Лазански: Ниједан западни изасланик за Балкан није успео, неће ни Палмер

standard.rs

Лазански: Ниједан западни изасланик за Балкан није успео, неће ни Палмер - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

5-7 minutes

---

уторак 03. септембар 2019. 11:55

"Не знам ниједног изасланика који је успео. Ово је квадратура круга коју сваки паметан амерички политичар треба да избегава", рекао је он

 

Метју Палмер постављен је за специјалног представника САД за Западни Балкан, а амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански оцењује да то за америчког дипломату није добро и да не зна ниједног изасланика за западни Балкан који је успео у својој мисији. Како каже, ово подручје је квадратура круга коју сваки амерички политичар треба да избегава.

„Ако је мало проучио историју, онда то није требало да прихвати. Сви изасланици су или умрли изненада или смењени, од Ричарда Холбрука до Хојт Лија. Не знам ниједног изасланика за Западни Балкан који је успео. Ово је квадратура круга коју сваки паметан амерички политичар треба да избегава", шаљиво је Лазански оценио долазак специјалног америчког изасланика у регион.

Међутим, озбиљно додаје да косовски проблем можемо само ми да решимо – Београд и Приштина. Палмер је као решење навео узајамно признање Београда и Приштине, а гост Новог дана каже да колико зна Србија неће признати Косово. А да ли ће то икада урадити, не би о томе, јер како каже, у политици никада не реците никада јер је међународна политика трговина.

„Да видимо шта добијамо. Међународна политика је трговина. Принципи су принципи, али да видимо конкретно шта и како. Ми у овоме часу чупамо шта се ишчупати да. Ситуација није једноставна и лака, косовски проблем постоји још од краља Александра, нико није успео да га реши. Ми покушавамо да видимо шта може да се ишчупа", оцењује Лазански тренутни положај Србије.

Иако из САД стижу поруке да таксе, које је Приштина увела на робу из централне Србије, треба укинути и да је неопходан наставак дијалога, Лазански каже да Вашингтон да хоће могао је да притисне Косово да укине таксе. Овако, оне се користе да би се вршио посредан притисак на Србију, сматра гост Новог дана.

„Аха, ви сте добри са Русима. Прекините однос са Москвом, па ћемо наговорити ове у Приштини да скину таксе. То вам је та понуда", објашњава Лазански.

У РУСИЈУ НАЈВИШЕ ИЗВОЗИМО ХУЛАХОПКЕ
Мирослав Лазански, дугогодишњи спољно-политички и војни коментатор, ускоро ступа на дужност амбасадора у Москви. Каже да га на новом радном месту чека много посла јер се очекује долазак Ане Брнабић у Русију, потписивање споразума са Евроазијском унијом, а могућ је и долазак руског премијера Дмитрија Медведева у Србију 20. октобра за Дан ослобођења Београда. У Москву путује и министар културе Владан Вукосављевић због потписивања споразума о оснивању српског културног центра.

Говорећи о трговинском споразуму са Евроазијском унијом, Лазански каже да критике које су се чуле од Мирослава Лајчака и неких других бриселских званичника, не представљају највиши ниво и да нико од највиших званичника ЕУ није прекао да Србија нема право или не сме да потпише такав споразум и примењује га до уласка у ЕУ, када морамо да ускладимо политику са политиком Брисела.

„А после тога, можда га раскинемо, замрзнемо, прилагодимо. Европске земље се труде да нађу модалитете сарадње са Русијом, нису срећне због санкција", објашњава Лазански.

Србија у Русију извози робу у вредности мањој од милијарду долара. Гост Новог дана објашњава да је за то крива структура производа које шаљемо на руско тржиште и истиче да највише извозимо пољопривредне производе и хулахопке.

„Оно што је некада бивша Југославија извозила. Зар то није мало трагично на српску привреду", упитао је српски амбасадор у Москви. Он додаје да Русији нису потребни полифабриканти и сировине, које извозимо у ЕУ, а које и сами имају. Када је у питању извоз „фијата" у Русију, Лазански објашњава да бесцариснки увоз подразумева да је производ више од 50 одсто наш, што није у случају аутомобила „фијат" који се производи у Крагујевцу.

„У односима између земаља нема братских народа, али када је у питању новац и уговори, ту се сви понашају као капиталисти. Истина, они нама изађу много пута у сусрет. Ако извезете киви или банане у Русију и кажете да је земља порекла Србија, цариник он се смеје али погледа кроз прсте. Али ако извезете јабуке и кажете да су из Србије, а оне су из Пољске, онда је у питању реекспорт и они то не дају", објашњава Лазански.

„АКО ЈЕ ЗА АНТИФАШИЗАМ, ЗАШТО НЕ ОДЕ НА СУТЈЕСКУ"
Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић је поводом 80. годишњице од почетка Другог светкосг рата изјавила да је Хрватска сразмерно броју становника дала највећи допринос у борби против фашизма. Лазански каже да се ова изјава уклапа у тенденцију ревизије историје.

„Дивим се Хрватима који су '41. отишли у Народно ослободилачку борбу из идеологије, али је чињеница да је НДХ имала широку подршку народних маса. До '43. и пада Италије много народа је учествовало у квислиншким формацијама. Ако хрватска председница велича антифашизам, како то да никада није отишла на комеморацију битке на Сутјесци или Неретви, где је било Хрвата партизана, Далматинаца? А онда се оде у Блајбург па се клањају усташкој војсци која је тамо заробљена и делимично побијена '45", пита гост Новог дана.

Он додаје да таквим изјавама само трују односи између Србије и Хрватске и пита како наћи модус да ти односи буду добри, ако Хрватска целокупну историју почиње од 1991. године.

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб

Извор Н1, 03. септембар 2019.

 

rs.sputniknews.com

Када не могу да дисциплинују Русију, покушаће са Србијом

Sputnik

5-6 minutes

---

Политичка офанзива Вашингтона, у циљу постизања договора Београда и Приштине, чини се да добија на интензитету. Томе у прилог говори чињеница да, непосредно по именовању Метјуа Палмера за специјалног изасланика САД за Западни Балкан, подршку дијалогу две стране планирају да дају и амерички сенатори Крис Марфи и Рон Џонсон, који ће ове недеље, како је Марфи најавио, „посетити Косово и Србију".

„Русија нам не дозвољава улазак код њих, али Џонсон и ја ћемо посетити Украјину, Србију и Косово ове недеље, како бисмо сведочили двостраначкој подршци новој украјинској Влади и сталном дијалогу Београда и Приштине", написао је на свом налогу на Твитеру сенатор Марфи, а преноси „Лајми".

© Tanjug / ZORAN STANIC

Метју Палмер, специјални изасланик САД за Западни Балкан - жели да Београд и Приштину врати за сто и што пре дође до решења.

Зашто се Америци жури?

Овај развој ситуације није изненађење за Владислава Јовановића, некадашњег шефа српске дипломатије, јер се, како каже, Сједињеним Америчким Државама жури да се питање односа Београда и Приштине што пре реши, и то из два разлога.

„На решавање овог питања САД чекају 11 година, јер у срцу Европе, на континенту који је најорганизованији и правно најуређенији на свету, постоји једна држава која, у правном смислу, није међународно призната од стране Уједињених нација. Дакле, не може се дуго толерисати непотврђивање независности од стране Србије. Други разлог је у томе што је борба за нормализацију односа између Београда и Приштине саставни део борбе за потискивање утицаја, пре свега Русије, али и Кине и других сила са Балкана", објашњава Јовановић.

Америка, додаје наш саговорник, па онда и њени млађи, западни партнери сматрају да цео Балкан припада њиховој интересној сфери. Зато, напомиње, и верују да треба пожурити са отклањањем заосталих спорова ради припремања преосталих земаља Балкана на један релативно убрзани улазак у такозване евро-атлантске организације.

„То је њихов политички и геостратегијски циљ и све друго подређују томе. Зато се и брзина којом сада желе да доврше процес признавања Косова оправдава и објашњава геополитичком потребом да се одстране други конкуренти са Балкана. Косово, нерешено какво јесте, отежава процес потискивања других сила са Балкана, па је овде реч о директном политичком сукобу између великих сила — ривала, јер Запад сматра да има првенство и да треба да буде једини од утицаја на Балкану", примећује Јовановић.

Преламање питања Косова „преко колена"

Србија се зато нашла у центру убрзаног кретања ствари, које, истиче Јовановић, нису сасвим у нашем интересу.

„Свако убрзавање значи да неко жели да се питање Косова 'преломи' на досадашњи начин. Наиме, нема никаквих наговештаја да би Америка могла да промени неке базичне погледе на Косово, које је до сада имала и покушавала да нам натури. Са њихове стране, постоји само брига да се што пре то заврши, али како, у чијем интересу и на чију штету? Немамо никаквих назнака. Пре ће бити да желе да Косово, такво какво су они створили, буде што пре прихваћено са наше стране, без неких озбиљнијих измена у погледу територије, или односа према тамошњем српском становништву", указује Јовановић.

У овом тренутку, додаје, немамо разлога за очекивања, или наду да би Америка могла бити мање пристрасна, или непристрасна, а што би могло да доведе до компромиса две стране.

„Компромис је кретање обе стране до пола пута. Све друго није компромис, већ наметање решења једној страни", категоричан је Владислав Јовановић.

Резолуција 1244 кључна тачка преговора 

На питање шта Београд може да уради у овој ситуацији, некадашњи шеф српске дипломатије каже да излаза увек има, само треба спремности да се за тај излаз боримо и изборимо.

„Ово што се за сада нама нуди, као основа за признање и нормализацију, је свршена ствар — тај фактицитет, који су други створили, са својим циљевима и интересима, при чему нису уопште узимали у обзир наше интересе и циљеве. Ако бисмо ми тај интерес за брзо решавање ставили на нашу линију интереса, то значи да би решење морало бити у оквиру Резолуције УН 1244, као што је Србија и примљена у УН у њеним републичким границама, односно са Косовом, баш као што су и све друге бивше југословенске републике примљене у ту организацију у својим републичким границама", каже Јовановић.

„То треба да буде наша полазна тачка у преговорима и разговорима са другом страном", закључује Јовановић, уз оцену да би се на тај начин створили бољи услови да се заиста обе стране нађу на пола пута, а не да ми будемо на крају пута који су одредили и очекују од нас да то само „аминујемо".

 

Министар Вулин: Србија никада није била на погрешној страни света

mod.gov.rs

Министар Вулин: Србија никада није била на погрешној страни света | Министарство одбране Републике Србије

2 minutes

---

Упитан да прокоментарише непозивање Србије и Русије на обележавање годишњице почетка Другог светског рата у Варшави, министар одбране Александар Вулин изјавио је да је то велика увреда за жртве, за 20 милиона погинулих са простора Совјетског Савеза, већином Руса и за милион Срба који су у том рату убијени.

- Ово је дневна политика. Ово је политика у свом најгорем облику, када сте у стању да мењате историју зато што сте са неким у лошим односима. Потпуно је несхватљиво да земља која је много страдала у Другом светском рату, као што је Пољска, може на тај начин да презире жртве свих других народа - рекао је министар Вулин.

Он је подсетио да се у Другом светском рату знало ко је победник, а ко поражен и да сви покушаји ревизије историје не могу бити успешни.

- Ако се са Србијом и Русијом неће обележити почетак Другог светског рата, онда ће морати да обележавају са онима који су Други светски рат изазвали. Ако мисле да је Пољској место са силама које су Други светски рат изазвале, учиниле најстрашније злочине у историји човечанства, онда можемо само да кажемо „Сами су изабрали своју страну света", а Србија никада није била на погрешној страни света. Ако велики нешто могу да науче од нас, онда гледајте где је Србија и знајте да је са те стране света и слобода и добро и победа - закључио је министар Вулин.

 

novosti.rs

Bocan-Harčenko: Veliku pobedu slavićemo zajedno

Pečat

8-10 minutes

---

Povodom 80 godina od početka Drugog svetskog rata, Bocan-Harčenko piše za specijalno za "Pečat". Kako je po cenu nenadoknadivih gubitaka SSSR dao odlučujući doprinos slomu hitlerovske Nemačke?

Prvog septembra ove godine svet će obeležiti tužan datum, 80 godina od dana početka Drugog svetskog rata, najkrvavijeg u istoriji čovečanstva.

U Rusiji ne postoji porodica koju nije dotakla ova kolosalna tragedija. Sovjetski Savez položio je 27 miliona života.

Danas se sećamo događaja koji su postali prolog za Drugi svetski rat, shvatajući da bez razumevanja istorije nije moguće graditi sadašnjost. Vreme neumitno prolazi, očevidaca te epohe sve je manje. Ipak, o složenosti predratne situacije, kao i o istinitim povodima za rat nepobitno svedoče arhivska dokumenta.

SUTRA ĆE BITI KASNO, ALI DANAS…

Iz istorije nije moguće izbrisati popustljivost zapadnih država prema rekonstrukciji vojne moći Rajha, njihovu profašističku neutralnost u Španiji i suzdržanost o pitanju anšlusa Austrije od strane nacista – takozvanu politiku „umirivanja" i „povlađivanja", a u stvari politiku ciničnog sporazumevanja sa nacističkom Nemačkom kako bi njene agresivne težnje bile preusmerene ka Istoku.

Alternativa „povlađivanju" tih godina mogao je da postane sistem kolektivne bezbednosti za koji se dosledno zalagao SSSR. Godine 1935. sovjetska vlada potpisala je ugovore o uzajamnoj pomoći s Francuskom i Čehoslovačkom koji je trebalo da postanu okosnica takvog sistema.

U izjavi Narodnog komesarijata inostranih poslova SSSR-a od 17. marta 1938. godine, koja je uskoro nakon anšlusa Austrije bila upućena Londonu, Parizu, Vašingtonu i Pragu, navodi se: „Sutra već može biti kasno, ali danas vreme za to još nije prošlo, da sve države, naročito velesile, zauzmu čvrst, nedvosmislen stav povodom problema kolektivnog spasavanja sveta." Međutim, poziv Moskve je ostao bez odgovora.

Sraman Minhenski sporazum zapadnih država s Hitlerom i Musolinijem 29–30. septembra 1938. godine o predaji Sudetske oblasti Čehoslovačke Nemačkoj postao je vrhunac politike „povlađivanja", označio je kapitulaciju zapadnih zemalja pred nacističkom Nemačkom i fašističkom Italijom. U parčanju Čehoslovačke, ne propustivši priliku, učestvovale su i Poljska, koja je prigrabila Tešinsku oblast, i Mađarska, koja je prisvojila deo Južne Slovačke. Uskoro, nakon Minhena, Velika Britanija i Francuska su s Hitlerom potpisale deklaracije o nenapadanju. Perspektiva stvaranja jedinstvenog antisovjetskog fronta izazivala je u Moskvi sve veću zabrinutost.

Okupacija Čehoslovačke od strane hitlerovaca usledila je 15. marta 1939. godine. Teritorija te zemlje postala je baza za prodor ka Istoku.

Plan operacije „Vajs" – upada u Poljsku 1. septembra 1939. godine – Hitler je najavio 11. aprila 1939. Rat u Evropi je postao neizbežan.

PREGOVORI SU GUBILI SMISAO

SSSR je, ipak, i dalje insistirao na objedinjavanju napora evropskih zemalja radi očuvanja mira, istupivši 17. aprila 1939. s predlogom da se s Velikom Britanijom i Francuskom sklopi trostrani ugovor o uzajamnoj pomoći. U Moskvi su pri tome smatrali da će dogovori s Londonom i Parizom biti punovažni samo ukoliko se njima pridruži Varšava. Ali antiruski raspoloženi vladajući krugovi Poljske bili su ubeđeni da će im Velika Britanija i Francuska pružiti podršku i bez Moskve. Tokom trostrane razmene mišljenja ispostavilo se da Englezima i Francuzima nije odgovarao sovjetski nacrt ugovora koji je predviđao hitnu vojnu pomoć u slučaju agresije.

London i Pariz su namerno odugovlačili pregovore, nastojali da svedu sopstvene obaveze na minimum, igrali dvostruku igru – preko obaveštajnih službi Moskva je dobijala informacije o tajnim englesko-nemačkim kontaktima.

Konačno, u avgustu 1939. godine Velika Britanija i Francuska, kao učesnike u pripremi vojne konvencije, uputile su u Moskvu delegacije koje čak nisu imale neophodna ovlašćenja, dok je Sovjetski Savez zastupalo najviše rukovodstvo oružanih snaga sa narodnim komesarom odbrane na čelu. Pregovori su gubili svaki smisao.

Početkom avgusta 1939. godine, s obzirom na takve okolnosti, Sovjetski Savez je pristao na pregovore s Nemačkom. Sovjetsko rukovodstvo je pri tome bilo informisano o planovima agresora. Na primer, obaveštajna služba je izvestila Moskvu o sledećim Gebelsovim rečima: „Sada koristimo Ruse za magloviti savez. A u stvari kako bi nam pomogli da pobedimo Francusku i Englesku, kako bismo se razmestili svugde gde naš Glavni štab smatra da će biti neophodno, a i kako bismo se konačno obračunali s Rusijom."

Zapravo je Treći rajh pokrenuo inicijativu da se 23. avgusta 1939. zaključi Ugovor o nenapadanju i tajni dodatni protokol o razgraničenju uticajnih sfera. Sovjetska strana bila je primorana da donese tešku odluku.

Odluka je doneta u najkraćem roku, kada su postali očigledni, s jedne strane, neminovnost rata s Hitlerom, i s druge, besplodnost trostranih pregovora i realna mogućnost zbližavanja Velike Britanije i Francuske s Nemačkom. Svoju ulogu odigrao je i oružani konflikt s Japancima na Halkin Golu, ratovanje na dva fronta se nije činilo mogućim.

SOVJETSKI NAROD SE NIJE POVUKAO

U zoru 1. septembra 1939. godine vojska nacističke Nemačke upala je u Poljsku.

Slutnje Moskve su se obistinile: London i Pariz su prepustili Poljake sudbini i, ne gubeći nadu u konfrontaciju Nemačke i SSSR-a, zvanično objavivši rat Nemačkoj, nisu žurili da stupe s njom u pravi oružani sukob, što je značajno olakšalo dalju hitlerovsku ekspanziju.

Već po završetku evakuisanja centralne vlade Poljske Republike, Crvena armija je 17. septembra 1939. stupila na teritoriju Poljske, faktički Zapadne Belorusije i Zapadne Ukrajine, uz direktivu da se ne lati oružja dok poljske jedinice same ne počnu borbena dejstva. Krajem septembra 1939. britanski političar Dejvid Lojd Džordž naglašava: „SSSR je zauzeo teritorije koje je Poljska svojom snagom osvojila posle Prvog svetskog rata… Bilo bi zločinačko ludilo staviti u isti red rusko i nemačko kretanje."

Ni London, niti Pariz nisu ocenili akcije SSSR-a kao „agresiju".
Za Hitlera koji je izgradio državnu ideologiju na čovekomrzačkim principima rasne superiornosti, i planirao masovno uništavanje čitavih naroda – Jevreja, Roma, Slovena – sovjetski internacionalizam po definiciji je bio zakleti neprijatelj.
Sovjetski Savez je 22. juna 1941. godine postao sledeća žrtva agresije najmoćnije, najorganizovanije ratne mašinerije tog doba. Ipak, sovjetski narod se nije povukao.

Pročitajte još - Aleksandar Bocan-Harčenko: Amerika se meša u vaše poslove, a sud za OVK ne pominje

Po cenu najtežih, nenadoknadivih gubitaka SSSR je dao odlučujući doprinos slomu hitlerovske Nemačke, zajedno sa saveznicima oslobodio Evropu od strahota nacizma i spasio evropske narode od ropstva i istrebljenja.

BESPRIMERNO JUNAŠTVO

Nirnberški tribunal, čije presude su postale neodvojivi deo međunarodnog prava, jednoznačno je odredio ko je bio na strani dobra, a ko je bio na strani zla. Drugi svetski rat je pokazao koliko su opasne posledice zločinačkih pokušaja postizanja potpune svetske dominacije, ignorisanja neophodnosti formiranja prostora jednake i nedeljive bezbednosti. Trijumfalna pobeda saveznika postavila je temelje svetskog poretka na načelima kolektivne bezbednosti i međunarodne saradnje.

Naša dužnost je da čuvamo sveta sećanja na žrtve nacizma, besprimerno junaštvo vojnika koji su se borili radi naše slobode, bratstvo antihitlerovske koalicije. Neka ta istorijska iskustva postanu osnov za jačanje međusobnog poverenja i razumevanja, razvoj svestrane saradnje suverenih država u interesu mira naše generacije i onih narednih.

Pred nama su svečani datumi – 75 godina od oslobođenja Beograda 20. oktobra 2019. godine i 75 godina Velike Pobede 9. maja 2020. godine. Drago nam je što ih dočekujemo zajedno sa Srbijom.

(Aleksandar Bocan-Harčenko/Pečat)

 

Безвизни режим за самопроглашено Косово? Нема трговине за Србију? ЕУ се и даље понаша као 1999. године

iskra.co

РТ: Безвизни режим за самопроглашено Косово? Нема трговине за Србију? ЕУ се и даље понаша као 1999. године

4-5 minutes

---

31.08.2019. - 10:05

фото: З. Шапоњић

Од разговора о путовању без виза са одметнутом српском покрајином Косово, до захтева да се Споразумом Србије о слободној трговини с Русијом стави ван снаге, ЕУ наставља да делује као да предстојећи „Брегзит" неће разбити њену илузију о њеном постојању као таквом..

Федерика Могерини, тренутни шеф спољне политике ЕУ, саопштила је у четвртак да би самопроглашено Косово требало да добије привилегије за путовања без виза, јер су „сви услови за укидање виза испуњени". Како би тачно ово функционисало за пет земаља чланица ЕУ које нису признале самопроглашено Косово, није рекла.

Кипар, Грчка, Румунија, Словачка и Шпанија одбили су да признају српску покрајину, од када је привремена албанска влада прогласила независност 2008. године. Србија је такође одбила признање, а признање службено што крши Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, којом је одобрено и НАТО мировно присуство у покрајини 1999. године, после илегалног ваздушног рата у име албанских сепаратиста.

Српски премијер Ивица Дачић већ је протестовао због присуства „косовског премијера" Беџета Пацолија на неформалном састанку министара спољних послова ЕУ у Хелсинкију, где је Могеринијева изнела своје мишљење. Србија је кандидат за чланство у ЕУ, док самопроглашено Косово није.

Европска комисија је саопштила да је Пацолијево присуство „неопходно и корисно", јер је Могеринијева желела „учешће свих земаља Западног Балкана да би се разговарло о важним темама које имају за циљ побољшање регионалне сарадње".

Док је свака српска влада од „обојене револуције" из октобра 2000. године о чланству у ЕУ говорила као о главном спољнополитичком циљу, Брисел је више пута јасно ставио до знања да је предуслов да се Београд „помири са стварношћу" и призна самопроглашено Косово. То је био предалек корак чак и за најокорелије про-ЕУ политичаре.

Покушаји председника Александра Вучића да стекне предност са ЕУ и романтизацијом с Кремљом само су учврстили положај и Брисела и Вашингтона. Неспремност САД-а и ЕУ да Вучићу отворе било какав простор како би кроз стални притисак, у замену за чак и најситнији празан гест могао да се окарактерише као „победа", иронично је зауставило читав процес.

Заглављен у чекаоници ЕУ, Вучић тежи краткорочним добицима потписивањем пакта о слободној трговини са Евроазијском економском унијом – блок који предводи Русија. Споразум ће бити формализован 25. октобра, најавио је руски амбасадор у Београду.

Не треба ни помињати да Брисел није срећан. Иако је Београд тренутно слободан да са било ким закључи било какав уговор, „Србија је у оквиру преговора о придруживању дужна да одустане од свих билатералних трговинских споразума на дан приступања ЕУ", саопштила је ове недеље Европска комисија, док су други високи званичници ЕУ саопштили Београду да уговор треба да има „излазну клаузулу".

Ако све ово звучи познато, то је зато што је Брисел понудио потпуно исте услове Украјини још 2013. године, а тадашњи председник Виктор Јанукович уместо тога хтео је да одабере трговински споразум са Русијом, након чега свргнут крвавим пучем који је земљу одвео у хаос и грађански рат.

Иако се ставови ЕУ о „западном Балкану" од тада нису нимало променили, околности су се промениле. Руководство блока сада се сукобљава са америчким председником Доналдом Трампом о Ирану и трговини. Брисел се такође мора борити с милионима миграната, политичком драмом у Каталонији и одлуком Велике Британије из 2016. године да напусти ЕУ.

Све ово представља егзистенцијални изазов блоку.

31. октобар је тешки рок за „Брегзит". То је уједно и дан када мандат Могеринијеве истиче, заједно са остатком тренутне Европске комисије. Дан касније могао би бити више од само почетка новог мандата Европске комисије, али и сасвим новог листа за ЕУ – шанса да се суочите са стварношћу, ако хоћете.

Извор: Восток / РТ

vostok.rs

 

blic.rs

Palmer i Borel na Bledskom forumu, glavna tema stabilnost regiona

Tanjug

5-6 minutes

---

Foto: RAS Srbija

Tradicionalni Bledski strateški forum, koji počinje u ponedeljak na Bledu u Sloveniji, ove godine biće posvećen stabilnosti u regionu, održivom razvoju i ekonomskom napretku.

Dvodnevni skup pod nazivom „"Izvori (ne) stabilnosti" okupiće ove godine veliki broj visokih zvaničnika iz EU, sa Zapadnog Balkana, Turske, SAD i međunarodnih organizacija, ali će nesumnjiva "zvezda" skupa biti funkcioner Stejt departmenta Metju Palmer, pre svega zbog činjenice da je upravo imenovan za specijalnog izvestioca Sjedinjenih Država za Balkan.

Na Forumu učestvuje i srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Međunarodnu konferenciju otvoriće premijer Slovenije Marjan Šarec, a kao uvodničar na svečanosti otvaranja najavljena je predsedavajuća Generalne skupštine UN Marija Fernanda Espinoza Garsija.

Programom je predviđeno da se zatim okupljenima obrate predsednik zemlje domaćina Borut Pahor i šef estonske države Kersti Kaljulaid.

Foto: RAS Srbija

Zapadni Balkan

„Resursi, njihova dostupnost i regionalna disperzija oblikuju strateške odnose u međunarodnoj zajednici. Efikasno upravljanje strateškim resursima održava stabilnost, smanjuje bezbednosne rizike i doprinosi poboljšanju životnog standarda, dok neravnomerna i nepravedna raspodela dovodi do nejednakosti i koncentracije resursa u centrima moći", ističe se u zvaničnoj agendi Foruma na Bledu.

Među učesnicima Foruma najavljeni su ministar spoljnih poslova Španije i budući visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU Žozep Borel, kao i ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu.

O održivosti govoriće direktor Centra za održivi razvoj iz SAD Džefri Saks, o stanju ljudskih prava izlagaće visoki komesar UN za ljudska prava Mišel Bašele-Jeria, a zbog aktuelne situacije u svetu veliku pažnju privućiće zasigurno panel posvećen klimatskim promenama na kojem će uvodničar biti ministar spoljnih poslova Finske Peka Havisto.

Dvodnevna konferecija završiće se panelom koji će okupiti šefove diplomatija regiona, koji će diskutovati, uz učesće Palmera, o evropeizaciji, demokratizaciji i odgovornosti Zapadnog Balkana.

Pored glavnog konferencijskog programa biće održan i Strateški forum za mlade, pod nazivom „Mladi kao (budući) resurs", na kojem će mladi koji prisustvuju Forumu pokušati da dokažu da je mladost vredan resurs na više načina.

Ovogodišnji forum okupiće i poslovnu zajednicu na posebnom Biznis forumu, koji je posvećen pitanjima kako pobediti u okruženju stalnih promena, klimatsko-neutralne pametne ekonomije i međunarodnog turizma koji eksponencijalno raste.

 

Пророковић: Опадање моћи Запада је неповратан процес, неко је то морао рећи

standard.rs

Пророковић: Опадање моћи Запада је неповратан процес, неко је то морао рећи - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

5-6 minutes

---

четвртак 29. август 2019. 11:43

„Од 2016. године и почетка брегзита, то је фактички неповратан процес, то је неко морао да констатује", истиче Пророковић

Епоха западне доминације се ближи крају, због глобалних геополитичких промена, упозорио је председник Француске Емануел Макрон. „Сведоци смо краја западне хегемоније у свету, околности се мењају", рекао је Макрон и позвао на преиспитивање односа са Русијом.

Шта је натерало француског председника да призна чињеницу која је очигледна и зашто је признање да је започела нова ера изрекао управо он?

Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду подсећа да опадању војне, политичке и економске моћи Запада, пре свега европских држава, присуствујемо од 2008. године.

„Од 2016. године и почетка брегзита, то је фактички неповратан процес, то је неко морао да констатује", каже он.

ВРЕМЕ ЗА ПРАКТИЧНЕ КОРАКЕ
„С друге стране, Макрон је најгрлатији у захтевима да се предузму одређене унутрашње реформе Европске уније и вероватно је ово један од аргумената како би извршио додатни притисак на Немачку, да би тај процес, после одласка Велике Британије, коначно почео. Иако је претходне три године било пуно речи о реформама Европске уније, на том плану практично ништа није урађено", оцењује Пророковић.

Професор Московског државног универзитета Андреј Манојло примећује да се Макронове оцене заправо надовезују на мишљење америчких политичара, укључујући и председника Доналда Трампа, да се епоха доминације Запада завршава и да треба нешто предузети.

„Макрон у том смислу не износи толико своје мишљење, колико подилази неком од јачих политичара, пре свега Американцима. Али то не значи да није у праву. Када каже да се епоха земаља Запада ближи крају, он има у виду, на првом месту, да на међународну сцену ступају државе које јачају своју привреду, а нове економске могућности отварају им пут да утичу на светску политику у целини", каже Манојло.

ФИЈАСКО АМЕРИЧКОГ ЕГОИЗМА
И професор Геворга Мирзојан са Финансијског универзитета при Влади Русије, сматра да је Макрон само признао реалност, јер је западноцентрични свет заиста завршен.

„Управо зато Г7 више не представља ништа нарочито, делом и зато Трамп инсистира на повратку Русије – САД желе да тај клуб буде репрезентативнији", каже Мирзојан.

„Концепт западноцентричног света је доживео фијаско, а разлога је више: амерички спољнополитички егоизам, пропаст неодрживог концепта глобализације, који, уместо да гради праведан глобални свет заснован на западним вредностима, од Другог светског рата САД користе као своју моћ, и то искључиво за остварење користољубивих и уско националних интереса", оцењује Мирзојан.

ОТРЕЗНИЛИ СЕ ЗБОГ ЈУГОСЛАВИЈЕ И КОСОВА
Мирзојан такође сматра да је случај распада Југославије у многоме био отрежњујући, посебно у погледу неуспеха западног концепта.

„Покушавали су да друге земље натерају да им се прикључе, уместо да их интегришу. А најупечатљивији пример за то је агресија на Југославију, како 90-их година, тако и касније, када су Србији отимали Косово. То је многима отворило очи и показало да је веома опасно живети у таквом американоцентричном свету", додаје.

ПРЕСУДАН УСПОН КИНЕ
Коментаришући констатацију Макрона да у свету јачају друге силе и да се Кина пробила у прве редове, а да Русија постиже велики успех у својој стратегији, Андреј Манојло каже да се раније говорило само о утицају Русије, Бразила, Индије и Кине, али да се сада тај списак шири.

Професор Мирзојан верује да је успон Кине одиграо важну улогу у крају западноцентричног концепта.

„Последња је пала идејна доминација Запада, и то када је читав низ земаља, пре свега Кина, доказао да постоји разумна и одржива алтернатива западној либералној демократији. Зато је Макрон апсолутно у праву када говори о крају западног света. Али ми од њега очекујемо не само речи, него и дела која би могла да поправе ситуацију за Запад. Управо о таквим делима говори Трамп када предлаже да се Русија врати у западни 'савет директора', односно у Г8", закључује Мирзојан.

ПОСЕБНА ПОРУКА ЗА ТРАМПА
Макрон је позвао и на преиспитивање односа са Москвом јер је, како каже, без ње немогуће изградити нову безбедносну архитектуру у Европи. Душан Пророковић сматра да је Макроново обраћање више упућено Америци, него Русији и Кини, јер америчка стратегија, уперена против Русије, није донела конкретне резултате.

„Европска унија је пратила велику цену, зато што је стала на страну САД и зато што је учествовала у антируској хистерији. То можемо да видимо и код пољопривредних произвођача, и на различитим политичким нивоима, и у сфери размене технологије. Због тога Макрон жели да пошаље поруку – да нова политика ЕУ треба да буде мање ослоњена на Америку, а више на одбрану сопствених циљева и интереса", закључује Пророковић.

Француски лидер је такође рекао да би Париз и Москва требало заједно да чине нешто корисно за свет, јер ће Европа у супротном остати позорница стратешке борбе између САД и Русије.

Аутор Сенка Милош

Извор Спутњик, 28. август 2019.