Отворена изложба „Јасеновац-право на незаборав” у Њујорку

politika.rs

Политика Online - Отворена изложба „Јасеновац-право на незаборав" у Њујорку

7-9 minutes

---

ЊУЈОРК - Министар спољних послова Ивица Дачић отворио је у Уједињеним нацијама изложбу „Јасеновац-право на незаборав", поручујући да страхоте у Јасеновцу не смеју заборавити и да он мора остати један од најзначајнијих симбола страдања Срба, Јевреја, Рома, антифашиста Хрвата и других нација, симбол масовног и беспримерно суровог убијања.

„Значајан прилог очувању сећања на тај симбол је и ова изложба коју имам част да отворим. Жртве које су пале за идеале неког бољег и слободнијег света не смеју бити узалудне", рекао је Дачић синоћ на отварању, наводећи да ако не негујемо културу сећања и нисмо на опрезу, ризикујемо да нам се понови трагична судбина из прошлости.

Он је истакао да циљ изложбе зато није само да упозна међународну јавност са једним мало познатим поглављем Другог светског рата, већ и да упозори на опасности од оживљавања идеологије и политичке праксе које су довеле до таквих страхота.

„Део таквих настојања су и ненаучне реинтерпретације догађаја и процеса из периода Другог светског рата које постају део јавног говора и оправдавају злочине. Наша дужност је да се против тога боримо, јер заборав злочина је нови злочин и позив да се он понови", истакао је Дачић отварајући изложбу.

Изложба је отворена у оквиру обележавања Међународног дана сећања на Холокауст, 27. јануар, који су прогласиле Уједињене нације у знак сећања на дан ослобођења Аушвица.

Дачић је додао да је Јасеновац био највећи логор у Европи којим нису управљали нацисти, већ су њим управљале хрватске усташе, како је рекао, можда најнеобичнији десничарски екстремисти Европе.

„Осим Јевреја и Рома, хтели су да истребе и све Србе у својој држави, као и Хрвате и муслимане антифашисте. Србима је био забрањен живот у неким деловима хрватских градова, као и Јеврејима", подсетио је он.

Навео је и да је идеолог њиховог покрета, Миле Будак, изјављивао како трећину Срба треба побити, трећину иселити и трећину преобратити у католичку веру.

Он је додао да када је реч о логору Јасеновац, њега морамо схватити не само као место ужаса, масовне смрти и неизмерне патње, него и као оличење система који је створен после агресије на Југославију априла 1941. и стварања Велике Хрватске, односно Независне Државе Хрватске.

По свом уређењу усташка НДХ је била истоветна нацистичком немачком моделу, указао је Дачић додајући да се то пре свега огледа у чињеници да је она као свој национални задатак првог реда поставила уништење читавих националних, верских и „расних" група.

„Та сличност се огледа и у стварању мреже концентрационих логора и логора смрти, какве је организовала још само нацистичка Немачка. За разлику од немачког убилачког механизма, механизам хрватске усташке државе био је усмерен према сопственим грађанима, односно према Србима, Јеврејима и, нешто касније, Ромима, рекао је он.

Дачић је навео да је чињеница да је једна новостворена држава „новог европског поретка" до краја свог постојања настојала да на разне начине, углавном физички, уништи готово трећину становништва сопствене државе заиста феномен без преседана, чак и у тако крвавом рату какав је био Други светски рат.

„Оличење такве политике и таквог система је управо логор Јасеновац којем је посвећена ова изложба., истакао је он.

Дачић је подсетио да су истраживачи утврдили да широм НДХ постојало преко 320 мањих и већих јама и понора у које су бацани живи или масакрирани Срби свих узраста и оба пола.

Он је додао да је убрзо овакав начин убијања допуњен много ефикаснијим: логорима, као и да је створен низ привремених логора из којих су Срби и Јевреји упућивани у први логор смрти усташке државе, у Госпић и да је у том логору отпочело и „коначно решење јеврејског питања", односно холокауст у НДХ.

Он је објаснио д аје Јасеновац био једини логор у „новом европском поретку" који није био у систему нацистичких логора и да је служио искључиво за остваривања хрватске усташке политике уништења „непожељних" национално-верских и „расних" група, казао је Дачић.

Јасеновац је по броју жртава био један од највећих концентрационих логора у Европи, а ни до дан данас није утврђен коначан број жртава, рекао је Дачић истичући д аје и по најнижој хрватској процени, Јасеновац у самом врху логора смрти у Другом светском рату.

Од њега је веће само неколико логора у Пољској, а двоструко су мањи злогласни логори Бухенвалд и Дахау.

„Чак и ако не говоримо о броју жртава, Јасеновац је можда и први у Европи по бестијалности убијања", указао је министар.

Навео је да су и смаи нацисти били згрожени усташким методама, подсећајући да о усташким злочинима говори и поема „Јама" хрватског песника Ивана Горана Ковачића.

„Они су укључивали клање, вађење очију, убијање маљем, спаљивање живих људи... За један православни Божић, усташе су организовале такмичење у клању ножем. О том догађају знамо јер је један од извршилаца касније тражио психолошку помоћ лекара", навео је Дачић.

Он је додао да је на изложби изложен и „србосјек", специјално оружје дизајнирано за брже убијање Срба којим су усташе клале људе по логорима НДХ.

„У Јасеновцу је усташку награду добио Петар Брзица зато што је у току само једне ноћи (између 29. и 30. августа 1942) заклао 1360 Срба. Треба знати да је међу жртвама усташа и 91 члан фамилије Николе Тесле. Такође, трагичан је и податак да је само у Јасеновцу од усташа страдало 19 432 деце", навео је Дачић.

Он је указао да никада нису извршена свеобухватна истраживања, која би дала уверљив одговор на питање броја и идентитета жртава логора Јасеновац.

„У сваком случају, концентрациони логор и логор смрти Јасеновац био је највећи логор на простору некадашње Југославије и југоисточне Европе. По броју жртава, који се свакако мери стотинама хиљада, Јасеновац је једнак великим нацистичким концентрационим логорима. Међутим, по систематском бестијалном убијању он је свакако без премца међу другим концентрационим логорима и логорима смрти у „новом европском поретку".

Дачић је рекао и да питање меморијализације логора Јасеновац није решено на примерен начин, а један од основних разлога за то је чињеница да су власти Хрватске систематски уништиле логорске објекте који су остали пошто су усташе напустиле логор и минирале га.

„На жалост, политика потискивања, заборава и симетрије злочина није могла да надомести оно што је цивилизацијски дуг према мртвима, али и према живима: суочавање са злочином, његово кажњавање, научно истраживање и адекватна меморијализација", рекао је Дачић напомињући да је у Јасеновцу шездесетих година прошлог века изграђено спомен-подручје, делом и под притиском родбине жртава.

Међутим, музејска поставка у њему никада није могла да надомести аутентичност логорских објеката и целог комплекса, укључујући масовна стратишта у Доњој Градини.

Најновија меморијализација овог логора у Републици Хрватској изазвала је велике контроверзе, пре свега због чињенице да се у индивидуализацији жртве изгубила њена припадност одређеној нацији или „раси", иако је управо то био разлог страдања највећег броја заточеника.

„Такав приступ треба посматрати као део ширег тока ревизије историје Другог светског рата и политике НДХ, у чему логор Јасеновац има врло значајно место", рекао је Дачић.

Он је поручио да је зато потребно јавно осудити сваку врсту историјског ревизионизма који негира злочине приказане на паноима и који је у сукобу са темељним антифашистичким вредностима.

„Не смемо дозволити насилно нити перфидно мењање погледа на прошлост и историјске чињенице, јер се тиме релативизују и негирају геноцидне и злочиначке политике према целим народима у прошлости", указао је Дачић.

Дачић је такође поздравио и захвалио се на присуству преживелим јасеновачким логорашима. (Танјуг)

 

Наставак америчког прекрајања Балкана

nspm.rs

Наставак америчког прекрајања Балкана | Политички живот

Драгана Трифковић

17-21 minutes

---

После кратког предаха који је био условљен реконфигурисањем америчке администрације након победе Доналда Трампа на председничким изборима, агресивна спољна политика САД добија новe импулсе. Иако су неки политичари на Балкану (наивно) очекивали да ће се спољно-политички курс САД променити, сада можемо да се уверимо да је то била потпуно погрешна процена. САД настављају већ давно зацртаним смерницама уз примену агресивних механизама. У претходним деценијама, након завршетка Хладног рата, САД су заједно са водећим земљама ЕУ исцртавале нове границе на Балкану и креирале „реалност" правећи слику о ратним дешавањима према сопственим потребама. Русија је након распада СССР-а и унутрашњих неприлика са којима се суочавала, била онемогућена да озбиљно утиче на светска дешавања. Међутим, сада су се ствари промениле, и то САД условљава да убрзају своје кораке.

 

-          САД губе утицај на међународној сцени

Русија је за последњих десет година успела да се стабилизује и ојача у сваком сегменту, и поред многобројних претњи које су западне земље директно креирале. Повратила је међународни углед и постала незаобилазни фактор у решавању криза, што се јасно може видети на Блиском Истоку. Руководство Руске Федерације је показало висок ниво стрпљења и мудрости у решавању бројних проблема са којима је суочено. Ипак, Русија још увек нема важну улогу на Балкану и утицај који би могао да се супротстави америчким тежњама. Политика САД на Балкану је супротстављена националним и државним интересима Србије, али се она спроводи због тога што су политичке елите, али и многи чиновници, директно контролисани од стране Запада. У свим државним структурама и институцијама Србије раде људи који су школовани и обучавани на Западу и који према Западу имају специфичан и некритички однос базиран на узајамним интересима. У том смислу, чак и када се промене политичке елите, остаје иста администрација, односно чврста спрега појединаца који раде у различитим институцијама и који су спремни да остварују своје циљеве независно од политичког курса државе. То је спрега која поред медија и безебедносних структура „корективно" делује на политичко руководство. Са овим проблемом се суочавају чак и САД  данас, а за опис тог проблема користи се термин „deep state". Осим проблема на унутрашњем плану, САД се суочавају са много озбиљним изазовима на међународном плану, због све већег јачања Русије и Кине, а затим и других земаља које нису подређене Вашингтону. Такав развој догађаја доводи до тога да чак и стратешки партнери САД као што је Саудијска Арабија на Блиском Истоку, или партнери из НАТО као што је Турска, желе да редефинишу своје односе са Вашингтоном, односно Москвом.  Иако је руски утицај на Балкану, на који нас стално упозоравају западни медији и званичници, минималан, западне земље убрзавају своје активности,  управо због опасности да би Русија могла да прошири свој утицај. Са америчке тачке гледишта, опасност по Балкан не представља искључиво јачање Русије на међународном плану, већ и чињеница да су Срби изразито про-руски настројени, а такође и револтирани дугогодишњим односом западних сила. Због тога, иако је Запад уложио вишегодишњи труд да преобликује и уреди Балкан по сопственим потребама, овај труд може у садашњим и будућим околностимаврло лако да буде неутрализован.

-          Медијске манипулације

Србија је под јаким евроатлантским утицајем и на „безалтернативном" путу у ЕУ.  Ова безалтернативност није неминовна, већ је прихваћена као таква од стране политичких елита, као предуслов доласка на власт. Слобода, демократија и људска права су вредности које нам се нуде као опште прихваћена норма ЕУ, која се у пракси може сагледавати кроз тоталитарне моделе. „Слобода" постоји и њено постојање се не може доводити у питање. У складу са таквом поставком, демократско изражавање мишљења и воље није неопходно. Напротив. Сваки дијалог друштва и анализирање позитивних и негативних страна приступања ЕУ, изричито су непожељни. Европске интеграције се спроводе у атмосфери страха и под константним политичким уценама од стране Брисела, које политичке елите у Србији прихватају и испуњавају, бојећи се за сопствене позиције. Србији се стално нуде услови које мора да испуни, а по испуњавању већ преузетих, долазе нови услови на ред. Напредак Србије на европском путу оцењује се према политичким потребама Брисела у зависности од тога да ли је у датом моменту потребно да похвале или искритикују власти, а реално стање је вишеструко горе у поређењу са некадашњим једнопартијским системом. Садашња „слобода медија"и „независно судство" су на нивоу који је незамислив за многе диктатуре и неуређена друштва. Медији се могу поделити на оне који су под директном контролом Запада или под директном контролом власти.

Независни медији су потпуно маргинализовани, функционишу са минималним ресурсима и присутни су само у форми интернет портала или интернет радио-телевизије. Западу је потребна контрола над медијима у Србији како би деловао на јавно мњење у Србији у складу са сопственим интересима, док је режиму контрола неопходна како би манипулисао чињеницама зарад опстанка на власти. Запад користи медије за дезинформисање јавности у Србији о светским дешавањима, за улепшавање слике о ЕУ, за спровођење анти-руске пропаганде и за „преумњавање" и „преваспитавање" људи. Режим користи медије за улепшавање слике о резултатима сопствене политике и за манипулисање пре свега сопственог бирачког тела, које је већински про-руски настројено. Државно руководство Србије званично пропагира војну неутралност и истиче да води избалансирану спољну политику. Међутим, такве тврдње су далеко од реалности. Садашња власт је од 2012. године унапредила војну сарадњу са НАТО и подигла је на највећи могући ниво тако да је чланство Србије у НАТО остало неиспуњена формалност која онемогућава Србију да има било каква потраживања. С друге стране НАТО остварује сва права која су им потребна. Србија је усмерена на војно-техничку сарадњу са западним силама, САД и европским чланицама НАТО, а такође учествује и у борбеним мисијама ЕУ што аутоматски значи да није „неутрална". Сарадња са Русијом је на неупоредиво нижем нивоу, али се та сарадња медијски промовише, док се сарадња са САД и НАТО не промовише, чиме се стиче погрешан утисак. И поред свега, за Запад није више прихватљив ни минималан ниво сарадње Србије са Русијом, као ни медијско манипулисање про-руским осећањима.

-          Поруке Србији из САД

Недавно је приликом посете Србији амерички чиновник пренео врло јасну поруку. Заменик помоћника државног секретара САД Хојт Брајан Ји је на српском језику у Београду рекао: „Не можете седети на две столице". Он је у свом обраћању појаснио да земља која жели да постане члан ЕУ, мора да пошаље јасну поруку, а не да балансира између две стране. Такође је напоменуо и да САД не разумеју зашто би особље Српско-руског хуманитаног центра требало да добије дипломатски имунитет. Ставове које је изрекао у Београду, амерички званичник је поновио пре пар дана у интервјуу који је дао америчкој телевизији Н1, истичући да је то званични став Вашингтона. Иако такви ставови представљају директно мешање у унутрашња питања Србије, амерички званичник истиче да свака земља има право да се стратешки определи. Остаје нејасно којим механизмом Србија може да се определи? Да ли земљу опредељују политичке елите које контролише Запад или демократија подразумева и право на референдум на ком би се народ изјаснио да ли жели да приступи ЕУ под јасно дефинисаним условима? Услов Србије за приступање ЕУ је признавање нелегалне сепаратистичке творевине, односно одрицање од дела своје територије. Овај процес је доведен до краја и од садашњег режима се очекује да потпише свеобухватни мировни споразум са Приштином којим би Србија легализовала отимање Косова и обавезала се да неће онемогућивати овој територији да на међународном нивоу функционише као држава. По свим показатељима, садашња власт се унапред обавезала на такав корак. Осим признавања Косова, европске интеграције обавезују Србију да усклади своју спољну и безбедносну политику са ЕУ, што подразумева раскидање Уговора о слободној трговини са Русијом, затварање Српско-руског хуманитарног центра и увођење санкција Русији.

Због тога европске интеграције Србије сада добијају толику подршку од стране САД, иако је процес проширења ЕУ заустављен и Србија нема шансе да приступи овој заједници пре 2025. године. Узимајући у обзир садашње стање ЕУ, нереално је очекивати било какву перспективу у тој заједници, која не успева да се избори са многобројним проблемима. На нерешену економску кризу се надовезала мигрантска криза уз коју се погоршала безбедносна ситуација у ЕУ. Након изласка Велике Британије из ЕУ, сада је на ред дошао талас сепаратизма у земљама чланицама, а у пракси се показало да не постоји јединствена политика ЕУ по многим питањима. У таквој ситуацији неразумљиво је да било која држава жели да прихвати проблеме са којима се ЕУ суочава, и то још по цену наношења озбиљне штете државним и националним интересима, што се Србији нуди. Чак и да такву сулуду понуду Србија прихвати, то опет није гарант да ће ЕУ опстати у садашњој форми и да ће Србија моћи да оствари било који добитак. Поставља се питање због чега би Србија прихватала крајње штетне услове који се пред њу постављају како би остала на путу интеграција за који се не зна ни када ни како ће се завршити.  Ипак, из онога што нам је саопштено из Вашингтона, јасно је да ће уследити додатни притисци у циљу заокруживања косовске „независности" и раскидања веза између Србије и Русије.

-          Одвраћање Русије са Балкана

Одвраћање Русије са Балкана ће постати приоритет америчке политике на Балкану због тога што ширење руског утицаја може да доведе у питање сав досадашњи противправни улог америчке политике. То се најпре односи на Србију, као земљу у којој је народ већински  усмерен ка Русији.  Други разлог је тај што ће се резултат овог подухвата рефлектовати и на остале земље у региону у којима живе Срби. Без обзира на установљени анти-руски курс у ЦГ или БЈРМ, без преусмеравања Србије на исти, не може да се постигне циљ, а за САД је то - Русија ван Балкана. Оваква политика наравно није ексклузивна само за наше подручје, већ САД представљају озбиљну препреку развоју сарадње између ЕУ и Русије. Оне гомилају војску на границама Русије, у југоисточној Европи и на Балтику,  и подстичу анти-руску хистерију, плашећи Европу Русијом. За САД то представља једини начин задржавања важне улоге у овом делу света, а за све остале представља озбиљан проблем и опасност. Али да се вратимо на Балкан. На недавно одржаној конференцији Атлантског савета предочена је „нова америчка стратегија за Балкан" из које се такође види да САД намеравају да појачају своје присуство на Балкану. Кључне ствари које САД намеравају да предузму су убрзавање европских интеграција преосталих земаља Балкана и појачавање војног присуства, пре свега у бази Бондстил. У извештају се такође предлаже „историјско помирење САД и Србије" и то једино под условом да се Србија значајно дистанцира од Русије.

Наравно историјско помирење с америчке тачке гледишта не подразумева враћање окупираних територија и плаћање огромне материјалне штете начињене у агресији на Србију. Историјско помирење подразумева мирење Србије са наметнутом улогом вечитог губитника који се диви сопственом тиранину и то онда када је најслабији. Председник Србије Александар Вучић је изјавио да је задовољан предложеном платформом Атлантског савета и да би било добро када би се то преточило у реалну политику САД. Међутим то није све што САД припремају за Балкан. За наредни период планирано је успостављање још јаче контроле над медијима и формирање „Медијског центра за борбу против руских дезинформација" у Србији. Овај Центар ће се пре свега бавити дезинформисањем јавности, вођењем анти-руске пропаганде и усмеравањем јавности ка САД, ЕУ и НАТО. Према писању „Новости": „на овом пројекту су ангажовани и НАТО сектор за јавну дипломатију из Брисела и НАТО Канцеларија за везу у Београду, а важну улогу има и Сајмон Фицгибон, аташе за одбрану у Амбасади Велике Британије у Београду. Финансирање пројекта, ићи ће преко Атлантског савета, Немачког Маршаловог фонда, Националне задужбине за демократију (NED) која је један од главних финансијера такозваног невладиног сектора у Србији, као и преко Америчке (војне) команде за Европу (USEUCOM)". Поред тога, САД ће се усресредити и на додатно слабљење стратешке позиције Србије на Балкану, управљајући кризама и конфликтима у региону. Поред албанског фактора односно пројекта „Велике Албаније" вршиће додатне притиске подстрекивањем власти у БиХ да преиспитају „српски кривицу" у начињеном „геноциду", али и преко новоизабраног руководства БЈРМ које ће активно подржавати све америчке иницијативе на Балкану. За сваки случај, Балкан је недавно уцртан као потенцијална зона сукоба на карти коју је креирао Амерички центар за превентивну акцију. Ако имамо у виду да су САД креирале такву ситуацију на Балкану да потенцијални сукоби стално постоје и да Америка увек има механизме да их покрене, онда то и није превелико изненађење. Више треба да послужи као опомена.

-          Србија без стратегије и капацитета

Непостојање озбиљне државне стратегије Србије и аматеризам српских политичара ће доћи до све већег изражаја у околностима које се намећу. У унутрашњој политици је могуће манипулисати јавношћу и садашња власт на челу са Александром Вучићем је показала до сада невиђено умеће манипулације. Међутим, у међународној политици је сваки покушај таквог вођења политике, посебно према великим силама, у старту осуђен на пропаст. Таква политика доводи до губитка поверења и поштовања на међународној сцени и до деградације опште позиције државе. Јасно је да је садашња декларативна политика „балансирања и војне неутралности" постала неодржива и да се од Србије очекује да се определи. Притом се евроатлантско опредељење власти и политичких елита, узима као већ јасно дефинисан став. С обзиром на то да су садашње власти пре доласка на функцију јасно дефинисале своје односе са Западом, оне нису у позицији да одлучују већ да спроводе туђе одлуке, а у западној демократији се не подразумева да народ  може да утиче на било какаве стратешке одлуке. Чак и ако је неки вид демократије пожељан у САД, то не значи да је он доступан другим земљама. И ту се круг затвара.  Србија треба да призна Косово потписивањем свеобухватнох мировног споразума са Приштином, да избрише Косово из Устава, да раскине своје односе са Русијом (Трговински договор, Српско-руски хуманитарни центар и др.), да уведе санкције Русији чиме ће заслужити помирење са САД и да убрза интеграције како би јој остало времена за чекање пред вратима ЕУ. Чак и да садашња власт спроведе све те самоубилачке кораке, ни то јој не би осигурало безбрижан останак на власти, јер после услова увек долазе нови услови, а постоје још многа питања која би могла да се реше у туђу корист, од Дејтонског споразума, до положаја мањина, Рашке области и сл. С друге стране, да би се неко супротставио америчким тежњама, уценама и лошим намерама, морао би да поседује и знање и умеће, али што је још важније, да не буде искомпромитован ни по једном основу. У том смислу, Србија (односно српско руководство) нема никаквог капацитета за супротстављање америчким тежњама. Посебно ако имамо у виду пређашње догађаје у БЈРМ, где се САД кроз борбу против криминала и корупције обрачунавају и са бившим партнерима који нису имали превише разумевања око напуштања власти. Интересантно је и да нове опозиционе снаге у Србији, које би волеле да преузму (политичку) улогу садашњих власти, управо инсистирају на неопходности борбе против криминала и корупције.

За садашњу власт прекидање односа са Русијом не представља стратешки проблем, пре свега због недостатка одговорности, већ представља лични проблем којим би онемогућили себи да имају било какву одступницу. И то је једина срећна околност у садашњим условима. Међутим неизвесно је какву одлуку ће донети, због тога што им околности ни у једном случају не иду на руку.

Уколико се Србија реши да жртвује односе са Русијом, то ће јој дугорочно онемогућити да поврати свој суверенитет и да очува територијални интегритет. Тиме би Србија ушла у нову деструктивну фазу, којом би довела у питање и положај Срба у другим државама региона, али и опстанак Србије у крајњој линији. Већ сада многи Вучићеви независни аналитичари појашњавају да је Русија далеко и да Русија заправо нема озбиљне намере са Србијом, чиме јавност припремају на могућ раскид односа са Русијом. С друге стране, такав корак би сносио велике последице по владајуће структуре јер је њихово гласачко тело про-руски опредељено, и то би довело до губитка подршке у јавности а затим и до губитка власти.  С друге стране, уколико власт не буде желела да раскине везе са Русијом, и супротстави се таквим тежњама Американаца, борба против криминала и корупције ће постати приоритет за демократизацију Србије на путу ка ЕУ. То за садашње власти представља најгори могући сценарио одласка са власти.

У сваком случају ће се наредних месеци решавати питања која ће имати велику важност за будућност ове државе, а јавност у Србији, у највећој мери, нема могућност да сагледа озбиљност ситуације у којој се налазимо и да увиди реалне проблеме са којима се суочавамо. Неизвесно је каква ће решења бити донета и који „стицај околности" ће пресудно одлучити о нашој судбини.

Добра ствар је да САД не иде остваривање зацртаних планова, што се види на примеру Блиског Истока и да даљи кораци које предузимају на Балкану могу да имају краткорочни ефекат. Промене на међународној сцени су незаустављиве, а најпре ће промене односа снага на Блиском Истоку имати свој утицај и на Балкан. Лоша ствар је што не користимо текуће промене за побољшање сопствених позиција, већ смо неми посматрачи који чекају да лични интереси владајућих „елита", донесу најзначајније пресуде.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

 

standard.rs

Шта Америка циља убиством Ивановића?

http://newlookworld.com/

6-7 minutes

---

уторак 23. јануар 2018. 13:45

Најава да ће се у истрагу укључити FBI најава је нових уцена пред којима ће се наћи Србија

Свака помоћ која је Србима икад стигла од САД била је прикривена ломача. После сваког доброчинства Беле куће били смо сиромашнији, криминализованији, задуженији, разједињенији, мањи. Након сваког милосрђа множиле су се затворене фабрике, радници без прстију, масовни злочинци, педофили, оцеубице, растурене породице, мужеви злостављачи, ћерке и мајке преобраћене у силиконске лутке, ђаци са Гвантанамо склоностима. Потврђено!

Најава да ће се у истрагу стравичног и трагичног убиства Оливера Ивановића укључити FBI није добра вест за Србију. То је директан пуцањ у наше интересе. Нов притисак на председника Вучића и владу. Снајпер утицаја нациљан у финале београдских избора.

Одакле знам то што тврдим? Прво, зато што је политичка употреба Ивановићевог убиства најважнија тачка у стратешком плану антивучићевске кампање, која ће уследити у зениту избора за Београд. Друго, много је елемената који се подударају са акцијама у којима су рушени Слободан Милошевић, Ђинђић, Коштуница, Гадафи, Јанукович, Aсад… Треће, зато што Ивановићево убиство брутално подсећа на ликвидације Славка Ћурувије и Зорана Ђинђића. У сва три смакнућа хици смрти испаљени су без промашаја, а налогодавци и инспиратори нису откривени.

Међутим, бруталност злочина, прецизност егзекутора, и мистериозност нису једини нити кључни маркери које повезују ове три смрти. Савршеност политичког злочина крије се у ситницама. У измењеној призми посматрања.

Аутомобил регистрован на особу без идентитета, као злокобни печат смрти, појавио се и 1999. и 2003. и сада 2018. године. Аутомобил носи тајну поруку дуге руке невидљивих господара српске прошлости, садашњости и будућности. Тај успутни мотив донеће судбинско разрешење у последњем чину борбе за Беогард. Уз то, три убиства повезују и три ленглијевска С – суровост, страх, смрт.

Они имају дубљу и опаснију позадину. Субверзивност. То четврто С у америчкој режији за Србе је фатум. Почетак и свршетак свега, као у грбу Немањића. Та зла коб очигледна је, али се крије у детаљима. Мноштву детаља. Унапред припремљених удица прецизно дистрибуираних јавности прво кроз таблоиде, а онда кроз озбиљне медије које контролишу вашингтонски демијурзи.

Све те нити треба да доведу до планираног финала, у ком ће неки Србин, крадљивац кокошака, пристати да за пар десетина хиљада евра призна да је ликвидирао Ивановића. Пут од Радовањског луга до Косовске Митровице таквима није тешко прећи.

И сад нек ми неки мајчин син каже да се српска садашњост не одвија по истој матрици као наша прошлост. Ево доказа. Никада није утврђено ко је дужио, ко возио а ко одвезао бели голф из улице у којој је Ћурувија на Васкрс издисао у локви крви. У оптужници се тврди да је устрељен због „јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Тај политички памфлет открива да је употреба Ћурувијине смрти више одговарала CIA, и ДОС-у него Милошевићу. Група бандита, иза којих су оперативно стајале две највеће западне службе киднаповала је и оробила Србију. До задње паре. Доказ два. Као и у свим осталим крвавим симулакрумима америчке шпијунаже, увек само убице буду познате. По занимању су аутсајдери, као у случају Кенеди, или припадници полиције лојалном режиму који се руши. Константа је и чињеница да су наручиоци увек непознати. Инспиратори – недокучиви.

Србија је по истом методу коришћеном у случају Милошевић и после Ђинђићеве смрти поклоњена људским парамецијумима, који су је свели на ниво Конга, а себе уздигли до Рокфелера. Непобитна чињеница је да је и с његовом смрћу скопчан аутомобил. Камион ТАМ, који је био регистрован на неког честитог земљорадника.

И онда, као у Домановићевом Вођи, тужиоцима је све о завери, припреми, ликвидацији и плановима „хашког лобија" да после Ђинђића преузме власт испричао крадљивац кола Ђура Мутави, чије су хапшење 10 дана крили од српске јавности. За тих 10 дана морао је да научи све што су Монтгомери и његови шефови испланирали. По опробаној матрици Ђинђићеву смрт на себе је преузео „патриота" Звездан Јовановић.

Пре него потпишем да налогодавци ликвидације Оливера Ивановића никада неће бити нађени, парафираћу далекосежне последице његове смрти по Србију. И верификовати један важан детаљ, који се већ данима доставља медијима. Аутомобил, регистрован на име човека из Србије, коришћен у убиству. Иза те подметнуте лажне вести крије се намера редитеља трагедије да у савршено прецизном тајмингу Београд означи као инспираторa атентата.

Глумљење невиности западних сила показатељ је да је стратегија и тактика спремљена много раније. Да је сам чин убиства и све што се сада дешава само испуњавање зацртаних тактичких задатака. Крајни циљ скривених центара моћи јесте да стварни атентатири, њихови налогодавци и инспиратори остану заувек скривени. Много пре самог злочина одабрани су пиони који ће бити жртвовани да се покуша остварити преимућство у шаховској партији која се зове будућност Србије.

Вучића је немогуће победити на изборима, а стране обавештајне службе су већ показале да им изазивање криза и државних удара представља фетиш. Крвави modus operandi у Србији примењиван од Гаврила Принципа до Жикице Јовановића Шпанца. Главни осумњичени одавно је нађен, само се чека згодан час да изговори оптужбу и тиме покуша угрозити мит о Вучићевој непобедивости.

Аутор је стручњак за односе с јавношћу

 

danas.rs

Svi smo ubili Olivera Ivanovića

Piše: Sanja Sovrlić 22. januar 2018. 16:30

4-5 minutes

---

Činjenjem ili nečinjenjem svi smo doprineli da Oliver Ivanović danas bude u kovčegu.

Ako to do sada nismo shvatili u kovčegu smo i mi Srbi sa Kosova. Jer koja je razlika biti mrtav od toga živeti da jedeš, piješ, spavaš a da ćutiš dok te gaze ili dok čekaš da ti na čelu bude nacrtana meta.

Ne bih da pratim izreku "o mrtvima sve najbolje" jer bi bila licemerna ako bih rekla da nikada nisam imala zamerke na Oliverovu politiku ili postupke. Zamerala sam mu puno toga a posebno što je razgovarao sa onima koji danas kroje kosovsku politiku u Beogradu i onima koji je sprovode na severu Kosova, kada je te razgovore imao. Zamerala sam mu, ali sam se i obradovala kada je odlučio da se kandiduje za gradonačelnika Severne Mitrovice i bude nasuprot neznanja, nemorala i bahatosti.

Zovem ga po imenu iako ne spadam u kategoriju njemu bliskih ljudi. Već u onu široku grupu koju je poznavao i sa kojom je bio srdačan, spontan i nasmejan, koja nije morala da mu se obraća zvanično već je mogla da ga oslovljava po imenu.

Ovih dana mi prolazi kroz glavu par situacija u kojima se šalio na račun paljenja automobila, među kojima je i njegov auto. "Nemojte sedeti pored mene mogu da vam zapale auto", rekao je u šali na jednom okruglom stolu aludirajući na zapaljen automobil njegovog saradnika Dragiše Milovića. Odgovaram, istim tonom, da bi meni to odgovaralo jer svakako moram da menjam auto. "Jel' imaš osiguranje, ako imaš sedi ako nemaš idi uplati pa dođi da sedneš pored mene", kroz smeh mi kaže Oliver.

Međutim, sve ono što je prethodilo atentatu Olivera Ivanovića nije za šalu i o tome se mnogo toga može reći. Ali je danas najbolje da ponovim reči Rade Trajković: "Tražim slobodu za Srbe - da slobodno govorimo, da nas ne odstranjuju, da nas ne guraju, nas koji drugačije mislimo".

Negde sam pročitala da najviše licemerja ima na svadbama i sahranama. Ima ga puno i ovih dana. Otuda i kažem da smo svi ubili Olivera.

Ubili su ga i oni koji su sve vreme bili retki glas razuma, ili uopšte glas koji se čuje, ali su krivi jer ipak nisu dovoljno glasno vikali. Tu su i oni koji danas liju suze i objavljuju žalopojke na društvenim mrežama, a učestvovali su u kreiranju kampanje protiv njega među kojima je i proizvodnja i emitovanje predizbornog spota koji vređa inteligenciju i ljudsko dostojanstvo. Svakako su ga ubili i oni koji su se oglušili na njegova upozorenja o ugroženoj bezbednosti. Ne zaboravimo i one koji su se zavukli u mišju rupu kada su ga građani Mitrovice poslednji put ispratili za Beograd. I da, ubili su ga i oni koji su ga ispratili iz Mitrovice, jer nisu smeli da na izborima budu glas "za" Olivera ili glas "protiv" neznanja, bahatosti i nemorala.

Ubili smo ga svi mi koji smo pristali da živimo u atmosferi nasilja, gde niko ne odgovara za zločin, za zapaljene automobile, za masovne tuče i premlaćivanja, bahaćenje po gradu... gde niko ne odgovara za ubistva.

Krivi smo svi mi koji ćemo uskoro sve ovo zaboraviti i nastaviti dalje kao da se ništa nije desilo. Neki će već za vikend ispunjavati radnu obavezu dočekivanja "vođe" iz Beograda dajući mu iznova legitimitet za politiku koja nas gura sve dublje u mrak.

Mnogo je simbolike u tome što je čovek, koji je ceo svoj životni i radni vek proveo na Kosovu, sahranjen u Beogradu. Teško je bilo otrgnuti se utisku da je, onog dana, kada smo ga ispraćali iz Mitrovice, isti put trebalo da nastavimo i svi mi koji smo bili u toj koloni. Žalili smo Olivera ali ponajviše sebe jer smo na surov način shvatili gde živimo. Jer ovo ovde nije život već preživljavanje.

 

Poslednji intervju Olivera Ivanovića: Ovako je govorio o Albancima

telegraf.rs

Poslednji intervju Olivera Ivanovića: Ovako je govorio o Albancima, "Velikoj Albaniji", Srbiji i situaciji na Kosovu (VIDEO) | Telegraf

16. januar 2018 | 20:13

---

Lider Građanske inicijative "Srbija, demokratija, pravda" Oliver Ivanović ubijen je jutros u Kosovskoj Mitrovici ispred prostorije svoje stranke. Odmah je prevezen u bolnicu ali je ubrzo podlegao povredama. Ubijeni Oliver je poslednji intervju dao pred Novu godinu za televiziju "Hram". Govorio je političkoj situaciji na Kosovu i Metohiji, željama Albanaca za velikom državom, položaju Srbije između Istoka i Zapada i slično.

(BLOG UŽIVO) ATENTAT NA OLIVERA IVANOVIĆA: U Mitrovici opsadno stanje, Telegraf je na licu mesta (FOTO) (VIDEO)

Kada je reč o interesima Albanaca sa Kosova da imaju svoju državu i da li iza toga stoje interesi velikih sila, Oliver je rekao ta ideja za državom datira još iz 18. i 19. veka.

Istakao je da su se oni tada prvi put pojavili kao narod i da su tada počeli problemi za srpsko stanovništvo. Što se tiče formiranja države, on je smatrao da Albanci u tome vide svoju potrebu za opstankom, a da "velika država" predstavlja veliku branu od agresora i napadača.

On je rekao da Albanci veruju da ako im država bude što veća da će imati veće šanse za opstanak i da su zato okrenuti ka velikim silama, pa su i svoje interese uskladili sa interesima velikih sila.

Na pitanje da li samostalnost Kosova podrazumeva pravljenje Velike Albanije, Oliver je odgovorio sledeće.

 

Foto: Tanjug/Edib Tahirović

- Velika Albanija je san. On je teško ostvariv, jer mu na tom putu stoji Srbija. Ona će nadam se sprečiti odcepljenje Kosova i njegovo pripajanje Albaniji. Oni koji su podržali Albance sa Kosova su postavili tri principa i zabranili su da se Kosovo ujedinjuje sa bilo kim - rekao je on.

Takođe je istakao da se Albanci sa Kosova i oni iz Albanije bitno razlikuju, iako imaju zajednički jezik, kulturu i veru. Rekao je da stanovnici Albanije često kažu da iako bi se ujedinili sa Kosovom da ne bi mogli da se dogovore oko toga ko bi vodio državu i gde bi joj bio centar.

Smatrao je da velike sile nisu došle na Kosovo zbog ekonomskih razloga, a da su Albanci sa Kosova pomalo dezorjentisani što se tiče svoje privrženosti Zapadu.

Foto: Tanjug/AP

Što se tiče navodne dezorjentisanosti Beograda u odnosima sa Istokom i Zapadom, Oliver je rekao sledeće.

- Međupozicija je deo naše političke kulture. Godinama smo živeli između Istoka i Zapada. Ubeđuju nas da je na Zapadu prosperitetnije ali ja nisam siguran da je i humanije. Mi sa Rusijom nikad nismo ratovali, a sa ovima nemamo lepa iskustva, bar ne u poslednje vreme - rekao je on.

Istakao je da je bitno da Srbi nisu ničiji i da uvek budu svoji.

- Mnoge zemlje su u tome uspele, pa zašto ne bi i mi. Sa svima možemo i moramo, ali ne smemo sebi da dozvolimo da dođemo na ivicu rata - rekao je on.

https://youtu.be/qm1vYWayaXg

stanjestvari.com

Драгана Трифковић: Убиство Оливера Ивановића доказ да је политика Србије према КиМ поражена

by Стање ствари

5-7 minutes

---

Ове чињенице указују на то да је Бриселски споразум, који је Александар Вучић потписао са сепаратистима из Приштине 2013. године, негативно утицао на безбедност Срба на КиМ. Основни разлог је то што су према Бриселском договору угашене институције Србије на територији Косова и Метохије, па су тиме српска полиција и правосуђе интегрисани у косовски систем, који функционише по Уставу и законима такозване државе Косово. Ово је довело до тога да Србе на КиМ хапсе Албанци из полиције Косова и да им затим суде албански судови које је успоставила та лажна држава. Управо се то десило и у случају покојног Ивановића

Оливер Ивановић (1953-2018)

У Косовској Митровици је, испред просторија своје странке, убијен један од водећих српских политичара са Косова и Метохије. По званичним информацијама, он је убијен пуцњима у леђа када је убица испалио неколико метака из пиштоља са пригушивачем. То све указује на чињеницу да је убиство професионално изведено.

Подсетићу на чињеницу да је Оливер Ивановић пре тога дуго био у затвору, када је, по оптужби албанске стране да је умешан у ратне злочине, осуђен пред судом нелегалне државе Косово. Затим је читав поступак враћен на почетак, а Ивановић  пуштен у кућни притвор, а затим и да се брани са слободе. Ивановић је ухапшен уочи другог круга избора у Косовској Митровици, када је био фаворит за градоначелника.

Након пуштања Оливера Ивановића из затвора, у априлу 2017. њему је запаљен ауто, а осим тога често је примао претеће поруке. Неколико пута је изјавио да му је живот угрожен, а пре неколико дана је изјавио да се плаши атентата. Говорећи о томе да је безбедносна ситуација на Северу Косова крајње нестабилна, Оливер Ивановић је рекао: „Плашим се да у овој нестабилној ситуацији може страдати неко невин, а морам признати да се и сам плашим за своју безбедност." Нажалост, ова стрепња се обистинила на најгори могући начин.

Поред Оливера Ивановића и други угледни Срби са КиМ су указивали на то да је безбедносна ситуација критична, али је руководство Србије игнорисало овакве тврдње и износило у јавност супротне процене – да се безбедносна ситуација на Косову и Метохији побољшала. Председник Србије је то поновио и пре два дана на државној телевизији.

Индикативне су следеће чињенице: Само на северу Косова у периоду владавине СНС (од 2012. године) десио се велики број насиља. Према извештају Народног покрета „Отаџбина", који чине Срби са Косова и Метохије, од 2012. је „запаљено више од стотину возила, убијено петоро Срба, извршено на десетине оружаних напада на политичке неистомишљенике садашње власти, а да ниједан виновник није откривен". Такође они наводе чињеницу да у времену од 2002. до 2013. године на северу Косова није убијен ниједан Србин.

Ове чињенице указују на то да је Бриселски споразум, који је Александар Вучић потписао са сепаратистима из Приштине 2013. године, негативно утицао на безбедност Срба на КиМ. Основни разлог је то што су према Бриселском договору угашене институције Србије на територији Косова и Метохије, па су тиме српска полиција и правосуђе интегрисани у косовски систем, који функционише по Уставу и законима такозване државе Косово. Ово је довело до тога да Србе на КиМ хапсе Албанци из полиције Косова и да им затим суде албански судови које је успоставила та лажна држава. Управо се то десило и у случају покојног Ивановића.

 

Драгана Трифковић

Велики проблем за Србе са КиМ представља и такозвана „Српска листа" – заједничка творевина Београда и Приштине, која је део косовске власти и која спроводи репресију над преосталим Србима. Управо је на тај проблем указивао и Оливер Ивановић, говорећи о томе да Срби на КиМ сада имају већи проблем са Србима, него са Албанцима.

У сваком случају, ова трагедија ће додатно дестабилизовати ситуацију на КиМ, и закомпликовати односе између Срба са КиМ с једне стране и српских власти у Београду и такозване „Српске листе" с друге стране, као и узајамне односе свих Срба са Албанцима на КиМ.

Дијалог између Београда и Приштине, који се води у Бриселу, и који је већ резултирао несрећним Бриселским договором, обустављен је и делегација Србије се вратила из Брисела. Нажалост, из обраћања Александра Вучића на конференцији за новинаре, коју је сазвао због убиства Оливера Ивановића, могли смо да закључимо да ће дијалог бити настављен и да руководство Србије нема намеру да заустави крајње погрешан политички правац.

Бојим се да ће и ово убиство, као и многа друга убиства Срба на КиМ, остати неразјашњено. Према реакцијама јавности, може се уочити да постоје разне сумње – како оне да су Оливера Ивановића убили албански екстремисти, тако и да су га убили политички противници и да је то политички мотивисано убиство. Такође, постоје мишљења и да су стране службе умешане у овај случај.

Трагично убиство Оливера Ивановића је потврда да је политика Србије према КиМ поражена и да Бриселски разговори не могу да резултирају ничим позитивним за Србе. Друга потврда се односи на Запад и њихову демократизацију друштва, заштиту људских права, изградњу институција и сличне пароле којима нас обмањују, док се иза тога развија мржња, насиље, криминал и хаос.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Наслов и опрема: Стање ствари

(Руска народна линија, 17. 1. 2018)

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ

 

danas.rs

Ubiti Olivera Ivanovića

Piše: Redakcijski komentar 17. januar 2018. 14:00

3-4 minutes

---

Šta god govorio naš predsednik Vučić da umanji političku štetu, jedno je jasno da jasnije ne može biti - ubistvo Olivera Ivanovića bez obzira na to šta će tačno pokazati istraga jeste političko.

Po dva osnova to se ne može opovrgnuti. Prvi je biografija Ivanovića, koji je prvo političar pa tek onda sve ostalo. Drugi je tajming. Zadržimo se na ovom drugom. Likvidacija Ivanovića - brutalna, otvorena i u mafijaškom stilu - dogodila se u tačno određenom momentu. Upravo u onaj čas kada u Briselu prvi put treba da sedne za sto na tehničkim pregovorima izaslanik Ramuša Haradinaja sa Markom Đurićem. U onaj čas u kome u Beogradu Bogdan Mitrović, Srbin sa Kosova, objašnjava na RTS-u, kako je posle četiri meseca pušten iz pritvora u Podujevu, sa prikrivenom porukom da je reč o gestu dobre volje Prištine.

Iz tog ugla Oliverovo ubistvo šteti i vlasti u Prištini, koja je u raskoraku sa zapadnim saveznicima po pitanju kompenzacije za Specijalni sud, ali najviše ruinira Vučićevu poziciju. On je upravo u kampanji za beogradske izbore, usred je predaje kandidatske liste ni 12 sati od raspisivanja izbora, i u svakom javnom nastupu hvali svoje uspešno pregovaranje sa Tačijem, čiji je ishod da niko od Srba na Kosovu nije stradao od 2012. Njegovi tvrde da će ako Vučić izgubi beogradske izbore, izbiti kriza na svim nivoima vlasti. A ubistvo Ivanovića je momenat, što je jasno svakom ko zna šta znači politika, koji te izbore može da preokrene, otuda opozicija u Srbiji toliko žali Ivanovićevu sudbinu.

Jer, Vučić slabi kod najbrojnijeg glasačkog tela - patriotskog. Stavljen je u defanzivnu poziciju, ma koliko je sve stojeći sa Anom Brnabić duže od sat vremena u direktnom TV prenosu galamio da ubistvo nije političko, da to tvrde oni koji su politički komesari opozicionih Jankovića, Jeremića, Đilasa i ostalih, a predstavljaju se kao novinari, te da će tužilaštvo u Beogradu pokrenuti istragu, kao i da uskoro posećuje Kosovo...

Na Kosovu je uskoro, u februaru, 10-godišnjica proglašenja nezavisnosti, a ubistvo Olivera Ivanovića najbolje oslikava u čemu je balkanska politika i dalje zaglavljena. Ne u evrointegraciji, nego u crnoj hronici. I kako priliči načinu pisanja za crnu hroniku, mora se pomenuti na kraju i to da je Oliver Ivanović, uprkos svemu, čak i u svom robijanju zbog optužbi za zločine nad Albancima, bio drugačiji. Nije se povinovao. Slava mu.