Претражи овај блог

субота, 23. јун 2018.

Славиша Ристић: Сваким Вучићевим одласком у Брисел Србија је за корак даље од КиМ

nspm.rs

Славиша Ристић: Сваким Вучићевим одласком у Брисел Србија је за корак даље од КиМ; Устав не допушта одрицање од дела територије, ни референдумом

3-4 minutes


„Бриселски преговори су нескривена фарса, сваким одласком представника наше државе на њих Србија је по корак даље од Косова и Метохије", изјавио је ФоНету посланик у Скупштини Србије Славиша Ристић, противећи се предстојећем сусрету у Бриселу председника Србије Александра Вучића и косовског председника Хашима Тачија.

„Уверен сам да овакав наставак разговора може само довести до признања независности Косова и Метохије, рекао је Ристић, некадашњи председник општине Зубин поток", који је у посланичкој групи Нова Србија – Покрет за спас Србије.

Он је новинару ФоНета Николи Тодоровићу, у оквиру серијала Косинус, рекао да би разговор о Косову требало затражити тамо „где му је и место, у Савету безбедности Уједињених нација".

Ристић сматра да се према косовском проблему треба односити као према некој врсти замрзнутог конфикта, „уместо да се сече преко колена", што би у овом тренутку „сасвим сигурно значило одвајање Косова од Србије и стварање Велике Албаније".

На питање о компромису, он указује да га нема јер „друга страна и њени помагачи захтевају да се Србија одрекне дела своје територије".

"Компромиси могу да се праве у оном делу који се односи на живот људи на простору Косова и Метохије, али се не могу правити у погледу територије", објашњава Ристић.

Према његовом ставу, компромис не може бити ни Заједница српских општина, јер је то „бацање прашине у очи народу", пошто би, чак и да се формира, то била „институција такозваног независног Косова".

Упитан о евентуалној међународној конференцији ради решавања косовског питања, на којој би учествовале велике силе, Ристић је одговорио да та или нека друга врста разговора „неће шкодити", али само ако онај ко је организује не одреди унапред њен циљ и резултат.

Он је уверен да је Америка до сада одлучивала практично о свему, јер је унапред било утврђено шта је коначно решење, а онда су саговорници токође преговарали.

Према Ристићевом ставу, предуслов за такву међународну конференцији морао би да буде захтев Приштини и међународној заједници да се омогући повратак Срба на Косово.

Ристић указује да Србија не сме да пристане на столицу за Косово у УН ни у случају да се постигне међународно гарантовани договор о косовском проблему.

„Апсолутно не, без обзира на врсту међународих гаранција које би добила. Оне практично не би ништа значиле у било којем смислу ако би Косово имало столицу у УН", тврди Ристић.

На питање да ли би грађани требало на референдуму да се изјасне о решењу косовског проблема, Ристић подсећа да Устав не допушта одрицање од дела територије.

„Устав не допушта могућност да се грађани, појединац или нека групација, опредељују да ли ће одустати од дела своје територије", прецизира Ристић.

Он одбацује мишљења да је Косово мит којег се треба одрећи ради боље будућности и европске перспективе.

„За мене је Косово стварност, а не мит, за мене је Косово живот. Тамо живим са својом породицом, тамо су живели моји преци и тамо су њихови гробови", нагласио је Ристић.

Зато за њега живот ван Косова не би био живот, већ принудно становање, ма где се налазио.

(ФоНет)

 

четвртак, 21. јун 2018.

Kako je Slobodan Milošević mogao da riješi problem Kosova i Metohije?

rs-lat.sputniknews.com

Kako je Slobodan Milošević mogao da riješi problem Kosova i Metohije?

Sputnik

4-5 minutes


Kolumnisti

20:40 21.06.2018(osveženo 20:54 21.06.2018) Preuzmite kraći link

Unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji je iscrpio svoju funkciju. Sada smo u fazi monologa vlasti i u predvorju konačne odluke. Ona može biti i teška i laka, iako nije jednostavna.

Na kraju se desilo i ono što su mnogi očekivali, iako nisu priželjkivali. Međunarodni supermoćni sponzori nezavisnosti lažne države Kosovo progovorili su neuvijenim jezikom sile. Prijetnje, uključujući i one upotrebom oružja i bombi, sve su učestalije i opasnije. Nad Vladom Srbije, a posebno nad predsjednikom Republike, nadvili su se „crni oblaci". Nešto od te muke su podijelili sa sve zabrinutijom javnošću, ali je razumno pretpostaviti da su najcrnji dio ostavili za sebe.

© Sputnik / Sergej Grizunov

Mi koji navijamo za njih ne zavidimo im, ali se prisjećamo Njegoševe mudrosti „u dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci".

Kosovski usud nas prati vjekovima, tako da su novi samo oblici kojim nas (trenutni) svjetski moćnici iskušavaju i po ovom dijelu naše sudbine. Da ne idemo u daleku istorijsku prošlost, podsjetio bih na proslavu 600. godišnjice Kosovske bitke na Gazimestanu 1989. godine. Ovaj je jubilej u narodnom pamćenju ostao urezan kao dan kada je na Kosovu bilo milion Srba i kada je tadašnji predsjednik države, Slobodan Milošević, održao istorijski govor. Govor koji je odjeknuo u cijelom svijetu i koji je kasnije, iako interpretiran na sasvim neistinit način, bio jedan od glavnih povoda da mu bude suđeno u Hagu.

Od tada je prošlo gotovo trideset godina, ali se realnosti nisu previše promijenile. Prenosim detalj iz moje knjige („Pravila ćutanja", Narodna knjiga, 2004. godina, str. 292).

„Gužve su bile neopisive i delegacija Crne Gore se jedva probila do vojnih helikoptera koji su nas od Peći prevezli do mjesta proslave. Tamo mi je prišao Senta Milenković, šef Slobodanovog obezbjeđenja, i rekao da sam mu ja posljednja nada. Zamolio me je da nagovorim Miloševića da pristane da govori iza neprobojnog stakla. Ta zaštita se ne bi vidjela na televiziji, a prisutni građani ne bi zamjerili na takvoj mjeri opreza, jer znaju da su albanski separatisti raspisali veliku nagradu 'za njegovu glavu'. Sve govori da je izložen ozbiljnoj prijetnji. Na tom prostoru, nijedno obezbjeđenje ne može da garantuje punu zaštitu od snajperista, pa je jedino rješenje da ja pokušam da ga ubijedim (jer on tvrdoglavo odbija), ispričao mi je Senta, dok me je vodio ka šatoru u kojem je Milošević bio sâm, koncentrišući se pred svoje obraćanje narodu."

© Sputnik / Aleksandar Milačić

Srdačno smo se pozdravili. On je bio razdragan. Konačno, ne dešava se svaki dan takav jubilej i prilika da se čovjek neposredno obrati milionu svojih sunarodnika. Nije bilo puno vremena, pa sam odmah podržao predlog da govori iza tog stakla i zamolio ga da nepotrebno ne rizikuje. Široko se nasmijao i održao mi pravu političku lekciju.

„E, moj Momo, ja sam mislio da si ti pametniji od ovih policajaca. Razmisli, rekao mi je, ja sam njima milion puta opasniji mrtav, nego dok sam živ. Kada bi neko na ovaj dan i na ovom mjestu, pred ovolikim brojem Srba, ubio predsjednika Srbije, po nalogu šiptarskih ekstremista, izazvao bi reakciju koju niko ne bi mogao kontrolisati, a koja ne bi bila prijatna za Albance. To bi, za duže, smirilo prilike u ovoj pokrajini, a za takav cilj, nije mnogo moja glava. Ali, nastavio je, neće oni mene ubiti. Ostaviće me da se mučim godinama, a da opet ne budem u stanju da sačuvam Kosovo i Metohiju…"

Slobodan Milošević je govorio i nije bilo neprobojnog stakla.

Deset godina kasnije, NATO je bombardovao SR Jugoslaviju.

Dvanaest godina kasnije, upravo na Vidovdan, Slobodan Milošević je izručen Haškom tribunalu pod optužbom za zločine počinjene na Kosovu i Metohiji.

Političko-državno rješenje za Kosovo i Metohiju traži se do današnjih dana.

 

уторак, 19. јун 2018.

Мирослав Лазански: Ново лице Србије

standard.rs

Мирослав Лазански: Ново лице Србије

http://newlookworld.com/

4-5 minutes


понедељак 18. јун 2018. 15:38

"Нисте хтели Југославију господо бивши Југословени. Ок, сада ћете имати све снажнију Србију"

Као што је рат наставак политике другим средствима по Клаузевицу, тако је и фудбал наставак политике на други начин. Јер због фудбала су својевремено у Јужној Америци заратиле две државе. Пуцали су топови, летели и бомбардовали борбени авиони.

У време док су нас бомбардовали 1999. године два европска лидера водила су међусобни телефонски разговор, прекидајући га када су на телевизији падали голови. А по нама управо тада падале су бомбе и ракете. Фудбал је одавно опијум за масе, наравно, не само по Марксу.

Фудбалска репрезентација Србије успешно је положила први тест на Светском првенству у фудбалу у Русији, побеђена је Костарика. Леп успех за почетак. Нација је сада једноставно експлодирала у новом осећању моћи, самопоштовања и веровања у себе. Кладионице сада боље котирају шансе Србије да освоји Мундијал. А све то нам је недостајало протеклих година. Дакле, могло би се рећи да су Срби овом утакмицом коначно постали Срби и у фудбалу. Наиме, у бившој СФРЈ већина Срба прво су били Југословени, па добар део њих и комунисти, па тек онда Срби. За друге нације у бившој нам заједничкој отаџбини СФРЈ то се не би могло тврдити.

Хрвати су увек били Хрвати, истина добар део и комунисти, а најмањи део Југословени. Распад СФРЈ затекао је Србе онако, као изненађене и остављене у офсајду. Затечене. Сви се извукоше, они остадоше сами пред голом. Требало је времена да се Срби опамете и приберу, да схвате да је Србија само њима важна и никоме другом. То је, заправо, ново лице Србије, које је настало после година међународног уцењивања, понижавања, санкција и неправди. Свака акција изазива реакцију. Опруга се може савијати до одређене мере, после тога се враћа као бумеранг. Јер млади су данас носиоци патриотизма, у оном најпозитивнијем смислу, овој земљи. А њих је најтеже савијати и ломити. Зато, хвала фудбалерима и тренеру-селектору за ново лице Србије, које ће свакако изазвати и одређене промене у геополитици Балкана. Макар и само после једне, прве утакмице.

Нисте хтели Југославију господо бивши Југословени. Ок, сада ћете имати све снажнију Србију, на плану спорта, вероватно убрзо и у економији, а војни аспект наше моћи био је ових дана успешно представљен и на светској изложби наоружања и војне опреме „Евросатори 2018" у Паризу. Дакле, као непоправљиви југоносталгичар могу да констатујем да су Срби изгледа дефинитивно постали Срби. На Мундијалу у Русији. Нешто раније и на Светском првенству за младе фудбалере на Новом Зеланду. Када смо постали прваци света. И то је добро за Србију. И спортски и политички и ментално.

Иначе, светско првенство у фудбалу Русија је сјајно организовала. Прибојавао сам се да ће Украјина покушати да поквари Мундијал отпочињањем ратних операција у Донбасу баш у ово време, али Путинове речи упозорења „да би тиме Украјина ризиковала своју државност" биле су довољно убедљиве да Кијев остане уздржан. Као што у политици више нема униполарног света, тако је и Мундијал у Русији, барем за сада, показао да је време апсолутних господара у фудбалу завршено. Нема апсолутних фаворита, нема унапред одређених победника, сви знају да играју фудбал. Већ на првим утакмицама спотакли су се прваци света, актуелни Немци, те бивши прваци, Аргентина и Бразил. Као што је Владимир Путин рекао у поруци Западу у свом чувеном говору у Минхену 2007. године: „Свет није само ваш".

Баш као и фудбал…

Извор Спутњик, 18. јун 2018.

 

"Сурови нови свијет" Небојше Катића - деконструкција митова неолибералног поретка

in4s.net

"Сурови нови свијет" Небојше Катића - деконструкција митова неолибералног поретка

ИН4С

2-3 minutes


 

После одличне књиге „Из другог угла" Небојша Катић нас је изненадио још једном брилијантном анализом савременог друштва.

„Сурови нови свијет" поставља ствари на своје мјесто и објашњава прилике у којима смо се затекли почетком 21. вијека.

Истина о страним инвестицијама; интелектуалци као слуге неолиберализма; крај глобализацијске бајке; деконструкција транзиционих митова; српска економска драма, јесу теме које овај аутор обрађује у својој новој књизи. 

„Сурови нови свијет" је друга књига текстова које је Небојша Катић писао у периоду од 2005. до фебруара 2018. године. За разлику од књиге „Из другог угла", ова књига покрива много шири спектар тема. Небојша Катић се дотакао историје, социологије, психологије и антропологије, политичке филозофије, као и данас све актуелније геополитике.

У књизи су деконструисани до темеља главни митови транзиције и неолибералног поретка. Небојша Катић сјајном анализом показује шта је истина о „постистини" и лажним вијестима. У каквој вези су невладине организације и издаја савремених интелектуалаца? Да ли са кризом нелибералног капитализма историја поново добија замах? На питање зашто се бавио овим темама аутор, без трунке поштеде, каже:

Бавио сам се оним темама и феноменима које сам сматрао важним, а за које ми се чинило да их стручна јавност или потпуно игнорише, или да нема потребу да о њима дебатује ван ускостручних кругова и секција. Не знам да ли су теме о којима сам писао обрађиване у стручним часописима, нити мислим да је то превише битно. Ако је таквих текстова и било у стручним часописима, у њих шира јавност није имала увида. Мени се таква интелектуална пасивност чинила недопустивом, па отуда и честе критике које на странцима књиге упућујем српској интелектуалној елити."

 

петак, 15. јун 2018.

Мијалковски: Србија на мети страних служби

rtv.rs

Мијалковски: Србија на мети страних служби

Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија Војводине

2 minutes


Мијалковски сматра да све што се десава у Србији мозе да се посматра кроз неки унутрашњи разлог, али да то треба довести у контекст са интересима страног фактора.

Илустрација

Некадашњи декан Факултета безбедности каже да ситуацију у Србији и региону треба посматрати кроз систем спојених судова и указује на оштру сукобљеност у овом региону геополитицких интереса најмоћнијих сила света - САД, Русије и Кине, Турске као регионалне силе, али и транснационалног фактора који многи занемарују - исламиста.

Свему треба додати, према његовим рецима, и "агресивни наступ" запада, пре свега ЕУ, у погледу КиМ.

На основу искуства и дугогодишњег праћења ситуације, Мијалковски каже да Србију "истражују" обавештајне службе шездесетак земаља.

"Имајући у виду да то чине скоро три деценије, то знаци да су оне створиле такве позиције, такву агентуру од утицаја у Србији која је спремна, оспособљена, школована да изводи разноврсна субверзивна дејства, почев од група за притисак, лансирања којекаквих лазних вести, узнемиравања јавности. Њихове могућности су респктабилне и стално се оснажују разним активностима, пре свега тајним, али и јавним", оцењује Мијалковски.

На питање шта им је главни циљ, он одговара да желе да принуде Србију на што хитније признавање лажне државе Косово.

"Како отпор према таквом њиховом циљу јаца, треба оцекивати да ће они појачавати разноврсне притиске. Мислим да тако треба гледати на актуелну безбедносну ситуацију и перспективе", оцењује Мијалковски.


View article...

четвртак, 14. јун 2018.

Осам минус Русија, једнако — нула!

rs.sputniknews.com

Осам минус Русија, једнако — нула!

Sputnik

4-5 minutes


Коментари и Аналитика

19:30 14.06.2018Преузмите краћи линк

Група осам економски најразвијенијих држава свијета (Г8) прије четири године је постала Г7, будући да су из свог чланства искључили „само" Русију. Величина учињене грешке показала се на посљедњем (можда чак и дословно посљедњем) њиховом неславно завршеном самиту у Канади.

Свјетски медији и даље коментаришу ток и изостанак сваког резултата овог самита констатујући, без изузетка, да се радило о потпуном дебаклу. Провладини аналитичари у државама учесницама скупа бавили су се детаљима. Неки од њих су били на ивици дипломатских скандала, правих малих вербалних или ратова гестикулацијама. Сабирали су поене (ко је кога оштрије погледао или је изгледао забринутије због очигледне неслоге и себичности учесника) и проглашавали своје фаворите за некакве побједнике.

Све то није могло прекрити утисак да се радило о (о)тужно лошој представи са никаквим текстом и неувјежбаним глумцима, што није могла прекрити ни традиционално раскошна сценографија која је обавезна у оваквим приликама.

© AP Photo / Jesco Denzel

Изостанак и минимума сагласности међу државама које су, све донедавно, одлучујуће утицале на свјетску политику и економију је једини видљиви резултат овог скупа. Значајнији, који незаустављиво испливава на површину, јесте одржавање заблуде актера да они и даље представљају куглу земаљску. Запад није једини свијет и начин живота и ту неминовност увиђају сви који нису плаћени да мисле другачије. У данашњем свијету владају другачија правила. И друга математика.

Осам минус један (Русија) једнако је нула.

Разумије се да нула не треба да буде или остане трајни резултат. То не одговара никоме на свијету, посебно не Русији која се залаже за наставак међународне сарадње и развијање праведнијег и ефикаснијег свјетског поретка. Јер није Русија прекинула сарадњу у формату Г8 већ, како је објаснио Владимир Путин, предсједник Русије, они (Г7) једноставно нису дошли на заказани састанак. Тиме је, још једном, отворио врата која он није никоме залупио и стрпљиво и љубазно поново позвао на прави пут.

Када је Доналд Трамп, предсједник САД, долазећи у Канаду изрекао ноторну истину да без Русије није могуће наћи рјешења за актуелне свјетске неприлике, многи су то прихватили са великом дозом чуђења и нагађали су његове мотиве. Истина, у свијету високе политике истините изјаве су веома, веома ријетке али се понекад и десе. Као ова Доналда Трампа. Независно од мотива и политичких рачуница, он је у праву — са Русијом се мора договарати.

Наредна добра вијест је да Русију неће морати да моли да сједне за сто са свим осталим моћним и богатим државама и потражи рјешења која би била праведна и уважавала једнака права свих учесника у свјетској политици и економији.

Вјероватно није била случајност да је у исто вријеме одржано и редовно засједање Шангајске организације за сарадњу, гдје су водећу улогу имали Кина и Русија, као неспорне политичке, економске и војне свјетске суперсиле. Иако су домаћи медији главног тока том скупу посветили пажњу на нивоу кратких агенцијских вијести, претежно посвећених улози главних политичких звијезда, предсједника Кине и Русије, овај је скуп био на потпуно другом крају политичког спектра. Он је био успјешан. А био је такав јер се заснивао на принципима који су одавно напуштени и заборављени унутар Г7.

Равноправна и економски праведна сарадња држава свијета најбољи је гарант глобалног мира и напретка. Она је могућа јер то доказује примјер из Шангаја. Супротан пут води у недођију. У неразумијевање, уцјене и себичност која увијек има ефекат бумеранга.

Треба ли бољег доказа за истинитост ове тврдње од краха самита Г7?

 

среда, 13. јун 2018.

Дуго се крила истина о последицама НАТО бомбардовања

stanjestvari.com

Дуго се крила истина о последицама НАТО бомбардовања – Стање ствари

3-4 minutes


У свим извјештајима чланица НАТО пише да се коначне последице осиромашеног уранијума не знају и да је неопходно годинама пратити стање тла и подземних вода, каже Даница Грујичић

Фото: in4s.net

Споразум о оснивању заједничког тијела за утврђивање последица НАТО бомбардовања потписан је јуче, а министри здравља и заштите животне средине Србије навели су да је овај потез важан за будуће генерације, као и да истраживањем последица бомбардовања Србија не жели никога да осуди, већ да помогне себи.

Министар заштите животне средине Горан Триван рекао је да Србија има обавезу према својим грађанима да утврди све истине везане за НАТО агресију 1999. године и додао да то није само питање истине, већ и питање будућности.

– Када схватимо шта се догодило и размотримо све аспекте, знаћемо и шта треба радити да заштитимо своје грађане и свој биодиверзитет и биосферу, рекао је Триван новинарима након потписивања споразума.

Он је навео да су након бомбардовања извршена озбиљна истраживања и деконтаминације терена који су били загађени, прије свега осиромашеним уранијумом, али да је вријеме да се тај процес настави.

Министар здравља Златибор Лончар рекао је да је истраживање последица бомбардовања најмање што може да се уради за садашње и будуће генерације, како би се открило шта се тачно том приликом десило.

– Не желимо ништа да прејудицирамо, али желимо и због нас и због будућности да откријемо чињенице, да сјутра нико нема дилему шта се то десило, рекао је Лончар.

Он је подвукао и да резултати који буду остварени неће бити важни само за Србију, већ и за читав свијет.

Начелница Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије Даница Грујичић истакла је велику подршку државе на утврђивању последица бомбардовања и подвукла да је једини циљ истина, без обзира да ли ће нам се она допасти или не.

Даница Грујичић

Објашњава да ће за почетак бити прикупљани подаци који већ постоје, али који морају да се скупе на једном мјесту.

– Читава Србија ће бити лабораторија и то је велика шанса за младе људе да пишу мастер радове и докторате који ће бити занимљиви цијелом свијету, ово је прије свега питање струке, рекла је Грујичић и додала да ће за пар година бити познати први резултати истраживања, али да се о коначним последицама може говорити тек за 50 година.

– У свим извјештајима чланица НАТО пише да се коначне последице осиромашеног уранијума не знају и да је неопходно годинама пратити стање тла и подземних вода, каже Грујичић.

Она наводи да ће у сарадњи са Министарством одбране бити утврђене тачне локације бомбардовања у складу са чиме ће се испитивати и одређене болести везане за те области.

Грујичић истиче да нијесу у питању само малигне болести, већ и утицаји на потомство, аутоимуне болести, проблем стерилитета.

– Мене, као грађанку и љекара, највише иритира што онда када је ово требало да се ради, одмах по бомбардовању 2000. године и послије, бачено је под тепих. Наше здравље није било важно људима које смо бирали и то никада не смијемо да заборавимо. Сада држава стаје иза овог пројекта и показује одговорност према здрављу својих грађана и према научној истини, казала је она.

Опрема: Стање ствари

(ИН4С/Искра, 12. 6. 2018)