatvora neutemeljena i politička.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/2884473/savo-strbac-o-presudi-kapetanu-draganu.html

На Косову и Метохији има 1350 црквених здања – на сваких 2,5 километра по неки белег наше прошлости!

facebookreporter.org

На Косову и Метохији има 1350 црквених здања – на сваких 2,5 километра по неки белег наше прошлости! – СРБски ФБРепортер

РЕДАКЦИЈА

5-6 minutes

---

ДРУШТВО

Илустрација/колаж: СРБски ФБРепортер

Редакција СРБског ФБРепортера: Преносимо текст који  је изворно објављен у Политици 2003. године (пре него што је кренула отворена издаја државног и црквеног врха). Текст, међутим, нисмо могли да пронађемо на сајту Политике али ипак је о њему остао траг на сајту: www.antic.org одакле смо га и преузели.

***

СА АУТОРОМ КАРТЕ СРПСКЕ ДУХОВНЕ БАШТИНЕ НА КОСМЕТУ

Против заборава

Са овом мапом културе картограф „Политике" Љубиша Гвоић жели свету да појасни српску прошлост и садашњост

ЉУБИША ГВОЈИЋ

„Можемо ми свету колико год хоћемо да причамо да је на Косову и Метохији 1350 православних цркава и манастира, свет ће нас, иако је то неспорна истина, тешко схватити док му, како се каже, црно на бело не покажемо да је тако. Управо због тога пре четири године направљена је карта коју смо назвали „Српски белези на Косову и Метохији" и коју је објавио Републички завод за заштиту споменика културе.

Прављена 13 година, али објављена у малом тиражу, ова карта – иако је доживела два издања – није имала одјека каквог би било нормално да има, јер је она први документ који је и графички показао колика је распрострањеност и густина белега српске духовне баштине на Косову и Метохији", каже Љубиша Гвоић, картограф нашег листа, чија је нова карта под називом „Српска духовна баштина на Косову и Метохији" представљена на овогодишњем београдском Сајму књига.

Допуњавајући своју претходну мапу четири године, Гвоић је, како каже, податке за ову „мапу која не пристаје на заборав" скупљао из историјских књига, монографија, историја уметности, новина, претачући тако на један комад хартије податке који би, кад би се сабрали у књигу, чинили зборник од најмање 5.000 страница.

„Новине су, на жалост, у блиској прошлости биле поуздан извор података о рушењу православних споменика културе и духовности на Косову и Метохији", објашњава картограф чија ће карта, управо објављена у издању Информативне службе Српске православне цркве, бити штампана у тиражу од 10 000 примерака. Срушеним и оштећеним црквеним здањима посвећена је посебна, мала, мапа на великој карти, на којој се налази и списак уништених споменика културе и духовности на Косову и Метохији.

Шта је све забележено на овој уникатној карти која је, за разлику од оне објављене пре четири године, прва ћирилична карта те врсте код нас?

На овој мапи – која би, како каже Љубиша Гвоић, „политичарима могла да послужи као путоказ за решавање кризе на Косову и Метохији, јер ако су народи различитих вера и култура могли на овом простору вековима да живе заједно, свакако то могу опет, само треба пронаћи прави модел, што спада у посао политичара"– забележено је укупно 1994 топонима. Кад се њихов број подели са површином Косова и Метохије види се да се, отприлике, на сваких 2,5 километра налази неки белег српске прошлости на овом простору. Црква, манастир, гробље, кула, властелински дворац… 

На карти је 1181 црква, 113 манастира, 48 испосница, осам спомен-капела и спомен-костурница. То је, подсећа аутор карте, 1350 црквених здања, сећајући се да му је „један Рус у Хиландару рекао да у целој пространој Русији нема више од 1200 православних манастира„.

 

Кликните на слику ради увећања

Претпостављајући да би на Космету – иако тај израз нерадо користи, сматрајући га уступком западним медијима и негирању чињеница о настанку Метохије – „било још више древних православних светиња да их у прошлим вековима освајачи нису рушили, подижући од материјала са разрушених здања џамије, мостове, воденице, куће, бунаре, школе, амбуланте, па чак и један јавни нужник", Гвоић каже да је број светиња доказ неспорног српског присуства на овом делу Балкана.

Осим црквених здања, на карти су убележена и 534 стара српска гробља, 96 тврђава и старих градова и 14 двораца српске властеле, каже аутор мапе која би, како се очекује, ускоро требало да се појави и на енглеском језику, изражавајући огорчење што су у блиској прошлости мета сепаратиста били чак и споменици културе од изузетног значаја.

Откривајући да му је још неостварени сан да направи атлас Српске православне цркве, од примања хришћанства до данашњих дана, Гвоић каже да већ припрема две нове карте. Прва ће бити сведочанство о принудној забрани повратка Срба у северозападни део Метохије после Другог светског рата, коју припрема у сарадњи са Архивом Србије, а друга доказ о присуству Срба у Западној Славонији и пре Велике сеобе Срба из 1690. године.

М. Кубуровић

————-

НАПОМЕНА: први пут објављено на СРБском ФБРепортеру 2011.године, приредила Биљана Диковић

Категорије:ДРУШТВО, Документи, ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ, ИСТОРИЈА, КОСОВО И МЕТОХИЈА, КУЛТУРА, ПРАВОСЛАВЉЕ, MAIL - RSS FEED

Tagged as: КОСМЕТ, Косово и Метохија, fb reporter, fbreporter, fejsbuk reporter, istorija, pravoslavlje, Srbija

 

Бошко Обрадовић: Постоји ли у Србији људско и демократско право да се чује и друга страна?

nspm.rs

Постоји ли у Србији људско и демократско право да се чује и друга страна?

Бошко Обрадовић

5-6 minutes

---

Протест Двери и Здраве Србије испред ТВ ПИНК, Владе Србије, Председништва и РТС био је, између осталог, значајан и по томе што је у потпуности оголио медијску и политичку сцену Србије и показао како функционише систем власти и медијски мрак под којим живимо.

Ево неколико основних закључака:

1.   Готово сви медији у Србији пренели су исфабриковану вест са ТВ ПИНК о пребијању новинарки  и ова измишљена и монтирана вест ТВ ПИНК скоро свима је била једина информација са протеста.

2.   Ретко ко из медија се позвао на извештавање свог новинара са терена, иако је већина медијских редакција имала своје извештаче са сва четири места протеста, који је - без икаквих инцидената - трајао укупно шест сати. 

3.   Готово нико из медија који су пренели наметнуту вест са ТВ ПИНК није позвао никога из Двери као организатора протеста да чује и другу страну.

4.   Не само да је ТВ ПИНК направио ванредну емисију посвећену искључиво нападу на Двери под називом „Звери из Двериˮ, која је уживо трајала више од пет сати, већ су се у медијску хистерију против Двери укључиле апсолутно све снаге владајућег режима.

5.   Из извештавања медија се уопште не види шта је била тема нашег протесног скупа, ко је све говорио, какви су захтеви изнети и да на протесту - који је на четири локације и уз протестну шетњу централним београдским улицама трајао пуних шест сати - није забележен нити један инцидент.

 За Двери и Здраву Србију, два народна посланика, од којих је један и председник парламентарне странке опозиције и једног председника општине у Србији, Дневник 2 РТС је био затворен, али је зато у том термину уживо гостовао један од главних промотера идеологије хомосексуализма у Србији, Горан Милетић.

Све ово згодно дође да се медијски сакрије режимски улазак у власт са ратним злочинцима на КиМ, лажна вест да је Путин подржао Српску листу и сарадњу са шиптарским терористима,  организација већ друге геј параде у Београду ове године, истина о ономе што су на протесту причали раднички лидери из Врања, Ниша, Аранђеловца и Београда, ојађени у пљачкашким приватизација за које још увек нико није одговарао.

Шта је заправо највише заболело владајући режим? Једина опозициона политичка снага која се усудила да изађе на улице, јавно позове народ да крене у све масовније протесте против власти и изнесе истину о Вучићевој политици и стању у држави – јесте Српски покрет Двери, са својим партнерима Здравом Србијом, Удруженим синдикатима Србије „Слогаˮ, Удружењем синдиката пензионисаних војних лица Србије и Народним покретом „Отаџбинаˮ са Косова и Метохије. Заболело их је и то што су подршку протесту испред ТВ ПИНК и петицији за забрану ријалити програма у Србији дали и председници Војног и Полицијског синдиката Србије.

Шта им је још толико засметало да су морали да покрену целу медијску машинерију власти?

ПРВО, одбрана ТВ ПИНК је питање одбране власти. Пад ПИНК-ове ружичасте стварности и пропаганде означио би и пад СНС са власти.

ДРУГО, покушавају да на овај начин водеће представнике опозиције и најјачу скупштинску опозицију етикетирају као насилнике и фашисте како би зауставили несумњиви раст нашег рејтинга међу опозиционим бирачима.

ТРЕЋЕ, уплашили су се стварања новог опозиционог савеза у који би ушле политичке странке, групе грађана, синдикати, радници, војни ветерани, пензионери и сељаци. 

ЧЕТВРТО, веома им је важно да у повоју убију сваку идеју већих демонстрација против власти које несумњиво следе ове вреле јесени пред градске изборе у Београду, где власт не може лако да победи или покраде изборе.

ПЕТО, они који су симбол политичког и сваког другог насиља покушавају да оптужбе за насиље пребаце на оне који са тим доказано никада нису имали никакве везе и скину са себе одговорност за бројне случајеве насиља широм Србије. 

Имамо доказане случајеве насиља од стране представника СНС у Београду, Суботици и Костолцу, Србијом харају криминалне екипе СНС које пребијају опозиционаре на свим локалним изборима у Србији, за шта нико до сада није одговорао, а једно измишљено насиље Двери предмет је читаве медијске помпе против нас.

Из свега наведеног могу само да закључим да је опозициони протест Двери и Здраве Србије више него успео и да га треба поновити. То је очито оно чега се једино плаши ова кукавичка власт: политичке храбрости да им се супротставимо. То је пелцер успеха и ми смо кренули тим путем у стварање једног широког народног опозиционог и патриотског савеза. Реакција власти нас уверава да смо на добром путу.

Аутор је народни посланик и председник Српског покрета Двери

 

rs.sputniknews.com

Америка губи моћ — то ће прво да се осети на Балкану

Sputnik

11-14 minutes

---

На Балкану никада нисте сигурни у територију или границе које имате или немате. Веома много зависи од великих сила. Присуствујемо процесу епохалних промена. Једна велика сила која је већ пар стотина година на сцени полако губи своју снагу, оцењује професор Миломир Степић.

„Ако се унапред не знају резултати дијалога о Косову и Метохији, онда он треба да постоји. То је озбиљно, државно питање, „пар екселанс" национално питање и ништа лоше из дијалога не би требало да изађе", изјавио је за Спутњик професор др Миломир Степић са Института за политичке студије.

Председник Србије Александар Вучић најавио је да дијалог почиње у октобру и да мора да буде жесток, озбиљан и толерантан. Које је Ваше мишљење?

— Мислим да се можда само мало закаснило са разговорима. Требало је покренути то питање пре 4-5 година. Преузете су многе обавезе, потписани су споразуми, било је усмених договора — као што смо чули од председника — који државнике таквог ранга обавезују. На иницијативу наших званичника укључиће се и Универзитет, САНУ, научни институти који се баве КиМ, СПЦ. Питање је да ли треба само да се верификује нешто што је већ замишљено као резултат и да се онда селективно издвоје мишљења која су на тој линији и да се каже: „Најеминентнији стручњаци подржавају неке одлуке које смо већ донели, а они који се супростављају томе биће маргинализовани, биће прећутани, биће у некој медијској магли, ако не и анатемисани". То не би било добро.

Да ли међународна заједница под „унутрашњим дијалогом" подразумева да Србија призна Косово?

— Оно што ми зовемо међународном заједницом то је западни део међународне заједнице који је све учинио да такозвано „независно" Косово буде независно и сада од њих треба да очекујемо неку непристрасност? Од тога нема ништа. Унапред се зна за шта ће се залагати и земље чланице НАТО-а и земље чланице Европске уније и ту не треба правити разлику — НАТО и Европска Унија — то су две стране исте медаље. Нама политичари Унију представљају као нешто позитивно чему тежимо, а НАТО баш и није. Често понављам: иста Немачка је у НАТО-у и у ЕУ. Није нас добра Немачка подржала у Европској унији, а она лоша је као у НАТО-у. Немамо ту шта да очекујемо. Најављује се и укључивање најјачих играча са Запада у будуће разговоре о КиМ. Ако сада питате мало дете да ли ће САД бити непристрасни рећи ће вам да преговарач то не може да буде ако је признао независност Косова.

Има ли места за САД у тим новим преговорима и где је ту Русија?

— Вашингтон је укључен свакако, утицајем на ЕУ која је испостава САД и ту илузију треба некако разбити. Кад дође до деликатне ситуације појави се неки њихов званичник и онда наручи шта би требало спровести и подсети на неке преузете обавезе. Тренутно се помиње име Кондолизе Рајс и унапред се зна на чијој ће страни бити. На само помињање да се укључе и друге стране, не само Русија, него и Кина или можда све чланице СБ УН, то прави проблем. Наши званичници говоре о притисцима које трпе да се Русија не укључи. Цела процедура и план да се САД укључе је да се фамозни, „малигни" утицај Русије са Балкана потисне.

Рамуш Харадинај је постао председник владе такозване државе Косово, Срби су добили три министарства. Очекујете ли икакав напредак и бољитак у животу Срба?

© AFP 2017/ ARMEND NIMANI

— Нека нам је са срећом са особом коју у једном моменту називају ратним злочинцем, а у другом се са њим прави влада. Политичари можда морају да вуку некакве потезе, а ми који се бавимо науком, гледамо са одвратношћу на такве ствари, али политика је политика. Да ли ће Србима тамо бити боље, то се увек најављује. Ако смо прихватили и Тачија, а не видим разлику сем у имену и презимену и физичком изгледу између њега и Харадинаја, онда можемо и ово. Наравно, тешко је Србима који тамо живе, поготову јужно од Ибра и јужно од Косовске Митровице. Ако се спасава голи живот и егзистенција, онда човек пристаје на много штошта. Иако се хвалимо да имамо министра пољопривреде морамо да будемо свесни да он не може аутономно да одлучује. Ако да субвенције српским пољопривредницима, да ли знате како ће албански да реагују? То је само мало замазивање стварности, биће јако компликовано, али сама прагматика не сме да нас води. Питање КиМ није само питање Срба који су тамо таоци. Политика мора бити оштрија, државничка, а не политикантска.

Харадинај и Тачи се диче косовском независношћу, али и они најављују унутрашње преговоре и референдум због дијалога са Београдом. Шта нам то говори?

— На Балкану никада нисте сигурни у територију или границе које имате или немате. Веома много зависи од великих сила. Присуствујемо процесу епохалних промена. Једна велика сила која је већ пар стотина година на сцени полако губи своју моћ. САД чине 25 одсто бруто домаћег производа света, то је водећа војна сила и даље, али њени савезници слабе, а то су пре свега европске земље. Оне заостају на светској сцени, њихово учешће у БДП-у пада, војна моћ је никаква и потпуно зависе од САД. На другој страни јачају друге силе. Балкан често називају „прецизни сеизмограф геополитичких потреса", јер све светске промене Балкан одмах осети. Дакле, доћи ће до неке промене и мислим да ће бити мало брже него што се на први поглед очекује.

Марк Галеоти из Института за Међународне односе подигао је прашину изјавом да је Балкан Русији међу најслабијим тачкама и да ће Москва свим могућим средствима покушати да се бори за свој интерес овде. Има ли у томе истине?

© AP Photo/ Божидар Вукићевић

— Геополитичка слика Балкана и границе су атлантистичка тековина. Западне силе, пре свега САД, желе да задрже статус кво. Ако неко дође са стране и хоће било какав, минимални утицај наравно да ће то Вашингтону сметати. Корен нестабилности Балкана је то што је он формиран у атлантистичком контексту — успостављене су вештачке границе које теоретичар цивилизација Семјуел Хантингтон назива неадекватним. Границе су корен сукоба, дакле, корен нестабилности и то је оно што се приписује Русији. Ако неко жели да поремети статус кво, јер има неки свој легитимни интерес, онда ће то Запад прогласити малигним утицајем.

Да ли можемо да кажемо да нас чека тежак период што се тиче односа са Хрватском по питању границе, као што сада Хрватска то има са Словенијом? Хоће ли нас стопирати на пријему у ЕУ?

— Учиниће нам услугу. Ја бих се захвалио Загребу ако то уради. Хрватска је земља која је упориште САД на Балкану, то је и у контексту оног интермаријума Балтик—Јадран—Црно море. Ту су три кључне земље — Пољска, која је антируска, Хрватска и Румунија. Хрватска је добила државу у титоистичким границама и то је корен сукоба који траје скоро три деценије. Сви ми који смо говорили да је то проблем, да ће то и даље бити проблем, били смо у праву. Хрватска, које има готово читаву јадранску обалу са острвима и заливима, грчевито се бори за сваку стопу од Пиранског залива на северозападу до Рта Оштра или Превлаке, на улазу у Боку которску. Дакле, Хрватска омета Словенију да изађе на отворено море, Црну Гору да уђе у међународне воде, омета улаз у Бококоторски залив, без обзира што све то има и то јој је дозвољено. Загреб је одбио да примени арбитражу, тј. иступио је из арбитраже у вези границе са Словенијом, а није само споран Пирански залив. Арбитражом је одлучено да се остатак границе на копну заснива на катастарским границама и то је опасно, јер ако Србија сутра пристане на арбитражу у вези са границом на Дунаву, чека нас да се катастарска комисија позове на претходну одлуку и каже да су катастарске границе државне границе. Управо је то оно што Хрватска захтева — то значи пресецање пловног пута Дунава, што значи да је велики део границе на нашој страни, са леве стране Дунава и на то Србија никако не сме да пристане.

Колинда Грабар Китаровић најавила је да путује у Москву и да ће са Владимиром Путином разговарати о војној сарадњи Београда и Москве. Кажете да је Хрватска америчка испостава на Балкану, а ипак их плаши српско-руска сарадња?

© AFP 2017/ Emmanuel DUNAND

— Госпођа Китаровић је била службеник НАТО-а пре каријере председника државе, тако да она и у том контексту иде тамо.

У западним медијима се подигла прашина због вежби „Запад 2017". Зашто се западни званичници и НАТО плаше вежби које се одвијају на територији Белорусије?

— Те вежбе су на територији Русије и Белорусије. Зашто би Вашингтон то плашило? САД постављају ствари тако да је њихов национални интерес у било којој тачки планете — где год да се нешто одвија, они ће држати тензију међу својим савезницима, поготово у истуреним земљама бившег Совјетског Савеза. Њихове врло важне земље су три прибалтичке републике које су свеле руски излаз на Балтичко море на врло уску зону око Санкт Петербурга и изоловану зону Калињинградске области. Те земље су уплашене, знајући да ће, ако се Русија опорави и ако дође до неког сукоба, оне платити највећу цену.

Крајем октобра чека нас прича о Поглављу 31. који се односи на спољну политику и безбедност. Брисел ће инсистирати да им се придружимо у санкцијама према Русији…

— Улазите у неку заједницу држава. Они диктирају правила која већ постоје и ја ту немам никакав проблем. Европска унија је то што јесте. Правила су вам таква, ми смо увели санкције. Хоћете код нас? Морате да уведете санкције Русији. Ми можемо да кажемо да нећемо у Европску унију.

Шта ће Србија урадити?

© AP Photo/ Visar Kryeziu

— Србија, ако хоће да задржи неки делић суверености и независности, мора да гледа и не само своје интересе. Не смеју да се искључе неки историјски односи. Често нам се сугерише да искључимо емоције из политике, али то не може тако — више волим српску заставу од руске или америчке, више волим Авалу него Кавказ или него Алпе — то су емоције. ЕУ и НАТО су интеграције западне цивилизације, а ми не припадамо западној цивилизацији. Сам Хантингтон каже да је улазак земље, која није из те цивилизације у такву интеграцију, шизофрен и да рађа подељеност. Видимо са чиме се суочава Грчка која припада православној цивилизацији. Она је поморска, таласократска земља, која би се лакше уклопила у неки НАТО концепт него ми, па ипак има проблема као и Турска, тако да нас то чека. То је суштински разлог о којем треба да размишљамо.

Само 15 одсто сиријске територије је остало под терористима, америчка и руска војска релативно добро сарађују у том делу света, како је то могуће с обзиром на дипломатски рат?

— Не верујем да је та сарадња на терену јако добра. САД желе да ту остану, да се укотве и да сутра манипулишу и курдским питањем и питањем опстанка Ирака и сиријском државом. Они желе да сачувају кредибилитет на којем су Американци инсистирали када су 1999. године извршили агресију на нашу земљу. Тада су имали апсолутни, униполарни поредак који је сада већ релативан. Чак и ако изађу из Сирије биће у суседству, Израел је њихов експонент. Али ово је један преседан. Асадов режим је успео да се одбрани од онога што је већ била свршена ствар, земља је успела да се одбрани од америчке пешадије. Код нас су то били Албанци и Хрвати, а у Сирији разне анти-асадовске групе. Тај преседан доводи кредибилитет САД у питање, кад он почне да се круни, онда долазе и унутрашњи проблеми. Дакле, ниједна империја није сишла са трона само зато што су је напали варвари споља, већ и зато што је имала унутрашње проблеме и трзавице, а видели смо повратак сукоба Севера и Југа у вези са рушењем споменика. На то су дошли и климатски, метеоролошки проблеми. То све ослаби државу.