iskra.co

Мејер: Српска треба да има право на референдум за самоопредјељење

3 minutes

---

04.07.2019. - 15:32

(Стивен Мејер) Фото: СРНА

Декан програма постдипломских студија националне безбједности на Факултету „Данијел Морган" из Вашингтона Стивен Мејер сматра да Република Српска треба да има право на референдум за самоопредјељење.

– Тај референдум требао би да има три могућа завршна сценарија, од којих би први био да одлука буде да се остане у БиХ, други да Република Српска буде независна држава, а трећи би био уједињење са Србијом – рекао је Мејер новинарима у Бањалуци уочи предавања о теми „Улога великих сила на Балкану-савремена верзија" на Факултету безбједносних наука.

Мејер каже да је увјерен да би један од ових сценарија био успјешан, не желећи да открије о којем је ријеч.

– Мислим да су сви политичари у Републици Српској који у парламенту спомињу референдум под великим притиском. То је један од разлога зашто је и лидер СНСД-а Милорад Додик на црној листи САД. И Додику сам рекао да не треба око тога пуно да се забрињава јер је то прилично безначајно – истакао је Мејер.

Мејер је рекао да ће на предавању говорити о промјенама структуре у односима моћи између Русије и САД и утицају који та промјена има на остатак свијета, нарочито на Балкан.

Он је навео да ће та промјена структуре значити обнову хладног рата који се никада није ни завршио, истичући да се заправо не ради толико о Балкану и Републици Српској као територији, већ више о једној стратешкој игри како да се надмудри она друга страна.

– Мислим да има много више шпијунирања, дезинформација, много више притисака са свих страна, па тако и на Републику Српску – појаснио је Мејер.

Доцент на Факултету безбједносних наука у Бањалуци Велибор Лалић рекао је новинарима да је од великог значаја посјета и предавање Мејера за студенте и запослене на овој високошколској установи.

Он је рекао да су у току разговори са Мејером у циљу успостављања академске сарадње са Факултетом „Данијел Морган" из Вашингтона која би требало да омогући размјену студената и особља између ова два факултета, те рад на заједничким истраживачким пројектима.

РТРС

 

rtklive.com

Engel i Vučić razgovarali o Kosovu

2 minutes

---

RTS

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da se nada da će poruke američkog kongresmena Eliota Engela u Prištini doprineti stvaranju uslova za nastavak dijaloga Beograda i Prištine. Što pre nastavimo dijalog povećaće se mogućnost za smanjivanje tenzija, istakao je Vučić.

Aleksandar Vučić razgovarao je sa predsednikom Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD Eliotom Engelom.

"Pozicije su različite po pitanju naših odnosa prema KiM. On je jedan od najznačajnijih zagovornika nezavisnosti Kosova. Razgovor je bio korektan, govorili smo šta je sve važno i koliko je važno da se nastavi dijalog, da je to važno za dobre srpskoalbanske odnose, za stabilnost u celom regionu i nadam se da će njegove poruke u Prištini doprineti ubrzanom stvaranju uslova za nastavak dijaloga", rekao je Vučić na vanrednoj konferenciji za novinare.

"Da li je realno - videćemo, ali što pre nastavimo dijalog povećaće se mogućnost za smanjivanje tenzija, što je od znajčaja za sve nas", istakao je Vučić.

Predsednik Srbije je rekao da se razgovaralo i o drugim temama, od slučaja braće Bitići, do NATO bombardovanja.

"Dakle, svako iz svog ugla, ali na civilizovan i pristojan način smo razmenili različite stavove i mišljenja. Važno je da održavamo kontakt sa spoljnopolitičkim Odborom kongresa", istakao je Vučić.

Vučić je preneo i da mu je Engel rekao da "to što je veliki prijatelj Albanaca ne znači da ne želi da bude i prijatelj Srba".  

Američki kongresmen Eliot Engel poručio je u razgovoru sa poslanicima Skupštine Srbije da treba prevazići sve nesuglasice i neprijateljstva na Zapadnom Balkanu i da države treba da sarađuju, kako bi postale članice EU i stvorile bolju budućnost za svoje građane. 

---

 

Novo svetlo na ubistvo Aleksandra Prvog Karađorđevića

novosti.rs

U VRTLOGU ČIKAŠKIH MAFIJAŠA I USTAŠA: Novo svetlo na ubistvo Aleksandra Prvog Karađorđevića

D. Matović

4-5 minutes

---

Ivan Miladinović u novoj knjizi otkriva pozadinu atentata na Aleksandra Prvog Karađorđevića. Ković: Pripovedač dao nesvakidašnjoj povesti filmsku, scenarističku i književnu formu

MNOGE dileme iz vremena vladavine kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića su i danas otvorene, a politička pozadina atentata na njega u Marselju 9. oktobra 1934. godine ostala je velika nepoznanica. Novinar i publicista Ivan Miladinović u knjizi "Kad govori mrtav kralj" pokušao je u svetlu novih i starih činjenica da skine veo istorijske tame s marseljske tragedije.

Pročitajte još: DAN ROĐENjA ALEKSANDRA I: Kraljev san ugašen u atentatu

Najnovije izdanje Kompanije "Novosti" i "Jasena" večeras će biti predstavljeno u Kripti Hrama Svetog Save, a od četvrtka će se naći u prodaji.

- U marseljskom atentatu na kralja Aleksandra pouzdano znamo samo izvršioce, nalogodavci su ostali skriveni u prestonicama velikih sila. Sa protokom vremena, opipljivih dokaza je, po pravilu, sve manje. Oni su, neretko, sistematski uništavani, da bi se zametnuli tragovi i poništila sećanja. Uprkos svemu, iskusni novinar i pripovedač Miladinović sakupio je činjenice, ponudio interpretacije i dao ovoj nesvakidašnjoj povesti filmsku, scenarističku, književnu formu - smatra istoričar dr Miloš Ković. - Zahvaljujući tome, čitalac može jasno da vidi likove jugoslovenskog kralja, njegovih ministara i obaveštajaca, hrvatskih ustaša, bugarskih VMRO-

-vaca, čikaških mafijaša, agenata Abvera i NKVD-a, vlasnika beogradskih klubova i njihovih tajanstvenih pratilja, francuskih diplomata i policajaca. U ubistvu kralja Aleksandra bilo je mnogo zainteresovanih i malo nevinih.

Pročitajte još: Andrićgrad: Na otvaranju Jozef Pontus

Miladinović ističe da prećutkivanje ovog dela istorije nameće otvorene sumnje da se u marseljski atentat upetljala gotovo cela versajska Evropa, i da je svim glavnim i sporednim akterima bilo u interesu da se sklone i kralj Aleksandar i francuski ministar Luj Bartu.

- Neposredni organizatori atentata bile su hrvatske ustaše, a izvršilac pripadnik bugarske VMRO - objašnjava Ković. - Revizionistička Mađarska dala im je prostor za pripreme i obuku. Fašistička Italija najneposrednije je učestvovala u zaveri i prikrivanju zločinaca, važni tragovi upućuju na upletenost nacističke Nemačke, ali i SSSR-a. Britanija nije bila zadovoljna zbog kraljevog suprotstavljanja njenim ekonomskim interesima, a francuska površnost u sprovođenju mera bezbednosti bila je takva da se posumnjalo čak i u upletenost njihovih službi u atentat. Kralj Aleksandar, njegovi ministri i policajci, neoprezno su se oslonili na svoje zapadne "saveznike".

Miladinović je rukopis mozaički složio u poglavlja koja predstavljaju neku vrstu logičkog niza ove priče: "Iz pozadine marseljske tragedije", "Suton versajske Evrope", "Atentati na Aleksandra", "Osovina Rim-Moskva", "Ustaške diverzije", "Balkan balkanskim narodima", "Put bez povratka", "Luj Bartu potpisuje smrtnu presudu", "Atentat nije delo pojedinca", "Misterija trećeg metka", "Krah galske nadmenosti i evropskog mira", "Gužva oko testamenta", "Al Kaponeov gangster među ustašama", "Kvaternik kreator ubistva kralja Aleksandra", "Sve je skupo, a glava jeftina", "Ustaše o mestu zločina", "Duče čuva ustaške zločince"...

EVROPSKA LUKAVSTVA

PREMA rečima lingviste dr Mihaila Šćepanovića, Miladinović je omogućio "čitaocu da činjenički skida namerne političke pokrivke i decenijsku prašinu sa znatnog istorijskog događaja koji je slomio evropski 20. vek i zauvek razgolitio bolest evropskog lukavstva":

- To pronicljivom današnjem čitaocu omogućuje da sagleda posledice koje su evropski velikaši kroz 20. vek projektovali na celokupnu strukturu međunarodnih odnosa. Nažalost, Srbi su to višestruko osetili na svojoj koži.

PROMOCIJA U HRAMU SVETOG SAVE

NA PROMOCIJI u Kripti Hrama Svetog Save večeras u 19 časova o knjizi "Kad govori mrtav kralj" besediće akademik Matija Bećković, dr Mihailo Šćepanović, dr Miloš Ković, dr Nikola Moravčević i autor. U umetničkom delu programa učestvuju glumac Ljubivoje Tadić i pevačka grupa "Deca ovog veka", a moderator je Jelena Šćepanović.

 

: Трамп у порцеланској радњи

standard.rs

Жарко Ракић: Трамп у порцеланској радњи - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

5-6 minutes

---

понедељак 01. јул 2019. 16:58

Закључак многобројних анализа о Трамповој политици преточен је у наслов са знаком питања: „Трамп као слон у глобалној порцеланској радњи"

ПУТ У САМОИЗОЛАЦИЈУ
Од 2017. године када се уселио у Белу кућу председник САД Доналд Трамп је под најоштријом лупом јавности, политичких противника и медија. Пажљиво се прати сваки његов корак, анализирају јавни наступи, твитови: апотекарски прецизно мери се свака Трампова реч.

Посебно је на мети Трампова спољна политика, јер постоји јак утисак да је овај амерички председник управо у тој области, током своје кратке владавине, направио највеће ломове. Немачки међународни журнал Велттрендс у свом јунском броју покушао је да направи пресек Трампове спољне политике и њених резултата. Ангажовани су аутори из различитих држава који су покушали да дају објективни суд о његовим потезима на међународној сцени, а закључак многобројних анализа преточен је у наслов са знаком питања: „Трамп као слон у глобалној порцеланској радњи".

„Основни проблем САД је њена империјална пренапрегнутост", сматра политиколог Ерхард Хроме. Према његовој процени „свет се налази у фази глобалне промене чија је главна карактеристика да САД губе позицију једине планетарне суперсиле". Хроме сматра да су Сједињене Државе биле на врхунцу моћи у доба владавине Џорџа Буша млађег и да Трамп то препознаје и бори се на свој начин да поврати круну светске силе број један.

„Трамп све односе третира као пословну ствар, негује тактику 'око за око, зуб за зуб' како би постигао жељени циљ", сматра амерички политиколог Девин Т. Стјуарт. „Трампова дипломатија има четири основна обележја: вређање, ценкање, уцењивање и хвалисање", тврди овај амерички аналитичар.

Када се погледа биланс Трампове спољне политике заиста је тешко пронаћи нешто добро. Свађе с Русијом и Кином, омаловажавање партнера у НАТО, неспоразуми са Европском унијом, претње санкцијама готово целој планети због непослушности, звецкање оружјем на граници с Ираном, укидање раније прихваћених америчких обавеза, поништавање међународних уговора… На основу свега тога аналитичар Петрик Розеноу закључује: „Трамп води Америку у изолацију и сам себи наноси највећу штету".

УСПЕХ РУСИЈЕ У СТРАЗБУРУ
Русија се готово тријумфално вратила у Парламентарну скупштину Савета Европе. Средином недеље ова организација је усвојила резолуцију којом се Москви враћа право пуноправног учешћа у раду скупштине.

У резолуцији се каже да се руској делегацији омогућава да се одмах укључи у рад свих органа Парламентарне скупштине, да је обавезна да поштује основне принципе ове организације и унапређује дијалог везан за теме демократије и људских права и слобода. Москва је позвана и да испуни све своје обавезе према Парламентарној скупштини Савета Европе што преведено на разумљивији језик значи да треба одмах да уплати заосталу чланарину, а најкасније до априла 2020. године.

Москва је пет година била суспендована из ове организације, пре свега због догађања у Украјини и припајања Крима Русији. Пре две године Русија, у знак протеста, престала је да испуњава своје финансијске обавезе према скупштини. Одлука о повратку Русије донета је већином гласова а најоштрије је протестовала делегација Украјине. Како преносе агенције, Украјинци су бучно реаговали, покушали су да усред сале организују протест да би се, на крају, један њихов делегат латио микрофона и кратко поручио: „Ми одлазимо".

Немачки шеф дипломатије Хајко Мас реаговао је сасвим другачије на одлуку у Стразбуру. „Русији је место у Савету Европе – са свим правима и обавезама", изјавио је Мас у Берлину отварајући простор за све гласније спекулације да би Европа могла да у што скорије време окрене лист у односима с Русијом. То би на првом месту значило укидање санкција Москви, што европски привредници већ одавно траже а политичари – понајвише због страшног притиска Вашингтона – упорно одбијају.

ОПРОШТАЈ ОД ДОЛАРА
Кина и Русија убудуће неће користити долар у међусобној трговини. Према писању дневника Известија међувладин споразум Москве и Пекинга о плаћању у билатералној трговини искључиво у јуанима и рубљама потписан је 5. јуна. Руски лист наводи да ће споразум ступити на снагу најкасније до 2020. године.

Прошле године обим међусобне трговине Кине и Русије износио је 107 милијарди долара и предвиђа се осетан раст ове суме. Москва је 2018. године најавила напуштање долара као монете у трговини са светом а овако опредељење Русије, чини се, наилази на све већи број присталица. Индија је, на пример, најавила да би набавку најмодернијег руског противваздушног система С-400 „тријумф" – вредног око 5,43 милијарде долара – платила у еврима.

Тренутно је на овом пољу веома активан и Иран. У жељи да избегне, или барем ублажи, погубне последице америчких санкција, влада у Техерану понудила је Турској, Русији, Кини, Индији и Азербејџану потписивање билатералних споразума који би „протерали" долар из међусобне трговине.

Аутор Жарко Ракић

Извор Политика, 30. јун 2019.

 

Treba li Srbiji članstvo u EU ili je dovoljan „vrabac u ruci“?

dw.com

Treba li Srbiji članstvo u EU ili je dovoljan „vrabac u ruci"? | DW | 27.06.2019

Deutsche Welle (www.dw.com)

5-6 minutes

---

EU se pretvara da hoće proširenje, a kandidati sa Balkana se ponašaju kao da se za to pripremaju, piše švajcarski novinar Andreas Ernst. Tu ciničnu igru treba prekinuti i naći drugi model da se Balkan veže uz EU.

„'Evropska perspektiva' koja je obećana regionu 2003. u Solunu ostaje tačno to: perspektiva. Nakon pristupanja Slovenije 2004. i Hrvatske 2013. o pristupu pregovaraju samo Srbija i Crna Gora, a i to ide tempom puža. Ostale zemlje čekaju još dalje od vrata", piše ugledni švajcarski Noje cirher cajtung (NZZ).

Novinar tog lista Andreas Ernst, odličan poznavalac Balkana i ranije dugogodišnji dopisnik iz Beograda, piše da se u šest država iz evropske čekaonice oseća frustracijajer Evropska komisija i „pojedine države članice" uvek iznova daju obećanja koja „ne žele ili ne mogu da održe".

Kao primere Ernst navodi što Kosovo i dalje čeka na bezvizna putovanja te što Severna Makedonija ni nakon dogovora sa Grčkom i promene imena nije otpočela pristupne pregovore. Napredak obe te zemlje je preporučila Evropska komisija.

„Briselska diplomatija se angažovala i žmurila na jedno oko čak i kada je parlamentarna potvrda sporazuma (sa Grčkom) u Skoplju došla uz ucenjivanje jednog broja poslanika. Brisel je slavio ugovor o imenu zemlje kao istorijski", piše Ernst.

U tekstu se dodaje da su ipak Francuzi i Holanđani bili protiv početka pregovora kada je na samitu EU sredinom juna došao trenutak da Makedonci naplate trud. „To se slobodno može nazvati kršenjem date reči", piše švajcarski novinar.

„Proces se predstavlja kao meritokratski – reforme koje sprovode zemlje-kandidati treba honorirati integracionim koracima – ali je u stvari visokopolitičko polje u kojem vlasti država članica pre svega misle na svoje birače. A ti birači su, uz izuzetak nekih istočnoevropskih zemalja, skeptični ili čak protiv kada se radi o proširenju EU", piše NZZ.

Pošto je već tako, dodaje se u tekstu, evropski političari su „izmislili svakojake rezervne programe" poput Berlinskog procesa. „Sastaje se po konferencijama, priča se o privrženosti reformama, infrastrukturnim projektima i programima pomirenja kroz saradnju mladih. Ali sve to uglavnom ostaje bez učinka."

Konferencija zapadnobalkanskih zemalja sa liderima Nemačke i Fancuske u aprilu 2019. u Berlinu

Prema mišljenju Ernsta, došao je trenutak za istinu koja ponekad može da pomogne čak i u politici. A on smatra da istina glasi ovako: „U dogledno vreme neće biti proširenja na zapadni Balkan. Za to nedostaje političke volje u EU, ona je previše okupirana sobom. Ali manjka i na strani kandidata koji tek donekle teže pravim reformama."

Na Balkanu „nezavisno pravosuđe, efikasna uprava ili raznovrsni medijski krajolik nisu u interesu političkih elita. One bi mogle da budu opasne za moć 'stabilokrata'. Dugovečnost njihovih režima počiva na jakim klijentelističkim mrežama. Od njih profitiraju hiljade ljudi – ali ne zbog dobrog rada, nego zbog lojalnosti."

To je, piše Ernst, „cinična igra: EU se pretvara da hoće da primi kandidate, a ovi se ponašaju kao da se za to pripremaju. Jedni proziru druge i znaju da su prozreni. Šta učiniti? Najgora opcija je da se nastavi kao do sada. Verodostojnost je retka roba u ovakvim odnosima, a ovde postoji opasnost da je sasvim nestane."

Zato autor smatra da treba tražiti drugačije modele integracije „koji su sprovodivi u roku od nekoliko godina, a ne decenija". „Vremenski brzo ostvariv cilj je važan kako bi se ponovo ojačao uticaj Evropljana u regionu. Bolje vrabac u ruci nego golub na grani: brzo dostižno delimično uključenje motiviše jače nego daleko neizvesno puno članstvo."

Na taj način bi, navodi se u švajcarskom dnevniku, bio ograničen i uticaj drugih sila na Balkanu, poput Kineza, Rusa i Turaka koji sada „profitiraju od evropskog manjka verodostojnosti".

-pročitajte još: Balkan u fokusu nemačkog predsedavanja EU

Ernst veruje da novi modeli integracije moraju da se koncentrišu na ekonomiju kako bi se životni standard približio onome u EU te prestalo masovno iseljavanje dobro obrazovanih. „Region je sada ekonomski jeftina proizvodna traka Evropljana", piše on.

Jak privredni rast bi, navodi se, podstakao i demokratiju i pravnu državu. „Autoritarni režimi na Balkanu cvetaju jer nema jakih građanskih društava. EU je decenijama pokušavala da uz pomoć nevladinih organizacija izgradi civilno društvo. To je propalo."

„Verovatnije je da bi politikom privrednog rasta za par decenija opet nastala srednja klasa koja je samouverena i dovoljno jaka da sama traži prava i učešće u političkom procesu u ovim zemljama. Tada će doći i trenutak da se teži punom članstvu u EU", zaključuje se u tekstu NZZ.

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

 

danas.rs

Kosovo – u čiju korist?

Piše: Aleksandar Milošević

4-5 minutes

---

Od početka godine do kraja aprila, kosovske takse su srpsku privredu koštale 132 miliona evra, kako pokazuju zvanični podaci.

Sada je već kraj juna, pa čak i da prištinskoj statistici sasvim i ne verujemo – jer srpske robe na Kosovu ima – jasno je da je ceh ipak poveliki.

Kome je otišao taj novac? Otišao je Evropskoj uniji. U istom tom periodu od januara do aprila, dok je srpski plasman na Kosovo padao u provaliju duboku 132 miliona evra, evropski izvoz na KiM je munjevito uzleteo za čitavih 120 miliona evra. To znači da su srpske firme zamenile evropske.

Stari Rimljani su imali izreku „Cui bono?" – „U čiju korist?". Amerikanci imaju „Follow the money" – „Prati trag novca", a mi u Srbiji, dosta tipično za ovo podnevlje, imamo elegantnu „Za čije babe zdravlje?".

Da li je to onda možda odgovor na pitanje otkud takva nemoć Evropske unije prema Prištini kad treba pritisnuti Haradinaja da ukine takse? Hajmo reći da je i ovog puta Kosovo sui generis i da to nije slučaj. Da ovde treba da zaboravimo sve tri narodne poslovice, od Rima do Amerike. Da ne pratimo novac, da ne pitamo u čiju korist, a još manje da se interesujemo za babu. Ali, kako da rešimo sledeću evrodilemu?

Kad je Brisel odlučio da Rusiji uvede sankcije, to je ovde viđeno kao prilika za našu privredu da pojača izvoz na daleko bratsko tržište. Prilika baš i nije preterano iskorišćena, ali su nam evropski zvaničnici jako zamerili na nameri da se okoristimo od njihove nevolje. Samonametnute, ali ipak nevolje. Kako mi to hoćemo da budemo deo EU, a spremni smo da zaradimo na tome što njihove firme ne mogu da izvoze u Rusiju? Šutiramo ih dok su na kolenima.

Srbija se na to nije mnogo obazirala (a i šut joj je slab), ali je nad njom ostala senka moralnih gorostasa iz zapadnih prestonica.

A šta imamo sad? Kad je Kosovo uvelo takse Srbiji i saseklo naš izvoz, Brisel nije našao za shodno da ostane veran svojim načelima. Da se ne zaleće u slobodan prostor. Da ne zarađuje na tuđoj nevolji. Da nas nauči evropskim vrednostima. Ne – što smo mi ispustili, oni su uhvatili.

Ovo u stvari i nije toliko kritika EU. Ovo je konstatacija stvarnosti. Biznis koristi prilike koje mu se pružaju. To je u njegovoj prirodi, kao što bi trebalo da je u prirodi politike da podržava svoj biznis u inostranstvu. Onako kao kad Angela Merkel okrene Aleksandra Vučića da mu čestita na fabrici ZF-a u Pančevu. Maloj fabrici za ZF, beznačajnoj za Nemačku. Ali Merkel zove. Ista stvar je s taksama. Mala korist za EU, ali i tako mala, nekakva je. Isto s srpskim izvozom u Rusiju – beznačajan za Evropu – ali zovu. Ali negoduju. Zameraju. Iako je kosovsko tržište dovoljno malo da ni Srbiju ipak nije naročito teško pogodio njegov, uslovno govoreći, gubitak, za nas je neuporedivo značajnije nego za EU te i nas neuporedivo jače pogađa evropski ulazak na kosovsko tržište nego što EU pogađa naš ulazak na rusko. Dakle, njima bi bilo lakše da ostanu „principijelni".

Jedini nauk je na kraju da je jedini princip interes. Cui bono? Follow the money. Za čije babe zdravlje?

Sigurno je da EU nije svoj stav po pitanju taksi primarno odredila svojim ekonomskim preimućstvom. Stvarno je to suviše malo tržište za tako nešto. Ali, hajmo zamisliti obratnu situaciju: da je Kosovo donelo meru koja umesto da koristi, Evropskoj uniji šteti 120 miliona evra. Da li bi onda ipak bili agilniji? Da li bi Merkel tamo zvala kao što zove ovde. Za ZF, za Rusiju, za svaki nemački interes.

Ako mislite da ne bi, ako mislite da bi sve bilo isto, ako mislite da je privredni efekat nebitan, hajmo onda zaustaviti kamione koji preko Srbije idu na KiM. Videćete kako od beznačajnog troška od 120 miliona evra zvrje telefoni i bole uši.

Principijelno.

 

novosti.rs

PRVI SUDIJA UNMIKA NA KOSOVU: Amerikanci skrivali zločine Albanaca

D. VUJIČIĆ

5-7 minutes

---

| 24. jun 2019. 22:00 | Komentara: 0

Prvi Unmikov sudija na Kosovu za "Novosti": Trgovinu organima prijavio sam Karli del Ponte, ali se ona nije obazirala. U vreme Kušnerove administracije o svemu se pitao njegov zamenik Džek Kovi

DIVIM se Srbima koji su ostali na Kosovu. Oni od 1999. nisu dobili šansu da žive kao normalan svet, mada su pojedine jedinice Kfora mnogo činile da ih zaštite. Lično verujem da se mnogi međunarodni činovnici koji su se našli na KiM u misijama Unmika i Kfora danas stide kad se sete tih dana.

Ovako, ekskluzivno za "Novosti", govori švedski sudija Krister Karphamar, koji je bio imenovan kao prvi strani delilac pravde u južnoj srpskoj pokrajini krajem 1999. godine. Karphamar, koji je nedavno u Švedskoj objavio knjigu "Sudija u zemlji bezakonja", pišući o svojoj karijeri na Kosovu od 1999. do 2011. godine, priznaje da je njegova služba na KiM u pravosudnom smislu "bila sazdana iz niza manjih i većih katastrofa". Kako ističe, kod najkrupnijih slučajeva pokušaja procesuiranja Albanaca za zločine, po pravilu su se pojavljivali "glavni igrači na KiM - Amerikanci koji su uticali da se zločini sakriju, a ubice puste".

- Posle donošenja Rezolucije SB o uvođenju stranih sudija u pokrajinu, odmah posle rata bio sam prvi stranac koga je Bernar Kušner, tadašnji šef civilne misije UN na KiM, imenovao na tu funkciju. Prvi veliki slučaj bio je napad OVK na autobus UNHCR-a koji je prevozio Srbe, 3. februara 2000. godine, kada je poginulo dvoje ljudi, a gotovo svih 47 drugih, uglavnom žena i dece, pretrpelo traume za ceo život. Tom prilikom francuski vojnici iz sastava Kfora, koji su vodili istragu, zarobili su nekoliko osumnjičenih. Međutim, usledile su demonstracije Albanaca, sa žestokim nemirima, u kojima je uhapšeno još njih 49. U tim okršajima su ranjena i dva Francuza i trebalo je da sudim Albancima. Nije, međutim, do toga došlo, jer je francuski general tražio hitno puštanje na slobodu pritvorenih. Dobio je pretnje da će Albanci napasti njegove trupe.

PROČITAJTE JOŠ - AMERIKANAC SNIMA FILM O TRGOVINI ORGANIMA NA KOSOVU: Zločini iz "žute kuće" ne zastarevaju

* O trgovini organima otetih Srba čuli ste od dr Zorana Stankovića kada je ekshumirana masovna grobnica u Dinarcu?

- Naravno da sam o svemu obavestio Karlu del Ponte, tadašnjeg glavnog tužioce Haškog tribunala, ali ona nije bila zainteresovana za to.

* Istraživali ste i slučaj napada na autobus "Niš- ekspresa" kod Podujeva, februara 2001, kada je poginulo 12, a ranjeno 43 Srba?

- Glavnog osumnjičenog za ovaj napad, Fljorima Ejupija, odmah je uhapsila policija Unmika i to na osnovu DNK tragova. Međutim, iz meni nepoznatih razloga, umesto da je čekao istragu u pritvoru UN, američki Kfor ga je odveo u "Bondstil" odakle im je navodno pobegao. Ne znam kako je pobegao, čuo sam da ga je obučavala CIA, a poslednje informacije o njemu sam dobio 2012, da živi mirno u Podujevu.

*Da li je bilo još slučajeva kada su Amerikanci "umešali svoje prste"?

- Sećam se kada su kod mene došli visoki britanski oficiri iz sastava Kfora tražeći savet. Naime, njihova patrola je u blizini administrativne linije sa centralnom Srbijom kod Podujeva naletela na grupu pripadnika OVK naoružanih automatima i bombama koji su krenuli u napad na srpske kuće. Zaustavili su ih, i kada su pokušali da razoružaju bandite, pojavili su se američki vojnici koji su im naredili da ih puste. Ti ljudi su izvršili napade na srpske kuće, a frustrirani Englezi su pitali šta da rade... Nisam mogao ništa, tu je bio nadležan Kfor, a oni su to posle rešavali mimo Unmika.

* Često položaj međunarodnog sudije na KiM opisujete kao veoma težak?

- Da, zato što se u Kušnerovo vreme na KiM o svemu pitao njegov zamenik, Amerikanac Džek Kovi. On je bio taj koga je komanda Kfora bespogovorno slušala, a bez vojnika NATO, Unmikovi policajci su bili nemoćni.

PROČITAJTE JOŠ - DIK MARTI, EKSKLUZIVNO ZA "NOVOSTI": Ne zna se cela istina o zločinima na KiM

* Interesovala vas je i pozadina NATO bombardovanja naše zemlje?

- Od najviših američkih starešina sam čuo da je bombardovanje Srbije bilo pripremljeno od njihovih obaveštajnih agencija, sa ciljem da se Kosovo odvoji od centralne Srbije i da se tamo uspostavi vojna baza njihovih snaga. Kampovi koje su imali po zapadnoj Evropi u to vreme su im postali skupi, a tada je bio potpisan i ugovor sa Nemačkom da se američka vojna efektiva, posle više decenija, u toj zemlji znatno smanji.

VELIKIMA USTA PUNA LjUDSKIH PRAVA

- JEDNA od poruka moje knjige je da pokaže da su velikim silama usta puna ljudskih prava i demokratije, samo dok to ne dotakne njihove vlastite interese - kategoričan je Karphamar. - Druga poruka knjige je da ukaže na strašnu korupciju unutar UN i da rasvetli mehanizme kako pripadnici UN iz najmoćnijih zemalja sveta, zapravo, zloupotrebljavaju Svetsku organizaciju. Na kraju, hteo sam da napišem i kako sam bio pogođen svom tom korupcijom i nepravdama.

NIŠTA OD SUĐENjA

KADA je u pitanju izveštaj Dika Martija i sud u Hagu za ratne zločine Albanaca, Karphamar je pesimista:

- Prošlo je 10 godina od Martijevog izveštaja, a 20 godina od kada su se ti zločini dogodili. Nije realno očekivati da će se Albancima suditi.