Претражи овај блог

недеља, 31. март 2019.

НАТО нам опростио што нас је бомбардовао

politika.rs

НАТО нам опростио што нас је бомбардовао

Јагош Раичевић

5-6 minutes


Ових дана обележава се 20 година од НАТО бомбардовања. Било је шта је било, они који су убијали волели би да се то више не помиње. Ови други, који су бомбардовани, да се то више не понови. Ђура нам је опростио што нас је тукао. Сад тврди да нам је пријатељ и каже да заједно имамо светлу будућност, и то са све ампутираном територијом коју је дао другоме. После смо чули да су генерали и Олбрајтова узели руднике и компаније које је Србија градила последњих 100 година. Медијски специјалци су нам до пре неколико месеци слали спотове о историјском братству САД и Срба. Паметни и школовани какви јесу, знали су да тако нешто ових дана не би било паметно. Тукли нас јесу, и то свуда: по школама, по болницама, по мостовима, путевима, фабрикама, рафинеријама, телевизијама и чему све не. Али – ипак су нам опростили. Види се, велика нација у сваком погледу.

Велики какви јесу, опростили су нам и оних десет година санкција, које су убијале све што је расло на тлу земље Србије, од деце и жита до фабрика. Паметни и школовани какви јесу, знали су да ће санкције успети само ако на њима и комшије нешто зараде. И то што тврђе санкције, већа зарада: тако смо нашим тешко зарађеним маркама десетак година помагали колико смо могли све суседе који су нам до тада завидели, да се осете мало важнији и већи него што су до тада били. Суседи нам још нису опростили што су се богатили на америчким санкцијама Србији. Види се одмах које су нације мале а које велике.

И ми смо се припремали. Прошле године је формирана Комисија Скупштине, која је привукла велику пажњу: обећали су нам рецепт како су Италијани наплатили здравствену одштету од осиромашеног уранијума (ОУ). Одмах се јавило неколико удружења, сви су ко запета пушка чекали да се то преведе. Али, ништа од тога – показало се да се тамо не доказује да удисање ОУ изазива канцер, већ да италијански војници нису имали на КиМ исту заштиту као Американци. Да би се избегла брука, тај превод се негде изгубио и – до дана данашњег, ево на годишњицу – нико не зна где је. Комисија је ипак решила да и даље пребројава жртве; шта ће са тим бројкама, још се не зна, одлучиће накнадно. Ово пишем и као критику и као апел да им се помогне.

Пре око две године група научних радника започела је иницијативу да се формира национални мултидисциплинарни пројекат, са идејом да се испитају последице НАТО бомбардовања. Циљеви су – да се установе везе између евидентне повећане учесталости обољења (канцера) узрокованих НАТО бомбардовањем, да се провере и/или идентификују неке од још постојећих еколошких „црних тачака", и да се тамо где је потребно изврши неопходна ремедијација терена. Нашој деци не смемо оставити хемијско, биолошко и радиолошко загађење које нам је НАТО оставио. Јесте нам НАТО опростио, али наша деца? На крају крајева, зар то није и законска обавеза државе, да брине о здравој животној средини?

Полазећи од те логике, чланови Иницијативе почели су од ресорног Министарства за заштиту животне средине (МЗЖС). Предложен је оквирно пројекат и од министра се очекивала подршка око организације. И – као што то код нас често бива, као када ајкуле осете крв, нагрнула је армија душебрижника, спремних да се уграде у послић и дају све од себе и што се тиче знања и што се тиче политичких веза. То је најзад почело да компромитује целу идеју, да би на крају бројка од око четрдесетак људи почела реализацију пројекта као оков да вуче на дно.

А министар у МЗЖС? Од силних обавеза око глобалног загревања, пластичних кеса и полицијских акција око илегално депонованог опасног отпада, изгледа не стиже да брине ни о загађењу које имамо данас, а камоли оном од пре 20 година. Ипак, на инсистирање и предлог представника Иницијативе потписан је споразум о сарадњи на овим проблемима између МЗЖС са министарствима здравља, науке и војске. Иницијатива је промовисала и методологију рада у САНУ, послато је неколико детаљних објашњења нашим највишим званичницима. Ништа од тога није помогло: глобално загревање је остало приоритет.

Добра вест би била да Комисија прати шта ради Иницијатива. Штавише, последња иступања председника Комисије указују на то да су преузети многи предлози Иницијативе. То би генерално требало да буде добро. Међутим, Комисија не може да ради оно што предлаже Иницијатива. А Иницијатива је мртво слово на папиру.

Дакле, на питање како после 20 година стоје ствари око испитивања последица НАТО бомбардовања, одговор гласи: стоје.

Бивши директор „Нуклеарних објеката Србије"

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

 

субота, 30. март 2019.

Као каубоји у Лувру: Американци праве хаос поткопавајући међународно право

iskra.co

Као каубоји у Лувру: Американци праве хаос поткопавајући међународно право

5-7 minutes


29.03.2019. - 9:00

Фото: AP Photo / Eric Gay

Односи Русије и САД због Венецуеле се закувавају. Амерички председник Доналд Трамп упозорио је Русију да мора да напусти Венецуелу, док из Москве поручују да је најбољи начин да САД покажу Русији како да „оде" из неке земље, да то демонстрирају личним примером.

Долазак два руска авиона са 99 специјалиста за безбедност и војно-техничку сарадњу изазвао је праву буру негодовања у САД и у венецуеланској опозицији. Авиони су у овој латиноамеричкој земљи у складу са споразумом између Москве и Каракаса о војно-техничкој сарадњи, потписаног у мају 2001. године.

Портпаролка руског Министарства иностраних послова Марија Захарова истакла је да САД првенствено треба да испуне сопствена обећања и да се повуку из Сирије пре него што замерају било шта Русији по питању Венецуеле.

О дејствима Вашингтона на међународној арени Захарова је рекла да се Американци понашају као „каубоји у Лувру", да поткопавају међународно право својим „хаотичним потезима и непредвиђеним понашањем".

„У Венецуели постоје предузећа која раде са нашим војно-индустријским комплексом и тамо као и у другим сличним државама постоји проблем, јер имају мало стручњака који разумеју питања рада предузећа у ванредним околностима", каже за Спутњик руски политиколог Андреј Суздаљцев.

Експерт додаје да сада цео конфликт постепено прелази у фазу традиционалне конфротације Русије и САД.

„САД то називају 'инвазијом', као пребацивање војног контингента. Та иста верзија је прихваћена и у самој Венецуели међу тамошњом опозицијом, која говори да Русија планира да отвара своје базе на територији Венецуеле, укључујући чак и базе за подморнице. Шире се такве приче, којима се 'пумпа' информационо поље. Али, база за подморнице кошта милијарде долара и то се не може изградити брзо — за годину дана. Упркос томе, хистерија расте. Сада цео тај конфликт постепено прелази на ниво традиционалне конфротације Русије и САД", оцењује Суздаљцев.

Америчка администрација је спремна да потроши и до пола милијарде долара за смењивање власти, односно за „подршку демократских промена" у Венецуели, а у америчком Конгресу је усвојен и закон о борби против утицаја Русије у Венецуели.

Руски политиколог Владимир Шаповалов каже да је то узроковано неуспехом америчког естаблишмента на два фронта.

„Изјава о уплитању у послове Венецуеле од стране других земаља је бесрамно лицемерје. Недавне акције САД против Венецуеле пример су најгорег кршења свих норми међународног права и мешања у унутрашње послове суверене државе. Дакле, ако говоримо о томе ко се меша у послове Венецуеле, онда су то, наравно, Сједињене Државе, које већ годинама покушавају да збаце легитимну власт на много различитих начина. Политичка и економска криза коју Венецуела доживљава у потпуности ју је направио човек, тј. вештачки је створена од стране Сједињених Држава, како би збацили са власти легитимно изабраног председника Венецуеле на националним изборима", каже Шаповалов.

По његовом мишљењу, усвајање таквог закона уследило је због неуспеха Вашингтона у Венецуели.

„Упркос огромном притиску САД, изгледа да се ситуација са њиховом марионетом Гваидом не одвија добро, а легитимно изабрани председник држи контролу над земљом. И у тој ситуацији Конгрес покушава да се оправда, истичући да венецуелански председник ужива подршку народа и наводно га подржавају спољне снаге. Русија, свакако, подржава Венецуелу, јер је то пријатељска земља са којом имамо добре односе у свим сферама, али то је подршка легитимно изабраној Влади, која не иде ван оквира међународних норми и сасвим је природна. Нема говора о било каквом уплитању Русије у унутрашње послове Венецуеле", истакао је Шаповалов.

Подсетимо, У Венецуели су 21. јануара почели масовни протести против актуелног председника Николаса Мадура. Председник Парламента Венецуеле Хуан Гваидо 23. јануара се прогласио за привременог шефа државе.

САД и низ других земаља признале су Гваида и захтевају од председника Венецуеле Николаса Мадура, ког не сматрају легитимним шефом државе, да не дозволи насилне акције против опозиције. Мадуро је Гваида назвао „марионетом Сједињених Америчких Држава" и оптужио САД да покушавају да организују пуч у Венецуели.

Такво понашање Сједињених Држава може се објаснити давно превазиђеном Монроовом доктрином донетом 1823. године. У њој је прописано да САД имају обавезу да се супротставе могућем утицају европских и других земаља у оба дела америчког континента. Амерички посебни интереси у области националне безбедности у Северној и Јужној Америци.

Доктрином, која одређује да су амерички посебни интереси у области националне безбедности у Северној и Јужној Америци, САД су правдале сопствено учешће и војно мешање у унутрашње послове Кубе, Салвадора, Гренаде, Мексика, Перуа, Венецуеле и других земаља у региону.

rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић

 

петак, 29. март 2019.

ЧЕДОМИР АНТИЋ: Радован

iskra.co

ЧЕДОМИР АНТИЋ: Радован

5-7 minutes


29.03.2019. - 8:35

 

Фото: intermagazin.rs

Хашки трибунал је завршио свој рад. Чекамо још коначну пресуду генералу Ратку Младићу. Сви знамо каква ће она бити. Знали смо је отприлике и у мају 1992. када је именован на своју дужност, прецизно од оснивања међународног трибунала наредне године. Тај несуд настао је као оруђе једног рата, у време када су озбиљни политичари говорили да су Срби нацисти који силовањима желе да направе нови народ робова. Када су тврдили да српски лекари желе да створе особу са главом пса, а да је српска намера геноцид над свим Бошњацима и Хрватима. Суд је судио у време мира, након што су само Срби морали да изруче своје политичке вође. Иако је суд пресудио да ратовање Војске Републике Српске само по себи није било злочин, изгледа да је за његове судије само политичка борба српског народа по себи била злочин. Суд никада није судио „злочин према миру", иначе би открио да су рат започели словеначки, хрватски и бошњачки политичари. Штитио је своје савезнике и слуге, иначе би се пред трибуналом нашли и Анте Марковић и Мило Ђукановић. У рату су почињени језиви злочини. Српске јединице извршиле су бројне међу њима. Сребреница је свакако највећи злочин рата. Међутим, злочини српске војске једини су злочини на Балкану за које је тражена и пресуђивана одговорност народа и државе. За разлику од Срба, код којих само екстремни десничари негирају другим народима право на постојање и државност, политички мејнстрим у Хрватској и БиХ и данас види Србе као рушилачки фактор који треба асимиловати или протерати. Осуде политичким вођама за које током целог процеса није било толико доказа, колико оних који терете Туђмана и Изетбеговића, о чијем оптуживању никада није било речи, отварају као легитиман циљ укидање српских држава у Босни и Србији. Видели смо како је шовинистички судија, бранећи интересе своје две ратоборне домовине, осуђивао српске генерале на четврт века робије и то за исте оптужбе за које је ослобађао хрватске кољаче-конобаре, месаре-војсковође и њихове албанске плаћенике. Срби су сразмерно уделу у становништву веће жртве од осталих у Хрватској и на Косову и Метохији, а сразмерне другима у Босни. Зашто онда нико, осим пар албанских маргиналаца није и кажњен за злочине над њима?

Сребреница је грозан злочин, али да ли је неко помислио да осуди бошњачког злочинца Насера Орића који је живом човеку ископао очи а трудницу распорио и извадио јој нерођену бебу. На суду се нису појавили манијакални амерички генерали који су се пред Милошевићем прсили којим ће оружјима ударити по Србији и Црној Гори. Нису се нашли ни дипломате из САД – подли и лажљиви Цимерман који је дао два опречна сведочења о томе како је заједно са Алијом Изетбеговићем срушио Кутиљеров план или Иглбергер, који је рекао да Срби не смеју да држе 64% ни 31%  БиХ, већ треба да оду. Нико од њих: ни недозрели политички пројекат Европске уније, чији су изасланици правдали признање независности БиХ – упркос изостанку договора њених народа, неуспеху референдума и кршењу важећег устава – „потребом да буде сузбијен српски бес"; није одговарао за злочин према миру. Српски народ је устао у одбрану основних права и оно што се десило само подлац или глупан није могао да очекује. У тој истој Сребреници су муслиманске и хрватске снаге у Другом светском рату масакрирале више од хиљаду Срба. У једном селу су их клали изнад великог бурета у коме су из неких разлога сакупљали њихову крв. У Првом светском рату су их такође убијали у маси, а заробљеног мајора војске Краљевине Србије су рањеног јавно спалили усред града.

Нису то знали, одвратни европски олоши? Па зашто су се онда мешали? Зашто су лажно обећавали Бошњацима да ће интервенисати и донети им победу? Зашто су Србима оспоравали права која су сви други добили?   Разумем Изетбеговића, туђу децу је гурао у пројекат радикализације Бошњака и у томе је успео. Да је чекао, добио независност на нашој неслози и неспособности разних комуњара, европејчића и шовиниста (баш као и Ђукановић). Он се, међутим, борио за исламску а не бошњачку државу и у тој борби  био је претеча оних који су после 2001. запалили свет.

Увек сам критиковао Милошевића зато што је много радио на томе да држава и њене установе не функционишу. Ратовао је без стратегије и јасних циљева, народ је делио, а Србију брукао. Као полицијска држава, Србија је можда могла да спречи део злочина које су извршили Срби. До среде 20. марта 2019. и коначне пресуде, кривио сам за то и Радована Караџића, иако он није имао моћи које је имао тадашњи председник Србије. После његовог одласка у доживотни затвор, он је вољом судбине и наших душмана ступио у пантеон српске државности. Радован је тамо ступио жив – сахрањен у некој европској тамници – да стане уз вожда Карађорђа Петровића и Св. Петра Цетињског и остане све док буде постајао српски народ и памтило се име Србиново.

intermagazin.rs

 

Злочин који временом постаје све већи

rs.sputniknews.com

Злочин који временом постаје све већи

Sputnik

5-6 minutes

Момир Булатовић


Двадесет година након агресије НАТО-а досадашње питање „ЗАШТО?" (је извршена) мора да се замијени питањем: „СА КОЈИМ ПРАВОМ (су убијани једна недужна држава и њени становници)"?

Вријеме је, кажу, мајсторско решето. Двадесет година је значајан период у животу сваке заједнице. Појединце и да не спомињемо. Али постоје догађаји који дјелују замрзнуто у времену и обично је човјеку тешко да протекли период усклади са емоцијама и разумом.

У сусрет обиљежавању двадестогодишњице НАТО агресије многи би устукнули и у чуду се запитали: „Боже, да ли је могуће да је већ прошло двадесет година!" Бомбардовање је било тако и толико сурово, незаконито, злочиначко, бесмислено, ужасно… да је морало бити урезано у колективну свијест свих генерација које су га доживјеле. Па и оних које су рођене након његовог окончавања.

Ово потврђује низ манифестација којима се годишњица овог злочина обиљежава, како на високом државном нивоу, тако и међу научницима, ратним ветеранима али и, што је посебно значајно, међу младим генерацијама, данашњим студентима и ученицима.

 

© Sputnik .

Послије 5. октобра 2000. године доминантно питање у односу на НАТО „интервенцију" било је — „Зашто?" Лаконски одговор да је свему крив Слободан Милошевић, који није знао да се извуче из смртоносног загрљаја НАТО-а, временом је изгубило на увјерљивости. Чак и код оних који су били очигледно додатно стимулисани да ову тврдњу, као дио пропагандног арсенала НАТО-а, одржавају у животу.

Слободан Милошевић није био ни први ни једини државник који је од Запада осуђен на политичку (и фактичку) смрт, јер је интересе државе којој је био предсједник и народа који га је изабрао ставио испред и изнад интереса најмоћније војне алијансе у историји човјечанства.

Агресија на СР Југославију била је увертира (мислило се тек лакши тренинг) за оно што је услиједило у Авганистану, Ираку, Либији, Сирији… Био је то увод у стварање новог свијета у којем ће сила НАТО-а да лебди над цијелом планетом и која се, попут муње са небеса, спушта ка непослушнима и онима који вјерују да не морају да служе господаре са Запада. Свијета у којем НАТО, попут злоћудног тумора, усисава нове чланице, окружује Русију, пријети уништењем Сјеверне Кореје, најављује смрт Венецуели…

Тих 78 дана под бомбама које су убијале и тровале недужне људе, али и генерације њихових насљедника, нису заувијек промијениле само Србију (званична Црна Гора је, нажалост, још много раније капитулирала и заузврат добила унутрашњи хаос продуженог трајања).

 

© Sputnik .

Они су промијенили свијет!

Слике како бахата, технолошки напредна и бездушна Алијанса бомбардује државу која није напала ни угрожавала ниједну другу, већ је годинама трпјела терористичку агресију из сусједне Албаније, пробудиле су много часних и истинољубивих људи у свијету, али и сахраниле сваку наду да би НАТО стварно могао бити организација за какву се јавно представљао.

Брига о људским правима Албанаца са Косова и Метохије и борба против „злочиначких Срба" били су тек јефтин изговор за право питање које је НАТО поставио самоме себи, на свој педесети рођендан, након што је побиједио све своје стварне и измишљене непријатеље: „У чему је смисао нашег постојања?"

Одговор који су дали агресијом на СР Југославију запањио је остатак свијета. И натјерао га да се замисли и схвати да сљедећа мета може да буде било која држава. Морала се, дакле, спремати одбрана, уколико се жељела слобода.

Најуспјешније су своје послове ове врсте, у минуле двије деценије, обавиле Русија и Кина. На задовољство свих патриота, иако је након окончања агресије била знатно ослабљена (вољом нових власти или наредбом нових „пријатеља"), и држава Србија и њена војска су у међувремену значајно ојачали.

Жртве и разарања, али и херојски отпор и слободарски дух српског народа представљају подвиг на који ваља достојно подсјећати.

На недавној међународној конференцији поводом двадесетогодишњице НАТО агресије, надахнуто је говорио и високи гост из Руске Федерације. Петар Толстој, замјеник предсједника руске Државне думе је, између осталог, рекао: „Чујем да ми Руси не можемо бити већи Срби од Срба. А зашто не? Ако Њемци могу бити већи Хрвати од Хрвата, а Американци већи Албанци од Албанаца, зашто не бисмо ми могли бити већи Срби од Срба?"

Ове искрене и једноставне истине неки ће дочекати на нож и даће им погрешан смисао. Али такви ће остати у мањини. Убједљиву већину ће оне обрадовати и охрабрити. Бројним Србима ће пријати да се надгорњавају са Русима.

Тим прије, јер постоје времена — а таква су била током НАТО агресије, када су Срби били толико велики да није тако лако бити већи од њих.

 

Marković: NATO pakt je napao Srbiju pod izgovorom da brani nevine žrtve od etničkog čišćenja, a najveće žrtve su upravo podneli Srbi! (VIDEO)

pink.rs

Marković: NATO pakt je napao Srbiju pod izgovorom da brani nevine žrtve od etničkog čišćenja, a najveće žrtve su upravo podneli Srbi! (VIDEO)

Autor: TvPink Printscreen

6-8 minutes



Na Kosovu imamo jedini slučaj da oni koji su navodno vršili etničko čišćenje, da su potpuno nestali , rekao je istoričar Predrag Marković za Novo jutro televizije Pink.


  • Izvor: Pink.rs, Foto: TvPink Printscreen
  • pre jednog sata
  • pre 20 minuta

- Veliki je paradoks da fond za humanitarno pravo, koji se bavi veličanjem svih žrtava sem srpskih, da po sopstvenim podacima tog fonda, ako merimo po broju stanovnika kosovski Srbi su dva puta više stradali od kosovskih Albanaca. NATO pakt je srušio našu zemlju pod izgovorom da brani nevine žrtve etničkog čišćenja, Srbi su žrtve istog – rekao je Marković.

Kako kaže, u apsolutnim brojevima Albanaca je svakako stradalo više, ali u odnosu na mogući broj, Srba je stradalo dvostruko više nego Albanaca. On je podsetio da je u nekim delovima Krajine, procenat Srba koji su stradali je 11 puta veći od procenata Hrvata u Hrvatskoj.

- Ne računajući Bošnjake i Muslimane, koji su u svakom slučaju najveće žrtve, ali su pored njih najveće žrtve Srbi, i to pogotovo u Krajini – rekao je Marković.

On je rekao da je ogroman broj Srba stradao posle ulaska NATO trupa na Kosovo.

- Na Kosovu je jedini slučaj da oni koji su vršili etničko čišćenje, da su potpuno nestali. Da budemo skroz objektivni, najveće žrtve jesu Bošnjaci, ali i zbog njihovog rukovodstva. Oni su zbog političkih poena žrtvovali svoj narod, ili da ga u najmanju ruku ne spreči – rekao je Marković.

Kako kaže, ono što je strašno kada je u pitanju presuda Radovanu Karadžiću, jeste da većina Bošnjaka ovu krivicu uopštavaju na sve Srbe.

Marković kaže da su prve greške počele 90-tih, ali i da se mnoge stvari nisu mogle ni čuti tih godina.

 

https://youtu.be/1sjaNGL_hKQ

 

четвртак, 28. март 2019.

Rusko MIP ne želi da komentariše postupke srpskih vlasti

novimagazin.rs

Rusko MIP ne želi da komentariše postupke srpskih vlasti

3-4 minutes


Foto: Pixabay.com

Moskva vidi probleme sa kojima se suočava Srbija i pokušava da pomogne u tome za šta je Beograd moli, ali neće da komentariše poteze srpskog rukovodstva, jer za to treba pitati građane koji su ga izabrali, izjavila je danas portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Na redovnoj nedeljnoj konferenciji za novinare, ona je time odgovorila na pitanje Dejana Berića, koji se predstavio kao novinar ruskog portala, a inače je srpski državljanin koji je kao snajperista ratovano u Donbasu, u Ukrajini, na strani proruskih pobunjenika.

Berić je upitao Zaharovu da li Moskva smatra da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "trojanski konj" u rukama Zapada.

On je naveo da su "srpska vlada i takozvana opozicija ljudi koji rade za Zapad", da predsednik Srbije izjavljuje o vojnoj neutralnosti Srbije ali da se u Ministarstvu odbrane Srbije nalazi predstavništvo NATO, da vojnici Alijanse imaju potpuni imunitet na teritoriji Srbije a da rusko-humanitarni centar nije ni dobio diplomatski status.

"Vučić dolazi u Rusiju tražeći pomoć po pitanju Kosova i u Briselu potpisuje sporazume koji daju mogućnost Kosovu da dobije nezavisnost. Štampa u Srbiji je pod kontrolom CIA koji vređaju Rusiju i njenu vladu. Ako pogledamo to što se dešava u Srbiji, kako naša Vlada podržava Zapad ispunjavajući njihove naloge da li vam se čini da je Vučić trojanski konj koji treba da posvađa i srpski i ruski narod", upitao je Berić.

"Ja Vučića ne bih upoređivala sa nekim konjem, čak ni trojanskim. Ja imam druge aocijacije, više ljudske. Hajde da postavljate pitanja kako se ponašaju srpski političari i zvaničnici njima direktno", rekla je Zaharova.

Ona je navela da Rusija vidi probleme sa kojima se suočava Srbija i da pokušava da pomogne u tome u čemu je Beograd moli.

"Polazimo od toga da po molbi Srbije, koja je zasnovana na interesima srpskog naroda, branimo međunarodno pravne osnove situacije oko Kosova, činimo to dugi niz godina, pri tom to ne činimo to zbog naših interesa, već na molbu Beograda. A što se tiče srpskog rukovodstva, kojeg bira narod, to pitanje uputite njemu", rekla je Zaharova.

U jednom od intervjua ruskim medijima Berić je rekao da je srpski državljanin i da mu preti 17 godina zatvora zbog učešća u vojnim operacijama na teritoriji strane države.

Berić je danas drugi put prisustvovao konferenciji za novinare u Ministarstvu inostranih poslova Rusije, a i prethodno je imao priliku da postavi pitanja Zaharovoj u vezi sa sukobom na istoku Ukrajine i ruskog stava po pitanju Kosova, što je izazvalo oštre komentare u ukrajinskim medijima.

 

Janjić: O Kosovu i Metohiji ne pregovaraju demokratske vodje

jugpress.com

Janjić: O Kosovu i Metohiji ne pregovaraju demokratske vodje - JUGPRESS

Postavio: Jugpress

17-21 minutes


BEOGRAD

Cela ova drama oko Tačijevog i Vučićevog učešća u razgovorima sa Ramom i drugima, pa i Mogerinijevom, oko moguće zajedničke platforme koju bu oni utvrdili i razmenili teritorije,  se na kraju, zbog toga što Tači nema podršku u vladajućoj koaliciji na Kosovu, završava na jedan najstrašniji mogući način , rekao je u intervjuu za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress Dušan Janjić, predsedsnik Upravnog odbora
Foruma za etničke odnose.

"Politička platforma, koja je zbir krajnjih ciljeva i onemogava svaku dalju participaciju kosovske strane, Beograd da je racionalniji, pametniji,
da nema Marka Đurića, on bi ćutao i koristio tu slabost kosovske platforme. S druge strane, Hašim Tači povlačeći se iz te priče ide na demarkaciju, ali i dalje imate tu sve zaoštreniju bezbedonosnu retoriku, zloupotrebu pitanja bezbednosti. To ove najnovije izjave da će on kao komandant da aktivira ne znam koga, i da treba da pripoji, kako kaže, Preševsku dolinu. S druge strane uzmite Vučića… Prazna obećanja, ali čekamo 45 dana, pa ne znamo ko je kriv, da li onaj ko je otkrio da su ljudi sa Srpske liste ipak dali većinu za usvajanje platforme, ili oni koji su bili unutra. A krivica u smislu da su omogućili usvajanje neke platforme za koji Đurić kaže da je zakucavanje eksera u mrtvački sanduk. Očigledno je da taj drugi deo, da se neki razgovori, osluškivanja i komunikacije dešavaju, ali ne u legalnom kanalu, i to je problem. Legalni kanal su parlamenti u zemljama, vlade…, dodao je Janjić

·          

JUGpress :- Priština i Beograd imaju različite izjave o tome šta se tačno dešava u njihovim razgovorima, a opozicija i s jedne i druge strane ih optužuje da oni zapravo i dalje razgovaraju tajno, daleko od očiju javnosti. Kako se vama čini čitav taj proces i šta je sada najaktuelnije i najrealnije u čitavoj priči dijaloga između Prištine i Beograda?

Janjić : – Odmah da konstatujemo da pouzdanih informacija nema, i od kada je počeo Briselski dijalog, pogotovu u drugom delu kada Mogerini to predvodi, da je glavna slabost toga ta tajnovitost i opredeljenost evropske birokratije da sve rešava sa vođama sa dve pogrešne
pretpostavke.

Prvo, da su to toliko moćne vođe i da imaju toliku demokratsku podršku javnosti da oni, kada se dogovore, mogu da obezbede da to prođe kroz parlament i ostalo. To uopšte nisu demokratske
vođe i, drugo, nemaju toliku podršku. Oni nemaju, pojedinačno kad ih gledamo, Hašim Tačija i Aleksnadra Vučića, mogućnost da mnogo jednostavne stvari sprovedu, čak i u svojim  vladajućim strukturama.
Konkretan primer: cela ova drama oko Tačijevog i Vučićevog učešća u razgovorima sa Ramom i drugima, pa i Mogerinijevom, oko moguće zajedničke platforme koju bu oni utvrdili i razmenili teritorije,  se na kraju, zbog toga što Tači nema podršku u vladajućoj koaliciji na Kosovu, završava na jedan najstrašniji mogući način. Politička platforma, koja je zbir krajnjih ciljeva i onemogava svaku dalju participaciju kosovske strane, Beograd da je racionalniji, pametniji,
da nema Marka Đurića, on bi ćutao i koristio tu slabost kosovske platforme. S druge strane, Hašim Tači povlačeći se iz te priče ide na demarkaciju, ali i dalje imate tu sve zaoštreniju bezbedonosnu retoriku, zloupotrebu pitanja bezbednosti. To ove najnovije izjave da će on kao komandant da aktivira ne znam koga, i da treba da pripoji, kako kaže, Preševsku dolinu. S druge strane uzmite Vučića… Prazna obećanja, ali čekamo 45 dana, pa ne znamo ko je kriv, da li onaj ko je otkrio da su ljudi sa Srpske liste ipak dali većinu za usvajanje platforme, ili oni koji su bili unutra. A krivica u smislu da su omogućili usvajanje neke platforme za koji Đurić kaže da je zakucavanje eksera u mrtvački sanduk. Očigledno je da taj drugi deo, da se neki razgovori, osluškivanja i komunikacije dešavaju, ali ne u legalnom kanalu, i to je problem. Legalni kanal su parlamenti u zemljama, vlade, tajni sastanci, zatvoreni, može i to i pregovori uz podršku EU.

·         IMA LI BRISEL ZNAČAJ ZA BALKAN

JUGpress :- Znači li to da se pregovori predstavnika Srbije i takozvane Republike Kosovo vode preko dva kanala? Jedan o kome se malo zna, ali je veoma važan, i drugi u kome učestvuju zvaničnici EU? DA li su dominantni razgovori u Briselu?

Janjić : – Ne, oni tamo ne razgovaraju. Tamo povremeno odlaze vođe, povremeno odlaze delovi timova, da informišu Mogerinijevu i ona njih, i pri tome Beograd odbija da potvrdi ono što je istina, a to je da i Đurić odlazi. Znači, to je još dodatno, da se tim iz Brislea nije ni potrudio da se zna da Beograd učestvuje. To je što se tiče ovog dela tzv. ozbiljnih greški Evropske unije, a najozbiljnija greška je što EU nikada nije proverila da li vođstva ovih naroda zaista žele u EU. Nikada nije ozbiljnom uzela ni nameru da se priključe EU, a ako je već prihvatila da pregovara, test da oni hoće u EU. Mi smo sada došli do situacije da, npr. zvaničnici Beograda saopštavaju zvaničnicima EU „vi ste krivi za sve, vi nama ništane dajete, a mi sve izvršavamo".  A ne čujete glas iz EU „pa vi niste izvršili čitavu listu stvari".. Tolika  je lista i sa kosovske strane, npr. ZSO. Ni dandanas Mogerini, Vučić i Tači nisu rasčistili o kojoj zajednici pričaju, da li o onom sporazumu iz 2013. koji se odnosio na četiri opštine,  ili o onom iz 2015. kojim su na zahtev Nikolića i Vučića proširili na deset opština. Dakle, ako sad treba da se odgovori gde se taj postupak nalazi, šta se to dešava iza, ja lično mislim da mi možemo da spekulišemo sa tajnim
razgovorima, kao što kaže Mogerinijeva to je sad samo malo pitanje da oni skinu takse, i za tri meseca sve je gotovo… Ovi pregovarači, kad se iz Brisela u Prištinu vrate, kažu nama treba još mesec dana rada… Kakvih mesec dana, pa njima treba mesec dana da ugovore jedan
sastanak!  

JUGpress:- U geopolitičkom pogledu, ko sada ima najviše interesa da utiče na razvoj događaja u Srbiji u na Kosovu i Metohiji?

Janjić : – Mislim da je situacija daleko izvan kontrole Prištine i Beograda, da EU sve manje ima uticaja i da je upravo to razlog zašto se Amerika aktivirala, jer je aktiviranje Amerike  marginalizacija EU, koja se sama povukla. Ostala je samo Nemačka. Dakle, u ovom momentu,
ozbiljno o Kosovu brinu Berlin i SAD i sve više zbog unutrašnjih razloga. I to je vrlo opasno. Berlin, jer alternativa za Nemačku, neonacistička struktura podržava podelu teritorija, nestanak Kosova i pravljenja, kako pišu mediji u Srbiji, Srboalbanije. Podela Balkana na srpski i albanski. Da mi je još to čudo da vidim, kad nije uspelo srpskohrvatsko. Drugo, Trampu je to unutrašnje pitanje, jer će tako pokazati demokratama da nisu bili sposobni da reše tzv. nedovršeni problem Kosova i Bosne, jer su se demokrate time hvalile. Na žalost, tu nema ni Kosova ni Srbije, a kad još dodamo Ruse i Putina, gde se više ne zna šta je njegova politika prema Srbiji, osim da je neka velika trgovina u pitanju, gde on pokušava taj presedan Kosova i njegovu moć uticaja na Srbiju, znači mogućnost ako podrži da rascepa na četiri države: Srbiju, Bosnu, Crnu Goru i Kosovo, da totalno ošteti ideju o NATO širenju. Vidite da s jedne strane imate stalno – mi
podržavamo Srbiju, vi istrajte, a s druge strane imate Lukjanova koji kaže počnite vi da pregovarate sa NATO-om. Kratko rečeno, broj jedan – treba zaustaviti dalju eskalaciju nebezbednosti, a to znači izjave političara od Vučićevog sikter, Dačićevog stalnog seirenja kako će on da obori broj zemalja koje priznaju na ispod sto, kako treba razgraničiti Srbe i Albance, Vulinove pripreme da učestvuje u realzaciji svoje ideje o promeni granica Balkana, ideje Tačija da će on nekom komandom nešto da preuzme, maksimalističke ideje Ramuša Haradinaja da će sve da dobije, a da ništa ne da, tako da mislim da je to jedino moguće uraditi hitnom diplomatskom misijom EU u liku Berlina, SAD, u liku Vašingtona i to upravo ovih ljudi koji se sada ovde pojavljuju, bliskih Trampu i južno krilo NATO-a.

·         ZNAČI LI TO DA SE I ZVECKANJE ORUŽJA ČUJE…RAT ILI MIR

JUGpress :- To ne doprinosi smanjenu tenzija i otklanjanju straha, neizvesnosti običnih ljudi u pogledu daljeg razvoja situacije…?

Janjić : – Iza svega ključa jedan problem, nebezbednost i strah ljudi, sve je više paravojski, sve
je više ljudi koji bi da se tuku, evo i ovaj vrhovni komandant govori da će da uzvrati, ovdašnji vrhovni komandant govori da on to može da reši kad hoće, ali neće, a Rusija polako doliva ulje na vatru tako što objavljuje fotografije i podatke o ljudima obučenim i regrutovanim na severu Kosova koji se bore u Donbasu. Više nije tajna da privatne kompanije Rusije jesu radile i rade obuku ljudi na severu Kosova za tzv. milicijske paraformacije. Ako na to dodate ono o čemu CIA i američka ambasada govore, ali eto nije Hejl bio upoznat, jer mu niko nije rekao od domaćina, da postoje moćne ekstremističke grupe među Albancima, da imamo borce islamsKe države koji su u haosu i povlačenju, a oni kada se povlače prenose rat, to je poznato, i da imamo ljude
koji su učestvovali u onome što se zove opšta vojna invazija ili buđenje svih da se priključe OVK. Dakle, ti ljudi misle da je sada njihova šansa i njihovo doba, jer i njihove vođe misle da je njihovo doba. Vođe ništa nisu želele da nauče, nisu imale razloga da nauče iz stradanja svojih ljudi, pa možda i sebe samih, jer su, u međuvremenu, izbegli zatvore, obogatili se i postali vođe. Zašto oni ne bi probali sada, kad se svuda dižu ekstremističke stranke da završe posao? A
Rusija to podstiče, oni desničarima Austrije, od kancelara pa na dalje, alternativi za Nemačku, italijanskim neofašistima koji sada vode Italiju zaista odgovara rat na Balkanu… Mi smo zaista pred izborom – rat ili mir, koji nema klasičan oblik kako Vulin i ostali zamišljanju, nema tu MIG-ova i takvih stvari. Savremeni rat je rat barikada, paramilicija, terorizma i organizovanih vojski koje imaju dornove i satelite,  koji sedeći u Bondstilu šalju dronove sa neke platforme iz Mediterana i mogu da pogode bilo koju sobu u Beogradu ili Prištini, pa i ovu u kojoj sedimo.  Jasno je da neće gađati Prištinu, jasno je da je Srbija uradila sve da ne budeni blizu NATO-u, da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nije pozdravila dogovor oko Makedonije, koja ne podržava taj dogovor, da je Srbija jedna od retkih država koja je dozvolila da njeni državljani budu uključeni u destabilizaciju Crne Gore i Makedonije, evo sad i optužbe za ubistvo Olivera Ivanovića, da je Srbija nekako dozvolila da sebe matira kao platformu za podsticanje stabilnosti.

JUGpres :- Šta, po Vama, znače poruke „da će Srbija znati da uzvrati"?

Janjić : – Najnovije mere Vlade i preporuke da se bojkotuju skupovi na kojima ima Kosova i simbola Kosova i da se koristi jezik koji je izvan Briselskog sporazuma, govorim o regionalnim skupovima raznih oblika, je nešto što smo gledali u doba Tadića. Hoćemo li mi ponovo da pravimo istu glupost? Da mi napuštamo skupove, da prepuštamo međunarodno širenje uticvaja Kosovu ili se mi, zapravo, spremamo da budemo oni električni zečevi u tuči koju treba da obave preko naših leđa Rusija i NATO? To je nešto o čemu Ana Brnabić, koja je jedna od potpisnika tih mera, Vučić i ostali treba ozbiljno da razmisle, jer takve mere su i Miloševića dovele do političkog kraja.
Tadić je zbog sličnih stvari i ponašanja, obećanja koje nije ispunjavao, na kraju i završio svoju karijeru. To što on pokušava da se obnovi njemu služi za sramotu, ali ovi još uvek mogu da stanu.

·         KO BI STRADAO PRVI…?

JUGpress:- U čitavoj situaciji, kakva sada jeste, čini se da svi zaboravljaju na Srbe južno od Ibra, u kosovskom Pomoravlju. Sa jačanjem ekstremizma i ekstremnih ideja, neće li zapravo oni biti prvi na udaru?

Janjić : – Hoće, uvek će biti. Prva žrtva je bio Oliver Ivanović jer je bio protiv novog rata. Za razliku od perioda 2001-2004, kada je on uz Zorana Đinđića zagovarao razgraničenje na severu u drugim okolnostima, sada je bio protiv iz realnih razloga, i prvi je sklonjen. Znate, prva žrtva u Slavoniji je bio hrvatski policajac koji je hteo da istraži ko je ubio jednog Srbina, i došao je do službi Srbije povezanih sa dolazećim tuđmanovskim snagama iz Zagreba. Dakle, uglavnom stradaju ljudi koji zagovaraju mir, rešenje… Oni su problem, oni usporavaju mobilizaciju. Šta imamo na jugu Srbije? Mi tamo imamo jednu maglu u kojoj smo imali tzv. džip-diplomatiju koju prisvaja i kojom se hvali Čović, kako je on nešto uradio, a ustvaari ga Amerikanci vozili kao
mečku i on je prisustvovao igri OVPBM i Amerikanaca, da bi se proširila bezbedonosna zona na teritoriju centralne Srbije i to se zove Končuljski sporazum. Onda je Beograd brže bolje potrčao, pa je Končuljski sporazum verifikovao pravljenjem monstrum institucije, koja se zove Koordinacioni centar za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Pa te OVPBM nije ni bilo u M, odnosno Medveđi! Odjedanput imamo telo u Srbiji koje i danas traje i za koje je 2003. godine doneta platforma, ja sam je radio, o njegovoj reformi, povremenom ukidanju i prelaženju odgovornosti na opštine. Jedna ozbiljna država ne sme da dozvoli da 20 godina ima ad-hok telo za konflikte, jer onda tvrdi da 20 godina nije uspela da reši sukob u nijednoj opštini, odnosno konfliktno stanje u tzv. Preševskoj dolini. Mi vidimo na tom primeru da ovdašnji ljudi igraju na tu priču razmene, držanja naroda za rogove preko strahova od međuetničkih obračuna, čemu služi Koordinaciono telo, da povremeno Zoran Stanković saopšti da je sve mirno. Da, mirno je, jer su ljudi ćutali. Pa kako se podigne opcija, kako je zadnjih mesec ipo počelo, od onog Kurcovog pisma Trampu da treba da podrži podelu, da ponovo trče na konsultacije u Prištinu, u Tiranu, da ponovu podmazuju oružje, da ljudi iz Medveđe sad otkrivaju da preko akcije tzv. pasivizacije
adresa koliko oni imaju ljudi koji su regostrovani, koliko realno živi, a mi ne znamo. Pasivizacija adrese ide onima koji nesporno su nekada živeli, a sada su negde napolju. Alli, šta je sa onima
hiljadama drugih koji se odjedanput pojavljuju? Bio je to najjeftiniji način da se dobije pasoš Srbije i koliko je toga u Bijanovcu, u Preševu? Koliko je toga u Dimitrovgradu, Bosilegradu? Tu su postavili neka tela koja povremeno dele neki novac, gde radi desetine činovnika, koji imaju nekakav uticaj na bezbedonosne procene, a u suštini su paravan za nerešavanje problema i održavanje iluzije da će se jednog dana svi Srbi naći na jednoj strani, a svi Albanci na drugoj. Dok ta iluzija traje, nije ni čudo da postoje ljudi koji to priželjkuju, i ljudi koji se toga boje. Većina se boji, pa onda priželjkuje da se ne bi zakasnilo, jer ne zna gde će da prođe linija, pored ili iza njegove kuće.

·         UGROŽEN JE TERITORIJALNI INTEGRITET CENTRALNE SRBIJE

JUGpress:- Odlaganje rešenja ne vodi nestanku problema…

Janjić : – Mi smo zaista u velikom problemu, a ono što posebno brine je odsustvo svesti. Ja ne brinem toliko o Albancima, to je njihov problem, a uzeli su stranu operativne podrške NATO-a. Misnistar spoljnih poslova Nemačke je priznao da oni krše CEFTA sporazum, ali je i rekao da ako ih kazne finansijski, ako se stave sankcije, srušiće se ta krhka zgrada koja je pravljena. Neće da dozvole, Kosovo je veliki dužnik NATO-u, i ako ga sruše oni priznali svoj poraz. Onda im je lakše da ga održavaju u kliničkoj smrti ili nekom polurazvoju, dok ne naplate nešto.

Srbija je mali dužnik NATO-u i mali protivnik, nepouzdan, na njoj je najlakše da se istresu i to naši političari znaju, a onda zaigraju na etničku kartu kao da ne znaju ko živi na granicama Srbije. Žive manjine, čije su zemlje u NATO-u, da ih obavestim, žive Bugari, Rumuni, Vlasi,  Mađari s kojima je naša vlast u divnoj ljubavi, a koji sanjaju da poprave „nepravdu" i uzmu
Banat i Bačku, pogotovu Bačku. Hrvati, Bošnjaci u Sandžaku, upravo tamo gde se razigrao Erdogan koga je i Vučić podržao kako treba zajednički da rešavaju problem, a mi znamo kako je Erdoganovo rešenje, da napravi kopču između Albanaca preko Sandžačkih Bošnjaka i Bošnjaka u Bosni, makar se Bosna i raspala. To je igra gde vi sa svakim kooptirate, ali uvek protiv svog interesa. Ovde je ugrožen teritorijalni integritet centralne Srbije. Vi rizikujete da Srbija više ne bude na Dunavu, da izgubite ozbiljan deo raško-pazarske oblasti, a da se zadrma i Zlatar. Dakle, takav rizik, sa tako slabim vođstvom i slabom ekonomijom, sa tolikim odlaskom ljudi, ko će to da izdrži? Ko će u istočnoj Srbiji da se suprotstavi tome kad su svi koji su mogli pobegli? Prazna je. Ko će da se suprotstavi na Zlataru, Zlatiboru, u Sandžaku, kad su oni koji su ostali samo Bošnjaci i čekaju da pobegnu. To je momenat u kome mi realno živimo i to nije priča koju mi slušamo od Vulina i Vučića, samo što ne izbije rat, samo što nisu upali Albanci u Mitrovicu, koja je vrlo efikasna među Albancima. Šta je postigla te kampanja među Albancima? Ona je potpuno otupela kod albanskih analitičara na Kosovu. Na bilo kakvu kritičnost prema politici će vam odmah reći da je to srpska propaganda, da vas uplaše ratom… I naravno da se onda pojavi Tači i kaže mi ćemo da ih razbijemo. Znači, mi apsolutno rizikujemo da Srbija uleti u bezbedonsonu i teritorijalnu krizu i da dođe pod sankcije, jer diplomatija, a to je i najavljeno iz Berlina i Londona, kao što je Vašington primenio nekakve mere prema Prištini, pa se ovdašnjiradovali, a zapravo Tramp nema odakle da plati, jer se bori da sve pare potroši na ogradu prema  Meksiku, treba mu za izbore, nema odakle da plati rat za kosovsku vojsku…Ali, kad je u pitanju Srbija, njima je vrlo lako da uvedu finansijske i diplomartske sankcije, a najnovije mere vlade i preporuke da se bojkotuju sastanci na kojima se dogovara regionalna saradnja idu u korist uvođenja sankcija. Ovdašnji će reći da je to spin, albanski ekstremisti i obični ljudi će reći spin i tako će stradati oni koji vam kažu – nemojte da ratujete.