standard.rs

Случај Скрипаљ и дуга историја лажи о хемијском оружју

http://newlookworld.com/

9-11 minutes

---

петак 16. март 2018. 20:00

Претпоставка да је ,,једино Русија" могла да произведе агенс док креатор новичока живи у САД је очигледно контрадикторна и нечасна

Док се Запад окупља око скорашњих оптужби Уједињеног Краљевства против Русије поводом наводног тровања бившег руског војно-обавештајног официра пребеглог на британску страну – Сергеја Скрипаља – изразито је важно истаћи алармантан недостатак доказа.

Такође је важно указати на историју оптуживача који су читаве ратове покретали оптужбама за које је данас потврђено да су међународне лажи.

ИНЦИДЕНТ ,,СКРИПАЉ"
Наводно тровање Сергеја Скрипаља у Салсберију четвртог марта довело је до муњевите ескалације са Русијом. Ни две недеље након напада, премијерка Уједињеног Краљевства Тереза Меј објавила је рок у којем се од Русије захтева да пружи ,,објашњење" за инцидент за који Лондон директно криви Москву.

Објашњење Кремља је било једноставно – немамо ништа са нападом. Русија је такође понудила помоћ у истрази, тражећи узорке отрова коришћеног у наводном нападу.

Међутим, Велика Британија није доставила никакве узорке наводног отрова – совјетског нервног гаса познатог као новичок – ни Русима на испитивање, нити релевантним међународним организацијама како је то предвиђено Конвенцијом о хемијском оружју.

Уједињено Краљевство такође није успело ни да објасни зашто би Русија извела такав напад – или како је могло да потврди употребу агенса новичок без поседовања самих узорака агенса. Уколико би УК поседовало агенс новичок са којим би могло да упореди узорке узете са места напада, читав основ оптуживања Русије као наводно једине државе која поседује овај гас би се показао као потпуно лажан.

САД И УК СИГУРНО ИМАЈУ ,,НОВИЧОКЕ"
,,Дејли бист", у чланку под називом ,,Совјетски научник који је направио отров новичок коришћен против Сергеја Скрипаља: Жао ми је", признаје:

,,Да би премијерка могла да јавно оптужи Русију за коришћење нервног агенса какав је новичок, британске власти би макар морале да имају приступ јединственом хемијском коду новичока – што је легално било могуће упркос Конвенцији о хемијском оружју, услед клаузуле која земљама допушта поседовање узорака за тестирање.

Тестирање новичока, чак и базирано само на формули објаљеној у Мирзјановим мемоарима о његовом раду осамдесетих, јесте потенцијални знак да су Британци можда имали приступ новијим варијантама нервног гаса."

Гардијан ће такође ово признати у чланку под насловом ,,Нервни агенси новичок – шта је то?„.

,,Чињеница да је толико мало тога познато о новичоцима би могла да објасни зашто је научницима Портон Дауна требало неколико дана да идентификују једињење коришћено у нападу против Скрипаља. Иако су агенси направљени у Совјетском Савезу, друге лабораторије са приступом хемијским структурама би такође могле да их производе."

Чињеница да је наводни творац новичок агенса – Вил Мирзјанов – пребегао и тренутно живи у Сједињеним Државама наговештава да је Запад имао и знање и средства да створи новичок агенсе за сопствене потребе.

Претпоставка Лондона да је ,,једино Русија" могла да произведе агенс док креатор новичока живи у САД – а британске лабораторије очигледно имају приступ овом отрову – је очигледно контрадикторна и нечасна.

С обзиром на то да је Велика Британија пропустила да представи било какве опипљиве доказе, укључујући и достављање узорака према обавезама Конвенције о хемијском оружју, све што је светској јавности преостало јесте да размотри извор ових оптужби.

ИСТОРИЈАТ ЛАЖИ О ОРУЖЈУ ЗА МАСОВНО УНИШТЕЊЕ
У уводу у америчку инвазију на Ирак 2003. године, западни медији су глобалној јавности продали причу о ,,оружју за масовно уништење" (Weapons of Mass Destruction – WMD). Амерички државни секретар Колин Пауел је седео пред Саветом безбедности УН представљајући фабриковани доказ свету како би створио изговор за предстојећу америчку инвазију.

Пауел је тврдио:

Знамо да је Садам Хусеин одлучан да задржи своја оружја за масовно уништење, одлучан је да их направи још. Имајући у виду историју агресије Садама Хусеина, имајући у виду шта знамо о његовим великим плановима, имајући у виду шта знамо о његовим везама са терористима и његовој одлучности да се освети онима који му се противе, да ли би требало да преузмемо тај ризик да он неће једног дана употребити ова оружја у време, на месту и на начин који он одабере, у време када је свет у много слабијој позицији да одговори?

Ипак, након америчке инвазије и потоње окупације Ирака, ништа од овог наводног оружја за масовно уништење није пронађено. На крају су САД и УК постепено почели да признају да су фабриковали доказе, шминкали извештаје, намерно цитирали непоуздане изворе и обмањивали њихове савезнике и цео свет.

Бивши британски премијер Гордон Браун је оптужио САД да су намерно обмањивале УК. У Гардијановом чланку под насловом ,,Гордон Браун каже да је Пентагон обмануо УК поводом разлога за инвазију на Ирак", признаје се:

,,Америчко министарство одбране је знало да Садам Хусеин није поседовао оружје за масовно уништење али је држало Британију у незнању, судећи по експлозивној новој изјави Гордона Брауна. У невероватној оптужби, бивши премијер саопштава да тајни амерички обавештајни извештај о ирачким војним способностима никада није прослеђен Британији, а могао је да промени ток догађаја. Октриће наводи Брауна на закључак да 'рат није могао бити оправдан као крајње средство, а инвазија се сада не може посматрати као пропорционални одговор'".

Други извештаји су покушали да наметну став да су саме САД биле ,,насамарене" непоузданим обавештајним изворима. Британски ,,Индепендент", у чланку под насловом ,,Куглица: Како је Америка била насамарена од стране ирачког фантазисте који је желео да сруши Садама" тврди:

Док је амерички државни секретар Колин Пауел сакупљао своје белешке пред Саветом безбедности Уједињених нација, човек који је посматрао – Рафид Ахмед Алван Ал Џанаби, познат западним обавештајним службама као ,,Куглица" – добро је знао шта следи. Он је био, на крају крајева, Пауелов главни извор… Све што је рекао о унутрашњем функционисању програма биолошког оружја Садама Хусеина био је излив фантазије – и то намењене да, како сада признаје, сруши ирачког диктатора.

Индепендент, међутим, растеже свој кредибилитет тврдњом да је Ал Џанаби ,,насамарио" Америку. У истом чланку Индепендента се признаје да Ал Џанаби никада није имао директан контакт са Американцима, упркос томе што су САД базирале своју читаву презентацију пред СБ УН на његовим тврдњама. Недостатак основне опрезности при потврди Ал Џанабијевих признатих лажи не указује на покушај Вашингтона да утврди истину, него на цинични и намерни покушај да је сакрије.

Америка је једноставно нашла било који извор којим је могла да аргументује иначе неосноване оптужбе којим би оправдала иначе неоправдани рат који је давно одлучила да поведе.

На послетку је чак и амерички председник Џорџ Буш признао да није било оружја за масовно уништење. Председник Буш је покушао да окриви фаличне обавештајне податке, али како конекција – или боље рећи дисконекција – Пауел-Ал Џанаби открива, никада и није било икаквих обавештајних података – него једноставних фабрикованих лажи.

КО ЋЕ ОДИГРАТИ УЛОГЕ ПАУЕЛА, БУША И ,,КУГЛИЦЕ"?
Ово нас враћа назад на инцидент ,,Скрипаљ". Оптужбе британских власти већ сада немају смисла. С обзиром на недостатак доказа са којим УК наступа и потврђену историју британске владе у измишљању доказа поводом употребе WMD како би остварила своје и геополитичке интересе својих савезника, терет доказивања никада и није био на Русији.

Као што су САД и УК учинили у претходници рата против Ирака 2003. године, лавина пропаганде се производи како би угурала свет у табор подршке ко зна каквом давно одабраном курсу деловања који је Запад одлучио да предузме против Русије.

У епилогу било ког правца деловања који УК и његови савезници одлуче да предузму у предстојећим данима, недељама и месецима на основу инцидента ,,Скрипаљ", ко ће играти улогу ,,Куглице" који је насамарио Терезу Меј да прави оптужбе у Пауеловом стилу пре објављивања одмазде, у Бушовом стилу?

Разматрајући последице по Запад поводом лажи које су довеле до рата у Ираку и опадања са којим се Запад суочио након деструкције Ирака, шта то западни креатори политике очекују да добију из инцидента вишеструко очигледније намештеног и контрапродуктивног у свету који постаје све скептичнији према њиховим тврдњама и поступцима?

Ипак, оптужбе су озбиљне и припремљени одговори Запада ће без сумње још више угрозити светски мир и стабилност. То што се наводни напад догодио на британској територији значи да – за разлику од Сирије – не постоји СБ УН кроз који Запад мора да прође пре него што преузме ствар у своје руке.

Ова чињеница сама по себи – након година фрустрација пред руском снагом вета у СБ УН поводом Сирије – чини природу инцидента ,,Скрипаљ" још сумњивијом. Чини се да Велика Британија има пред собом изговор и чист пут ка ескалацији – колико ће далеко она и њени савезници бити спремни да иду њиме остаје да се види.

Тони Карталучи је стручњак за геополитику и писац из Бангкока

Превео ВОЈИСЛАВ ГАВРИЛОВИЋ

New Eastern Outlook

 

Dragoslav Bokan

21 hrs ·

СРПСКИ И ОТАЏБИНСКИ ПАТРИЈАРХ

Било је у српској историји сукоба владара и народних првака са нашим архиепископима, митрополитима и патријарсима, али никаквог непоштовања и, не дај Боже, ироничног односа није било - све до доласка комунизма на власт у овој и дан-данас обезбоженој и, често, антицрквеној земљи.
Поштовање према духовном рангу и црквеном чину имали су сви Срби редом, од најзначајнијих до оних на дну друштвене чествице, све до разбојничког уласка југословенства и револуционарног атеизма на нашу судбинску сцену.

Титови првоборци и џелати поубијаше силно православно свештенство (и толике вернике), порушише православне цркве и олтаре, стрељаше Христове иконе у чело и одрекоше се јавно вере својих предака. Заменише крст и српске орлове црвеном петокраком, јефтино "продајући веру за вечеру".
Укратко, довршише све оно што су, пре њих, усташе и Шиптари започели.

Све од тада је почела некажњена и срамна хајка на српске архијереје, чуваре древних духовних престола и епархија, носиоце "апостолских прејемстава" и наследнике оних архимандрита и епископа које је Сава Немањић довео са Свете Горе у Србију.

Један од неодустајних циљева наших предака беше успостављање српске Патријаршије (у Пећи и Сремским Карловцима, а, на крају, и у Београду).
Хиротонија српских патријараха (све од времена Светог Јоаникија и блаженопочившег цара нам Душана) је била посебно свечани духовни празник, раван крунисању наших владара. И тако беше, и под Турцима и Аустријанцима, осим под Јосипом Брозом, комунистом римокатоличког порекла и некадашњим подофициром такозване "Вражје дивизије" (по злу запамћеној у српском Подрињу и свуда где је, пролазећи, за собом остављала крвави траг).
А и након Брозове смрти, овакав непријатељски однос је остао присутан у нашој најширој јавности, посебно наоштреној према српским архијерејима (по логици: "што виши чин и утицај - то жешћи напади и омаловажавања").

Овом злом, новокомпонованом обичају присуствујемо, као згрожени сведоци, и данас. Јер се свака прилика увек изнова користи за нову и све већу хрпу камења бачену на лик и дело српског патријарха, без трунке дужног поштовања према његовом чину и годинама. Отприлике на исти онај начин на који се идеолошки нахушкана "скојевска" омладина острвила на наше легендарне официре, Драгутина Гавриловића и Петра Бојовића, одмах по "ослобођењу".
Исто тако су пролазили и наше владике и митрополити (тучени, бодени ножевима, тровани, чупана им брада, стрељани, бичевани, пребијани гвозденим шипкама...) тих ужасних година и деценија за које тек треба да платимо, нашим ћутањем и саучествовањем више него заслужену цену.

Данас се то понавља на само формално другачији начин, са још више псовки, клевета и вређања, уз (за сад) много мање физичког насиља.
Па је тако и у најширу јавност вешто пласирана вест о "предлогу промене Устава Српске Православне Цркве" одмах искориштена за овакав обрачун и још један напад у низу на патријарха.
Одмах се развукао фронт - од класичних атеиста и агностика, преко јеретика и расколника, па до најразличитијих злобника и корисних идиота (несвесних тога шта, у ствари, и за кога раде).

Овог пута је у први план истакнута идеја наводног "патријарховог одбијања да столује у Пећи" (уместо, као од 1920. године па све до данас, у Београду). Што је био само идеални окидач за нову салву увреда, све до етикетирања нашег патријарха као будућег и пожељног "шиптарског Деда Мраза"?!
Ни мање, ни више него тако - и то из уста српских патриота и, иначе (у другим приликама), сасвим нормалних и национално опредељених Срба, али у овом случају острашћено критичних према свему што патријарх представља и говори.

Што не замерише, рецимо, патријарху Варнави или његовом наследнику Гаврилу што не столоваше у Пећкој Патријаршији и њеним конацима, и то у за тако нешто неупоредиво лакшој ситуацији у односу на ову данашњу? Зашто Србима у то време чинодејствовање из српске престонице није сметало, а и данас им нико то нешто посебно не замера, а камоли да их вређа (називајући их, успут и злобно, њиховим световним именима, као што то данас раде са "Мирославом Гавриловићем из Чачка")?

И шта би то свакодневно могао да ради српски патријарх, као немоћни заточеник на (данас од Шиптара) окупираној територији Метохије? Како би то добио дозволу окупационих власти и њихових страних ментора да уопште дође и борави у Пећи, сада скоро без Срба?
На који начин би могао да одатле (а у оквиру својих овлаштења) управља Црквом и свакодневно делује као наш патријарх?

То све као да никога ни не занима, па се један неприкосновено родољубиви и племенити предложени гест - убацивање назива "Пећка Патријаршија" у само име наше цркве - очас претворио, у овој ђаволској манипулацији, у нови разлог за исмевање и понижавање "првог међу једнакима" из нашег Светог Архијерејског Сабора.

Кога овде (у већини постојећих медија), уосталом, и занима права истина? Кад се добро зна (и још боље сада види) ко је и због чега главна, заједничка мета и шиптарских и екс-југословенских и квази-српских новинара и политичара, блогера и твитераша, подмуклих лукаваца и самопоричућих наиваца.

Српски патријарх и наша Црква су остали главна, најјача и најважнија препрека одавно планираном, завршном одвајању и коначној отмици Косова и Метохије из интегралног састава Србије. И зато морају бити оклеветани и исмејани да би отмица срца Србије прошла лакше, успешније и много безболније.
Изгубивши неприкосновени ауторитет у народу (што је крајњи циљ удружених богобораца и антисрба), Српска Православна Црква губи и ранију моћ утицаја на спречавање издаје и срамне капитулације наше државе (уз слагање и подршку, по том питању, великог дела овдашње опозиције).

То и јесте суштински разлог највећег дела ових напада, прецизно усмерених на последњи сачувани стуб српског светосавља: на Цркву и њеног првојерарха.

Не тражи се ту никаква "боља реакција" или "снажније показано родољубље" од патријарха Иринеја, напротив. Овде се он руши, заједно са Црквом, а начини рушења се увек дају наћи, измонтирати, погрешно интерпретирати и адекватно преувеличати.

А, што је најцрње и најапсурдније у свему, Његова Светост патријарх Иринеј лично нема ништа против свог преласка у Пећ, ако је то могуће конкретно извести. Па макар тиме ишао на руку и онима (у Цркви и ван ње) који само желе да га овако изолују, практично развласте и одвоје од његових дужности и овлаштења.

Чудан смо ми свет. Посебно од када се између нас и наших предака нашао онај југословенско-комунистички и "просветитељско"-атеистички зид, постављен током садистичког обезличавања и дегенерације Србије након Великог рата (и све до данас).

Дођосмо до ивице провалије. До тренутка пред добровољни скок у бездан узрокован неописивом глупошћу и нечим сасвим сличним колективном самоубиству.

 

VILI VIMER": Kako su uništili SFRJ tako uništavaju i svet

novosti.rs

VILI VIMER ZA "NOVOSTI": Kako su uništili SFRJ tako uništavaju i svet | Politika

D. Vujičić

6-7 minutes

---

Doajen nemačke politike: Srpski narod je na pogrešnom mestu u pogrešnom vremenu. Temelji Kosova kao države iskopani su na "živom pesku". Preko "Bondstila" SAD kontrolišu naftovode i gasovode iz Kaspijskog mora

PRIČA o 2025. godini kao datumu za pristupanje Srbije EU je bežanje Angele Merkel od njenih sadašnjih kancelarskih obaveza. Kada 2018. govorite da će neki problem biti rešen 2025, jasno je da niste zainteresovani da se problem zaista i reši. Ovako, bez uvijanja i diplomatskih rukavica, o mogućem datumu pristupanja Srbije i nekih zemalja Zapadnog Balkana EU gleda doajen nemačke politike Vili Vimer.

Bivši portparol Merkelovog CDU i nekadašnji potpredsednik Parlamentarne skupštine u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) tvrdi i da je Nemačka ovih dana u ludilu i, u intervjuu za "Novosti", naglašava da je srpski narod na pogrešnom mestu u pogrešnom vremenu. Vimer smatra i da je Kosovo država čiji su temelji iskopani na "živom pesku", ukazujući na to da se način na koji je uništena Jugoslavija i dalje koristi za urušavanje međunarodnog poretka, stvorenog na Statutu UN, Helsinškoj povelji...

- Pariskim aktom iz 1990. obećali smo da ćemo zabraniti rat na Starom kontinentu, a onda su se Klinton i Olbrajtova pojavili u Evropi zbog globalnih interesa SAD. Sada se suočavamo sa "izgradnjom" agresije protiv Rusije.

* Još 2000. ste u pismu Gerhardu Šrederu, posle samita NATO u Bratislavi gde je to rečeno, upozoravali da je Srbija 1999. bombardovana zarad uspostavljanja američkih baza na njenoj teritoriji.

- Kada je reč o globalnoj politici SAD prema Rusiji i drugima, srpski narod je na pogrešnom mestu u pogrešnom vremenu. Beograd je bio prva "vruća tačka" velikog rivaliteta, orkestriranog od strane SAD. Rat iz 1999. imao je mnogo veze sa idejom Amerike da uništi ruski uticaj na Balkanu. Uspostavljanjem baze "Bondstil" žele da kontrolišu naftovode i gasovode iz Kaspijskog mora i da vladaju putnim i železnički sistemom u regionu. EU je želela da putni koridori budu u pravcu sever - jug, a SAD u pravcu istok - zapad. A pitanje Kosova je bilo deo i još uvek je tema razgovora između Izraela i njegovih suseda o budućnosti Blikog istoka.

* Prošlo je 10 godina od samoproglašenja nezavisnosti Kosova...

- Ta deklaracija o nezavisnosti je protiv svih srodnih dokumenata UN. To je razlog zbog kojeg pet članova EU ne prepoznaje tu "nezavisnost". Ako bi to učinili, oni bi se suočili sa istim rezultatima u svojoj zemlji, što možemo videti danas u Kataloniji. Zašto bi neko legalizovao nelegalnu deklaraciju? Kosovo kao država postoji samo kao rezultat namera SAD.

* Ponavljate da je NATO 1999. godine srušio međunarodni pravni poredak u Jugoslaviji?

- Rusija je uspešna u Siriji, jer Rusija deluje u okviru globalnog pravnog sistema. USiriji i u regionu između Avganistana i Libije, SAD i njena "koalicija uobičajenih ratnih prijatelja", kao što su London i Pariz, čine sve da unište međunarodni pravni poredak. Hoće da rade šta oni žele i da budu u poziciji da sami donose odluke o ratu i miru na globalnom nivou. U Siriji se sad vodi rat za opstanak međunarodnog pravnog poretka kako bi se sprečio budući globalni sukob.

* Da li su u pravu oni koji vide mogući "rat" Brisela sa Moskvom?

- Džo Bajden, bivši potpredsednik SAD, bio je vrlo jasan i konkretan kada je tražio i dobio evropsku podršku za sankcije protiv Rusije. SAD su tada pokazale ko ima kontrolu nad "zapadnim savezom", odnosno da je Evropa više ili manje područje kolonijalizma sa modernim izgledom, gde je dominacija Vašingtona neupitna. Sve evropske ekonomije pate zbog sankcija Rusiji. Međutim, nema šanse da lideri EU ponovo pokušaju da normalno posluju sa Rusijom - bez rizika da "ne prežive" u političkom smislu.

* Merkelova i Makron najavili su nedavno novu nezavisnu politiku Evrope u odnosu na SAD?

- To je smešno. Dosad, Tramp je taj koji održava globalni mir, netaknut, ili kakav jeste. On je američki predsednik koji nije dobio "svoj rat", što je "normalno" u 200 godina istorije te zemlje. Evropljani u EU koji su pozdravili sve ratove SAD, od onog protiv Jugoslavije u 1999. godini, bili su neprijateljski raspoloženi prema novom američkom predsedniku zbog jednog razloga. "Pretio" je da će da bude konstruktivan i prijateljski nastrojen kada je reč o američko-ruskim odnosima.

* Ipak, Tramp je meta Brisela i medija u Americi.

- Tramp je drugačiji. On ne pripada političkom sistemu SAD, koji je propao kod birača na poslednjim izborima. Zato je i izabran. "Klasične" demokrate i republikanci nisu bili u stanju da spreče urušavanje američkog sistema kroz propalu infrastrukturu, leševe vojnika koji su se vraćali sa Bliskog istoka. Ipak, u vreme kada se Tramp bori za politički opstanak u Beloj kući, neka vrsta vojne vlade, neki sistem "vrhovnih vojnih komandanata" ima globalnu kontrolu nad svetom.

KINA SPASLA EVRO

* Kina ulazi kroz "velika vrata" u EU. kako ocenjujete "novog igrača" na Starom kontinentu?

- Ne treba zaboraviti da nas je Kina spasla finansijske krize 2007. Dobili smo finansijsku podršku Pekinga, što nam je omogućilo da preživimo udarac sa druge strane Atlantika, koji je kao cilj imao i uništenje evra. Ne treba zaboraviti da Kina još uvek nema priliku da vidi da joj se taj novac vraća. Stvari na terenu izgledaju ovako: svake nedelje vozovi iz Šangaja dolaze do Duizburga, najveće unutrašnje luke u Evropi. Ovi vozovi povezuju najveću industrijsku zonu u svetu sa najvećim potrošačkim tržištem sveta. Ali cilj kineskih vozova nije Duizburg već London. To je krajnja kineska finansijska destinacija.

 

iskra.co

ПУТИН: Коме треба свет без Русије

4-5 minutes

---

07.03.2018. - 21:12

(Владимир Путин) Фото: Sputnik/ Сергей Гунеев

Руски председник Владимир Путин изјавио је да западне земље након увођења санкција успевају да реализују своје планове на тактичком плану, али да ће Русија у тој игри свакако победити.

„Наши опоненти и партнери изабрали су наизглед исправну тактику помоћу које су своје циљеве успели да реализују. Међутим, мислим да ће на дуже стазе победити Русија", рекао је руски председник у филму „Светски поредак 2018".

Он је казао да није било сумње да ће након припајања Крима Руској Федерацији против Москве бити уведене санкције, већ да је само било питање у каквој ће форми то бити спроведено.

„Приликом доношења одлуке требало је ставити на вагу све потенцијалне последице изазване припајањем Крима Русији са једне стране и судбину милиона људи који желе да се врате кући", рекао је Путин и додао да је то питање било изузетно компликовано.

Он је рекао и да је политика санкција САД показатељ слабости тамошње администрације, а не снаге и компетентности.

„Узели су све редом и ставили на неки тамо списак, прогласили их непријатељима. То је пример слабости, а не снаге", истакао је.

Руски председник је рекао и да није разочаран председником САД Доналдом Трампом, с обзиром на то да је, како каже, с њим могуће договорити се и тражити компромисе. Он је нагласио да проблем лежи у америчком систему који је неефикасан и непредвидив, те је са њим компликовано сарађивати.

Када је реч о украјинском конфликту, Путин је навео да су Американци преварили Русију пред сам државни преврат 2014. године.

„Американци су нам се обратили са молбом да учинимо све како тадашњи председник Виктор Јанукович не би употребио војску приликом растеривања демонстраната. Ми смо пристали, а само дан касније догодио се преврат", рекао је руски председник.

„Руске војске у Украјини нема. Тамо наоружања има довољно. На питање одакле долази то наоружање, ја увек кажем — ако једна страна има могућност да га добије, ту могућност ће имати и друга страна. Међутим, када год мислим о томе ја се згрозим. Све их тамо сматрам нашима. Управо из тог разлога желим да поставим питање — од чијих метака страдају грађани Донбаса?", истакао је.

У филму Владимира Соловјова руски председник се осврнуо и на нуклеарно оружје рекавши да је питање о његовом коришћењу некоректно постављати у контексту Русије, будући да је Америка употребила то оружје против Јапана.

„Где су гаранције да се то неће десити поново?", упитао је Путин.

Када је реч о руском нуклеарном наоружању, руски председник је рекао да га Русија може употребити искључиво као одговор на напад.

„Одлука о употреби нуклеарног оружја може бити донета само у случају да одбрамбени системи сигнализирају да су ракете лансиране, затим да су установљене трајекторије лета и тачни циљеви пада бојевих глава. Само у том случају имамо законско право да узвратимо на напад", закључио је Путин.

„Да, то би била глобална катастрофа за свет, али као руски држављанин и председник Русије, хтео бих да поставим питање: Коме треба свет без Русије?", упитао је Путин.

rs.sputniknews.com

Тагови: Владимир Путин, Русија

 

Momčilo Trajković: Svako ko se pravilno ne bavi Kosovom, sam se oklizne

kossev.info

Trajković: Svako ko se pravilno ne bavi Kosovom, sam se oklizne

7-9 minutes

---

Od Predsednika Srbije tražimo da prestane da obećava da će konačno rešiti status Kosova, jer Srbija nije u poziciji da može da ga rešava, a da to bude u korist nacionalnih interesa. Predlog srpskog predsednika nakon unutrašnjeg razgovora o Kosovu biće referendum, ali prethodno moraju da se stvore uslovi.  Mi ne želimo da rušimo predsednika, mi želimo da izvršimo pozitivan politički pritisak na vlast da rešava naš problem - kaže član predsedništva Srpskog nacionalnog foruma (SNF), nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije i najpoznatiji lider Srba sa KiM-a, Momčilo Trajković. U emisiji novinara Budimira Ničića "Slobodno srpski", najavio je i da će forum čiji je član u sredu organizovati okrugli sto pod nazivom "Kosovo i Metohija: Promena politike ili...," kome će po prvi put, kako je kazao, prisustvovati i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić i predstavnici Srpske liste. Trajković je govorio i o sastanku SNF-a sa srpskim patrijarhom Irinejem, komentarisao je i napise medija o razmeni teritorija za koju kaže da bi bila "prava katastrofa". "Ne veruje" da Angela Merkel može da traži od Vučića nešto drugo, osim da prizna Kosovo, ističe, a za srpskog predsednika navodi i da treba da odustane od trenutne politike koju vodi prema Kosovu. To su predstavnici SNF-a i lično zatražili od njega na sastanku pre mesec dana, objašnjava. 

Većina Srba misli kako mi govorimo, ne slažu se sa politikom rešenja koje vodi ka nezavisnosti Kosova; Predsednik Srbije ima obavezu prema Americi i Briselu 

"Tražimo da prestane da obećava da će konačno rešiti status Kosova, jer danas Srbija nije u poziciji da može da rešava problem konačnog statusa Kosova, a da to bude u korist naših nacionalnih državnih interesa. Naš zadatak je bio da mu saopštimo da postoje Srbi i da većina misli onako kako mi govorimo, koji se ne slažu sa politikom koja treba konačno danas da reši Kosovo, jer to, u stvari, vodi ka nezavisnosti Kosova," kazao je. 

Na pitanje zašto se Predsedniku Srbije žuri da reši pitanje Kosova, Trajković je kazao da su verovatno u pitanju ranije preuzete obaveze nametnute od strane Zapada.

"Ima obavezu prema onima koji ga podržavaju, od centara moći, pre svega mislim na Ameriku, na Brisel, i ta nervoza se oseća u poslednje vreme, od njegovog boravka u Nemačkoj. Dakle, u tom grmu leži zec i tu je sada problem – na koji način da on ili nastavi da to radi što je počeo da radi, ili da se okrene. Sigurno oni koji mu daju podršku traže ispunjenje nekakvih zahteva, a to je pre svega, rešavanje Kosova, jer ne verujem da Merkelova može da traži od Vučića nešto drugo, osim da prizna nezavisnu državu Kosovo, jer je i Nemačka priznala Kosovo," odgovorio je. 

Niko ne sme da saopšti konačno rešenje, to će doći na referendumu 

Podrška Srpske sporazumu o demarkaciji Kosova i Crne Gore bilo bi protivustavno delovanje Trajković je rekao i da bi eventualna podrška Srpske liste ratifikaciji Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom značila kršenje Ustava Srbije: "Ako je Srpska lista državni projekat Srbije, onda Srpska lista mora da da se ponaša na način da čuva Ustav Srbije. Dakle, to nije granica između Kosova i Crne Gore, već je to granica između Srbije i Crne Gore. Davanje podrške za Sporazum o demarkaciji značilo bi protivustavno delovanje Srpske liste."

Trajković smatra da će rezultat predloga Aleksandra Vučića o Kosovu koji je najavio krajem marta, ili početkom aprila biti referendum:

"Ne verujem da bi smeo bilo ko u Srbiji da sam, pa makar to bio i Predsednik Republike Srbije saopšti stav i kaže - ovo je rešenje, očigledno da će to ići ka referendumu. Referendum je nešto što je u ovom trenutku poželjno, ali moraju da se stvore uslovi, jer referendumi mogu biti ovakvi, ili onakvi - od toga kakva će biti pitanja, do toga ko organizuje referendum, ima li dovoljno demokratičnosti, šta su to birački spiskovi i mnogo toga kako bi mogli da garantuju da bi referendum bio demokratski i iz njega dobili pravu odluku."

Svako ko se pravilno ne bavi Kosovom sam se oklizne 

Trajković je istakao da cilj SNF-a nije da ruši Predsednika Srbije, niti bilo koga:

"Мarko Đurić do sada nije hteo da razgovara, evo sada dolazi i imaćemo prilike da razmenimo mišljenje. Mi želimo da budemo politički partneri, mi Srbi sa Kosova i Metohije, to je naša sudbina, ne možemo sada da rušimo jednog predsednika, pa da dovedemo drugog, pa da njega molimo, pa da ponovo rušimo. Mi želimo da izvršimo pozitivan politički pritisak na današnju vlast da rešava naš problem. Ukoliko ga ne rešava, sami će se okliznuti. Na Kosovu će se svako, ko se pravilno ne bavi Kosovom, sam okliznuti. Na kraju krajeva, od cara Lazara do današnjeg dana svi su se okliznuli, samo je pitanje kako ćeš pasti."

SNF je, po njegovim rečima, spreman i da podrži predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, ali pod određenim uslovima:

"Mi smo mu pojas za spasavanje. Ako bi odustao od Briselskog sporazuma i od puta koji vodi ka nezavisnosti, mi smo spremni da pružimo ruku i da podržimo takvu politiku."

O razmeni teritorija: Suština za šta se Srbi bore je ono ispod Ibra, tamo je kosovski mit Komentarišući napise medija o navodnoj podeli Kosova, Trajković kaže: "Mislim da se više ovde govori o razmeni teritorija, dakle, Severno Kosova za jug Srbije - Preševo, Bujanovac i Medveđu. Srbija bez tog koridora 10 je prosto nefunkcionalna, kao 'čovek bez noge'. Ja mislim da bi to bila prava katastrofa da se za Sever Kosova da jug Srbije, a suština za šta se Srbi, kad je Kosovo i Metohija u pitanju, bore - jeste ono što je ispod Ibra, ovde je taj, takozvani, mit kosovski. Ispod Ibra, a ne iznad Ibra."

O susretu sa Patrijarhom: Rekao je da mu je teško kad čuje da će doći do bolnih rezova

Govoreći o nedavnom susretu članova SNF sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Irinejem, Trajković je kazao da i sam Patrijarh izražava bojazan za budućnost Kosova.

"Patrijarh nam je rekao da mu je teško kad čuje da će doći do 'bolnih rezova', da će se praviti kompromis i tako dalje i onda se pita šta se iza toga krije, ali ima nadu da do toga neće doći. U suštini Crkva i Patrijarh u potpunosti podržavaju naše stavove i naš projekat kako i na koji način treba opstati ovde na Kosovu i Metohiji. Dakle, treba jačati ovaj narod koji je ovde, ekonomski, politički, nacionalno, sačuvati teritoriju, prostor," kazao je Trajković. 

Dodao je i da još uvek radi na svojoj knjizi koju je najavio pre nekoliko godina, a koja nosi, kako je kazao, radni naslov "Ko je izdao Kosovo".

"Pošto izdaja još uvek traje, ja ne bih želeo da je završim, a da ne vidim ko je stvarno najveći izdajnik po pitanju Kosova i Metohije," rekao je Momčilo Trajković, u emisiji Slobodno srpski.

VESTI

 

Британци опет избијају у први план – зашто они, а не САД?

iskra.co

ЋЕРАНИЋ: Британци опет избијају у први план – зашто они, а не САД?

7-9 minutes

---

03.03.2018. - 11:26

(Предраг Ћеранић) Фото: intermagazin.rs

Како сазнајемо из сарајевске штампе, министар безбједности у Савјету министара БиХ, Драган Мектић, отпутовао је у Лондон на позив британског Министарства унутрашњих послова.

Осим са шефовима полицијских структура, Мектић ће се састати и са групом чланова Дома лордова, вјероватно истом која је у режији баронесе Арминке Хелић, главног босанског лобисте у Великој Британији, крајем септембра претходне године боравила у Сарајеву.

Слијед догађаја након посјете британских парламентараца Сарајеву је опшепознат: британски парламент сагледао је неопходност повратка на Балкан, а Влада Велике Британије донијела одлуку о формирању јединице за превентивна дејства, батаљона који би се састојао од 600 припадника елитног одреда САС, војника недавно повучених из Сирије, а који би био у функцији "стабилизације прилика" на Западном Балкану.

Након скорашње и неуобичајене посјете шефа британске Тајне службе, Алекса Јангера Београду, гдје се насамо састао са предсједником Србије Вучићем, Британци позивом Мектићу поново избијају у први план када је у питању интересовање западних сила за Западни Балкан.

Зашто то раде они, а не Американци? И шта је план?

Вашингтон има велико повјерење у Лондон. Друго, САД брину много важнији проблеми од оних на Балкану. Они су и унутрашње и спољнополитичке природе: монетарни, економски, односи са Русијом и Кином, ту су и Сјеверна Кореја, Иран, Турска, Блиски исток, БРИКС, проблематични су и односи са ЕУ – широка је листа чворова које треба распетљавати. Стога је Лондон у своје име и због свог интереса наступио са МИ6 у Београду.

Тако је дошло до састанка, необичног по формату, након којег је слиједила штура изјава. Посјета јесте неуобичајена, али није изненађујућа.

МИ6 је снажно присутан на Балкану, прије свега у БиХ, Србији, Македонији, Црној Гори, Косову.

Као озбиљна служба, МИ6 у склопу спољнополитичких смјерница добија и оне који се тичу привредних тема. Рецимо, Британија жели експлоатацију злата у Србији и БиХ, као и ријетких минерала. Захваљујући Брегзиту, може аутономно наступати на Балкану, а ако се у неком случају интереси Круне буду "косили" са америчким, реакција ће изостати због традиционално добрих односа.

Шта је господин Јангер у фасцикли могао донијети као агенду за састанак са Вучићем?

Јангер је допутовао у Београд јер је кључ, златни кључ британског новог империјалног царства у рукама Србије.

Београд рјешава питање Косова, Велике (или мале) Албаније, Македоније, Републике Српске, Војводине, Рашке. Од Вучића се очекује да заборави на Резолуцију УН 1244, у којој се децидно каже да Косово припада Србији. Више се од Србије не инсистира на признању Косова јер је столица у УН де факто признање. Не постоји непризната држава чланица УН.

Из Лондона је стигла сугестија да Загреб, одмах након Вучићеве посјете, од Србије тражи укидање могућности да се у Београду суди хрватским држављанима за ратне злочине. Истовремено, Хрватска је доставила листу од 1550 Срба које терети за ратне злочине почињене у Хрватској. Загреб жели да у спору са Србијом око државне границе арбитрира Брисел, а не да се арбитража рјешава посредством Савјета безбједности УН, гдје су Русија и Кина.

Ствари су јасне, ако спор Србије са Хрватском око државне границе буде рјешавала ЕУ, 140 квадратних километара границе уз Дунав (стратешки важне) доћи ће у посјед Хрватске. Зар нам искуство са ЕУ у погледу арбитраже са Косовом није било довољно?

О чему су разговарали Јангер и Вучић?

О борби против корупције и криминала итд. О британском доприносу стабилизацији прилика на Балкану. Ни ријечи о ратним злочинима почињеним над Србима, о ћелијама Исламске државе на Балкану, тероризму, кршењу Дејтона.

Које питање је Вучић могао поставити Јангеру?

Зашто британска штампа, прије свега листови блиски са МИ6, о Републици Српској и Србији пишу то што пишу? Зашто износе неистине и потрошене стереотипе? Зашто се полиција Српске представља као приватна оружана сила, зашто ти медији тврде да Српска оснива паравојне формације? Да ли се плански ствара атмосфера која би оправдала ангажовање британске јединице за превентивна дејства у Републици Српској?

Неспорно, свака прича о Србима биће "зачињена" Русима. Не треба никога да изненади ако земље које су сломиле Исламску државу на Блиском истоку, Русија, Иран и Сирија, односно влада Башара ел Асада, буду проглашене терористичким. Јер, терористичке земље су оне које хоће да потисну долар као резервну свјетску валуту.

Познато је како су завршили Садам Хусеин и Гадафи након што су поставили питање продаје нафте у злату, а не у доларима. У том смислу су Русија и Кина превелик залогај, јер је скоро непримјетно прошла иницијатива Кине и Русије да се у међународним трансакцијама са долара пређе на јуан и рубљу.

Зато је рат против Ирана у припреми, као и интезиван рад на производњи конфликата на Балкану и Африци. Нови ратови би могли одвратити пажњу од долара.

Након Београда, Алекс Јангер иде даље, ка азијско-пацифичкој регији. Обнова империјалног сјаја подразумијева, према идеји Бориса Џонсона, показивање британског носача авиона "Краљица Елизабета" (са палубом дугом 280 метара) у Јужном кинеском мору, у близини кинеских вјештачких острва.

Биће интересантно посматрати однос Кине према британском присуству у њеним водама.

Лондон, иначе, по узору на САД, интензивира активности у пацифичкој регији размјеном повјерљивих информација и кроз војну сарадњу са Аустралијом.

На Балкану прилике нису нимало сјајне. ЕУ не влада ситуацијом, показала је своју рањивост и нефункционалност.

Неорганизованост ЕУ види се и на примјеру Косова. Годинама је Брисел толерисао опструкције Приштине, након пет година преговора Србија је испунила све што се од ње очекивало, а када је Приштина у питању, ствари су на почетку. И даље се избјегава реализација Заједнице српских општина.

Предсједник Србије Вучић је под енормним притиском. Бескрајне игре око Дејтона, паравојски, сјевера Косова, испразна прича о корупцији, антируска хистерија, медијски напади – постали су свакодневница.

Вучић је приликом посјете Лаврова Београду изјавио да је писмом позвао руског предсједника Путина да посјети Србију како би разговарали о стратешкој сарадњи. Не треба звати Путина. Треба ријешити статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу и позвати Русе да се укључе у преговоре о Косову на основу Резолуције УН 1244.

Што се тиче пута у ЕУ, шта рећи? Србији је постављено толико понижавајућих услова као ни пред једног кандидата до сада.

РТРС, sveosrpskoj.com

 

KANADSKI AMBASADOR: "Naša vrata su i dalje otvorena za Srbe, ali samo ako spadate u OVU kategoriju"

 

blic.rs

KANADSKI AMBASADOR ZA "BLIC"

 

"Naša vrata su i dalje otvorena za Srbe, ali samo ako spadate u OVU kategoriju"

Foto: Milan Ilic / RAS Srbija

26-33 minutes

 

Milana Pejić | 01. 07. 2017 - 09:19h

 

Filip Pinigton, odlazeći kanadski ambasador u Srbiji, u intervjuu za "Blic" povodom 150 godina nezavisnosti Kanade, otkriva da je sporazum o vazdušnom saobraćaju, koji će dalje omogućiti direktne letove između dve zemlje, pred potpisivanjem, o otvaranju velikog rudnika u Srbiji, kako da zadržimo mlade, kao i šta će poneti iz naše zemlje kao najveću uspomenu.

 

 

Kanada dosta ulaže u rudarstvo u Srbiji. Kakav je srpski potencijal na tom polju, kako da se iskoristi?

 

Nedavno je u Beogradu održana konferencija "Minex Europe" koja je okupila oko 170 učesnika. Najveća konferencija na svetu održana je u Torontu, a ono što ih povezuje jeste veliko interesovanje rudarske zajednice za Srbiju. Vlada je postavila zakone pre godinu dana i čini se da oni dobro funkcionišu. Smatram da međunarodni investitori žele da vide početak prvog velikog projekta što bi dovelo do dodatnog interesovanja. Kanađani su veoma pozitivni kada govore o potencijalu u Srbiji. Ima mnogo kvalitetnih nalazišta koja se mogu eksploatisati, posebno kada je u pitanju bakar. Očekujem da će upravo to biti prvi veliki projekat, a koji će pokrenuti komapnija sa sedištem u Vankuveru. Ne želim da se obavezujem u njihovo ime, ali verujm da će u narednih godinu dana početi izgradnja velikog rudnika. Ponavljam, u pitanju je privatni sektor i odluka je njihova, ali već dosta dugo rade. Nijedna kompanija neće ostajati negde duže nego što je potrebno jer je dosta skupo, ali vidimo da one ostaju.

 

Nedavno se govorilo i o direktnom letu od Beograda do Toronta. Dokle se stiglo po tom pitanju?

 

Da, nadam se da nisam dao preveliku nadu, ali pregovaramo o sporazumu o vazdušnom saobraćaju sa Srbijom već neko vreme i veoma smo blizu potpisivanja. I to će omogućiti avionima iz obe zemlje da lete. Biće to, naravno, odluka "Er Srbije" i Srbije, "Er Kanade" kao i nekih drugih kompanija koje će želeti ili ne da voze rutu. Sa potpisivanjem ugovora, koje će se dogoditi, nadam se, vrlo brzo, postoji potencijal, pravni aspekti su postavljeni, a interes je već tu. Voleli bismo da se to ostvari, a zasigurno je da kanadski Srbi to traže jer se dobro sećaju JAT-a i njihove direktne linije.

 

Možemo li da kažemo da će biti rute sledeće godine?

 

Nadam se da će sporazum biti potpisan već ove godine, a ko će i kada otpočeti rutu biće odluka avio-kompanija.

 

Foto: Milan Ilic / RAS Srbija

 

Kako biste ocenili biznis klimu u Srbiji, koliko je primamljiva kanadskim investitorima?

 

Investitori s kojima sam razgovarao imaju pozitivna iskustva. Imamo velike investore u Apatinskoj pivari, u pitanju je kanadsko-američka kompanija "Molson-Cors", tu je i farmaceutska kompanija "Valeant" koja je uložila u "Farmasvis". Tu su i brojne IT (informaciono-komunikativne tehnologije) kompanije i mislim da tu leži veliki potencijal Srbije. Takođe imamo i proizvodne pogone, posebno "Magnu", koja je upravo proširila svoje kapacitete u Odžacima i predsednik Vućić ju je posetio ubrzo nakon izbora. Ona već zapošljava 1.100 radnika, a zaposliće još oko 700 ljudi u Srbiji. Tu su i brojne druge manje investicije i možemo da kažemo da je trenutno najveći interes u rudarstvu uz pomenuti IT sektor. Spomenuo bih i "Cansee", kanadsko-srpsku poslovnu asocijaciju koja je postala veoma efikasna za tri godine. Imaju oko 60 srpskih i kanadskih kompanija koje pokazuju interesovanje za saradnju.

 

Srbija u Kanadi ima veliku dijasporu. Koliko su se naši ljudi asimilovali u kanadsko društvo i koliko mu doprinose? Ostaju li vrata Kanade otvorena za iseljenike iz Srbije?

 

Srpska dijaspora u Kanadi broji oko 80.000 ljudi i to su zvanične brojke sa popisa 2011. Tu su i ostale zemlje bivše SFRJ, a nemali broj njih, tačnije oko 25.000 deklarsiao se kao Jugosloveni. Pored ove zvanične brojke sa popise, sigurno je da ima još Srba u Kanadi. Srbi su u Severnoj Americi još s kraja 19. veka. Tako da ima i onih koji nose srpska imena, ali neće se uvek identifikovati kao Srbi. Prema mojim saznanjima, Srbi nikada nisu imali problem asimilacije u Kanadi. Kada razgovaram sa Srbima postoje samo dva stvari na koje se žale: hladnoća i paradajz. Svi pričaju kako im nedostaje paradajz iz Šumadije, a razumem i zašto jer je kvalitet voća i povrća ovde vrlo dobar, ali i zato što je većina našeg voća i povrća, posebno zimi, uvezena iz SAD i Meksika i dok dođu na sto, prođu mnogo toga. Ljudi u Srbiji imaju veoma pozitivnu sliku o Kanadi i da - vrata Kanade su i dalje otvorena za Srbe koji poptpadaju pod kategoriju ekonomskih imigranta.

 

Da li je dolaskom Trampa na vlast u SAD, zaista veći broj Amerikanaca zatražio kanadsko državljanstvo?

 

Veliki broj Amerikanaca inače živi u Kanadi, ali zaista ne znam da li je došlo do povećanja njihovog broja, premalo je vremena prošlo da bismo imali konkretne podatke. Tačno je da je veliki broj njih nakon izbora reklo da hoće da se dosele u Kanadu, a koliko će stvarno doći, to ne znam. Što se imigranata tiče, mi svake godine postavljamo targete i za ovu godinu je predviđeno 300.000 imigranata – takozvani novi Kanađani. Većina njih je iz one kategorije koju nazivamo ekonomskom, a sledeća je takozvano porodično ujedinjenje koja je vrlo zastupljena. Treća grupa su izbeglice i oni iz takozvane humanitarne kategorije. Tako da je 300.000 imigranata u zemlji od 36 miliona velika cifra, ali do sada smo uspeli sve da uklopimo zajedno bez većih problema.

 

Foto: Milan Ilic / RAS Srbija

 

Kada već govorimo o iseljenicima, koji je vaš savet kako da mlade ljude zadržimo u Srbiji?

 

Nije na meni da govorim o Srbiji, ali mogu da ponudim kanadski primer. Mladi ljudi ne odlaze samo zbog novca, već i zbog poslova, ali stabilnih poslova. Znaju gde će dobiti predvidljive uslove na koje mogu da računaju, gde je stabilna pravna i socijalna struktura koja će ih podržati. To jesu razumna očekivanja, da vas neko tretira kako treba. To je mogućnost da napredujete zahvaljujući vašim veštinama i na osnovu onoga šta su uradii. Ako ste vredno radili, nagrada će stići. Ako plaćate porez, imaćete javne usluge na raspolaganju kao rezultat. Svaka država koja želi da zadrži stanovništvo mora da ponudi takvo okruženje. Treba da postoji klima u kojoj će se mladi ljudi osećati udobno, pogotvo za ljude koje želite da zadržite, one vešte, dobro obrazovane… Država koja želi da ih zadži ne treba da ponudi samo novac i poslove, već celokupnu socijalnu mrežu. Ljudi ponekad pitaju koja je velika tajna u Kanadi? Tajna je sledeća – kanadski poreski obveznici očekuju i zahtevaju da vlada, i regionalna i lokalna, služe njima. Žele da žive u društvu gde će biti nagrađeni za svoj rad.

 

Ide li Srbija u tom pravcu?

 

Srbija je i dalje u periodu tranzicije, bez sumnje. Odgovor zavisi i od toga kako definišite vreme – da li je 20 godina dug ili kratak period. Ako je dug period, onda ćete reći - ne, ništa se nije promenilo. Ako je kratak, što za mladu osobu sigurno nije, posmatrajući istoriju moram da kažem da je za 20 godina zaista bilo napretka. To nije upitno i to ne tvrdim ja, već su to globalni pogledi i procene. Postoje stvari koje se moraju uraditi i to u onim oblastima koje će pružiti osećaj sigurnosti ljudima da se nalaze u društvu koje je funkcionalno za njih.

 

A kako ocenjujete dosadašnji rad vlade?

 

Ne volim da iznosim neka posebna zapažanja, osim da se slažem u generalnim analizama koje su iznele međunarodne finansijske insitucije o monetarnoj i fiskalnoj politici gde zasigurno ima napretka. Ali svi su svesni da postoje određeni problemi u oblastima pravosuđa, medija… Ne bih ocenjivao vladu jer to nije moj zadatak, ali mogu da kažem da se slažem sa generalnim ocenama o napretku na fiskalnom i monetarnom planu i da verujem da postoji volja za pozitivnim promenama i onim koje te organizacije smatraju neophodnim.

 

Ana Brnabić je nova premijerka, šta o njoj mislite?

 

Sarađivali smo sa njom u prošlosti. I uvideli smo da je veoma sposobna. Mislim da razume agendu tranzicije i reformi. Ima težak zadatak i mislim da niko ne dovodi u pitanje njene sposobnosti. Sigurni smo da će to upotrebiti na najbolji način.

 

Foto: Milan Ilic / RAS Srbija

 

Crna Gora je odskora član NATO. Treba li da ih sledimo ili možemo opstati kao vojno neutralni?

 

Ne vidim zašto Srbija ne bi mogla da ostane vojno neutralna ako je to njen izbor i mi to razumemo. Smatramo, a i vidimo da su politički, bezbednosni i ekonomski putevi Srbije usmereni ka Evropi. Mislim da je ovde u Srbiji NATO često pogrešno shvaćen i za to postoje očigledi razlozi, ne pokušavam da sakrijem da postoji posebno osećanje vezano za NATO. Ali, to je na kraju politička organizacija sa bezbednosnom ulogom koja ima veoma snažnu vojsku koja tu ulogu ispunjava. Niko se ne pridružuje NATO ukoliko za to nisu zainteresovani. Takođe mislim da dolazi do nesporazuma kada neko govori kako ćemo da uvučemo Srbiju u NATO. To nije slučaj. Srbija ima sva prava kao nezavisna država da prati svoje ciljeve i put. Postoji mnogo evropskih zemalja koje su vojno neutralne i opstaju i ne postoji razlog zašto ne bi mogla i Srbija.

 

Kanadski premijer Džastin Trudo je vrlo nekonvencionalan državnik. Može li da nadmaši svog oca Pjera koji je bio jedan od omiljenih premijera među Kanađanima?

 

Interesantno pitanje, ali postoji razlika između popularnosti i politike. Trudo senior bio je neverovatno popularan kada je prvi put izabran, ali je napustio politiku ne tako slavno. Dugo je bio na vlasti i tokovi demokratije su se promenili. Uticaj koji premjer sada ima sličan je onom koji je imao njegov otac, ali je vreme drugačije. Pjer Trudo je predstavljao zemlju kada je bio "bejbi bum" i ogroman broj mladih ljudi mislili su da je on ono što traže. I Džastin Trudo se obraća mladim ljudima koji žele neke promene u politici. Mislim da je glavni adut njegove popularnosti njegova otvorenost, on je ta vrsta osobe za koje ljudi vole da kažu, "da, on je moj premijer". Ima ambicuju iako je njegova agenda i dalje u fazi implementacije. Verujem da će vas zanimati šta se dešava na našim južnim granicama…

 

To je bilo sledeće pitanje, može li da se nosi sa Trampom?

 

Na osnovu onoga što vidimo, naš premijer radi dobar posao i ljudi imaju poverenja da je sposoban da manevriše. Većina Kanađana ceni i vrednuje to što živi pored SAD. Oni su godinama bili naši zaštitnici, naši ekonomski vodiči. Pitanje je kako ćemo sarađivati. Predsednik je drugačiji predsednik i njegova administracija je drugačija, ali činjenica je da postoji oko 30 država u SAD kojima je Kanada glavno izvozno tržište, tako da ako pričamo o izgradnji zidova ili prekidu međunarodnih ugovora o trgovini, to će onda uticati na mnogo ljudi na obe strane. To pokušvamo da prezentujemo – da smo toliko integrisani, da to neće uticati samo na Kanadu već i na SAD. Ne bih to nazvao pretnjom, već više izazovom. Naša ekonomija je neraskidivo povezana sa SAD-om. 75 procenata našeg izvoza ide u SAD i 75 odsto uvoza dolazi iz SAD. Šta god SAD radi, to utiče na nas. Pjer Trudo je umeo da kaže da je život pored SAD kao spavanje pored slona. Svaki put kad se slon pomeri, to utiče na nas. Čak i ako se slon samo okreće bez ikakve namere, činjenica je da je krevet premali i možete biti zgnječeni ako niste oprezni. Najveći izazov s kojim se trenutno suočavamo je budućnost i sudbina NAFTA sporazuma. Vlada je bila jasna da želimo nastavak saradnje sa američkom administracijom. Ali hoćemo da budemo sigurni da šta god bude dogovor, NAFTA ili bilo koji drugi koji utiče na razmenu bude baziran na otvorenim pravilima koji će se pravedno implementirati.

 

Ovog leta napuštate našu zemlju. Kakve ćete uspomene poneti iz Srbije?

 

Najbolje je tamo gde su ljudi. Uvek me je to fasciniralo jer dolazim iz hladne zemlje gde, pogotovo zimi, ne vidite mnogo ljudi na ulicama. Ali ovde, čak i tada, uvek ima života na ulicama. Tako da volim da idem svuda gde ima ljudi – knez Mihailova, Kalemegdan, Tašmajdan… Volim i Beton halu uveče, ili da nedeljom popodne prošetamo Zemunom. Druga stvar koju ću pamtiti jeste koliko je bogata kultura. Uvek me je fasciniralo koliko se događaja odvija svako veče i to kvalitetnog kulturnog programa. I ti događaji su dobro posećeni. Sećaću se i hrane, ali samo zato što je ima toliko mnogo. Generalno je dobra, ali ja uobičajno ne jedem u tolikim količinama, tako da znam šta ću još poneti iz Srbije, nekoliko kilograma viška (smeh).

 

Možete li da naborjite tri stvari kojima Srbija najviše treba da se ponosi?

 

Treba da budete ponosni na spososobnost Srba da se uvek uzdignu. Imali ste interesantnu i turbulentnu istoriju i uvek ste uspevali da isplivate. Generalno, Srbi su i dalje veoma ponosni. Kada se priča o Srbima, uglavnom spominjemo poslednjih 30 godina, ali ono što ni ja nisam u potpunosti znao jeste uloga Srba u Prvom svetskom ratu i jednako u Drugom. Priča o povlačenju kroz Albaniju je fascinantna, to je upravo ta srpska karakteristika da se, kakav god bio pad, ponovo uzdignu. Nekad bismo rekli inat... I kultura. Ljubav prema kulturi je nešto čime Srbi treba veoma da se ponose.

 

Koja bi bila vaša poruka vašem nasledniku?

 

Nemojte da sedite u kancelariji, izađite napolje, iskoristite svaku priliku. Izađite iz Beograda. Nema ništa loše u Beogradu, ali da biste upoznali zemlju, morate izaći iz glavnog grada. Morate da vidite ostatak zemlje da biste je shvatili. Beograd je divan, ali ne oslikava uvek realnost. Tako da, izađite napolje, upoznaj Srbiju i njene ljude. Mislim da imam najbolji posao na svetu. Lako je biti predstavnik Kanade jer ljudi su uvek pozitivni u vezi sa Kanadom da nekad moram da kažem, čekajte, imamo i mi problema. Uvek sam dobro primljen, ljudi se interesuju za Kanadu, tako da bih nasledniku poručio i: Hej, ljubomoran sam.