rs.sputniknews.com

Данас Американци могу притиском на дугме да вас укину, да не постојите (видео)

Љубинка Милинчић

Sputnik

10-12 minutes

---

Момир Булатовић, некадашњи премијер Савезне Југославије, у свој књизи „Невидљиви ланци" у издању Лагуне, на начин приступачан обичном човеку објашњава компликоване економске процесе, разобличава банкарски систем који нам је наметнуо непостојећи новац и оковао нас невидљивим ланцима.

https://youtu.be/Nh_cJ3DBWQI

„Од самог развоја човечанства новац је једна врста конвенције, некога договора. Ствари могу бити једноставне ако их посматрате на неком малом примеру. Ако ви и ја сад тргујемо и размењујемо неке ствари, можемо се договорити да ће новац бити једно или друго или треће. Ствар после много сложенија у овом савременом свету којим владају компјутери. Велике банке стварају новац и то раде под покрићем некаквог ексклузивнога божанскога права. Исти проблеми у економији постоје последњих двеста година, али они се сада убрзавају до нерешивости из простог разлога што нешто што се пре комуницирало у одређеном времену и између људи, сада је ствар комуникације између компјутера у наносекундама". 

© AFP 2018 / Savo PRELEVIC

Како то да савршенство компјутера није спречило настајање криза. Једну смо управо прошли, а чини се да се рађа друга?

— Капиталистички систем сам по себи — то нас је још научио Маркс и целокупна пракса — законито рађа кризе које се појављују када профит буде једино и неспутано средство за стицање. Пре десет година смо доживели кризу која је потпуно променила нашу перцепцију о постојећем свету. До тада смо мислили да постоји један диван, уређени систем, хармоничан, да само треба да будемо мало бољи, па да се поправимо, па да дођемо до Европске уније, а онда је криза разорила саме темеље Европске уније. Онда се јавила потреба код мене да људима укажем где су изворни корени, где је тај иницијални грех који постоји у систему око нас. Ми више немамо привилегију да кажемо да нас то више не интересује. Када, рецимо, неко одлучи да затвори банке као што је било у Грчкој, џабе вам је што имате неке десетине хиљада или милионе. Неко може да дође и да каже да вас је избрисао из списка. Данас Американци могу притиском на дугме да вас учине невидљивим, непостојећим, да вам укину рачуне, да вас укину као број, а кад немате свој идентификациони број, кад немате новац – ви не постојите у савременом свету.

У књизи посебну пажњу привлачи део о непостојећем новцу. Дакле, ја сам банка, имам 1.000 динара. То је обавезна резерва, на основу које могу да дам кредит од 10.000. Кад ми неко врати 10.000, имам 11.000, а могу да дам 100.000. Тако у бескрај или до неке границе?

— У бескрај, а то се зове у жаргону „левериџ" – полуга. С том полугом банке померају комплетну масу новца који имају, али не заборавите, тај новац који тренутно лежи на рачуну банке не мора да буде банчин новац. Он може да буде из наших или ваших депозита. Он може да буде пребачен да не спава у току ноћи, на азијске берзе итд. Свако вече се шаље у другу земљу где ће да заради који проценат и онда се то толико закомпликује да уопште тај новац више не постоји и то се јасно види кад се, рецимо деси слом или криза као 2008. године. Тај новац је једноставно измишљен. У тренутку када је дошло до слома, „левериџ" је био 1:100. Могли сте да пријавите да имате својих милион, а да дајете кредите до сто милиона. 

© Sputnik / Дејан Симић

Момир Булатовић и Љубинка Милинчић

Банка, дакле, непостојећи новац, претвара у прави?

— Кад склопите уговор са банком и кад потпишете уговор и добијете кобајаги кредит, једино што је у томе извесно је количина новца која ће се већ од првог наредног месеца одбијати од ваше плате. Банка ће писати прави новац на ваш рачун, 10.000 или 20.000, колики је износ кредита, и ви ћете после морати тај износ да враћате. Оно што је тај систем учинило још нетранспарентнијим, још тежим, јесте чињеница да се тргује тим папирима. То су такозвани финансијски деривати. Рецимо, задужи се држава за 50 милиона, па буде каматна стопа 2 посто, па је то 5 пута 2 посто, ако чисто рачунамо, то је 100 милиона. Ја, као ималац тих папира, рачунам да сам зарадио 50 милиона, тј. имаћу ћу их након 50 година, и онда продајем ту своју зараду некоме другоме. Кад се тако увежу сви ти кредите, то се зове „оружје за масовно финансијско уништење". Данас је износ тих деривата десет пута већи од износа БДП-а целог света.

То су,, заправо берзе. На берзама купујемо и продајемо деривате. Да ли је тако?

— Да, а сами стварате деривате. Продајете очекивану добит од тих деривата и оно што је најгоре, више не постоји никакав дужничко-поверилачки однос, не постоје никакви услови које треба да испуните. Само треба да погодите кад се кладите на одређени резултат.

И шта онда значи кад читамо у новинама катастрофалну причу, рецимо да су руски олигарси изгубили одређени проценат, па Олег Дерипаска уместо 30 милијарди има 27, он у ствари ништа није изгубио, јер он данас неће ништа да прода.

— То су приче за малу децу. Обичан човек би помислио, рецимо, ако је губитак 30 или 40 посто, да је за толико мање њихових потенцијала на тржишту, толико мање имају робе, толико мање опреме. То није тачно. Ништа не утиче на реално стање ствари. Замислите да се активира неки вирус, као што ја пишем у својој књизи, који може да блокира читаву Чикашку берзу. Ништа! У реалном свету све би опстало, све би функционисало, само би се изгубио траг власништва над одређеним предузећима и зато је то највећи страх олигарха свуда у свету да ће неки вирус да уништи комплетан систем, јер новац није ништа друго него дигитални запис, а онда ће они остати без власништва. 

Ових дана смо сведоци велике борбе Италије против финансијског система ЕУ. Може ли Салвини да победи?

— Ја иначе навијам за Матеа Салвинија и мислим да је то заиста спас Европе. Просто Италијани су предодређени да ураде велике ствари кроз неке ситне ствари. Они су се побунили. Сва Европа гори. Али неће да причају о избеглицама. Италијани макар причају да троше 25 милиона евра сваког месеца, а никада се није у Италији десио већи број самоубистава, малих, ситних предузетника, који нису у стању да исплате плате својим радницима. Италија је постала седма сила у свету управо захваљујући пици, разним ситним услугама и сада људи који тридесет и нешто година имају своје успешне фирме, који су фактички са својим запосленима створили рођачке и пријатељске односе, и одједном им нека велика сила доводи са стране неке техничке владе које нико није бирао и које су их довеле у безизлазну ситуацију. Италија се побунила, она има разлога да се побуни.

Криза 2008. године је срушила је либерални капитализам u Европи. Пратили смо писање многих економиста који су лепо објаснили шта се догодило, али видели смо да је лек био више седатив који онако смирује, него лек који решава узрок. 

— Апсолутно! Али циљ уопште није био да се промени систем, него да се само мало продужи музика. У савременом свету, рецимо пре него што ће Америка напасти Ирак, било је преко осамдесет посто набавке за војну индустрију преко тендера, а онда ви створите кризу, изазовете рат и немате времена за тендере. То је најбољи могући такозвани изврнути капитализам. Велики финансијски системи (банке, инвестициони фондови) су приватизовали све могуће добитке, а социјализовали су све могуће губитке и онда су се играли бесомучно. Народ о томе нема представе, нити га ко пита. Тај новац не постоји. Али није то био једини тренутак у коме је на једном парчету папира 850 милијарди долара подељено банкама. Тај новац се само допише на рачун и иза тога стане држава Америка, која каже да ће то некада да врати. То је задуженост 300 посто у односу на БДП, али кад имате долар и кад можете сами да га креирате, онда можете да радите шта хоћете.

© Sputnik / Дејан Симић

Момир Булатовић

Кажете: „Не треба се питати да ли ће долар пропасти, него када ће пропасти". Шта ће се десити кад пропадне?

— Десиће се мало реалнији однос снага. Видимо већ те зачетке. Прошле године је јуан примљен у корпу валута, а десет година је требало да се уважи та реалност. Данас је Кина са становишта финансијског система већи кредитор у међународним односима од ММФ-а. Тешко је остварити сарадњу и измакнути се од долара, када је сваки компјутер сваке банке калибриран на долар, кад све мора да иде преко долара и годинама то покушава да се уради. 

Имате занимљиво поглавље у књизи – Удружени напад на Русију. Шта се заправо десило? Уведене су санкције Русији и покушали су да разбију рубљу. У једном тренутку се чинило да успевају.

— Рецимо, постоји курс рубља–долар и кажете да ћете да купите рубљу по много нижој цени него што је курс. Правила понуде и тражње показује да одједном рубља почиње да бива изложена понудама мање вредности и онда она мора полако да клизи доле. Ако она крене да клизи доле, онда је задатак Централне банке Русије да покаже жељу да купи рубљу по већој цени. Она упумпава новац из резервних фондова до неког тренутка. Смисао и циљ су отприлике овакви — то су много пута до сада радили — да једноставно исцрпе девизне резерве. То је рађено са највише успеха у Мексику. Могу на тај начин да униште Централну банку. 

Али и том упумпавању је морао доћи крај…

— Онда је руска Влада рекла да више неће да брани курс, пошто је потрошила сто и нешто милијарди долара. Међутим, направили су другу ствар. Дозволили су да буде јако велики приход у државним записима у рубљама, и ту је био приход 17 посто на годишњем нивоу, што је лепа зарада. Они су у суштини, након што је рубља пала, одлучили да је бране економским средствима чинећи овим ајкулама које долазе са стране профитабилним да остану у рубљи. Одбранили су рубљу тако што су извршили стабилизацију. Касније је та стопа резерви у рубљама пала, престао је напад из простог разлога што је Русија, а ја то у својој књизи говорим и показујем, много озбиљан играч. Њега не можете тако лако да срушите. Тада нису повукли најтеже оружје, а то би било да су избацили руске банке из међународног система плаћања.

(Комплетан интервју гледајте у нашем видео-прилогу)

 

rs.sputniknews.com

Узалудно упиремо очи у Брисел, одатле нема гласа разума и спаса

Момир Булатовић

Sputnik

5-6 minutes

---

Срби и Албанци имају озбиљне проблеме у међусобним односима. Вишедеценијске. Наметнуто покровитељство Европске уније поводом преговора о нормализацији односа на релацији Београд–Приштина ствари чини додатно горим.

Поводом низа неразумних, неправних и вишеструко штетних радњи и поступака тзв. косовских власти, изостала је одлучнија реакција бриселске бирократије. Тиме је Европска унија јасно показала да не само да више није дорасла улози посредника у овом дијалогу, већ и да није способна да утврди јединствен став о било ком значајнијем питању.

За разумне и навијачким страстима неоптерећене људе, овакво стање одавно није изненађујуће. Ипак, многи и даље упиру очи у Брисел надајући се да ће са те адресе стићи глас разума и спаса.

© AP Photo / Ronald Zak

Када постоје двије стране које се толико не разумију (као Срби и Албанци) њима треба посредник у преговорима. Нужно је, такође, да посредник дјелује по јасним правилима и неутрално како би његове сугестије биле прихватљиве за сукобљене стране. Европска унија то није, нити је икада успијевала да буде. Докази за ову тврдњу могу да испуне подужи списак.

Приликом насилног распада СФРЈ, тадашња Европска заједница је преузела улогу одлучног посредника у спору између шест југословенских република. Она је имала и могућност и средства да спријечи избијање грађанских ратова, нудећи свим странама једнаки третман и европску перспективу. На то је била директно позивана од ондашњег руководства Србије и Црне Горе.

Када би свима били понуђени исти услови за пријем у породицу европских народа, тренутне разлике између бивших југословенских република изгубиле би на значају. Умјесто да буде насилно разбијена, ондашња се Југославија могла „преселити" у европску заједницу у шест или мање дјелова. Европска заједница је на такав начин поступила са Португалијом, која је, средином седамдесетих година прошлог вијека, била разапета унутрашњим сукобима али који су, суочени са примамљивом понудом Брисела, ускоро били превазиђени, а Португалија постала чланица ЕЗ.

Неразумно и нецивилизацијски, ЕЗ је једне подстицала на сецесионизам, а друге лажно оптуживала за злочине и дискриминацију. По тој каубојској логици, „добри момци" су могли да чине што им је воља, а „лоши момци" се нису могли оправдати, ма какве уступке давали. У свему је предњачила Њемачка.

Још се памти трагикомично објашњење британске дипломатије зашто су, иако су стално тврдили да неће признати једнострано проглашену независност Словеније, то ипак урадили. За овакву одлуку, објаснили су, Њемачка је Великој Британији понудила значајне уступке у дијелу пољопривредног буџета ЕЗ, а та количина новца није могла бити одбијена због „неке тамо" Словеније или „неке тамо" Србије.

CC0 / Balkans Photos

Примјер други. ЕЗ је била укинула санкције Црној Гори уз оцјену да она конструктивно доприноси преговарачком процесу о СФРЈ. Али, када су њени грађани на референдуму и огромном већином одлучили да наставе живот у заједничкој држави са Србијом, наметнуте су јој санкције дотада незабиљежене у односима између држава — по логици коју је касније више пута примјењивала и која ће јој (све су прилике) и самој коначно доћи главе: „Какве везе има народна воља, поступиће се онако како ми желимо!"

Примјер трећи се зове „Западни Балкан" и траје више од деценије у којој се нека чудна творевина која има мало везе и са географијом и са историјом и са економијом обасипа лажним обећањима о чланству у ЕУ у будућности средњег рока.

Било би корисно уколико би и већина Албанаца схватила да подршка која им долази од неких чланица ЕУ има и своју мрачну страну.

Дуже од двије деценије се у кулоарима европске дипломатије са гађењем говори о албанској мафији и криминалцима који су преплавили европске метрополе. Бројне „екселенције" су нескривено тврдиле да подршка самосталности Косова има за циљ да могу да депортују непожељне Косоваре који су се раније бранили позивањем на политички прогон режима Слободана Милошевића. Себична, али једноставна замисао. Створићемо криминалну државу и у њој ћемо затворити криминалце који нам код наших кућа загорчавају живот. При свему нећемо ни размишљати о праву и о правди.

Али, и када се сви такви планови остваре или пропадну, опет ће Срби и Албанци живјети једни поред других и мораће да уреде своје односе. Требаће им посредник, али прави, а не попут овог доказано злонамјерног. Посредник оличен у ауторитету Уједињених нација и вођен принципима међународног права. Посредник у оквиру ког ће, поред Америке, бити столица и за представнике Русије и Кине.

А онда ваља стрпљиво и мудро, са уважавањем интереса друге стране и уз поштовање закона и традиције, наћи рјешење за суживот у ком се не морамо вољети, али се морамо престати прогањати и убијати.

 

iskra.co

КОСТИЋ: Згађен сам подвалама оних који би историју да праве изнова

4-5 minutes

---

29.11.2018. - 14:00

Председник САНУ Владимир Костић изјавио је, на почетку међународног научног скупа „Крај рата, Срби и стварање Југославије", да у данашњим „потчињеничним временима" не треба заборавити улогу Србије у Великом рату.

Владимир Костић је, на конференцији у Српској академији наука у Београду, оценио да се данас улога српског народа и државе у Првом светском рату креће између две велике лажи.

„Улога Србије се креће од виновника, директног изазивача на почетку рата до, када је рат приведен крају, и пошто смо скинули сопствене лешеве, стране која је изгледа једва у рату учествовала, судећи по местима у ложама на прослави годишњица", предочио је Костић.

Као да је, каже, Србија само рат наслућивала прислушкујући далеке канонаде, попут неких народа испод Магреба.

„Тако је, бар, изгледало у ложи", додао је Костић, коментаришући обележавање 100. година од краја Првог светског рата у Паризу.

Костић је рекао да је „буквално згађен подвалама оних који би историју да праве изнова и по својој мери".

„Вероватно под утицајем одмаклих година све мање ме интересује шта други мисле о нама и нашој улози у тим догађајима, али ме све више брине да и сами не почнемо да верујемо у те подвале", закључио је Костић.

Истакао је да „тамо где су наши невољни ратници и мученици стизали само зато да раскошно и нештедимице посеју своје гробове верујући да браћи носе слободу, а куда их, у сељачкој муци и ограничености, у мирним временима пут готово сигурно не би навео, данас их називају окупаторима и освајачима".

„Да ли је и Топлички устанак, иначе једна тужна и у Европи јединствена епизода овог рата, само фрустрација оних који су голоруки остали иза српске војске, па нису били у стању да задовоље своје колонијалне апетите, или се ради о неупоредивом жртвовању и непоновљеном усклику слободи оних који су се усправили свесни да су без изгледа на успех и спремни да плате страшну цену пркоса", пита се Костић.

„Србија платила трагичну цену"

Владимир Костић каже да за њега нема дилеме да је Србија у Великом рату платила трагичну, а можда и фаталну цену.

„Од 4,5 милиона целокупног стновништва Србије, 370.000 погинулих војника, 630.000 погинулих цивила, 114.000 тешких инвалида, око 500.000 сирочади, из Србије је интернирано око 400.000 људи", рекао је Костић.

Србија је, напомиње, била на првом месту у оба ратна табора по броју изгубљених мобилисаних војника.

„Пустошење поседа значило је деценијску глад становништва. Уништено је 57 одсто индустријских постројења, разорено је 544 предузећа. Србија је у рату изгубила најмање 2/5 свог укупног националног богатства. На крају рата Србију описују као 'костур', 'разорени војнички логор'. 'опустошену' земљу. Мир преживелима није доносио спокојство већ нове недаће", закључио је Костић.

Костић је указао да данашњи догађај у САНУ спада у оне скупове који ће, какав год да буде, обележити годину у којој се одиграва.

„Тема овог скупа није попут тема којих се у тренуцима луцидности присетимо и чију целину потом стварамо. Ова тема може и без свих нас у овој сали, нико, међутим, у овој сали не може без ове теме. Нема у Србији ни једне породице која се за тренутак, с пијететом, у тишини не присећа изгубљених сродника у вихору рата који ће бити назван Великим, као да су нам остали били мали и као да и сам није био својеврсна припрема за још страшнију кланицу, која ће некима у овом балканском усуду допасти као понављање ужаса, а некима као фатум да исти ужас сада прођу њихова деца", рекао је Костић.

На скупу ће бити размотрене политичке, војне, дипломатске, привредне и друштвене последице које су наступиле на Балкану, у Европи и свету окончањем Великог рата, највећег ратног сукоба у дотадашњој историји човечанства.

Такође, скуп ће бити прилика да се научно и чињенично оцени политички, економски и културолошки значај настанка заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, шта је Југославија представљала за српски народ, као и какву је улогу новоформирана држава са свим њеним специфичностима имала на политичке прилике на Балкану и у Версајској Европи у периоду који је наступио после завршетка рата, на основу нових чињеница и докумената.

У раду скупа ће учестовати 60 угледних научника из Србије, Аустрије Бугарске, Италије, Мађарске, Немачке, Русије, Републике Српске, Црне Горе и Француске.

 

novosti.rs

Drecun: Kfor reaguje kada Srbi mirno protestuju, ali ne i kada ROSU upada u njihove kuće

Tanjug

3-4 minutes

---

| 27. novembar 2018. 14:10 | Komentara: 15

Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun upozorio je da aktivnosti Kfora ne doprinose stabliziaciji situacije

BEOGRAD - Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun upozorio je da aktivnosti Kfora ne doprinose stabliziaciji situacije i pozvao komandu te vojne misije da kaže zašto je noćas u bazu kod južne Mitrovice došlo 20 kamiona.

Drecun je u pozorio na gomilanje snaga i naoružanja kod južne Mitrovice, čime Priština sever Kosova stavlja u vrstu potkovice.

"Ponašnje Kfora u poslednje je vreme zanimljivo. Ne možemo biti zadovoljni jer Kfor ne ispunjava mandat", rekao je Drecun gostujući na TV Pink podsetio da je Kfor bio prisutan kada su Srbi mirno protestovali, ali ne i kada su teško naruožane jedince ROSU u zoru upadala u domove Srba.

Drecun je upozorio i na višemesečne vežbe Kfora i KBS u Makedoniji na poligonu Krivolak za rukovanje borbenom tehnikom, za brzo reagovanje, brzo prebacivanje trupa, desantiranje...

"Postavlja se pitanje zašto se to radi u Makedoniji, za šta se pripremaju te snage i zašto ponovo sada komanda Kfora ne kaže da je noćas u bazu Bair specijanih jedinica u Južnoj Mitrovici došlo više od 20 kamiona a izjutra se vratilo pet", upitao je Drecun.

Kako je dodao, oni dovlače naoružanje, vojnu opremu, kamione, gomilaju snage, i kada budu budu proglasili nekavu vojsku, krenuće odmah na raspoređivanje puka.

"Ali taj puk koji će biti oko 300 do 500 ljudi, sa logistikom, on je već raspoređen, tu je regionana specijalna jedinca ROSU, koja je promenila naziv, tu je FIT jedinica, vrši se gomilanje snaga i sever se stavlja u vrstu potkovice - obuhvata gde su pripremljene snage da intervenišu protiv srpskog naroda", rekao je Drecun gostujući na TV Pink.

Predsednik skupštinskog Odobra za KiM je upozorio da to ne moze da bude u skladu sa mandatom Kfora, koji mora biti statusno neutralan. "Kfor ne sprovodi mandat 12 44, da to radi ne bi smeli da pružaju bilo kakvu liogisticku obuku i podršku KBS", rekao je on.

On je odbacio navode voditelja da Albanija na Kosovo šalje 300 specijalace, i dodao da bi njihovo učešće jedino bilo moguće u okviru Kfora ili odluke UN. Ta jedinica ne bi mogla ostati ne primećena, a kada bi se to desilo to bi značilo objavu rata Srbiji, upozorio je Drecun.

Drecun je povodom privođenja pet službenici Ministarstva infrasturktutre zbog između ostalog lažiranje testova, rekao da nije nikakva tajna da u redovima KPS ima mnogo koripcije, naročito među Albacnima ali je upozorio da ovo mora biti način medliranja za hapšenje srba iz raznoraznih razloga onda je to neprihvatljivo.

 

ВЛАДИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ: Моћни савезници остављају Приштину на цедилу, или је све блеф

iskra.co

ВЛАДИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ: Моћни савезници остављају Приштину на цедилу, или је све блеф са несагледивим последицама

5-6 minutes

---

25.11.2018. - 10:04

Фото: novosti.rs

Да ли реакције Европске уније, Америке, па и Тиране на последња дешавања на Косову и Метохији указују на то да је реч о неконтролисаним потезима Приштине и да ли су можда Албанци први пут у последњих тридесет година остали без подршке свог највећег заштитника?

Одлука Приштине да повећа таксе на робу из Србије наишла је на осуде званичника Европске уније, који су хитно затражили укидање мере која је у супротности са Централноевропским уговором о слободној трговини. Реаговала је и америчка амбасада у Приштини, оштро критикујући одлуку Владу на Косову. Коначно, и званична Албанија тражи од Приштине да повуче ову одлуку. Влада те земље констатује да повећање пореза од 100 одсто на робу из централне Србије није добар потез ни за Приштину, ни за Београд и да од ње треба одустати.

Да ли последња дешавања на Косову и Метохији указују на то да је реч о неконтролисаним потезима Приштине и да ли су можда Албанци на Косову први пут у последњих тридесет година остали без подршке свог највећег заштитника? Како то Србија може да искористи?

Некадашњи министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић каже да трговински рат треба гледати искључиво кроз гласање за чланство Косова у Интерполу. То је био пораз Албанаца, али још више је пораз Америке, јер је заустављена њена моћ да издејствује политичке одлуке по својој вољи, зато ми се чини да смо сведоци повређене сујете једне велике силе, каже Јовановић за Спутњик.

„Не бих рекао да Албанци могу самостално да раде то што раде, јер су они производ руку Америке и све што чине зависи од САД. У овом случају, заједничка је ојађеност исходом гласања у Интерполу, озлојеђеност Америке као највеће светске силе је сигурно још израженија. Прибојавам се да САД пуштају Албанце, јер је лакше њима да праве фаулове него великој сили која мора да води рачуна и о односу других сила према њој, да на неки начин овим што се дешава тестирају нашу издржљивост и отпорност и на неке значајније провокације", каже Јовановић.

Он додаје да посебно треба имати на уму чињеницу да су оно што се десило на гласању у Дубаију Американци довели у везу са сталним јачањем наших односа са Русијом и Кином. Огромно је незадовољство због те чињенице, али и у овом случају они морају да воде рачуна о томе како јавно иступају на ову тему, каже наш саговорник.

„То је за њих нешто што геополитички не могу да прихвате, а томе јавно не могу да се супротставе и вероватно размишљају о томе како би нашу власт навели на самоограничавање од даљег утицаја те две велике силе на Балкану. Нисам сигуран, али допуштам себи да кажем да они размишљају о могућности и да истуре Албанце који су за нас најнезгоднији, јер директно погађају животе и интересе наших људи који живе на Косову и Метохији, поред тога што на бруталан начин оспоравају нашу тврдњу да је Косово интегрални део Србије", оцењује Владислав Јовановић.

Реакција Албаније на повећање такси на увоз робе из Србије за 100 одсто за њега је пријатно изненађење, али ипак, сматра да је дошла искључиво зато што је та земља на путу ка уласку у Европску унију. Уосталом, она не сме да прави изазивачке потезе, а то би било давање подршке албанским политичарима на Косову у овој ситуацији, каже он.

„Албанија би желела да демонстрира један степен зрелости, да се представи у очима ЕУ као земља која је свесна одговорности за мир и стабилност у региону. То су пароле које пријају ушима Брисела, којима се представљају сви кандидати који желе да уђу у унију. Уосталом, и Србија се стално позива на своју улогу одбране мира и безбедности у региону. Ипак, то је позитивна реакција, без обзира којим мотивима се Албанија руководила, јер први пут после дужег времена, јавно раздваја циљеве Косова и Албаније. Колико је то неискрено, то је друга ствар", каже Јовановић.

На крају разговора за Спутњик додаје да треба сачекати да видимо како ће се ствари даље одвијати, јер Албанија мора да води рачуна и о томе да је у очима Америке такође један од балканских сателита, који је и члан НАТО-а.

„Ако САД има циљ да преко Косова и Метохије утиче на промену наше политике према другим великим силама, онда Албанија мора да се томе прилагоди", закључује Владислав Јовановић.

rs.sputniknews.com

 

Владислав Јовановић: Косовски чвор у рукама Вашингтона

standard.rs

Владислав Јовановић: Косовски чвор у рукама Вашингтона - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

6-7 minutes

---

петак 23. новембар 2018. 19:09

"Ни сада није касно да се директно обратимо америчкој администрацији, наш главни преговарач су САД, то никада нису ни били Албанци"

После увођења додатних таксa, преговарачки процес под окриљем ЕУ је у пат позицији и одавно је требало да решење тражимо директно преко САД, оцењује Владислав Јовановић

Преговори Београда и Приштине у Бриселу у овом тренутку нису извесни, јер је мало вероватно да ће Косово поништити трговинске санкције према Србији. Решење косовског Гордијевог чвора је у рукама Вашингтона који једини има ауторитет и снагу да утиче да привремене косовске институције укину одлуку о повећању таксе за 100 одсто на српску робу и седну за преговарачки сто.

Министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић оценио је да велике силе попут САД и ЕУ могу притиском да издејствују повлачење одлуке Приштине да на робу из централне Србије уведе таксе од 100 одсто. Стефановић је за ТВ Пинк рекао да након порука које су стигле из Вашингтона и Брисела да одлука приштинских власти мора да буде повучена, очекује да види конкретне кораке, а не да остане мртво слово на папиру.

„Не може нико да ме убеди да САД и ЕУ не могу притиском да издејствују да се повуче ова одлука. Ако буде искрене жеље великих сила одлука ће бити повучена", рекао је Стефановић. Додао је да Србија „од озбиљних играча" очекује да покушају да реше проблем који је настао, подсетивши да Приштина крши међународни споразум Цефта и упитао како ће ЕУ да објасни да Приштини дозвољава кршење тог споразума, а да од других очекује да их поштују.

Бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић за Политику подсећа да је Приштина увела додатни порез свега неколико сати касније од тренутка када је председник Србије Александар Вучић предложио Приштини да укине додатни порез од десет одсто на српску робу, на шта је она одговорила повећањем пореза на 100 одсто.

„После увођења додатног пореза преговарачки процес под окриљем ЕУ који траје шест година је у пат позицији. Уместо што смо решење тражили преко Брисела, одавно је требало да то радимо директно преко Вашингтона, с којим је требало да разговарамо и да видимо које су то варијанте и понуђена решења која бисмо могли да прихватимо. Ни сада није касно да се директно обратимо америчкој администрацији, наш главни преговарач је САД, то никада нису ни били Албанци", каже Јовановић.

Сматра да је лакше постићи компромис с САД, јер, како каже, ако је њој стало да буде постигнуто обострано прихватљиво решење, треба очекивати да буду издашнији у својим понудама и да не буду затворени као што су били у протеклих 20 година.

„Американци морају да уваже да постоје интереси других на Балкану пре свих Русије, Турске и Кине и да је управо зато њихов интерес да се са нама нагоде. Све што би се договорили, Албанци би касније применили на терену. Уколико то не урадимо имаћемо проблеме као и сада јер је очигледно да Албанци опструирају постизање компромиса и за тај свој потез су инструисани од САД, али не директно већ преко других држава које спроводе њихове намере", истиче Јовановић.

Доцент на Факултету политичких наука у Бањалуци Јелена Вукоичић такође није оптимиста да ће бити настављен дијалог Београда и Приштине и као разлог наводи изборе за Европски парламент у мају следеће године. За наш лист оцењује да је наставак дијалога у овом тренутку мало изгледан и не види основа да очекује било какав помак у наредних неколико месеци.

„Док се ови избори не заврше бојим се да се ништа значајно неће догађати, јер ова политика Приштине није само њихова већ и оних земаља које стоје иза њих, пре свих Америке. Проблем је што је садашња бриселска администрација више пута истицала да ово питање жели да се реши у њиховом мандату. То не значи да Брисел стоји иза садашњих потеза Приштине, али привремене косовске институције раде оно што ЕУ администрација говори. Они желе да што пре буде потписан правно обавезујући споразум који подразумева апсолутну 'победу' Албанаца и капитулацију Србије", каже за Политику Јелена Вукоичић.

Владислав Јовановић не мисли да ће потрајати трговински рат, али очекује да ће бити још излета такве врсте који су дозирани да се види српска снага и колико смо спремни да идемо у том отпору и прихватања немогућих услова. Каже да ће запад „подсетити" Београд да имамо још неколико потенцијално рањивих тачака које могу да активирају и као пример наводи понашање Сулејмана Угљанина у рашкој области.

МОСКВА: ЕУ ДА УТИЧЕ НА КОСОВСКЕ ВЛАСТИ
Европска унија мора да утиче на косовске власти и да постигне тренутно укидање такса на робу из централне Србије и БиХ, саопштило је јуче руско Министарство иностраних послова, које подсећа да је Косово, кршећи своје обавезе проистекле из споразума о слободној трговини, одлучило да уведе таксе од 100 процената на робу из централне Србије и БиХ, преноси Тас.

„Овде се ради заправо о томе да Приштина започиње трговински рат са Београдом у складу са политиком етничког чишћења, с обзиром да српско становништво у покрајини зависи у великој мери од робе из централног дела Србије", истиче руски МИП. „Приметно је да Приштина не крије чињеницу да је то освета за претходни пораз када је Генерална скупштина Интерпола одбацила захтев да Косово уђе у ту организацију", додаје се у саопштењу руског МИП-а који указује и на уздржан одговор Београда на овај развој догађаја и жељу да се тензије смање.

Извор Политика, 23. новембар 2018.

 

Momir Bulatović Crna Gora nema svoju spoljnu politiku

NEKADAŠNJI CRNOGORSKI PREDSJEDNIK MOMIR BULATOVIĆ OCIJENIO

Crna Gora nema svoju spoljnu politiku

Kao ni samoproglašeno Kosovo, što je priznao i sam Ramuš Haradinaj, Crna Gora nema svoju spoljnu politiku, rekao je bivši crnogorski predsjednik i premijer SRJ Momir Bulatović.
On je za RIA Novosti kazao da je dosadašnji sudski postupak pokazao da nema nijednog dokaza koji bi potvrdio da je na jesen 2016.godine u Crnoj Gori pokušan državni udar.
Upitan da prokomentariše izjavu crnogorskog predsjednika Mila Đukanovića, koji je nakon pobjede na predsjedničkim izborima u Crnoj Gori u aprilu 2018. godine rekao da je spreman da poboljša odnose sa Rusijom, što se dosad nije dogodilo, Bulatović je ocijenio da je Đukanović sada potrošena politička figura.
– Način na koji je postupao zadržao ga je na vlasti, ali uz nespornu poslušnost prema Amerikancima. Sva dokumenta potvrđuju ovo. Đukanović bi se možda približio Rusiji, ali Amerikanci mu to ne dozvoljavaju. Kao i samoproglašeno Kosovo, što priznaje i sam Ramuš Haradinaj, Crna Gora nema svoju spoljnu politiku – kazao je Bulatović.
Govoreći o optužbama da je Rusija uključena u pokušaj državnog udara u Crnoj Gori na jesen 2016.godine, on je rekao da je dosadašnji tok suđenja u tom slučaju pokazao da je to nevjerovatna farsa.
– Taj proces je uvreda za zdrav razum. Ne postoji nijedan dokaz koji ukazuje na namjeru da se izvede državni udar. A kada nema namjere, nema odgovornih osoba – istakao je Bulatović.
Komentarišući situaciju na Kosovu i Metohiji, bivši crnogorski predsjednik je ocijenio da samo nova međunarodna konferencija na kraju može riješiti to pitanje.
– U žargonu to zovemo „Dejton dva". Rusija i Kina bi trebalo da budu prisutne tamo kao veliki investitori koji su zainteresovani za ovaj region, a pregovorima između Srba i Albanaca treba da prisustvuju i Grčka, Makedonija i Crna Gora, u kojima već postoji rizik od gubitka 13 odsto njihove teritorije koju zapravo kontrolišu Albanci. Postoje problemi koji se ne mogu riješiti bez velikih sila. Neko mora da osigura da u narednih 20 godina neće biti protjerivanja stanovništva, da će tamo biti zaštićene crkve i svetinje. Ako ostavite da o tome odlučuju samo Srbi i Albanci, rat je neizbježan. Ali, ako se sada uključe sile koje ulaze na svjetsku scenu, postoji mogućnost da se sve završi mirno – smatra Bulatović.
On je kazao da Evropska unija bila odlična priča koja je prekinuta 2008. godine.
– Često kažem da sam do 2008. godine bio evrofanatik i stvarno sam vjerovao u taj projekat. Ali, poslije 2008.godine, to je samo karikatura. Globalna finansijska kriza uništila je najveće dostignuće evropskih integracija – euro. Svi ozbiljni stručnjaci iz ekonomije znaju da je euro postao grob evropskog projekta. Pogledajte sada Evropsku uniju, odnosno ono što je tvrdoglavo skriveno od javnosti – šta je učinjeno sa Grčkom, Kiprom, Portugalijom, Španijom i Italijom. To je odgovor na zastrašujuće pitanje „hoće li Njemačka postati Evropa ili će EU postati Njemačka". Dogovor je, nažalost, da dominira Njemačka, ali ta zemlja i dalje nema svoju politiku i prije ili kasnije će morati da se raspravlja sa Amerikom. Gledam to čak i sa određenim zadovoljstvom. Oni su nam uskratili priliku da na racionalan način riješimo naše unutrašnje probleme, diktirali su šta treba da radimo, a sada su suočeni sa istim stvarima – zaključio je Bulatović.
M.V.