Ideja razgraničenja izazvala nezapamćeni sukob Crkve i jednog predsednika države

kossev.info

Janjić: Ideja razgraničenja izazvala nezapamćeni sukob Crkve i jednog predsednika države - KoSSev

KoSSev -

3-4 minutes

---

Sastanak patrijarha Irineja i predsednika Vučića bio je prilika da se „razmene argumenti" o pitanju rešenja problema Kosova koji je izazvao do sada nezapamćeni sukob SPC i jednog predsednika države, rekao je za Al Jazeeru analitičar Dušan Janjić.

Član Upravnog odbora Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić je u razgovoru za Al Jazeeru  komentarisao nedavni susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i patrijarha Irineja i ocenio da je „dobro što su se sastali" te da za taj susret postoje dva moguća razloga.

„Prvi. Ne pamti se da je jedan predsednik države došao u takav sukob sa Srpskom pravoslavnom crkvom i sa Raško-prizrenskom eparhijom, kao što je Vučić došao po pitanju razgraničenja".

Janjić se nada da je zbog tog sukoba, navedeni sastanak bio prilika „da se razmene argumenti" i da Vučić prihvati da sarađuje na platformi crkve.

Ta platforma Crkve je, tvrdi Janjić „da treba odredbe iz Ahtisarijevog plana preneti u pravno-obavezujući sporazum".

Drugi razlog za sastanak „se ne izgovara", navodi ovaj analitičar.

„On mi liči na Miloševićevu reakciju 9. marta pre određenog broja decenija. Kada su počeli protesti građana, Milošević se prvo obratio Crkvi, verujući da crkva može da pomogne da preko svojih kanala Vučić privremeno izbegne razgovore sa onima koji stoje kao političari iza protesta građana širom Srbije", navodi Janjić.

Na pitanje da li Vučić može da ispoštuje zahteve i poziciju Crkve, Janjić kaže da to nije u potpunosti moguće, posebno ne kada je priznanje Kosova u pitanju, ali da Crkva i Vučić mogu „da se nađu na onome što je deo već ustavnog sistema i prakse na Kosovu i što je deo Ahtisarijevog plana – autonomija za Srpsku pravoslavnu crkvu, garantovane bezbednosne zone, garantovana autonomija u upravljanju imovinom".

Crkvu brine da u slučaju razmene teritorija neće doći do međunarodnih garancija za poštovanje upravo tih odredaba postojećih kosovskih zakona, razjašnjava Janjić.

 Ideja razmene unela haos i u kosovsko i u srpsko društvo

Za potpuni zastoj u pregovorima u Briselu, Janjić krivi Mogerini koja se nije bavila primenom Briselskog sporazuma i koja je „dala kreativnu slobodu za razgovor, ne o granicama, što je deo teme, nego o razmeni teritorija i ljudi".

„Od tog momenta, tema razmene unosi haos – i u kosovsko društvo, i u srpsko društvo, i u Evropsku uniju, pa i šteti poziciji Mogerini. Od tog časa nemamo ni jedan novi sastanak koji završava bilo kojom porukom osim nećemo se tući, mi smo za mir".

Janjić upozorava da bi desnim strujama u Evropi odgovarala „balkanizacija Balkana" odnosno „da se vode neki sukobi na Balkanu" kako bi neofašističke snage zavladale instrumentima EU i „naprave neku novu Evropu koja bi bila sastavljena od nekih etničkih grupacija gde bi verovatno komandovali njihovi fireri".

„U Evropskoj uniji je, kao na Balkanu, kampanja počela pre nego što je zvanično, 14, marta je zvanično, i da su lokalni balkanski političari napravili veliku grašku. Glumeći velike majstore, počeli su da procenjuju ko će pobediti i u ovom momentu, mi imamo samo Ameriku koja ima nekakav mehanizam da održava privremeno red na Balkanu".

Comments

comments

 

---

Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.

 

rtv.rs

Mekenzi: Bombe na Srbiju najveća greška

Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija Vojvodine

2-3 minutes

---

"To sto se događalo na Kosovu 1998. i 1999. godine bio je interni obračun vaših legitmnih snaga bezbednosti sa teroristima koje je američka pi-ar kompanija iz terorističkih uniformi preodenula u borce za slobodu. Ista ta agencija prethodno se uvežbala ratujući za potrebe bosanske vlade protiv Srba. Ta 1999. bila je godina kada je NATO slavio 50 godina postojanja, a nije imao neprijatelja ni na vidiku. Vaša zemlja je zato bombardovana", rekao je Mekenzi za "Novosti".

RTV

Upitan da li je Haški tribunal opravdao svoje postojanje, on kaže da je oslobađanje Nasera Orića bilo sramotno.

"Taj čin je potvrdio pristrasnost suda i to zauvek", kaže kanadski general.

Upitan kako komentariše odustajanje Haškog tribunala od nekih tačaka optužnice u slučaju "Markale" ili "Vaso Miskin", Mekenzi navodi da je gledao kako se sa srpskih položaja granatira Sarajevo.

"To su bila granatiranja, a ne bombardovanja. Smatram to za ratni zločin za koji Mladić snosi odgovornost. S druge strane neke snajperske i pešadijske zasede i bombaški napadi u Sarajevu su krajnje sumnjivi i nepotvrđeni", kaže Mekenzi.

Govoreći o Srebrenici, kaže da se 1995. godine dogodio ratni zločin, ali ne i genocid.

"Pretohdno ratni zločicn u selima oko Srebrenice počinile su trupe koje je vodio Naser Orić. Njegove jedinice su izlazile iz enklava koje su štitile snage UN i činile zverstva nad Srbima. To je takođe ratni zločin. O genocidu nad Bošnjacima ne može da se govori, jer su snage bosanskih Srba uredno evakuisale sve civile, žene, decu i starce iz rejona borbenih dejstava", ističe Mekenzi.

Kaže da je još ranije rekao da je agresija NATO bila ilegalna i neopravdana i da je videvši stanje na terenu predložio ragraničenje Srba i Albanaca na Kosovu i da nova granica između dva naroda ide od istoka do zapada na opštoj liniji kroz Prištinu.

Mekenzi smatra da je mesto Srbiji na zapadu, kao i da, uprkos greškama koje su učinjene, Srbija treba da uđe u NATO.

"Doprinos Srbije savezničkim pobedama u prošlosti je istorijski nemerljiv", zaključio je Mekenzi.

 

0

Subota 09.03.2019.

00:12

D. Dekić - Vesti A

Amerika stavlja tačku na Kosovo

Američki imperativ ili preporuka, tek podsekretar američkog Stejt departmenta za političke poslove Dejvid Hejl izjavio je da je "došlo vreme da Beograd i Priština konačno reše kosovski problem", kao i da postoji šansa za dogovor o Kosovu u ovoj godini.

 

Tanjug/AP

Zadatak: Dejvid Hejl (desno)

Tu izjavu datu uoči posete Beogradu i Prištini, odlični poznavaoci kosovskih prilika, tumače kao američku rešenost da vreme za "otpetljavanje kosovskog čvora meri u mesecima".

- SAD neće davati recept za rešenje, ali ono mora biti primenljivo na Kosovu i u Srbiji i mora doprineti stabilnosti regiona - kazao je Hejl, napomenuvši da nije na SAD, ni bilo kome drugom da diktira konačni ishod.

Ništa novo, tumači za "Vesti" spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, podsećajući da je još 2017. visoki zvaničnik SAD Brajan Hojt Ji najavio rešenje spora Grčke i Makedonije 2018, a Kosova ove godine.

- Potvrda toga je i poruka predsednika SAD Donalda Trampa predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju, kao i njegov potpis inicijativi za Kosovo. To govori da su Amerikanci namereni da se na ovaj problem stavi tačka - kaže Jakšić.

On ukazuje i da je EU sada zauzeta svojim izborima, te da ništa nije uradila po ovom pitanju, a da je Tramp biznismen i hoće da rešava stvari. Prema Jakšićevim rečima, optimistično je što je Hejl stigao u Beograd kao treći čovek Stejt departmenta u Beogradu, što je razgovor na najvišem nivou posle onog iz 2017. kada se Vučić sastao s potpredsednikom SAD Majklom Pensom.

Predizborni adut

Visoki američki zvaničnik Dejvid Hejl, prema oceni analitičara Dušana Janjića, stiže u Beograd i Prištinu, jer američka administracija proverava koliko je izvodljivo da do rešenja za kosovski problem zaista dođe. Jasno je i to da su trenutno Srbija, Kosovo i SAD, kada je reč o stavovima "tri oka razroka", ali i Janjić ističe da će SAD hteti da uvrste u svoju agendu za novembar zatvaranje tema Severne Koreje i Balkana.

- Za Donalda Trampa je čist dobitak da reši pitanja koja nisu uspeli da savladaju njegovi prethodnici i on će gledati da to bude ove godine, a najkasnije u februaru 2020. kada zvanično počinje predsednička kampanja u SAD - kaže Janjić za "Vesti".

Ništa čudno

Hejl je pozvao na ukidanje prištinskih taksi na srpsku robu, povratak dijalogu i opredeljenost za mir. Predsednik Vučić ponovio je da je spreman da odmah po ukidanju taksi nastavi razgovor s Prištinom. On je nakon susreta s italijanskim premijerom Đuzepeom Konteom u Beogradu ocenio da će ti razgovori možda u budućnosti voditi ka kompromisnom rešenju.

Tanjug/AP

Dijalog u blokadi: Hašim Tači i Aleksandar Vučić

Vučić je podsetio da je dogovor s Prištinom uslov za evropske integracije. Prokomentarisao je i kontroverze oko intervjua italijanskoj agenciji ANSA, gde se navodilo da je rekao da Srbija ne može da prizna Kosovo, a da nešto ne dobije zauzvrat. Vučić je tvrdio da ništa o priznanju nije rekao u intervjuu, osim da o tome ne može da govori jer ne postoji kompromis.

- To svakog dana govorim i ništa čudno ni važno ne vidim u tome - kazao je Vučić.

Naučna fantastika

Rešenje za Kosovo ove godine analitičaru Dragomiru Anđelkoviću zvuči kao naučna fantastika.
- Priština je krajnje nekonstruktivna i kao što vidimo sve koči, jer ne namerava da ukine takse Srbiji. Vašington treba da ovakve stvari priča Albancima u Prištini, a ne nama. Amerikanci moraju da ih ukrote, jer vidimo da ne pokazuju nikakvu spremnost za kompromis. Ako SAD misle da će Srbija kapitulirati, onda greše - ocenio je Anđelković za "Vesti".

Dozvoljena neutralnost

Dejvid Hejl je izrazio podršku SAD evrointegracijama Srbije i dodao da niko ne prisiljava Srbiju da uđe u NATO.

- SAD u potpunosti poštuju neutralnost Srbije i pozdravljaju partnerstvo koje je Srbija izgradila s NATO, kao i njeno aktivno učešće u Partnerstvu za mir - naveo je Hejli i dodao da će Beograd morati da dostigne određene standarde EU po čitavom nizu pitanja, pre svega na polju vladavine prava.

Dačić: Glavne su takse

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić pozdravio je pojačanu angažovanost SAD u rešavanju kosovskog pitanja. On je rekao da SAD mogu da pomognu da se ukinu takse Prištine, što je uslov za nastavak pregovora.

- SAD na Srbiju više ne gledaju kao na lošeg momka, a ne mogu da shvate kako je moguće da Priština neće da ih posluša i ukine takse. I meni je to sumnjivo, ali ne mislim da SAD igraju dvostruku igru, već neke zemlje EU koje ne žele da se postigne rešenje u pegovorima u kojima one nisu vodeći faktor - rekao je Dačić.

https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/729634/Amerika-stavlja-tacku-na-Kosovo

"Pitanje je zašto Beograd nema svoju političku platformu"

rtklive.com

"Pitanje je zašto Beograd nema svoju političku platformu" • RTK

3-4 minutes

---

Beta, Danas

Predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić izjavio je danas da je donošenjem Platforme i formiranjem političkog tima Priština korak ispred Beograda i da srpske vlasti treba da se zapitaju zašto oni nisu doneli takav dokument.

„Priština je sada stekla značajnu prednost nad Beogradom gledano očima Brisela i Vašingtona. Donošenje Platforme bio je jedan od poslova na koji se Priština obavezala u Briselu. Ona sada ima svoju političku platformu koja je usvojena u parlamentu, čemu je prethodila procedura konsultacija i kojoj samo dve opozicione stranke nisu pružile podršku. Nažalost, Beograd to nema", rekao je Janjić za agenciju Beta.

On je kazao da bi sada Beograd trebalo da postavi sam sebi pitanje zašto Srbija nema takvu političku platformu.

„Marko Đurić bi sada trebalo sam sebi da postavi pitanje zašto nema političke platforme i političkog tima u kojem bi bili i predstavnici opozicije", naveo je Janjić.

Prema njegovim rečima, Platforma ima svoje loše i dobre strane.

„Te dobre strane su što ona definiše okvir za pregovore i procedure izveštavanja što do sada nije bio slučaj, jer se dijalog u Briselu odvijao izvan očiju javnosti do sada", kazao je on.

Ozbiljnu slabost Platforme, Janjić vidi u postavljanju maksimalističkih ciljeva Prištine.

„Platforma predviđa puno priznanje Kosova od strane Srbije i međusobno priznanje, teritorijalni status kvo, to su maksimalistički zahtevi koji mogu da spreče dijalog", rekao je on.

Janjić je istakao da je to opasnost i za Prištinu i da ona treba da brine zbog takve slabosti, koja može da blokira kosovsku delegaciju u daljim pregovorima.

„Ne razumem zašto se Marko Đurić sekira, jer teško je očekivati da se maksimalistički ciljevi mogu ostvariti, tu postoji Srbija sa svojim interesima, ali i interesi stranih sila", ocenio je on.

Prema njegovim rečima, sadržinska slabost Platforme je i to što pokušava da izbegne „bezbednosni paket", odnosno pitanje članstva u NATO.

„Kosovo ide ka NATO-u i to pitanje mora da bude deo dogovora, ne može se rešiti bez saradnje sa Srbijom. To je velika slabost Platforme i samim tim velika šansa za Srbiju", rekao je Janjić.

Janjić je kazao i da se konačni sporazum ne može postići na maksimilističkim ciljevima, već da to mora da bude održivo rešenje koje se zanisva na kompromisu.

On je ukazao i da se može smatrati da je Beograd izjavama ministra Ivice Dačića i Aleksandra Vulina o razgraničenju napravio „taktički potez" i izneo svoje maksimalističke ciljeve.

„Ta Platforma se ne može potcenjivati i ignorisati. Ona sada treba dobro da se prouči i da se pronađe odgovor na takve zahteve", rekao je on.

Platforma, koju je izradila Državna delegacija za dijalog sa Srbijom i koja je danas usvojena u Skupštini Kosova predviđa recipročno priznanje Kosova i Srbije unutar postojećih granica, poštovanje prava albanske zajednice u Srbiji, rešavanje svih otvorenih pitanja sa Srbijom, ukidanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.

Povodom usvajanja Platforme, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zakazao je za sutra sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost.

Podsećamo, direktor Kancelarije za Kosovo ocenio je da je usvajanjem Platforme Priština poslala poruku da je za nju završen dijalog sa Beogradom.

---

 

politika.rs

Један поглед на бизнис-форум на Копаонику

3-4 minutes

---

Ових дана нас прогоне бомбасте слике са форума неколико стотина српских „бизнисмена", а место догађања монденска планина Копаоник. Чак се на тој тиради безначајних говоранција оснажила да изнесе своје виђење ствари и премијерка.

Пре свега, целој нацији је познато да тај скуп (са изузецима) представљају људи који су до енормног богатства дошли захваљујући блискости са владајућим олигархијама, од почетка вишестраначја. Ту су највиђенији људи који су направили законе, а по њима вршили буразерске приватизације чије ефекте су преточили у силан новац на разним острвима, где се не поставља питање порекла.

Ту су људи који су приватизовали гиганте заједничке државе за три марке, а данас их наши медији називају краљевима овог и оног производа. То су људи који су искористили испланирани најглупљи банкарски закон „деда Аврама", који је успоставио однос „један динар једнако једна марка". Ти људи су малверзацијама направили империје, а када им је држава затражила да плате порез, побегли су и вратили се када су подмитили главне политичаре у земљи. То су људи који и данас привидно воде спорове са властодршцима, али не по питању пореза, него директно преговарају о личном проценту, а судство тобож даје епилог, нормално, по упутствима.

То су људи који су нашли на Кипру 14 милијарди долара српских пара, „завртели" их преко Москве, па је чак један део стигао до Беча, а онда једноставно цео износ нестао. То су исти они људи који су деведесетих били називани именима „15 одсто", или 10, или 20 одсто.

Они су, према сопственим речима, бахати слој друштва који се не либи од јавних дела попут: венчанице за ћерку од пет милиона долара, приватних авиона по Београду и осталим градовима Србије, приватних јахти по Црногорској и Далматинској обали, приватном судству и полицији, приватној војсци наоружаних стражара који их чувају од дела као што су: убиства на пешачком прелазу, убиства на наплатним рампама, пљачкање државног буџета и слично.

Ето коме се придаје значај на Копаонику и шта се може очекивати од овог соја. Зар неко уистину паметан очекује да ће они помоћи напретку друштва, да ће они добровољно инвестирати у нова радна места и зауставити одлив младости.

Са друге стране, ова земља има све законе, које само треба спроводити у дело „ни по бабу, ни по стричевима", и ето дела уређене комуналне структуре у држави.

Да би се непроизводни рад могао платити, поново ће се прибећи позајмицама у иностранству, јер домаћи производ није у стању да покрије овакве неекономске одлуке, људи који без искуства доносе капиталне негативне законе чији су ефекти минус нула.

Ако нисмо у стању да покренемо домаћу производњу, према стварним економским законима, не треба да правимо небулозе од економије.

Никола Радоња

 

EU: Čekaonica sa nacrtanim vratima

dw.com

Čekaonica sa nacrtanim vratima | DW | 07.03.2019

Deutsche Welle (www.dw.com)

6-8 minutes

---

Srbija neće ući u Evropsku uniju 2025. godine niti pet ili deset godina kasnije. Neće ući nikada. Jer, vrata su zatvorena za mučeni Zapadni Balkan dok samo mantra o proširenju opstaje, piše novinar DW Nemanja Rujević.

U pitanju je klasik humora iz dečijih crtaća – otvorena vrata naslikana na zidu pozivaju naivnog protagonistu da kroz njih prođe. Njemu izdaleka sve deluje normalno i varku će spoznati tek kada glavom udari u zid pa mu iskoči karikirana čvoruga.

Tvrđava Evropska unija je godinama zatvarala jedna po jedna vrata, da bi na spoljnim zidinama ostala otvorena jedino još ona – nacrtana. Zamak je opasan kanalom i iz daljine se to možda ne vidi jasno. Ali ko sledeći uspe da prepliva kanal – da, dakle, ispuni sve po spisku iz famoznih 35 pregovaračkih poglavlja – imaće prvi priliku da se slavno ulupa o lažna vrata na zidu.

Bukvalisti koji veruju u nacrtana vrata i zvanične mantre iz Brisela („Evropa" nije potpuna bez Zapadnog Balkana, samo se reformišite i eto vas kod nas) teško da je otreznila i nedavna poseta francuske ministarske za evropska pitanja Natali Loazo koja je u Beogradu rekla da vrata ne postoje. EU ima svoje muke, ne trebate nam još vi, pardon, au revoir.

Posle se ministarka, valjda shvatajući da nije oportuno tako otvoreno rušiti mantru o proširenju, objasnila. Ali bolje da nije. Jer u naknadnoj intervenciji je rekla da svi podržavaju „jasnu perspektivu" Zapadnog Balkana. O ulasku u EU ne reče ništa. To je dakle nije emisarka nekakvog Kurca, Salvinija ili Kačinjskog – već samog evropskog Kralja Sunca, hipsterskog liberala Emanuela Makrona.

Ali nema svrhe ljutiti se na glasnicu koja je, iz neke interne pariske računice, samo izgovorila očigledno. Izložena bočnim vetrovima koji ljuljaju i njene same temelje, Evropska je unija pod dirigentskom palicom Angele Merkel odavno odustala od nekadašnje velike ideje u svakom pogledu ujedinjene Evrope. Kada valja spašavati samu EU, nikome više ne smeta što u njenom tkanju zjapi mala balkanska rupa.

Počelo je sa finansijskom krizom, nastavilo se krahom izbegličke politike i pohodom evroskeptičnih snaga, a ovih se dana kruniše kršenjem decenijskog tabua – jedna zemlja će napustiti klub za koji se mislilo da ga samo budala može napuštati. Nijedna od pobrojanih kriza nije kratkog daha, nijedna se zapravo ne može rešiti.

Tome valja dodati hladnoratovsku širu sliku. Evropska unija, tako moćna ekonomski, a tako patuljasta vojno i politički, između je nadolazeće Kine i stidljivih pokušaja da se emancipuje od Amerike.

Nije, dakle, u pitanju Makron kojeg će možda uskoro takođe udaviti desničarski talas. Nema tog lidera u Evropi koji je spreman da ostatke verodostojnosti stavlja na kocku zalažući se za proširenje EU. Jer, pred nacrtanim vratima ne čekaju Island i Švajcarska, nego zemlje koje se – uglavnom s pravom, a delom i zbog stereotipa – percipiraju finansijski nestabilnim poput Grčke, korumpiranim poput Bugarske i Rumunije, bespravnim kao Poljska i Mađarska, nerešenih granica kao Kipar.

Pisano je već ovde zašto je gašenje procesa proširenja čak logično iz perspektive Evropske unije. Ako još i ima argumenata da bi Srbiji i komšiluku bolje bilo unutra nego u čekaonici, više nema argumenata da bi to bolje bilo za EU. Geopolitički razlozi, koje poznavaoci prilika tako vole da bistre, otpali su najkasnije kada su preko reda primljene Bugarska i Rumunija ne bi li se dovršio cinični sanitarni kordon ka Rusiji, a ulaskom Albanije i Crne Gore u NATO zaokružena je Sredozemna obala.

Nevolja je u tome što – i zato se uvek osvežava farba na onim nacrtanim vratima – Berlin, Pariz, Beč, Brisel… i dalje imaju interese na Zapadnom Balkanu. Prvo, da se ne puca. Drugo, da se održi tampon-zona na važnoj izbegličkoj ruti. Treće, kao basen radne snage, negovatelja, lekara, šofera, inženjera koje je lako privući višim platama. I četvrto, kao evropski Bangladeš gde se u halama za male pare motaju kablovi i sklapaju sijalice.

Članstvo u Evropskoj uniji tu ima samo funkciju šargarepe na kraju predugog štapa. Ako se neko usudi da posumnja, eto tu i tamo pokoje milionče za neki infrastrukturni projekat. U to ime su napuštene famozne evropska ideja i evropske vrednosti na Balkanu, pa čak i onih 35 poglavlja. Pisali smo već o tome kako se veća u briselskim kuloarima – kada je u pregovorima sa Srbijom na redu poglavlje o recimo ribarstvu, ne priča se o ribarstvu – nego o Kosovu.

Paradoksalno je poturanjem lažne šargarepe Evropska unija postala saučesnik balkanskih stabilokratija. Nije da tipovima poput Vučića treba mnogo, takvi ionako nikad nisu verovali u te vladavine prava, demokratije i, kako beše, evropske vrednosti. Ali sa pohvalama iz evropskih prestonica još im je lakše. Evropski komesari na Balkan putuju sa ružičastim naočarima, svuda vide sjajne reforme, nigde ugnjetene medije, izmrcvaren narod i mafijaške strukture. Njihova podrška napretku u pregovorima jeste podrška udaljavanju od izvornih ideja EU.

Naravno, u interesu je i balkanskih autokrata da održavaju privid da se kruženje po evropskoj čekaonici završava prolaskom kroz vrata. Em su im fotografije sa nasmejanim evropskim činovnicima zgodna propaganda, em stvarnim i tobožnjim zahtevima EU mogu da pravdaju svaku privatizaciju, mere štednje, uvođenje eksploatatorskih zakona o radu i još niz svinjarija.

Pitanje je šta činiti sa saznanjem da su vrata zatvorena? Odgovor nije lako svariti jer se svodi na frazu koje je svima već preko glave: suština je u putu, a ne u cilju. Pravna država kako je definisana u priručnicima EU dobro bi došla i zemljama van EU. Medijska kultura, odgovornost političara, pošteni tenderi… šta bi iko mogao da ima protiv toga? Pa makar i praveći se da proširenje nije mrtvo i pregovarajući dalje – ni oni pretpristupni milioni nisu za bacanje.

To zbilja teško pada na želudac onih koji na Balkanu koji dvadeset godina veruju u Evropsku uniju ili su tek na sopstvenoj koži uverili da EU nije skup dobrih Samarićana nego interesna zajednica sa velikom idejom u svojoj osnovi. Ali oni će za demokratije u svojim namučenim balkanskim zemljama morati da se izbore sami. Nekad je lakše bez šargarepe, nacrtanih vrata i drugih fazona iz crtanih filmova.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

 

Зашто Блер и Британци саветују Владу Србије?

standard.rs

Зашто Блер и Британци саветују Владу Србије? - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

10-12 minutes

---

среда 06. март 2019. 21:49

Саветничким ангажовањем британских стручњака за државну управу Лондону је остављен простор да у Србији изгради обавештајну мрежу

 

Савременом политичком Србијом доминирају нејасноће и покушаји скривања од јавности кључних збивања од највећег државног интереса. Међу симболима тих процеса је и присуство бивших страних политичара а садашњих лобиста за које јавност ипак некако сазнаје, додуше на посредан начин. Најбизарније су вести да је и бивши британски премијер Тони Блер, некадашњи шампион НАТО бомбардовања Србије и још увек активни лобиста за независност Косова и Метохије, саветник Владе Србије и да британски „стручњаци" обучавају државне службенике. Шта то, у ствари, раде Блер и Британци у Влади Србије?

Пре свега, о чему то Тони Блер може да саветује власти Србије? Блер је у Британији остао упамћен као председник владе који је активно урушавао институције дајући овлашћења партијским чиновницима, понижавао државне службенике, и заобилазио процедуре предвиђене законом. Постао је и симбол медијских обмана и лажи чак и у Парламенту. У британској јавности има статус човека који је на лажима Британију увео у пет ратова чије су последице разарање удаљених земаља и стотине хиљада изгубљених живота. Већина Британаца га сматра ратним злочинцем и политичким преварантом. Ништа мање важно није ни питање ко је уопште довео Блера у Београд? Он је већ дуго присутан у власти Србије а раније се тврдило да су га довели „пријатељи" из Абу Дабија који га наводно и плаћају. Уочљиво је да се о томе више не говори. После одласка са места премијера Блер је кренуо у приватне послове распродаје државних контаката и тајни које је створио док је био на власти и, уз подршку Америке, зарадио велике паре. То се у Британији није никада раније догодило.

ПОДИЗВОЂАЧ РАДОВА ДУБОКЕ ДРЖАВЕ
Тони Блер је, у ствари, нека врста подизвођача радова специјалних операција западне такозване „дубоке државе" коју изнад свега симболизују бивши председник Америке Бил Клинтон и његова супруга Хилари. Блер је део „Клинтонове екипе". Своје услуге нуди и специјалне операције спроводи преко шеснаест својих невладиних организација и института. Сви ти послови су у великој мери обавијени велом тајни. На згради у Лондону, на пример, где су канцеларије Блерових организација уопште нема табли да су оне ту налазе.

Вештим маневрима пребацивања новца са рачуна једне организације на другу избегава се порез а сав новац у највећој мери заврши у једној која је регистрована у Кигалију, у Руанди, где уопште не плаћа пореске обавезе. Блер је и пријатељ и саветник председника Руанде генерала Кигамеа којег оптужују и за ратне злочине у тој земљи. Њега од тих оптужби, као адвокат, брани Блерова супруга Шери.

Тони и Шери Блер

Временом, међутим, Блер има све мање клијената. Поред Руанде, присутан је у другим земљама у Африци, у Гвинеји Конакри и Сијера Леонеу. Суштина посла је – поред специјалних операција – прикупљање обавештајних података и стварање амбијента за субверзије тих држава, и у Блеровом лобирању да државе које он саветује купују робу од компанија које га плаћају, или да кроз такозване „реформе у приватизацији националног богатства" посао добију они чији је Блер лобиста.

АЛБАНСКИ САВЕТНИК, ГАДАФИЈЕВ „ПРИЈАТЕЉ"
Све је то Блер веома добро наплатио. Рачуна се да је до сада приходовао око 200 милиона фунти и стекао 37 станова и кућа у Британији. За Србију би требало да буде посебно занимљиво и то што је Блер истовремено саветник владе Албаније и блиски пријатељ косовских Албанаца. Блер је редован почасни гост „Косовске амбасаде" у Лондону, где га дочекују као „хероја". Још је занимљивије питање да ли можда он и његови људи кроз привилегију увида у послове Владе Србије додатно зарађују и од Албанаца којима преносе те – на неки начин – тајне Србије?  Уз то, у Блеровом  Институту за веру (религију) је и бивши старешина Исламске заједнице у Босни и Херцеговини Мустафа Церић. Ефенди-Церић је и високи функционер Муслиманске браће која харају по Босни и Херцеговини и носиоци су антисрпског расположења.

За актуелну политичку елиту Србије би било веома корисно подсетити се и изненадног пријатељства Тонија Блера са покојним лидером Либије Моамером Гадафијем. Блер се спријатељио са Гадафијем, и заиста либијски лидер га је називао „својим пријатељем" још док је био премијер, а после одласка са власти био му је нека врста саветника. Блер је тако био у прилици да сакупи довољно поверљивих информација. Оно до чега је то довело и шта се десило свима је добро знано.

Присуство Института Тонија Блера у Влади Србије је пре неколико дана потврдила и председница Владе Ана Брнабић. Она је, према извештатима медија, „захвална том институту на свему што раде и подршци коју пружају пре свега њеном кабинету". Она је, такође, тврдила да Блеров институт не добија ни динар из буџета и да ради pro bono, значи бесплатно. Она је рекла да на такав начин Србија ради и са агенцијом Уједињених нација за развој (УНДП). Али, пропустила је да каже да је то агенција Уједињених нација на буџету те светске организације и да ниједна земља не плаћа УНДП, док је Блеров институт приватна организација.

ШТА КРИЈЕ АНА БРНАБИЋ
Требало би, међутим, знати да Тони Блер никоме не каже ни „добар дан" а да не наплати. На сумње упућује и то што је Блеров институт са свог интернет портала одмах по објављивању послова у Србији повукао ту информацију. На чији захтев? Председница Владе је бесплатан рад илустровала и својом некадашњом активношћу у НАЛЕД-у где је, каже, радила бесплатно. Али, у првим месецима на челу владе она је лично потписала једну значајну донацију НАЛЕДУ-у за коју се не зна где је завршила. Можда би више о томе могао да каже бивши министар финансија Душан Вујовић.

 

Председница Владе Србије Ана Брнабић (фото: Србија Данас)

Утисак је да се нешто, ипак, крије. Додуше, Ана Брнабић и треба да буде захвална Тонију Блеру за своју политичку каријеру. Она се појавила у владиним круговима када је Блер, као саветник, увео такозване „јединице за извршење" (delivery units) којима је припадала и Брнабићева, где је и стекла репутацију. Те јединице су Блеров изум, али их је он у својој влади као премијер убрзо укинуо. То је Блеров систем да се државом управља кроз паралелне канале, практично изван закона, јер ти људи који контролишу владину политику и њено спровођење никоме не одговарају, па ни грађанима о чијим животима одлучују. Тај систем скоро да више нигде не постоји, али је и даље присутан у Влади Србије.

ДВОСТРУКИ ЛОБИСТА
Недавно је обзнањено да је Блер постао и лобиста актуелне власти у Србији. Током расправе у једном комитету британског Парламента речено је да је Блер лобирао за идеју о разграничењу на Косову и Метохији, и то као лобиста и Србије и косовског председника Хашима Тачија. Наведено је да је Тачи платио доста пара, али Србија није спомињана. Блер се тако, независно од савремене косовске драме, придружио сивим личностима међународних лобиста које ангажују власти Србије.

Занимљиво је да је већина њих везана за досадашњу антисрпску политику, посебно за бомбардовање Србије. Међу њима је посебно занимљив бивши немачки канцелар Герхард Шредер. Према пре годину објављеним документима, Шредер је био пресудан за коначну одлуку о бомбардовању Србије 1999. године. Тони Блер је предводио кампању, али није имао довољну подршку. Кључна подршка је коначно дошла од немачког канцелара Шредера и тако је дошло до бомбардовања. Ти документи такође сугерише да је тадашњи амерички председник Бил Клинтон био невољан, а против бомбардовања је био и француски лидер Жак Ширак. Али, када је Шредер преломио, онда је све било узалуд, а Клинтон је само поставио услов да нема копнене инвазије. Наравно, лобирање је, нажалост, део савременог политичког живота, мада у основи лобисти не могу битније да промене политику држава. Проблем је у томе што Србија плаћа оне који су се о њену судбину тако много огрешили.

ИЗГРАДЊА ОБАВЕШТАЈНЕ МРЕЖЕ
Уз Блерово саветничко присуство сазнало се и да око 6.000 државних службеника Србије обучавају људи из владиног апарата Велике Британије. Као да Србија никада није постојала нити имала државу. И то да их обучавају службеници државе која је била аутор срамне резолуције у Савету безбедности којом се Срби проглашавају кривцима за геноцид. То је највећа увреда српског народа у досадашњем међународном искуству Србије. Резолуција није прошла захваљујући блокади Русије. А сада људи из те администрације обучавају службенике државе Србије. Откуд сад то ако се зна да су политички односи Србије и Велике Британије већ извесно време на веома ниском нивоу?

Та обука је класичан – толико пута виђен – систем грађења обавештајне мреже у страној земљи. Требало би, наиме, подсетити да су службеници државног апарата први круг сарадника обавештајних служби. Када – у овом случају – Британци обучавају те службенике у Србији, онда се маркирају занимљиве и перспективне личности и потом креће даљи развој сарадње. То се тако ради. А зашто Србија пристаје на то? Е, то није британски проблем. Нејасно је, међутим, шта то службеници државе Србије могу да науче од британских инструктора, а још је нејасније ко су ти људи који их „обучавају". Наиме, велики део британске државне управе (civil service) је – према америчком моделу „реформи" – приватизован, a државне послове сада обављају приватне компаније. Ко су онда ти британски инструктори?

 

Бивши амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф наздравља током свечаног пријема поводом рођендана краљице Елизабете Друге, Београд, 16. јун 2016. (фото: Ало/П. Димитријевић)

Србија ће, наравно, преживети и Блера, као и многе друге британске инструкторе. Aли остаје сведочанство о самопонижењу савремене Србије и увреди за коју нема никакве потребе. То самопонижење, поред осталог, урушава и углед Србије међу онима који још увек имају неког разумевања за њу и њену судбину.

Синиша Љепојевић је новинар и публициста са пребивалиштем у Лондону и дугогодишњи колумниста Новог Стандарда. Аутор је неколико књига, међу којима је и ,,ЕУ против Европе, успон и пад европског пројекта".

Извор Нови Стандард