“Zvanični Zagreb koketira s najcrnjom varijantom nacifašizma, organizira veliku ustašijadu…”

bigportal.ba

"Zvanični Zagreb koketira s najcrnjom varijantom nacifašizma, organizira veliku ustašijadu…" – BiGportal.ba

6-7 minutes

---

Objavljeno: 7.8.2018.

" Vidjeli smo nedavno kako se u Livnu slavilo drugo mjesto Hrvatske na nogometnom prvenstvu u Rusiji. Samo su se viorijle hrvatske zastave, mahom one Republike Hrvatske, a pijani su, kao i u Širokom Brijegu, vrijeđali BiH prostotama koje ovdje ne bih ponovio."

Ugledni hrvatski novinar i urednik portala Autograf.hr Drago Pilsel u razgovoru za Vijesti.ba analizira oštre političke poruke koje su razmijenili zvaničnici Srbije i Hrvatske povodom obilježavanja vojno-policijske akcije "Oluja".

Nemaju se Hrvati što ljutiti na Vučića dok se u Hrvatskoj bude slavilo u ustaštvo i dok se bude smatralo da je bilo OK riješiti se Srba i pobiti srpske starce preostale na oslobođenim područjima nakon Oluje, kaže, između ostalog, Pilsel.

– Kako gledate na činjenicu da političkim diskursom i ove, kao i prethodnih godina uoči i nakon obilježavanja akcije "Oluja" preovlađuju politička prepucavanja zvaničnog Zagreba i zvaničnog Beograda, dok pitanja procesuiranja zločina ostaju po strani?

"Nažalost, jedan i drugi diskurs ne pridonose ispravnoj kulturi sjećanja. Ja polazim od poruke kardinala Franje Kuharića i hrvatskih biskupa od 1. svibnja 1995. (povodom 50. obljetnice završetka Drugog svjetskog rata) koje toplo preporučujem vojnom biskupu Juri Bogdanu, koji je održao jednu neprijatnu i tvrdu nacionalističku propovjed u Kninu ove nedjelje.

Naime, kazao je Kuharić s tadašnjim kolegama: "Nije glavna težina pitanja u tome kako žaliti žrtve vlastite zajednice i kako prepoznati krivnju druge zajednice. Hrvati i Srbi, katolici i pravoslavni, muslimani i drugi pred težim su moralnim pitanjem: Kako žaliti žrtve druge zajednice, kako priznati krivnju u vlastitoj zajednici? A zatim: Kako okajati krivnju, kako zadobiti oprost Božji i ljudski, mir savjesti i pomirenje među ljudima i narodima? Kako započeti novo doba osnovano na pravednosti i istini?". Kako se onda moramo ispravno ponašati i kako se valja sjećati?

Nasuprot onima koji kažu da se ne treba stalno vraćati u prošlost, ja kažem da nam treba neka vrsta uskrsnuća prošlosti. Nama je potrebno dovesti u pamćenje, što je moguće preciznije, ono što se dogodilo žrtvama, svim žrtvama, dakle, ne samo Hrvatima, već i Srbima i svima drugima. Moramo prestati s praksom nijekanja odgovornosti. Moramo preuzeti teret moralne krivnje. Moramo činiti djela milosrđa. Moramo pokušati nadoknaditi patnju stradalnika. Moramo priznati žrtve. Moramo im namiriti štetu.

Pitanje mira i ispravnog pamćenja je pitanje našeg biti i ne biti. To su temelji zdravog društva, a meni bude sumnjivo kada bilo tko iz svijeta politike ili religije kani graditi bilo što, a da nije propitao na kojim i kakvim temeljima gradi. Mir traži unutarnju osjetljivost i osjećaj za finese. Toga, hvala Bogu, u nas ima. Ali nedovoljno. Zato se ponavljam.

Nažalost, nemamo niti jednu presudu za zločine počinjene nakon Oluje. Za neke pouzdano znamo da su ih počinile konkretne jedinice. Tako je Vrhovni sud ustanovio da je zločin u selu Grubori počinila Antiteroristička jedinica policije Lučko kod Zagreba. Predmet je vraćen na ponovno suđenje. Ali vlada omerta. Jedni druge pokrivaju, ali ja se pitam kako spavaju ti ljudi.

– Šta je, prema Vašem mišljenju, cilj oštre političke retorike srpskih i hrvatskih zvaničnika? Kome i čemu ona doprinosi i služi?

Puno toga ostaje nejasno i neprihvatljivo je. Kao što Milorad Dodik nema što tražiti u Bačkoj Palanci na komemoraciji Srbije žrtvama Oluje, tako na kninskoj tvrđavi kao gost Kolinde Grabar-Kitarović, Andreja Plenkovića i Gordana Jandrokovića nema što tražiti Dragan Čović.

I Srbija i Hrvatska tim potezima pokazuju da ne poštuju suverenitet Bosne i Hercegovine i da ima tu itekako još otvorenih pitanja. Postoji jedna nejasna politika Hrvatske prema BiH. Vidjeli smo nedavno kako se u Livnu slavilo drugo mjesto Hrvatske na nogometnom prvenstvu u Rusiji. Samo su se viorijle hrvatske zastave, mahom one Republike Hrvatske, a pijani su, kao i u Širokom Brijegu, vrijeđali BiH prostotama koje ovdje ne bih ponovio.

Vučić mora do kraja godine iskomunicirati Srbiji gubitak Kosova i onda usput diže tenzije s Hrvatskom da zadovolji nacionalističke apetite. Hrvatski vrh, pak, slavi Oluju u društvu ustaša iz HOS-a i pušta na kninsku tvrđavu ljude sa zastavama i majcama na kojima stoji ustaški pozdrav "Za dom spremni". Osim toga, organizira veliku ustašijadu s Thompsonom u Glini, mjestu na kojem su ustaše 1941. počinile nezapamćeni pokolj Srba.

To ne može biti slučajno. Oba nacionalizma su odvratna. Za Vučića me nije briga, to je problem onih koji su ga izabrali, ali mene muče tzv demokrati i europejci iz Zagreba koji koketiraju s najcrnijom varijantom nacifašizma.

Nemaju se Hrvati što ljutiti na Vučića dok se u Hrvatskoj bude slavilo u ustaštvo i dok se bude smatralo da je bilo OK riješiti se Srba i pobiti srpske starce preostale na oslobođenim područjima nakon Oluje.

– Kada smo dogovarali ovaj intervju, kazali ste da smatrate kako je Vučićeva poruka, koja je proizvela političke reakcije u Hrvatskoj, išla prvenstveno prema Izraelu, a potom i prema Hrvatskoj. Možete li pojasniti svoj stav?

Da, meni je jasno da je Aleksandar Vučić, a to se vidi i iz reakcije veleposlanika Srbije u Izraelu, bio ljut zbog toga što je Ministarstvo obrane Izraela poslao tri F16 tipa Barak, kakvih će Hrvatska kupiti od Izraela, da "uveličaju" proslavu Oluje. Od tuda usporedba Oluje s hapšenjem i umorstvom Ane Frank, što se dogodilo na isti dan, 4. kolovoza/augusta.

Naravno, Vučić opet zaoštrava prema Hrvatskoj i tako će ostati jer je za Srbiju Oluja bila etničko čišćenje preko 250.000 hiljada Srba iz Republike Srpske Krajine.

(Vijesti.ba)

 

“Ono što nije uspelo Paveliću, premašila je vlast Tuđmana”

bigportal.ba

"Ono što nije uspelo Paveliću, premašila je vlast Tuđmana" – BiGportal.ba

3 minutes

---

Objavljeno: 8.8.2018.

Predsednik Udruženja Veritas Savo Štrbac rekao je da je došlo do zahlađenja odnosa izemđu Srbije i Hrvatske, kao i posle svakog obeležavanja Oluje.

"Posle svake godišnjice Oluje dolazi do zahlađenja odnosa i prethodnih godina imali smo pisanje nota, diplomatskih zbog upotreba ustaških obeležja na zvaničnoj državnoj proslavi, zbog pevanja Tompsona. Sa druge strane, imali smo pisanje nota i sa hrvatske strane u vezi sa teškim rečima koje su iznosili srpski političari proteklih nekoliko godina. Čak je Kolinda nedavno najavila da će doći do zahlađenja odnosa i to se desilo. Nije to teško predvideti", rekao je on za Prvu televiziju.

Kako je rekao, ono što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao u Bačkoj Palanci na obeležavanju godišnjice te vojno-policijske akcije je prava istina.

"Ja samo to što je on rekao mogu da potkrepim brojkama. Ako je 1991. godine bilo učešće Srba u ukupnoj populaciji 12,2 odsto plus dva odsto Jugoslovena, među kojima je opet bilo 80 odsto Srba, imali ste ih 2011. samo 4,36 odsto, Jugosloveni svedeni statističku grešku. Naše ozbiljne analize govore da će 2021. godine da će spasti na ispod tri odsto. To je upravo ona željana projekcija Tuđmana i establišmenta sa početka devedesetih, da će srpsko pitanje da bude rešeno za sva vremena. Mislim da su Srbi već sada u Hrvatskoj spali na ispod tri odsto. Ovo što je rekao Vučić, da je etničko čišćenje ostvareno, to je to", dodao je on.

Kako kaže, trebaće da prođe mnogo godina pre nego što se odnosi dve zemlje poboljšaju.

"Hrvatska će morati na pravi način da se suoči sa svojom prošlošću. To se još zove katarza, oni su se sve vreme uljuljkivali, da su oni vodili neki odbrambeni rat, da su Srbi agresori. Ja sam rođen tamo, brojke nisu agresori. Agresija podrazumeva da je došao neprijatelj iz neke druge države da pokori tu državu u koji je došao. Ne možemo mi biti agresori, to je potpuno pogrešna teza, koju su nažalost prihvatili svtski mediji i svetski autoriteti", dodao je Štrbac.

Kako je rekao, Hrvatska na pravi način treba da se suoči sa prošlošću iz devedesetih, pa i četrdesetih godina.

"Moram da kažem i to, da ono što nije uspelo Paveliću , trećinu pobiti, trećinu proterati, trećinu pokrstiti, da je to premašila Tuđmanova vlast devedesetih. Ne po toj formuli, oni su je nešto izmenili. Oni su preko dve trećine proterali, jedan deo, oko 7.000 pobili a proces pokatoličenja traje intenzivno i danas", naglasio je on.

 

U “Oluji” poginulo 548 žena i Hrvati se time hvale

bigportal.ba

U "Oluji" poginulo 548 žena i Hrvati se time hvale – BiGportal.ba

3-4 minutes

---

Objavljeno: 6.8.2018.

Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac rekao je danas u Novom Gradu da je u vojno-policijskoj akciji hrvatskih snaga "Oluja" 1995. godine poginulo 548 žena, a više od četiri petine žrtava imalo je 60 godina.

Štrbac je naveo da je od ukupnog broja stradalih u toj akciji više od 60 odsto civila, "što govori koga su Hrvati pobijedili i čime se hvale ovih dana".

Prema njegovim riječima, "Veritas" je pripremio dokumentarni film o stradanju civila na cesti od Gline prema Dvoru gdje su Vojska Hrvatske i Peti korpus takozvane Armije BiH pobili oko 200 ljudi.

On je naveo da ovih dana mediji u regionu prenose netačnu izjavu hrvatskih generala kako su srpske civile, ustvari, pobili vojnici Republike Srpske Krajine tokom povlačenja tenkovima.

Načelnik opštine Novi Grad Miroslav Drljača rekao je da su Srbi nakon 23 godine od "Oluje" nacionalna manjina u Hrvatskoj i da je riječ uglavnom o starijoj populaciji koja će biološki nestati.

– To nam mora biti opomena da moramo sve da uradimo da sačuvamo Republiku Srpsku kao garant našeg opstanka – rekao je Drljača.

Predsjednik Udruženja radnika i invalida rada izbjeglih iz Hrvatske smatra da domaće i međunarodne institucije nisu uradile ništa u zaštiti prava ove populacije.

On je najavio da će uskoro članovi tog udruženja iz Srpske i Federacije BiH organizovati štrajk pred institucijama BiH, odnosno ministarstvima civilnih poslova, inostranih poslova i ljudskih prava i izbjeglica.

U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Gradu jutros je služen parastos povodom obilježavanja 23 godine od egzodusa Srba iz Republike Srpske Krajine tokom zločinačke akcije hrvatskih snaga "Oluja" 1995. godine.

Nakon parastosa, uz ulicu koja vodi od Hrama do mosta na rijeci Uni, na graničnom prelazu upaljene su svijeće, a sa mosta je spušteno cvijeće u Unu. U avgustu 1995. godine ovaj "most spasa" prešlo je 100.000 protjeranih Srba iz Republike Srpske Krajine, uglavnom sa područja Banije, Korduna i Like.

Zatim su delegacije položile vijence kod spomen-obilježja civilnim žrtvama u naselju Tunjica kod Novog Grada, gdje je Hrvatska vojska u septembru 1995. godine prešla ne teritoriju Republike Srpske i za dva dana ofanzive ubijeno je 37 civila, 18 vojnika i dva pripadnika MUP-a, a ranjeno je 17 civila, tri vojnika i jedan pripadnik MUP-a.

U Hramu Svetog Save u Svodni služen je parastos a zatim su položeni vijenci kod spomen-krsta koji je 2012. godine podigao "Veritas" za šest civila stradalih u izbjegličkoj koloni koju je gađala hrvatska vojska.

Prema podacima Komesarijata za izbjeglice Srbije, u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja" protjerano je 250.000 krajiških Srba, 1.856 je ubijeno, a 836 vodi se kao nestalo.

Akcija je počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom na područja Banije, Like, Korduna i sjeverne Dalmacije.

AGENCIJE

 

Beograd "razobličio" kombinaciju Zapada; Vuletić: Provokacija nije uspela

novosti.rs

ANALITIČARI O SITUACIJI NA KIM: Beograd "razobličio" kombinaciju Zapada; Vuletić: Provokacija nije uspela | Politika

Tanjug

8-10 minutes

---

| 04. avgust 2018. 15:09 | Komentara: 0

Zapad i tamošnji centri moći pokušavaju da izazovu pometnju i strah u Srbiji, kako bi u prvom planu bilo pitanje bezbednosti Srba na KiM, a ne strateško rešenje kosovskog pitanja

Zapad i tamošnji centri moći pokušavaju da izazovu pometnju i strah u Srbiji, kako bi u prvom planu bilo pitanje bezbednosti Srba na KiM, a ne strateško rešenje kosovskog pitanja, kojim bi nacionalni interesi Srbije bar delom bili zaštićeni, izjavio je danas politički analitičar Dragoslav Anđelković.

"Beograd je, međutim, razobličio celu tu kombinaciju", kazao je Anđelković za Tanjug.

Srbija, prema njegovim rečima, još uvek drži određene poluge moći i ima mehanizme odbrane svojih nacionalnih ineteresa na KiM, iako, ističe, strani faktori, koji stoje iza albanskog separatizma, stalno govore da je pozicija Srbije na KiM urušena.

On je naveo da Zapad i centri moći pokušavaju da izazovu pometnju, haos, paralizu i strah u Srbiji kako bi u prvom planu bilo pitanje bezbednosti Srba na KiM, a ne strateško rešenje kosovskog pitanja kojim bi nacionalni interesi Srbije makar delimično bili zaštićeni.

''''To je jedna vrsta igre iz domena specijalnog rata u kojoj se vrši zamena teza i akcenat stavlja na ono što je njima u interesu. Stara igra, ali se Beograd racionalno postavio i razobličio celu kombinaciju i svojim odmerenim, ali energičnim stavom onemogućio da to da efekte'''', rekao je Anđelković za Tanjug.

On je ukazao da Zapad već sto godina razrađuje mehanizme zakulisnog političkog delovanja u cilju slabljenja svojih oponenata, a to se, kaže, radi stvaranjem tzv. ideološkog aparata uticaja raznih centara lokalnih moći, od nevladinog sektora do politike, odakle se plasiraju poruke u interesu zapada.

''''To su tzv.lideri javnog mnjenja čiji je cilj da zavedu građane kako bi se stvorio ambijent koji omogućava tim zapadnim centrima moći da realizuju ono što žele slabljenjem zemlje iznutra, a ne samo spoljnim pritiscima'''', naznačio je Anđelović.

Foto N1 / Dragoslav Anđelković

On je primitio da je Beograd toga svestan i da se tome suprotstavlja, kao i da jedan deo građana biva zaveden tom vrstom perfidne propagande.

''''Kako god bilo, njen domet ipak nije bio prevelik i Srbija je umela i tome da se suprotstavi'''', naglasio je Anđelković.

Na pitanje zašto se takva amtosfera kreira u trenutku kada Srbija ulaže maksimalne napore ka postizanju rešenja o KiM, Anđelković je kazao da se ide ka rešenju, ali na način koji, kaže, nije adekvatan za Prištinu i njihove mentore.

''''Priština je mislila da će dobiti sve, a Beograd je uspeo svojom racionalnom spoljnom politikom da značajan deo zapadne javnosti ubedi da to nije način i da Beograd mora nesto da dobije'''', smatra Anđelković.

S druge strane, uz Srbiju su čvrsto Rusija, Kina i niz drugih država, a Beograd uspeva da u teškim okolnostima nađe manevarski prostor da poboljša svoju poziciju i da se približi mogućnosti da na kraju tog procesa nešto dobije i Srbija.

''''Albanci i njihovi mentori ne žele kompromis, već žele sve. Zato u ovim okolnostima kada polako gube nerve, pokušajavu da isforsiraju nekakav događaj koji bi u sve uneo pometnju i omogućio da okrenu stvar u korist sebi''''.

Upitan o stavu SAD, koje su prema pojedinim procenama sada spremnije da razgovaraju o rešenju za KiM, i da li te naznake imaju veze sa Republikom Srpskom i Dodikovom izjavom da će ići na referendum ukoliko se rešenje za KiM bude moglo da primeni i na RS, Anđelković je ocenio da je Amerika dubinski podeljena, ali da Bela kuća i ljudi oko Trampa imaju mnogo više razumevanja za srpsku poziciju.

''''Kad se radi o dubinskom delu države i staroj administraciji prožetoj soroševskim duhom i starim klintonističkim pristupom balkanskim pitanjima, tu imamo ključne oponente onome što želimo. Srbija ima bolju poziciju sa Amerikom koja više nije homogeno protiv nas, već je podeljena, ali ipak ne treba stvari olako pozitivno procenjivati jer i dalje tu imamo još mnogo protivnika" naveo je.

"Uspeli smo i u Evropi da razbijemo jedinstvo koje je postojalo protiv nas i imamo određene saveznike u Americi i to nama povećava manevarski prostor kako za rešavanje pitanja KiM tako i Republike Srpske" smatra.

Dodik je, kaže, vrlo racionalno povezao pitanje KiM.

"Ako jug pokrajine sa većinskim albanskim stanovništvom sutra dobije nezavisnost, logično je i da RS ima pravo da traži nezavisnost. Sa pametnim pristupom u Vašingtonu i sa lobiranjem i povezaivanjem sa ljudima oko Trampa, a Dodik je daleko otišao u povezivanju sa Benonom i njegovim saradnicima koji su vrlo uticajni u Beloj kući, mislim da će RS moći nešto da uradi, naravno u saradnji sa Beogradom koji je uvek bio na principima odbrane Dejtonskog sporazuma, ali isto tako i podrške RS".

Anđelković ocenjuje da RS neće rušiti Dejton nego će, kaže, na legitiman način pred međunarodnim subjektima postaviti pitanje svoje budućnosti ukoliko se bude menjao status KiM.

VULETIĆ: BEOGRAD DOBRO PROCENIO, PROVOKACIJA NIJE USPELA

Rok za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) probijen je da bi Priština isprovocirala ishitrenu reakciju Beograda i Srba na KiM, kaže sociolog i analitičar Vladimir Vuletić.

Vuletić istovremeno ističe da ta provokacija, zahvaljujući dobroj proceni Beograda nije uspela i da je izbegnuta eskalacija sukoba i ponovni pogrom Srba u južnoj pokrajini.

''''Ovo je bio kritični momenat kada je Priština trebalo da ispuni dogovor, ali se očekivalo da bi Beograd mogao da povuče određene poteze kao reakciju na to što Priština nije uradila i da provokacija urodila plodom. Ko god da je i šta god planirao, nije uspeo da isprovocira Beograd i Srbe na KiM što bi bio povod za eskalaciju sukoba, a možda čak i ponovni pogrom Srba'''', rekao je Vuletić za Tanjug.

Komentarišući ocene da su pojedini opozicioni političari, kao i predstavnici crkve, svojim izjavama i dezinformacijama, zasnovanim na spekulacijama, doprineli atmosferi u kojoj je u prvi plan stavljena bezbednost Srba na KiM umesto formiranja ZSO, Vuletić je primetio da gotovi svi politički i društveni akteri u Srbiji ne vide širu sliku i da se fokusiraju na sopstvene dnevne interese ili na samo jedan segment stvarnosti.

''''Nije veliki problem što crkva posmatra samo jedan segment, ali jeste što se onda gubi iz vida čitav kontekst i zaboravlja da ne postoji samo problem KiM, već i da je mnogo životnih problema i da je sve to povezano'''', smatra Vuletić.

Slično je, kaže, i sa političkim akterima koji pokušavaju da iskoriste određene situacije da bi podigli sopstveni rejting i oslabili poziciju svojih političkih protivnika, ne razmišljajući dovoljno o problemu u celini i o potrebi da Srbija ima relativno jedinstven stav o KiM.

''''Niko ne očekuje uniformni stav o tome, ali da se ne dodaje ''teret na uzbrdici'' i ne dovode u pitanje određeni potezi u situaciji kada mogu da dovedu do sloma čitavog državnog projekta. Nije to od juče, ali nažalost pokazuje se da ništa nismo naučili iz istorije i da se opet partikularni interesi stavljaju ispred opštih'''', ocenio je Vuletić.

Govoreći o stavu SAD prema kosovskom problemu i ocenama da se SAD ipak zalažu za postizanje kompromisnog rešena, Vuletić je naglasio da je suviše rano govoriti o tome da je došlo do prelomnog zaokreta u politici SAD prema pitanju KiM, ali je sigurno da Srbija više nije objekat o čijoj sudbini odlučuju drugi kao do pre sedam- osam godina.

''''Ne bih licitirao o tome kakvo će to rešenje biti, ali sada ima više sluha za poziciju Srbije kao aktivnog partnera u oblikovanju budućeg rešenja. Daleko od toga da će to biti rešenje koje bi u potpunosti odgovaralo Srbiji, ali neće biti ni rešenje koje će biti potpuno suprotno interesima Srbije'''', rekao je Vuletić.

 

EMIL VLAJKI: Sumrak srpske politike i sve srpske marionetske vlade

webtribune.rs

EMIL VLAJKI: Sumrak srpske politike i sve srpske marionetske vlade

6-8 minutes

---

 

Piše: Emil Vlajki

„Danas nam kažu, deci ovog veka
Da smo nedostojni istorije naše
Da nas je zahvatila zapadnjačka reka
I da nam se duše opasnosti plaše."
(Milan Rakić – Na Gazimestanu)

Nakon državnog udara izvedenog protiv Miloševića u oktobru 2000. godine, sve su vladajuće ekipe bile marionetske, nepovratno u službi Zapada. Oni koji su se htjeli otrgnuti od takve politike, kao Zoran Đinđić, bivali su ubijeni. Drugi, nastojeći da pošteno djeluju, ali da ne dovode sebe u opasnost, kao Vojislav Koštunica, bili su kažnjeni od naroda koji im je uskratio svoje glasove.

Ovi su pajaci upropaštavali Srbiju u svakom njenom segmentu. Sproveli su pljačkaške privatizacije privrede, uništili bankarski sistem, konstantno intenzivirali suradnju sa NATO, predali sve srpske heroje Haškom tribunalu, indirektno i institucionalno priznali navodni srebrenički genocid, sufinancirali, zajedno sa Zapadom, sluganske i antisrpske „humanitarne" i „nevladine" organizacije.

Kruna svega je bila permanentna izdaja Kosmeta. Svaka vladajuća ekipa bi, „za šaku dolara", išla korak dalje u toj raboti. Strani gospodari, nakon što bi takva ekipa odradila svoj izdajnički posao, mijenjali bi je sa novom kvislinškom garniturom. Briselski sporazumi samo su bili nastavak, „šlag na torti" tog antisrpskog djelovanja.

Bit će još mnogo polemike oko toga da li je sadašnja vlast mogla drugačije postupiti od onoga što je uradila. Konstatirajmo, da je mogla to neuraditi, ali bi tada morala sići sa vlasti. To bi bio častan izbor, ali bi teško išta spriječio.

Strateški gledano, radikalno udaljavanje od Rusije u čitavom post-miloševićevskom periodu i kukavičko pristajanje uz one koji su Srbiju bombardirali, ucjenjivali, demonizirali i oduzimali joj teritorije, onemogućavalo je svaku istinsku nacionalnu politiku.

Sadašnji predsjednik Srbije je neosporno vješt političar. Vjerojatno bi htio dobro svojoj zemlji i neke primjetne, ekonomske napore čini u tom pogledu. Pokušava i da bude regionalni lider insistirajući na nekonfliktnoj politici. Ima, praktično, apsolutnu vlast i širok manevarski prostor. Ali, strateški, u nekim bitnim stvarima griješi:

• Misli da davanje Kosmeta osigurava ulazak u Evropsku uniju.
• Smatra da je Kosmet već izgubljen i da treba makar nešto izvući „iz ničega".
• Vjeruje da će davanjem Kosmeta spriječiti daljnji raspad Srbije.

Strateška premisa, loša po Srbe, koja ne dozvoljava ovakvo zaključivanje je slijedeća. Zapad i posebno Amerika znaju da je srpski narod većinski uz Ruse i protiv NATO. Isto tako znaju, da će se kad-tad naći neki srpski lider koji će ga povesti u tom pravcu. Iz tog razloga, oni Srbiju koja bi im izgledala kao ruski „trojanski konj", čak i bez Kosmeta, ne mogu primiti u Evropu. Oni, dakle, moraju, nakon poklanjanja Kosmeta, i dalje nastaviti sa komadanjem Srbije.

Napomena: Tvrdnja da je Kosmet već izgubljen, da Srbi nemaju ništa, a Albanci sve, je pogrešna. Albanci su ti koji nemaju ništa, jer njihova „država" koja je praktično američka kolonija, ne može međunarodno-pravno postojati bez pristanka Srbije; okupacija nekog teritorija i međunarodno priznat suverenitet tog istog su dvije dijametralno suprotne stvari!

Što bilo da bilo, Predsjednik se, da bi izišao pred narod sa svojim kompromisnim rješenjem, suočava sa nekoliko problema:

— Prvo, mora predočiti narodu taj takozvani kompromis. Kako sada stvari stoje, čini se da se taj kompromis sastoji u dužem, privremenom razgraničenju područja nastanjenih Srbima i Albancima, vjerojatno posredstvom trupa UN. Ostaje bolno pitanje što bi se dalo za uzvrat? Ako je to priznanje Kosova, indirektno preko dopuštanja Kosovu da uđe u UN, onda taj dil nema nikakve vrijednosti za Srbe. Odnosno, daje se sve, a ne dobiva se ništa.

Možda će dil biti zamjena teritorija: sjever Kosmeta za Preševo i Bujanovac. To bi već bilo mikroskopski sitno u odnosu na ono što bi se dalo; bio bi to ozvaničen gubitak 10% svog teritorija.

— Nije samo gubitak teritorije u pitanju. Rudna bogatstva Kosmeta se procjenjuju na 300-500 milijardi dolara! Ni najbogatije zemlje na svijetu ne bi to mogle besplatno prepustiti nekom drugom.

— Dozvoliti Kosovu da uđe u UN znači egzodus preostalih Srba sa tog područja i uništenje tamošnje srpske, ujedno i kršćanske, duhovnosti.

— Predsjednik se suočava i sa jasnim stavom SPC: Kosmet je dio Srbije, i to se ni na koji način ne smije dovesti u pitanje. Može li se narodu sugerirati da se ogluši o svoju crkvu?

— Kompromisni dil će sigurno značiti daljnje slabljenje veza sa Rusijom koje, ionako, sve više životare. Uz to, već se šire dezinformacije o tome kako su, navodno, Rusi, zbog Krima, pristali na Njegov kompromis.

— Što će biti sa Republikom Srpskom? Da li najavljujući kompromis i nju obuhvaća? Zapad želi da politički uništi sve što je srpsko. Posebno mu se ne sviđa jačanje veza između Srpske i Rusije.

Predsjednik Srpske je postao planetarno poznat po svom otporu „novom svjetskom poretku". On je neka vrst Ugo Čaveza, bivšeg venecuelanskog predsjednika koji se uspješno konfrontirao sa SAD. U Srbiji je izuzetno cijenjen, simbol je nade za tamošnji srpski narod. Ako se uspije oduprijeti sadašnjim intenziviranim i krajnje prljavim udruženim naporima stranaca i opozicije koji idu, kao i kod obaranja Miloševića, na njegovo rušenje, on će postati neosporan lider čitavog srpskog naroda. Bit će dokaz da je moguće suprotstaviti se i ne pokleknuti. To bi mogao biti okidač za radikalno drugačiju, prosrpsku, politiku u Srbiji.

Ili, još jasnije. Svaki kompromis sa Albancima, u smislu onoga što se najavljuje, a bilo bi dobro da se to ne desi, bit će krajnje težak i krajnje bolan gubitak za srpski narod. Ako to bude tako, Republika Srpska bi trebalo da bude, kao kompenzacija, mnogo čvršće vezana za Srbiju. Pitanje Kosmeta i pitanje Srpske moraju biti nerazdvojivo povezani i van toga se nikakvi kompromisi ne smiju praviti.

Na navedena pitanja i dileme nije lako postaviti se pravilno; skoro da je to nemoguće. S druge strane, sadašnji svijet nije više unipolaran. Situacija se neprekidno degradira za dosadašnje „gospodare svijeta". EU je floskula, fikcija, nerealna utopija, monumentalna zabluda. Mnoge, mnogo časnije, mnogo moralnije alternative su tu. A one su već dostupne. „Kucaj i otvorit će ti se", rekao je Isus Krist.

Sve u svemu, treba taktizirati, praviti kompromise, ali ništa ne potpisivati. I ovih potpisivanja kojima se do sada krčmila srpska zemlja, bilo ih je više nego previše.

(ceopom-istina.rs)

http://webtribune.rs/emil-vlajki-sumrak-srpske-politike-i-sve-srpske-marionetske-vlade/

Патријарх српски примио српске интелектуалце и научнике

stanjestvari.com

Патријарх српски примио српске интелектуалце и научнике – Стање ствари

2-3 minutes

---

Уважени гости су захвалили Његовој Светости на срдачном и очинском пријему током кога су говорили о најозбиљнијим изазовима и претњама са којима је суочен српски народ у земљи и региону

Извор: СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 31. јула 2018. године у Патријаршији српској у Београду српске интелектуалце: Матију Бећковића, Косту Чавошког, Слободана Самарџића, Мила Ломпара, Часлава Копривицу и Милоша Ковића.

Уважени гости су захвалили Његовој Светости на срдачном и очинском пријему током кога су говорили о најозбиљнијим изазовима и претњама са којима је суочен српски народ у земљи и региону. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је гостима на посети и њиховим напорима да се одбрани Устав Републике Србије и сачува јужна српска покрајина Косово и Метохија, нагласивши да је став Српске Православне Цркве по том питању непроменљив и већ познат јавности, као и да ће Црква увек бити уз свој народ у радости и жалости.

Пријему је присуствовао ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског.

(Сајт СПЦ, 31. 7. 2018)

Патријарх српски примио српске научнике

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 31. јула 2018. године у Патријаршији српској у Београду српске научнике, др Мишу Ђурковића, директора Института за европске студије и др Александра Раковића, вишег научног сарадника Института за новију историју Србије.

Извор: СПЦ

Уважени гости захвалили су Његовој Светости на срдачном пријему током кога је вођен разговор о српским интересима у земљи и региону. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је гостима на посети, нагласивши да је српски народ, заиста, суочен са озбиљним демографским проблемима на почетку овог века.

Пријему је присуствовао ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског.

(Сајт СПЦ, 31. 7. 2018)

Наслов и опрема: Стање ствари

 

jugpress.com

Rada Trajković: Srbe sa KIM poruke Vučića motivišu da se sele

Od autora: Jugpress

7-9 minutes

---

GRAČANICA

Srpska političarka sa Kosova i Metohije Rada Trajković rekla je u intervjuu za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress  da su "Srbi sa prostora Kosova i Metohije potpuno zbunjeni neprimerenim ponašanjem predsednika Srbije i načinom komunikacije sa episkopom Raško-prizrenske eparhije , vladikom Teodosijem" i da poslednje izjave Aleksandra Vučića rezultiraju kod Srbia koji žive na tom prostoru "pojačanom motivacijom za prodajom imovine i što hitnijim izlaskom i bežanjem sa decom sa prostora Kosova i Metohije".

JUGpress: Kako ocenjujete ove poslednje događaje, pre svega izjave koje su mogle da se čuju, a odnose se na rešavanje konačnog pitanja Kosova? Kako se to definiše u visokim političkim krugovima, kao i zvanične informacije i pretnje,  koje su mogli da se čuju i u izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Kako Srbi  na Kosovu sve to doživljavaju i da li uopšte imaju informaciju šta će da se dešava sa njima i njihovim životima?

RT: Srbi sa prostora Kosova i Metohije potpuno su zbunjeni neprimerenim ponašanjem predsednika Srbije u smislu načina komunikacije sa episkopom Raško-prizrenske eparhije gospodinom vladikom Teodosijem i uopšte celom našom eparhijom.

 Taj nivo bahatosti, i ja bih kazala, primativizma i domaćeg nevaspitanja jednog predsednika države prema eparhiji, koja je u najtežim trenucima ostala sa svojim narodom, preživljavajući najteži egzodus i dajujućii isto tako velike žrtve kao i njihovi parohijani , bilo je i nekoliko ubijanja, čak skidanja glava naših crkvenih ljudi u vreme kada je gospodin Vučić bio ministar u Vladi koja je predala Kosovo i Metohiju i pobegla,  ostavljajući nezaštićen narod. Jedino su ljudi iz eparhije ostali, preživljavali, nalazili modalitete i borili se za opstanak srpske crkve,  a svakako i srpskog naroda. Ovaj vid komunikacije neprimeren naročito zato što smo,  posle nekoliko sati, videli da  su ljudi oličeni u toj kvazisrpskoj listi , koji su napadali vladiku i eparhiju,  sedeli na kanabeu kod Vučića i Marka Đurića. I to  ljudi za koje svi znaju ko su i šta rade. Pre svega za  (Milana) Radojčića, da je šef mafije za sever Kosova, čovek koji je šef svih nasilnih radnji koje su se dešavale nad političkim liderstvom, nad ljudima, građanima srpske nacionalnosti na severu Kosova i za koga svi verujemo da je duboko umešan u logistici pripreme atentata na jednog od naših najboljih ljudi, a to je težak teroritički akt koji je izvršen nad našim Oliverom Ivanovićem . I koji je, šest meseci nakon njegovog ubistva,  institucionalizovan , vrlo bahato sedi i dočekuje se u kabinete, a zamislite prvi čovek eparhije se vređa i preti mu se na jedan brutalan način. Da li je to hrišćanin predsednik, da li je to predsednik u koga Srbi sa Kosova i Metohije treba da imaju poverenja?

JUGpress:  Kako Srbi sa Kosova doživaljavaju ovu neizvesnost u vezi sa Kosovom? Po medijima se priča o podeli, pojavljuju se informacije da se zagovara zamena teritorije, a, zapravo, najveći broj Srba živi južno od Ibra?

RT: Srbi u neizvesnosti traže izvesnost. Ono što je najčešća tema i o čemu govore jeste da svi kažu zašto smo ostali 20 godina posle onog stravičnog sistematskog čišćenja, posle trgovine organima od strane Tačijeve grupe posle rata, posle strahovitih rušenja naših manastira i crkava. Oni su krvlju svojom plaćali svoj opstanak, da bi 20 godina nakon toga živeli u neizvesnosti ili bolje reći u realnosti da toj istoj grupaciji Beograd je spreman da preda teritoriju. Kako bi se drugačije završilo nego pojačanom motivacijom za prodajom imovine i što hitnijim izlaskom i bežanjem sa decom sa prostora Kosova i Metohije. I to je realnost. Kao što znate bivši gradonačelnik Pasjana je uzeo azil i otišao van zemlje da negde napravi neko skrovište, da povuče svoju decu, a to je čovek koji nikada nije govorio o svom odlasku. A koliko će ga slediti s obzirom da je bio vrlo opredeljen kao Srbin da ostane na tom prostoru?

JUGpress: Šta vi mislite, da li postoji nešto što Srbija može da ponudi kao svoj predlog za rešavanje?

RT: Ja sam slušala gospodina Dačića koji je boravio u SAD  imao zaista izuzetnu priliku da sretne gospodina  Džona Boltona, koji je, inače, ranije bio protiv priznavanja nezavisnosti Kosova, još u Bušovoj vladi. Ne znam sa kakvim projektom je otišao kod njega s obzirom da je bio raspoložen da preusmeri politiku Amerike prema Srbiji na jedan pozitivniji način. Nije se, valjda, osramotio i otišao kao državnik Srbije da traži neki patrljak od Kosova da bude  deo  njegove države. Valjda je kao pravi državnik tražio da se očuva celovitost države Srbije,  što podrazumeva prihvatanje koje su već završili u Briselu da vlast predaju lokalnom stanovništvu, ali ne i teritoriju u smislu prihvatanja legalizacije prostora Kosova i Metohije u Ujedinjene Nacije, u Interpol, u UNESCO. Sve to mora da ide preko Srbije ili zajedno sa Srbijom i da Srbija omogući ulazak u EU.  Potrebno je da se radi aktivno na reformi Srbije, i da sa kapacitetom Srbije pomaže Kosovu u izgradnji demokratskih institucija, da se, valjda, zatraži da ljudi za koje već postoje sudski dosijei za pokretanje postupka pred Specijalnim sudom, da se odstrane iz političkog života Kosova  i da se sa Albancima, bez biografija u kojima je i uništavanje naše hrišćanske baštine, koje podrazumevaju ubijanje srpskog stanovništa, da zajedno gradimo jedno normalno društvo u budućnosti.

Ja zaista moram da kažem, srpskom narodu, pa i nama koji se duboko ne slažemo sa gospodinom Vučićem, potrebna je komunikacija sa Beogradom. Ja kao Srpkinja, a i mnogi moji sugrađani nismo spremni na komunikaciju sa gospodinom Vučićem s obzirom na način komunikacije sa eparhijom i  dok se ne rasvetli ko je iz Beograda izdao nalog za likvidaciju Olivera Ivanovića, jer bez naloga iz Beograda niko ne bi imao hrabrosti da izvrši taj teroristički akt. Do tog trenutka mi bi vrlo rado komunicirali sa gospodinom  Ivicom Dačićem, pa i sa predsednicom Vlade koju su Amerikanci pozvali poštujući tu institucionalnu poziciju gospođe Brnabićke i šaljući poruku gospodinu Vučiću da je Amerika zemlja gde se poštuje institucija. A gospođa Brnabić,  po našem Ustavu,  vodi spoljnu i unutrašnju politiku Srbije. Zato mislim da komunikacija Srba sa Kosova mora da dostigne nivo predstavljanja. . .

Da li zaista mislite da Srbi sa prostora Kosova i Metohije imaju poverenja da,  sa druge strane Vučićevi ljudi zaduženi za politiku,  kao što je Radojčić,  budu oni koji će voditi ove teške procese pred kraj pregovora? Zar zaista mislite da oni mogu i hoće da povere budućnost svoje dece Radojčiću? Zar mislite da bilo koji intelektualac želi da dozvoli da bude kadrovsko rešenje Radojčića, koji je čovek bez biografije i za koga ne znamo da li je završio osmogodišnju školu?. Ovo je najveće poniženje Srba Kosova i Metohije koje je uradio gospodin Vučić . Ponizio nam je crkvu, pretio našoj crkvi, i što je Radojčića, šefa mafije, prihvatio i institucionalizovao ga kao čoveka budućnosti koji u najtežem trenutku treba da misli o našem opstanku na prostoru Kosova i Metohije.