"ZAPAD IMA TRI STANOVIŠTA, A RUSI ČETVRTO" Vučić: Zapadne sile ne mogu da se dogovore oko Kosova

blic.rs

"ZAPAD IMA TRI STANOVIŠTA, A RUSI ČETVRTO" Vučić: Zapadne sile ne mogu da se dogovore oko Kosova, daću sve od sebe da postignemo kompromis Beograda i Prištine

A.M.

3-4 minutes

---

 

Foto: Zoran Žestić / Tanjug

Zapadne sile ne mogu da se dogovore oko pitanja Kosova, rekao je je danas predsednik Aleksandar Vučić učestvujući na Sedmoj plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

- Pravo da vam kažem ni zapadne sile ne mogu da se dogovore šta će sa Kosovom. Ne znaju ni oni sami šta hoće. Kad ih pitam šta hoće oni ne znaju. Postoje tri stanovišta o tom pitanju, a svi imaju različita, a Rusi čak četvrto. Zapadne sile pojma nemaju šta će sa ovim pitanjem – naveo je Vučić i dodao da će dati sve od sebe da se postigne kompromis između Prištine i Beograda.

- Ne znam šta će to biti, ali čim budem znao izaći ću da vam saopštim. Kompromis je pre svega razvoj ekonomije, dobro zdravstvo i odlično školstvo - poručio je Vučić.

Ovom prilikom Vučić je istakao da će svaki dogovor između Beograda i Prištine morati da prođe nadležne organe, institucije i da će narod na referendumu dati završnu reč.

- Verujem da ogovorni političari žele da se rešenje pitanja Kosova pronađe, a većina bi želela da to rešenje pronađe Vučić i da zbog toga dobije motku u glavu, kako bi oni rešili svoje političke problem. Dakle, platformu rešenja će svi dobiti kada budemo blizu njene finalizacije – naveo je Vučić.

Ovom prilikom Vučić je istakao kako je sever Kosova područje gde je najmanje kriminala.

- Znam da pojedini hoće da predstave Prištinu kao anđela koji vodi računa o svima, a sever Kosova kao mesto koje je divlji zapad gde se kolje, ubija. Istina je na sredini, a ne da su divni, mirni i pošteni Tači i Haradinaj ljudi koji se bore protiv kriminala na Kosovu. Sve ovo ustvari ima cilj da se podržava nezavisnost Kosova - rekao je Vučić.

 

politika.rs

Шта је НАТО погодио

Мирослав Лазански

6-7 minutes

---

Наиме, бомбе НАТО-а на Косову разнеле су на стотине цивилних аутомобила, цивилних камиона и макета, и једва да су начеле југословенску артиљерију и оклопне снаге. Од 744 „потврђена" поготка пилота НАТО-а током рата, истраживачи из америчког ратног ваздухопловства, који су касније провели недеље и недеље претражујући Косово и пешице и хеликоптерима, нашли су доказе за само 58 погодака. Наравно, по завршетку рата амерички официри су се на терену врло брзо упознали са размерама својих промашаја, али је извештај о уништеним циљевима дуго био сакривен. Током борбених дејстава начелник Здруженог генералштаба оружаних снага САД генерал Хенри Шелтон неколико пута је изјавио да су „ваздухопловне снаге НАТО-а уништиле око 120 тенкова, 220 оклопних транспортера и до 450 артиљеријских оруђа у рату против Југославије".

Врховни командант НАТО-а генерал Весли Кларк био је у томе много опрезнији, па је одговарајући на питање колико је југословенских тенкова и других возила уништено на Косову увек говорио само: „Довољно". Истини за вољу, Кларк је сумњао у тврдње ваздухопловства и покушавао је, бар у прво време, да прикаже тачну слику бомбардовања на Косову. Кад је на крају рата командант југословенске Треће армије генерал Небојша Павковић изјавио да је на Косову изгубио само 13 тенкова, врховни командант НАТО-а је то назвао „српском дезинформацијом". Али, како су његови помоћници сугерисали да је Павковић можда у праву, то је Кларк упутио на Косово специјални тим за оцену ефикасности гађања – МЕАТ. Тридесетак стручњака из америчких и НАТО ваздушних снага потврдили су да је бомбардовање било прецизно када је реч о фиксним метама, као што су бункери и мостови. МЕАТ је констатовао „како су Срби заштитили један мост тако што су 300 метара узводно изградили лажни мост од полиетиленске фолије коју су растегли преко реке. НАТО је „уништио" лажни мост седам пута. Макете артиљеријских оруђа биле су направљене од дугих црних стабала постављених на камионске шасије. Лансер ПВО система СА-9 био је израђен од метализованог картона од којег се прави амбалажа за млеко.

Када је генерал Кларк чуо те „непријатне" вести, наредио је нову истрагу на терену. Почетком августа 1999. године екипа МЕАТ вратила се у седиште ваздухопловних снага у базу „Рамштајн" у Немачкој са око 2.600 фотографија. Поднели су извештај генералу Валгеру Бегерту, заменику команданта ваздушних снага НАТО-а у Европи.

„Како то мислите, нисмо погодили тенкове?!", упитао је Бегерт. Кларк је реаговао на исти начин: „То није могуће, Срби су сакрили оштећена возила, одвукли су погођене тенкове". Чланови МЕАТ-а одговорили су му да је немогуће одвући тенк од 40 тона, а да не буде трагова на терену. Ипак, тиму МЕАТ је наређено да направи нови извештај о погоцима. У року од 30 дана бригадни генерал Џон Корли предао је генералу Кларку нови извештај, у којем се говори о „успешно погођена 93 тенка и 153 оклопних транспортера", што није било далеко од података које је на крају рата изнео начелник Здруженог генералштаба генерал Хенри Шелтон. Корлијева екипа није вршила никаква накнадна истраживања, већ се ослонила искључиво на изјаве пилота. Но, за више од половину погодака за које је генерал Корли тврдио да су били „сигурни погоци" постојао је само по један доказ, обично мутни видео-снимак из кокпита авиона, или бљесак експлозије снимљене уз помоћ сателита. Сателит региструје експлозију, али не и да ли је било шта у тој експлозији и погођено.

Моћ из ваздуха у рату против Југославије била је ефикасна само против цивилних мета, против војних циљева неАгресија НАТО-а на СР Југославију 1999. била је први рат, који су пилоти НАТО-а водили на висинама од преко 6.000 метара, али је рат из ваздуха против југословенске војске на Косову био углавном неефикасан. И то треба понављати сваке године да нове генерације не забораве шта се и како догађало.

Изван ваздухопловних снага Корлијев извештај је дочекан са тихим неповерењем. Кларков заменик, британски генерал Руперт Смит и његов начелник штаба немачки генерал Дитер Штокман саветовали су врховног команданта НАТО-а да не прихвати Корлијев извештај. И ЦИА је имала доста примедби на бројке у том извештају. Но, Пентагон је опет покушао да око тога нешто преправи и допуни. У јануару 2000. године секретар за одбрану Коен и генерал Шелтон ставили су своја имена на званичан извештај Конгресу о рату на Косову. Овај извештај на 194 странице био је тако лишен података да су и функционери Пентагона збијали шале у вези с тим. У извештај није била укључена Корлијева мапа на којој се види да је „НАТО уништио на Косову 93 тенка". Међутим, у тексту се налази напомена: „Ова процена не садржи податке о количини погођених мобилних мета, или нивоу нанете штете". У преводу, по речима једног високог функционера Пентагона, то значи: „Ово је мапа ваздухопловних снага о погоцима на Косову. Сматрамо да она не значи баш ништа."

Како је време пролазило, америчка авијација и НАТО све мање су користили податке из Корлијевог извештаја. У бројним интервјуима генерал Кларк је одбијао да говори о бројкама, а Пентагон је оптужио медије да су они опседнути бројкама и пребројавањем, а не војска. Време је показало да амерички начин ратовања није никакав мит и да је бомбардовање цивила ефикасно, иако то покреће бројне моралне сумње и дилеме, а да је, кад је реч о гађању војних циљева са великих висина, оно у случају рата против Југославије 1999. године било прецењено. Сваки главнокомандујући који се не суочи са тим непријатним чињеницама само обмањује себе. Моћ из ваздуха у рату против Југославије била је ефикасна само против цивилних мета, против војних циљева не. Цивили су били терорисани уз употребу еуфемизма „стратегијско гађање" и то је и довело до тога да Београд пристане на Кумановски споразум.

 

Које службе најчешће врбују српске политичаре

standard.rs

Које службе најчешће врбују српске политичаре - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

8-10 minutes

---

четвртак 06. јун 2019. 12:20

Најактивније су службе НАТО држава, пре свега, америчка и британска, интензивно раде Немци, Руси, Хрвати и Албанци

„Не можете радити за две државе", поручио је ових дана председник Александар Вучић негирајући тврдње посланика Српске радикалне странке Милорада Мирчића да министарка Зорана Михајловић иде по мишљење у америчку амбасаду. Надлежне службе, како је рекао председник, раде свој посао и свако од министара ко то чини одмах би био смењен. Министарка Михајловић је само једна у низу личности из политичког живота Србије која се протеклих година нашла на „оптуженичкој клупи" за наводно блиске везе са страним центрима моћи. Један од „доказа" њене привржености Вашингтону, критичари су пронашли у списку званица за прославу њене крсне славе Аранђеловдана. Наиме, те 2015, како су пренели медији, међу позванима био је и тадашњи амерички амбасадор Мајкл Кирби.

Одговарајући на ове оптужбе на рачун чланице владе и високе функционерке СНС-а, Вучић је рекао да што се тиче америчке амбасаде и других амбасада, не може да говори све ствари које зна. „Трудио сам се да информације које имам никада ни на који начин не злоупотребљавам. Оно где јесам захвалан нашим службама безбедности што су се трудилe увек и на сваки начин да сачувају и заштите независност Србије. У складу са тим разуме се да имам много различитих сазнања о утицају различитих фактора и на нашој политичкој сцени и на политичкој сцени региона. Трудио сам се и као председник странке, а не само као председник републике, која је освојила већину гласова у Србији, да предлажем људе који ће имати свој интегритет и ауторитет и који неће зависити од воље било које амбасаде. То се односи и на поменуту госпођу Михајловић, као и на све друге", објаснио је Вучић.

Рекао је и да је имао „различите врсте сумње у неке људе" и додао „уколико би ми се показало да је неко у агентурном односу са било којом страном земљом, не само са САД, већ и са Русијом, Немачком, Француском, Великом Британијом, било којом другом, ти људи никада више не би имали моју подршку". Истакао је, међутим, и да сумње не смеју да буду засноване „на рекла-казала и на чапраздиванима". „Можете да волите земаља колико хоћете, али да радите можете само за једну земљу. Не можете да радите за више земаља", подвукао је председник, на шта је лидер СРС-а Војислав Шешељ питао „да ли је Зорана сада проверена". Вучић је одговорио да има поверење у Зорану Михаиловић, а „оне у које немам поверење видећете после следећих избора и чини ми се да ћу вам тада то бити јасније".

Епитет страног агента ових дана зарадио је и лидер Покрета Двери Бошко Обрадовић. Њега је посланик Српске напредне странке Владимир Ђукановић назвао „британском девојчицом", јер је Обрадовић посланика СНС-а Драгана Шормаза оптужио да је „човек спреман да уведе Србију у НАТО". Узроке овог јавног етикетирања Обрадовић види у томе што су, како каже, идеје Двери блиске бирачима СНС-а који су, „силом прилика, из родољубиве политичке опције преведени у политичку опцију Макса Вебера и протестантизма". Власт их због тога, како уверава за портал Нова економија, „проглашава за агенте ЦИА".

А управо су ЦИА и британска обавештајна служба МИ6, како се показало протеклих година, у врху популарности када политичари једни друге оптужују за сарадњу са обавештајним службама. Друга функционерка Двери, раније, понела је епитет америчког сарадника. Професорку на Берклију и председницу Политичког савета ове организације, Јасмину Вујић, бивши члан Двери Мироје Јовановић 2016. године назвао је „агентом америчког утицаја". Навео је да је она сарадник америчке Националне нуклеарне безбедносне службе и да је 2011. постала директор посебног америчког петогодишњег нуклеарног програма. У њену одбрану су из Двери поручили да је „позната по свом родољубљу, хуманитарном раду и љубави према отаџбини Србији" и да је 1999. била један од организатора протеста против НАТО бомбардовања у Сан Франциску.

Лидер радикала Војислав Шешељ је међу политичарима који су протеклих година највише оптуживали политичке противнике за шпијунажу. После 2000. многи ДОС-ови људи за њега су били страни агенти који су се „састајали са америчким амбасадорима и били њихови шпијуни". На Шешељевом списку су се тако нашли Вук Јеремић, Борко Стефановић, Драган Ђилас, Драган Шутановац, Борис Тадић, Горан Свилановић, Млађан Динкић, Срђа Поповић, Зоран Живковић, Чедомир Јовановић, али и бизнисмен Мирослав Мишковић. На мети радикала, у јеку политичког сукоба, били су и Александар Вучић и Ивица Дачић.

Први директор БИА Андреја Савић каже за Политику да све ове оптужбе спадају у домен политичке борбе „која мало излази из цивилизацијског нивоа". Олако се, како каже, изричу тешке квалификације које нису поткрепљене доказима. А кривично дело шпијунаже спада у најтежа. Шпијунажу би, каже, требало разликовати од тога да ли је неки политичар прозападно или происточно оријентисан. На питање да ли је икада доказана веза неког политичара са страном обавештајном службом, Савић одговара негативно. „То спада у зону сумрака јер кривично дело шпијунаже се у највећој мери одвија у дубокој илегали", каже он.

Остао је, ипак, упамћен случај некадашњег потпредседника владе из редова ДОС-а, генерала Момчила Перишића, кога је 2002. године у мотелу на Ибарској магистрали ухапсила Војна служба безбедности због сумње да је одавао поверљиве информације службенику америчке амбасаде Џону Нејбору, који се позвао на дипломатски имунитет. Перишић је ухапшен у тренутку када је наводно Нејбору предавао строго поверљиве документе, који говоре о учешћу припадника Војске Југославије у ратним операцијама у Републици Српској Крајини и Републици Српској. У Србији је 2016. за шпијунажу, и то у корист Хрватске, био оптужен, а затим осуђен и Чедо Чоловић, пензионисани официр Војске Републике Српске Крајине. Медији су писали да је он у Србији прикупљао податке о официрима ЈНА против којих Хрватска јесте или би могла покренути кривични прогон због дела почињених током рата. Он се нагодио са тужилаштвом за казну затвора од три године.

Бивши официр Контраобавештајне службе Љубан Каран истиче за наш лист да су на простору Балкана, као и Србије, најаактивније службе водећих држава НАТО. Пре свега, америчка и британска. Интензивно раде и Немци, који су и пре ратова деведесетих година били најактивнији на овом простору. Вредни су и обавештајци из Хрватске и Албаније. На Балкану делују и Руси, али, каже Каран, с њихове стране нам не прети никаква опасност. Како истиче, они прихватају нашу војну неутралност и помажу нам да очувамо независност.

На питање на који начин стране службе врбују политичаре, одговара да се то најчешће ради нуђењем материјалне или политичке користи. Понекад и уценом. Постоји класично потплаћивање или укључивање у послове из којих се може извући корист. „Дешава се и да стране службе обучавају људе које регрутују како да сами дођу до новца у својим државама. Тако они не морају да их плаћају из својих фондова", каже наш саговорник. Наглашава, међутим, да су најпоузданији агенти и сарадници обавештајних служби најчешће особе које се врбују уцењивањем. О њима постоји досије компромитујућег материјала који служи као претња, мач над главом тим људима. Због тога они раде све што им се тражи. Поједини политичари, наставља, сарађују са страним службама и због политичких обећања која добијају. Најчешће, како каже Каран, те особе имају политичке амбиције које не могу да остваре јер немају подршку народа.

БЕСПОШТЕДНА БОРБА ВЕЛИКИХ СИЛА ЗА УТИЦАЈ
Према речима Андреја Савића, нормално је што се у овом постјугословенском региону као једној неуралгичној тачки преламају утицаји великих центара моћи. „Овде је појачано деловање свих тих обавештајних структура важних центара моћи. Води се беспоштедна битка за освајање интересних сфера, за остваривање утицајних зона. То раде поједине западне силе, али су ту присутне и Русија и Кина, као једна од три кључне силе у свету. Ту има и економског, политичког, дипломатског и сваког другог утицаја, а све се прелама и преко обавештајног комплекса", закључује Савић.

Аутори Јелена Церовина и Јелена Попадић

Извор Политика, 06. јун 2019.

 

portalnovosti.com

Srpski gimnazijalci razvaljuju hrvatski

6-8 minutes

---

Iscrpan kviz Gradske knjižnice Zagreb odvijao se jednom mjesečno kroz punih sedam etapa, u kojima je tročlana ekipa učenika Srpske pravoslavne gimnazije Katarina Kantakuzina Branković bila ubjedljivo najbolja

Kroz prelistavanje dnevne štampe u redakciji Novosti, za oko nam je zapao kratak članak iz Večernjeg lista s pričom o pobjedničkom timu kviza Gradske knjižnice Zagreb. Na njemu se provjeravalo znanje iz hrvatskog jezika i književnosti te opće kulture, a sve u cilju testiranja znanja za državnu maturu. Prvo mjesto osvojio je trojac iz učeničkog doma Bruno Bušić iz Gajeve i sve bi bilo tako obično da nisu u pitanju učenici Srpske pravoslavne gimnazije Katarina Kantakuzina Branković: Aleksandar Medić i Đorđe Subotić iz Knina i Siniša Nenadović iz Daruvara. Iscrpan kviz u formi pravog školskog testa, odvijao se jednom mjesečno kroz punih sedam etapa, u kojima je ova ekipa bila ubjedljivo najbolja. To je bio prvi glas o njihovom uspjehu, kako nama, tako i ravnatelju gimnazije Slobodanu Laliću koji je đacima zbog toga velikodušno odobrio slobodan sat za razgovor s nama.

Imamo privilegiju da se školujemo u Hrvatskoj, a čitamo djela iz književnih razdoblja koja nisu predviđena na satovima hrvatskog. Naši vršnjaci ne znaju za Branka Ćopića ili Branislava Nušića - komentira Đorđe Subotić

Tri školska, domska i kvizaška druga, učenici su trećeg razreda. Prolaze s odličnim uspjehom, a za ovaj kviz se uopće nisu pripremali. Komentiramo da njihova, ionako čuvena profesorica Mira Bićanić, nije mogla dobiti bolju reklamu od ove.

- Profesorica je najstručnija u tom području i s njom su satovi jako zanimljivi. Nemamo štreberski pristup gradivu. To je više debata u kojoj iznosimo svoj način razmišljanja o tome šta možemo iz nekog razdoblja istorije i književnosti naučiti, kako to danas možemo primijeniti. To važi čak za onaj dosadan period književnosti poput hrvatskog baroka. Nismo se pripremali za kviz, dali smo sve od sebe, a nešto smo i pogađali - govori nam Đorđe uz smijeh.

U zadnjih nekoliko godina kvizovi su postali vrlo popularni, od knjižnica, preko fakulteta, škola pa čak do kafića. Đorđe, Aleksandar i Siniša ne prate taj trend; jedino su željeli provjeriti svoje znanje i zabaviti se. Nisu pridavali značaj tome valjda zato što su se i ranije takmičili na državnim natjecanjima: Aleksandar se okušao na županijskom iz geografije i biologije, a Aleksandar iz istorije i geografije.

- Bili smo mi i prošle godine na ovom kvizu ali nismo ostvarili neki rezultat. Ove godine nas je krenulo iako je test obuhvaćao i gradivo iz četvrtog razreda, a to još uvijek nismo radili. Ali svejedno smo bili najbolji - ponosan je Aleksandar. Kao nagradu za prvo mjesto dobili su besplatno članstvo u Gradskoj knjižnici za sljedeću školsku godinu, poklone od sponzora u vidu školskog pribora i bonove za kupovinu knjiga.

Funkcioniraju kao odličan tim: Siniša je odličan u hrvatskoj gramatici, a Đorđe i Aleksandar 'rasturaju' hrvatsku i svjetsku književnost. Opća kultura podjednako dobro ide svima; puno čitaju, slušaju, prate političku i društvenu situaciju. Bez obzira koliko su dobri u tome, nitko od njih nema namjeru studirati jezike i književnost.

Aleksandra trenutno najviše zanima biologija, pa sebe vidi na medicini, dok je prije imao želju da upiše teologiju. Đorđe želi biti prirodnjak iako mu dobro idu društvene znanosti. 'Vidim sebe na farmaciji, to mi je veći izazov' -kaže, a svjestan je također zakonitosti tržišta rada. Siniša razmišlja o pravu. Sa sigurnošću znaju da će ostati u Zagrebu. Posvetili smo se činjenici da su prestavljali dom koji nosi naziv najpoznatijeg hrvatskog disidenta pa smo ih priupitali kako im izgleda svakodnevni život u 'Bušiću'.

- Bilo je nekih sitnih provokacija, ali nije dugo trajalo, na svu sreću. Mirno je, ne računajući to na početku. U dobrim smo odnosima sa svima iako se najviše družimo s drugovima iz gimnazije - kaže nam Siniša. Na pitanje koji predmet im je draži – srpski ili hrvatski, uglas odgovaraju hrvatski! Kažu da satove oba jezika ne doživljavaju kao dvostruki posao zato što se gradivo u velikom dijelu preklapa, što dobro dođe za utvrđivanje znanja.

- U osnovnoj školi smo učili hrvatski i jako nam je drago što imamo priliku učiti srpski koji je bitan za nas u smislu identiteta, ali i zbog autora koji su u hrvatskom obrazovnom sistemu prešućeni. Imamo kvalitetnu nastavu iz srpskog i na neki način imamo privilegiju da se školujemo u Hrvatskoj, a da čitamo djela iz književnih razdoblja koja nisu predviđena na satovima hrvatskog. Naši vršnjaci ne znaju za Branka Ćopića ili, recimo, za Branislava Nušića - komentira Đorđe.

- Gledamo da prođemo ono što nam je zaista bitno, neke autore preskačemo, ne idemo doslovno po planu i programu. Sve se odrađuje, ali reprezentativnoj prozi dajemo puno više prostora - objašnjava Aleksandar. Budući da se bliži upis nove generacije u Gimnaziju, zamolili smo sugovornike da ju na svoj način preporuče onima koji je žele upisati, a nemaju dovoljno informacija iz prve ruke o životu u domu, profesorima i obimnosti gradiva.

- Naša gimnazija ima puno prednosti. Nije ograničena samo na učenike srpske nacionalnosti, to je važno reći. Isto tako, škola cijeni svakoga tko želi učiti, daje odličnu osnovu za buduće školovanje. Svi đaci koji su dobri, motivirani su kroz nagrade, neke beneficije, ali i putovanja. Sigurno će nekome biti motivirajuće to što smo s gimnazijom posjetili neke europske gradove poput Londona i Majnca - potrudio se Đorđe da animira one koji se premišljaju da li da dođu u Zagreb.

Aleksandar je prvu godinu srednje škole završio u Crnoj Gori gdje su njegovi roditelji izbjegli iz Hrvatske pa ima s čim usporediti kvalitetu školovanja.

- U Zagrebu se daje puno jači temelj, teže je nego u nekim drugim gimnazijama poput moje bivše, ali rezultat je neusporediv. Naglasio bih da u javnosti treba razbiti predrasudu da je pravoslavna gimnazija otvorena samo za Srbe i pravoslavce. Ovo nije vjerska škola poput bogoslovije. Mislim da to treba znati jer puno djece i njihovih roditelja to misli. Također misle da se nakon ovoga nužno upisuje teološki fakultet, a to definitivno nije tako – navodi Aleksandar. Zvono za kraj sata označio je i kraj našeg razgovora s kvizašima-jezičarima koji će, sigurni smo, tek početi pobjeđivati.

 

novosti.rs

PISMO NEMAČKOG PROFESORA MINISTRU: Srbija krvari, dok Nemačka profitira!

3-4 minutes

---

Prof. dr Rudolf Henzel ministru zdravlja Jensu Španu: Bombardovali ste bolnice, a sada "otimate" dobro obrazovane lekare. Zbog bačenog uranijuma, kancerogena oboljenja u razmerama epidemije

Moj gospodine, ministru zdravlja, Jensu Španu!

I JA kao i Vi nisam medicinar, već psiholog i pedagog, ali zahvaljujući mnogobrojnim putovanjima u Srbiju i dobrim prijateljima koje sam tamo stekao, mogu dobro da procenim aktuelno zdravstveno stanje ljudi u toj zemlji Zapadnog Balkana i kvalitet njihovih zdravstvenih usluga.

Pre nekoliko godina posetio sam jednu stariju gospođu u jednoj nekada čuvenoj društvenoj bolnici u Beogradu. Zbog krajnje oskudnog nameštaja u bolesničkoj sobi i uređenja u celoj zgradi, što me je pre podsećalo na neku poljsku bolnicu, povukao sam se u jedan tamni ćošak u hodniku, jer sam kao stamen čovek plakao zbog očaja - i sramote. Zbog sramote - jer sam znao da su nedovoljna uređenost, medicinska oprema i nedostatak medicinskog osoblja u ovoj bolnici bili i još uvek jesu posledica SAD-NATO-agresije u 1999. godini. Ona je zemlji pričinila veliku nevolju i nemerljivu ekonomsku, kao i ekološku, štetu. A nemačka vlada je učestvovala u tom zločinu i genocidu nad srpskim narodom.

Zbog korišćenja od 10 do 15 tona veoma otrovnog i radioaktivnog uranijuma za vreme 78-dnevnog bombardovanja, u Srbiji su, u međuvremenu, razna kancerogena oboljenja dostigla razmere epidemije, polazi se od 33.000 slučajeva godišnje. Gotovo da ne postoji porodica bez zloćudne bolesti. Oštećenjem naslednog materijala, DNK, generacijama i generacijama će se rađati deca sa raznim oštećenjima.

Prema novijim statistikama, u Srbiji oboli gotovo dvostruko više dece nego u ostatku Evrope. To znači, 355 male dece na milion stanovnika. Pre 1999. bilo ih je 160. Posebno je u porastu leukemija kod dece između pete i devete godine života. Prema podacima onkologa, profesora Slobodana Čikarića, udeo obolelih od leukemije je veći za 110 procenata nego pre bombardovanja. Da li ste Vi to znali, moj gospodine?

Bolnica „Dragiša Mišović" u Beogradu

 

Umesto da sada bogate evropske zemlje, kao znak izmirenja i nadoknade štete, učine sve što je moguće da bi srpske bolnice imale na raspolaganju veći broj lekara specijalista, medicinskog osoblja za negu i neophodne medicinske aparate, kao i dovoljno lekova za decu i odrasle obolele od kancera, i dalje se vrbuju lekari specijalisti i medicinsko osoblje za negu, koje je srpska država dobro obrazovala, i dovlače se (zauvek) na "zlatni Zapad". Time se izbegava obrazovanje i usavršavanje sopstvenog nemačkog stručnog osoblja za negu, kao i pravedna nadoknada za njihov dragoceni rad za opšte dobro.

Zbog toga zdravstveni sistemi država Zapadnog Balkana postepeno kolabiraju i mnoge porodice se raspadaju zbog višegodišnjeg radnog boravka u inostranstvu. Samo iz Srbije ode godišnje više od 70.000, većinom mladih, dobro obrazovanih ljudi. Za mene je to sramotna eksploatacija ekonomski slabih privreda Zapadnog Balkana, strašan oblik neokolonijalizma.

Promenite, moj gospodine, Vašu fatalnu odluku zbog mojih osnovanih primedaba. Time biste pokazali pravednost prema Srbiji, kao i prema drugim zemljama Zapadnog Balkana, i istovremeno učinili čin čovečnosti.

 

rs.sputniknews.com

Од џина до патуљка: Европски кошмар се наставља

Момир Булатовић

6-7 minutes

---

Резултате нетом одржаних избора за Европски парламент свака ће страна протумачити у складу са својим (политичким) потребама. Једно је, ипак, готово извјесно — послије њих, Европска унија ће упловити у још дубљу политичку хибернацију, уз неизвјесност да ли ће се и каква пробудити.

Изборне кампање увијек носе посебну драж људима који се политиком баве као професијом. Добро, пожалиће се они да им је било напорно, да су много мислили и причали о народном добру, али им се увијек на лицима омакне самозадовољство што су пред камерама и пажњом окупљених људи.

Подразумијева се, мада није политички коректно рећи, да је смисао задовољства садржан и у добро плаћеним пословима о чијој ће расподјели одлучивати. Ипак, посебност политичког изборног процеса је могућност самооцјењивања, која је доста ријетка у другим занимањима.

© REUTERS / PIROSCHKA VAN DE WOUW

Политички лидери странака или коалиција и након објављивања резултата гласања, могу да прогласе „побједу" иако су остварили мању подршку неголи конкуренти, или они сами у претходном циклусу.

Исто важи и за „губитнике" избора који могу, захваљујући свом „коалиционом капацитету" да одређују будућу власт иако су их бирачи сврстали у мањинске позиције. То се дешава у оним драматичним данима, који се често протегну у мјесеце, када се воде преговори о саставу нових влада.

У опредјељивању ко ће са ким, а нипошто неће са неким другим, све пршти од великих ријечи од којих је најкрупнија — принцип, политички или морални. Сва савремена искуства, нажалост, показују да се иза таквих ријечи по правилу крије обична политичка „трговина коњима", што ће рећи да се једна крупна ствар мијења за неку другу, такође велику.

По правилима ЕУ, након избора новог парламента слиједи вријеме у ком се воде преговори о саставу нове европске владе (Комисије). Значи, наредних мјесеци ће се ЕУ бавити сама собом што ће неминовно утицати на њену способност да се позиционира у односу на захуктале промјене односа снага у свијету.

Готово је невјероватно очекивати да ће САД, Кина, Русија, Индија, Иран… или било који други актер на међународној политичкој сцени (укључујући и мале државе) стрпљиво сачекати међупартијску погодбу о томе ко ће замијенити Жан-Клода Јункера или Федерику Могерини на високим функцијама бриселске администрације, да би онда чуо и уважио њихове гласове.

Истина, ЕУ се више од деценије налази у стању „политичке хибернације", сну у ком се кошмарно мијењају слике економске моћи (џин) и политичке немоћи (патуљак). Једна од најљепших и најплеменитијих идеја у историји цивилизације — братство и једнакоправност европских народа, довела је до стварања Европске уније. Али, својим функционисањем и оствареним резултатима, та иста ЕУ је посвађала и подијелила европске народе.

 

Из Брисела или које друге доминантне европске престонице никада није смислено одговорено на једноставно питање. Зашто је један од најбогатијих региона у свијету показао потпуну неспособност да ријеши дужничку кризу у једној од својих најмањих држава-чланица (Грчкој), насталу током свјетског финансијског слома из 2008. године и како је ЕУ изгубила контролу и запријетила да уништи глобалну економију?

Забринутост за сопствени комфор и богатство подијелила је уједињену Европу, посвађала народе и државе и остављала све мање простора за оно што је било најпотребније — елементарни разум. Евро, јединствена европска валута, представљен је као највеће достигнуће ЕУ иако је управо он, захваљујући својој основној конструкционој грешци, био праузрок свих наредних економских невоља и подијела.

Суочена са свјетском кризом, бриселска елита, нескривено убијеђена легалним лобирањем у корист мегабанака и корпорација, одлучила је да спасава крупни капитал, укидајући бројна социјална права везана уз државу благостања, на чијим темељима и вриједностима је и сама била формирана. Иако то никада није било званично објављено, то је био крај Европске уније, барем у смислу њених основних циљева и начела. Грађани Европе, који нису ни затуцани ни острашћени, осјетили су да је било вријеме за побуну. Европу је тада захватио талас штрајкова и протеста који су се преливали и прихрањивали преко државних граница, чинећи ЕУ и на тај (нежељени) начин јединственом.

Немајући ниједан ваљан аргумент у односу на захтјеве незадовољника, ЕУ се латила аргумента страха. Да, признали да су да је стање лоше, да се мора имати стрпљења и истрпјети штедња али, поента је била у томе — све је то ништа у односу на могућност нестанка саме Европске уније. Одбрана постојеће организације и праксе ЕУ је проглашена врхунским циљем, а сви који су га нападали проглашени су фашистима или, блаже, популистима.

У теорији политике је аргумент (ширења) страха недозвољено средство. Но, будући да је изванредно ефикасно, његова практична примјена је честа. У случају избора за Европски парламент, његова корист је показана кроз број гласова који су добиле традиционалне владајуће европске партије.

 

С друге стране, гласови који су повјерени странкама које се залажу за „другачију" и „праведнију" ЕУ, а којих је било изненађујуће много, доказ су да све већи број Европљана постаје имун на застрашивање и жељан да се друштво гради на принципима социјалне правде.

Суштина проблема ЕУ није у постојању ова два гледишта, већ у њиховој распрострањености по бројности, а посебно по државама-чланицама. ЕУ има спор и неефикасан систем одлучивања. Американци с разлогом тврде да је ЕУ „састављена из превише покретних дијелова" да би формирала чврсту структуру.

Послије ових избора, реално је очекивати да ће ЕУ постати још компликованија творевина. Под условом да је то уопште више могуће.

 

В. Јовановић: Упад РОСУ је потврда да Србија мора инсистирати на Р1244

standard.rs

В. Јовановић: Упад РОСУ је потврда да Србија мора инсистирати на Р1244 - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

4-5 minutes

---

среда 29. мај 2019. 11:49

"Морамо то оружје (Резолуцију 1244) које је најјаче за нас, а најслабије за њих да ставимо у први план", истиче Јовановић

Куцамо на погрешну адресу ако се обраћамо Западу. За Србију би било најефикасније да преко сталних чланова, Кине и Русије, затражи хитан састанак Савета безбедности поводом ситуације на Косову и Метохији, позивањем на Резолуцију 1244 коју сада директно угрожава поступање Албанаца, каже за Спутњик дипломата Владислав Јовановић.

После упада специјалних јединица РОСУ на север Косова и Метохије председник Александар Вучић је затражио од западних политичких центара да обуздају Приштину и рекао да Србија неће дозволити етничко чишћење на Космету. Он је такође рекао да се од савезника, Русије и Кине, очекује свака врста помоћи и подршке. Пуна четири сата после почетка хапшења наводно осумњичених за криминалне активности, малтретирања жена, деце и стараца огласио се Кфор, информацијом да се операција косовске полиције одвија по налогу тужилаштва на целом Косову и да није уперена против Срба, већ против особа оптужених за корупцију и криминал.

Нико од западних званичника се није јавно одазвао позиву председника Србије. Са друге стране, руска Државна дума наложила је свом комитету за међународне послове да пажљиво прати заоштравање ситуације на Косову и Метохији. Дипломата Владислав Јовановић сматра да је акција РОСУ покушај да се Србија, односно њен председник, натера да пристане на дијалог, независно од повећања царина на увоз робе, не би ли се убрзало оно што Запад хоће, да се што пре постигне такозвани договор о нормализацији односа.

Јовановић каже да је индолентност Запада на апел Александра Вучића да спречи да се ствари даље компликују и изгуби контрола над даљим развојем догађаја очекивана, јер је ово сценарио који су они и измислили. „Треба покушати да се ова ситуација драматизује до самог врха. У Савету безбедности би почеле да се расплићу расправе, укључујући и подсећање на базичне принципе који су садржани у Резолуцији 1244 и одговорности Уједињених нација за стање на Косову, поготово оно које би могло да дође употребом физичке, односно војне силе против недужног цивилног становништва на северу Косова", каже Јовановић.

Он додаје да је то јачи и ефикаснији пут од апела земљама Квинте да схвате да је ситуација озбиљна и да повуку руку Приштине од намере да даље драматизује ситуацију на северу Косова. Алармирањем Уједињених нација могли бисмо да их спречимо да евентуално изврше пуну окупацију, што им је вероватно намера, али не смеју то још гласно да кажу, зато морамо да вратимо ствар на праву адресу и да инсистирамо на Резолуцији 1244, истиче овај искусни дипломата. „Резолуција 1244 највише узнемирава западне спонзоре такозване косовске независности, јер је та независност произведена директно супротно тој Резолуцији која је успоставила протекторат Уједињених нација на том простору. То се не може изменити самовољном акцијом, било Албанаца или било кога другог, укључујући и поједине сталне чланице СБ. То се може решавати само кроз процедуру Савета безбедности, како предвиђа Резолуција. Морамо то оружје које је најјаче за нас, а најслабије за њих да ставимо у први план", категоричан је Јовановић.

Он додаје да би се тако повела расправа о битним правним и политичким принципима, да би постало јасно да одредбе Резолуције 1244 обавезују све, укључујући и земље Квинте, које морају да је поштују. „Овај аргумент и саму Резолуцију последњих година ми скоро уопште не користимо, а она је наше најбоље упориште у одбрани српских интереса на Косову и Метохији", закључује Владислав Јовановић у разговору за Спутњик.

Аутор Сенка Милош

Извор Спутњик, 28. мај 2019.