Džared Izrael: Stepinac nije mogao katolicima DA NAREDI da prigrle ustaše BEZ AMINA Svete stolice

novosti.rs

Džared Izrael za "Novosti": Stepinac nije mogao katolicima DA NAREDI da prigrle ustaše BEZ AMINA Svete stolice, srpske žrtve u Jasenovcu "izbrisao" i Vatikan

Tekst priredili: Džared Izrael i Samanta Krišone

9-11 minutes

---

| 24. april 2020. 09:02 | Komentara: 0

Džared Izrael, za "Novosti", u autorskom tekstu o zloglasnom ustaškom logoru u Drugom svetskom ratu. "Njujork tajms" 1972. pisao o 800.000 ubijenih u kampu smrti

DžARED Izrael je američki intelektualac i pisac koji je još u toku rata u Hrvatskoj devedesetih postavio pitanje svetskoj javnosti: Da li je moguće da je srpski narod, narod žrtva u dva velika rata, postao agresor na sopstvenoj zemlji? U isto vreme pozvan je da se priključi Međunarodnoj komisiji SRJ za istinu o Jasenovcu, a po hašenju Slobodana Miloševića 2001. postao je deo njegovog tima za odbranu pred Haškim sudom. U američkoj javnosti poznat je kao lider studentskih protesta na Harvardu protiv rata u Vijetnamu 1969, koji su prvi put u istoriji zaustavili rad univerziteta na gotovo dva meseca. Slika njegovog hapšenja sa okrvavljenim glavom tokom razbijanja demonstracija, postala je simbol studentskog bunta sedamdesetih. Zajedno sa suprugom Samantom Krišone piše i održava sajt "Carevo novo odelo", gde se bavi i nasleđem balkanskih naroda. Trenutno se leči u Italiji gde je, zajedno sa suprugom, uspeo da prebrodi i virus korona.

KAO da se Drugi svetski rat završio juče, a ne pre 75 godina, kontroverze i dalje prate klerofašističke ustaše koje su upravljale Nezavisnom Državom Hrvatskom. Najveći spor je: koliko su ljudi ustaše, zaista, ubile u svom kompleksu logora smrti Jasenovac? Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu, čiji sam bio član, zaključila je da su ustaše ubile 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma, što je ukupno više od 800.000 žrtava. "Nije tako", kažu razni navodni stručnjaci, od kojih su neki povezani, ili su bili povezani, sa američkim Muzejom Holokausta (kojim, uzgred, upravlja američki Stejt department, a ne jevrejske organizacije). Primer za ovo što govorim je profesor Aleksandar Korb, sa Univerziteta u Lajčesteru, koji je bio povezan sa Muzejom Holokausta. Korb je hrvatskom "Jutarnjem listu" izjavio da niko nije pre devedesetih govorio u javnosti o brojci između 600.000 i 800.000 žrtava:

"Za srpske nacionaliste taj je broj postao simbol, tim pre što su hrvatski nacionalisti počeli da umanjuju broj žrtava tokom devedesetih, tako da je to postala ružna igra brojeva koja nikud nije vodila. Na primer, Tuđman je tvrdio da se radi o broju od 30.000, dok su srpski nacionalisti tvrdili da se radi o 700.000 ubijenih ljudi. To je, zapravo, odvratna igra brojeva među nacionalistima, ali kada se radi o stručnjacima, među koje ubrajam i svoje kolege u Beogradu, oni znaju da se ne radi o 700.000 ljudi ubijenih u Jasenovcu. Broj žrtava je nešto veći od 100.000 ljudi [...] Broj od 700.000 žrtava koriste ultranacionalisti i neki političari, ali ne i stručnjaci koji se bave proučavanjem Jasenovca ili Drugog svetskog rata."

DAKLE, brojka od oko 700.000 žrtava logora smrti Jasenovac izum je srpskih ultranacionalista tokom 1990. Svi drugi - a zasigurno svi pre raspada Jugoslavije - postavili su broj smrtnih slučajeva na oko 100.000. Problem je u tome što to nije istina.

To dokazuje i svedočenje Aleksandra Arnona, koji je predvodio jevrejsku zajednicu u Zagrebu, pre nacističke invazije 1941. godine. Nakon invazije, u nadi da će moći da ga iskoriste za iznuđivanje novca od jevrejskih organizacija, Gestapo je dozvolio Arnonu da pregleda logore smrti, uključujući dva najveća, Jasenovac i Jadovno. U isto vreme dok se tajno sastajao sa antiustaškim podzemljem, Arnon je bio jedini antifašista koji je pregledao logore i razgovarao sa osobljem i zatvorenicima - jedinstven svedok. Arnon je 1961. godine svedočio na suđenju nacističkom masovnom ubici Adolfu Ajhmanu. O logoru smrti Jadovno rekao je:

"Posle nekoliko meseci, Italijani su hteli da zauzmu ovu oblast. Ustaše su, jednostavno, upucale sve zatvorenike, uključujući i na stotine hiljada Srba (Arnonove tačne reči na nemačkom bile su: darunter auch viele Hunderttausende Serben), i bacili ih u jame. Samo se nešto mladih ljudi uspelo spasti".

Kasnije, Arnon je bio upitan više o Jadovnu:

Pitanje: Nisam siguran da sam dobro čuo kada ste rekli da su u jednom logoru istrebljene stotine hiljada Srba?

Arnon: Stotine hiljada.

Pitanje: Koje je to godine bilo?

Arnon: Od početka 1941, pa do kraja.

Pitanje: I ko ih je ubijao?

Arnon: Ustaše.

U vezi sa Jasenovcem, Arnon je rekao:

"Osim logora u Jadovnu, bio je i logor u Jasenovcu, gde je stradalo oko 600.000 ljudi, a među njima i 20.000 Jevreja."

Prema tome, po rečima Arnona, više od milion Srba je ubijeno samo u ova dva logora.

I MANEHEM Šelah, ekspert Jad Vašema za Jugoslaviju, u ediciji "Enciklopedije Holokausta Jad Vašema" iz 1989. kaže:

"Nekih 600.000 ljudi je ubijeno u Jasenovcu, uglavnom Srba, Jevreja, Cigana i protivnika ustaškog režima."

O Jasenovcu pre 1990. piše i "Njujork tajms" i ističe da su logorom upravljale ustaše, fašistički pokret koji je u Hrvatskoj stekao vlast 1941. godine u saradnji sa nemačkim i italijanskim okupatorima Jugoslavije.

"Veruje se da je čak 800.000 ljudi - uglavnom Srba, Jevreja i Cigana, ali i hrvatskih i drugih protivnika ustaša - ubijeno, obešeno, prebijeno nasmrt, ili udavljeno u obližnjoj reci Savi tokom ratnih godina pre nego što su ustaše pobegle od napredujućih jugoslovenskih i sovjetskih trupa." (Članak "Jugosloveni napadaju hrvatske disidente," 1. oktobar, 1972.)

Dakle, tvrdnja Korba i drugih da je broj od 600.000 do 800.000 ubijenih u logoru smrti Jasenovac izmišljen tokom ratova devedesetih od strane srpskih nacionalista, lažna je. Ili je Korb zapanjujuća neznalica, u šta mi je teško da poverujem, ili laže. Ali, ljudi retko lažu bez razloga.

ZAŠTO bi Korb - a nije jedini - rizikovao ugled da bi promovisao takvu laž? Za kakav dobitak? Ko je tu zapravo na dobitku? Objašnjenje leži u prirodi ustaša - da je to bio klerikalni fašizam, usko povezan sa Katoličkom crkvom. Katolički sveštenici spremali su se za ustaše pre napada nacističke nemačke vojske na Jugoslaviju 1941. Kada su Nemci 10. aprila ušli u Zagreb, glavni grad Hrvatske, uspostavili Nezavisnu Državu Hrvatsku i postavili na funkciju ustaše, vrhovni katolički zvaničnik, nadbiskup Stepinac, javno je pozdravio novu fašističku državu. Dve nedelje kasnije, Stepinac je objavio pastoralno pismo:

"Časna braćo, nema među vama ni jednoga koji nedavno nije bio svedok najznačajnijeg događaja u životu hrvatskog naroda, među kojim mi služimo kao glasnici Hristove reči. Ti događaji su ispunili dugo sanjani i željeni ideal našega naroda... Zato biste trebali spremno odgovoriti na moj poziv da doprinesete uzvišen napor za zaštitu i napredak Nezavisne Države Hrvatske... Dokažite se, časna braćo, i sada ispunite svoju dužnost prema mladoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj." (Objavljeno u "Nedelji" i "Katoličkom listu" 28. aprila 1941.)

Aparat crkve sprovodio je Stepinčeva uputstva u dela: "Mnogi katolički sveštenici, uglavnom nižeg ranga, učestvovali su u sprovođenju operacija ubistava" ("Enciklopedija Holokausta Jad Vašem", odeljak o Hrvatskoj). Naravno, s obzirom na to da je većina pripadnika katoličke hijerarhije "nižeg ranga", a to su sveštenici, ono što "Enciklopedija" ovde kaže, jeste da su klerici koji su učestvovali u ubistvima odražavali opšti sastav hrvatske katoličke hijerarhije: bili su uglavnom sveštenici, ali i neki biskupi. Katolički sveštenici širili su i propagandu:

"Do sada je Bog govorio kroz papske deklaracije, brojne propovedi, katehizme, hrišćansku štampu, kroz misije, kroz herojske primere svetaca i tako dalje ... I? Zatvarali su uši. Bili su gluvi. Sada je Bog odlučio da koristi druge metode. Pripremaće misije. Evropske misije! Svetske misije! Njih neće sprovoditi sveštenici, već vojni zapovednici predvođeni Hitlerom. Propovedi će se dobro čuti uz pomoć topova, mitraljeza, tenkova i bombardera. Jezik ovih propovedi biće međunarodni. Niko se neće moći žaliti da ga nije razumeo, jer svi ljudi vrlo dobro znaju šta je smrt, a šta su rane, bolest, glad, strah, ropstvo i siromaštvo." (Tekst "Hitler sprovodi misije" napisao je sveštenik Petar Pajić za "Katolički tjednik", organ sarajevskog nadbiskupa, br. 35, 31. avgusta 1941.)

Samanta Krišone

S OBZIROM na to da Katolička crkva ima disciplinovanu hijerarhiju, Stepinac nije mogao narediti katolicima da prigrle ustaše bez odobrenja Vatikana. To znači da umešanost hijerarhije u ustaške zločine pokazuje da, suprotno uvreženim kritikama da Vatikan nije učinio dovoljno u borbi protiv nacizma, u stvari on je bio u tesnoj vezi sa nacistima. A s obzirom na to koliko su dokazi o ovom savezu štetni za reputaciju i politički uticaj Vatikana, verujem da je Sveta stolica pokrenula kampanju da sakrije svoju vezu sa ustašama i umanji horor ustaških zločina (a samim tim i značaj umešanosti te hijerarhije u zločine). To su učinili trivijalizovanjem terora, pre svega eksponencijalnim smanjenjem broja žrtava u Jasenovcu, glavnom kompleksu ustaških logora smrti, sa dugo prihvaćene brojke od 600.000 umorenih ljudi.

 

b92.net

Vašington tajms: Ruševine Klintonove politike na Kosovu

4-5 minutes

---

Američka politička strategija za Kosovo koju je nametnula administracija 42. predsednika SAD Bila Klintona, nastala je iz pogrešnih premisa.

Izvor: Tanjug četvrtak, 23.04.2020. | 07:38

Ilustracija: Depositphotos/ Yarr65

I nije dala pozitivne rezultate, objašnjava u svom autorskom tekstu u Vašington tajmsu ugledni politički analitičar Majkl Vejler iz Centra za bezbednosnu politiku u Vašingtonu.

Od američke pomoći na Kosovu najvidljivija je statua Bila Klintona koja se uzdiže u obnovljenom bulevaru Bila Klintona, nadomak robne kuće "Hilari".

Obližnji park krasi metalna bista bivše državne sekretarke Medlin Olbrajt, a na obodu Prištine podignuta je američka vojna baza duž autoputa koji nosi ime pokojnog sina američkog potpredsednika Džo Bajdena.

Ulicu u prestonici Kosova dobio je i kongresmen iz Bronksa Eliot Engel, čovek koji predsednika Klintona ubedio da bombarduje Srbe i čiji se lik danas nalazi i na poštanskoj marki, piše Majkl Vejler i konstatuje da ga sve podseća na nekakvu cirkusku predstavu.

"Kosovo je mešavina različitih kultura i religija i biće večiti problem jer, istorijski gledano, nikada nije moglo da se uredi bez neke forme diktature ili vojne okupacije. Tokom ogorčenog sukoba između pretežno muslimanskih Albanaca i pravoslavnih Srba, albanska većina je prisilila većinu Srba hrišćana da pobegnu sa Kosova, a da to nikome u međunarodnoj zajednici nije naročito zasmetalo. Kosovo je potom proglasilo nezavisnost od Srbije", piše Vejler.

Američki istraživač i analitičar tvrdi da Kosovo nema gotovo nikakav strateški značaj za SAD jer je malo, nerazvijeno i previše udaljeno od Amerike.

Osim toga, 80 dosto mladih na Kosovu nije zaposleno, a najpoznatiji kosovski izvozni produkt su džihadisti.

Bombradovanje je donelo "pravu" autonomiju Kosovu, ali bombe nisu bile dovoljne jer je osnovana islamistička, pobunjenička vojna formacija OVK koju je, zahvaljujući Engelovom lobiranju u Kongresu, sponzorisao Spoljnopolitički komitet Predstavničkog doma, navodi se u tekstu.

Ni nakon oružanih sukoba stvari se nisu menjale na bolje i bilo je jasno da je Kosovu potrebna do zuba naoružana bejbisiterka, pa je predsednik Klinton doveo američke trupe da u okviru NATO-a paze na kosovski mir.

Pozvani su i Rusi da "pomognu", ali je takva nepromišljena, hibridna saradnja umalo rezulturala vojnom konfrontacijom NATO-a sa Ruskom Federacijom.

Samo osam godina nakon bombardovanja, Kosovo je bez utemeljenja proglasilo nezavisnost od Srbije, a Rusija je iskoristila pogodan trenutak da učvrsti svoje istorijske i političke veze sa Srbijom, piše Vejler.

Danas, Trampova administracija pokušava da izvuče SAD iz kosovskog haosa i da pogura Srbiju ka EU.

"Iako mala, Srbija je značajna geopolitička karika. Povezuje jugoistočnu i centralnu Evropu i delimično čini teritorijalnu tampon zonu prema Mediteranu između crnomorskog regiona u kojem dominiraju Rusija i Turska i centralne Evrope. Ali pristalicama Kosova i reciklerima Klintonove politike sve to ne znači mnogo jer usred pandemije koja je teško pogodila Ameriku nastoje da održe klintonovski status kvo. To će biti moguće dokle god glupi Amerikanci budu nastavili da upumpavaju novac za vojnu podršku jednoj mikro državi koja je najveći izvoznik per capita islamističkih džihadista na svetu", zaključuje politički analitičar Majkl Vejler iz Centra za bezbednosnu politiku u Vašingtonu.

 

Naučnici raspravljaju da li je virus prešao sa životinja ili je stvoren veštački

kossev.info

Naučnici raspravljaju da li je virus prešao sa životinja ili je stvoren veštački - KoSSev

KoSSev -

3-4 minutes

---

FOTO: Profimedia

Od kada je krajem prošle godine otkriven novi, smrtonosni soj koronavirusa u svetskoj naučnoj zajednici traje rasprava da li je Covid-19 prešao sa životinja na čoveka ili je stvoren veštački, u nekoj laboratoriji. Kina je dokazivala da se zaraza raširila sa centralne pijace u Vuhanu, i da je virus u mutaciji došao do čoveka preko mesa slepih miševa. Sumnju je izazivala činjenica da se u Vuhanu nalazi glavna kineska vojna biološka laboratorija.

Bezbednost virusa u kineskoj laboratoriji u Vuhanu je bila upitna, na šta su američke diplomate i naučnici ukazivali Vašingtonu, pokazuju diplomatska dokumenta koja su stigla iz ambasade SAD u Kini, prenosi BBC.

Sumnje je podstakao i predsednik SAD, Donald Tramp, koji je rekao da američka vlada proverava nezvanične izveštaje koji govore o tome da je virus "pobegao" iz laboratorije, dok je američki državni sekretar Majk Pompeo poručio da „Peking mora da kaže sve što zna o virusu".

„Gledajte to ovako, nisam zadovoljan. Razgovarao sam sa njima. To je moglo da se završi mnogo ranije, ali oni nisu objavili šta se događa unutar Kine. Zato nisam srećan sa ponašanjem Kine", rekao je Tramp.

Peking uporno tvrdi da nema dokaza da je virus potekao iz laboratorije u Vuhanu.

„Naš stav povodom porekla virusa je jasan. Predstavnici Svetske zdravstvene organizacije su nekoliko puta ponovili da nema nikakvih naznaka da je virus kreiran u laboratoriji", poručio je portparol kineskog ministarstva zdravlja, Cao Lijan.

Francuski virusolog, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu 2008. godine za izolovanje HIV virusa, Lik Montanjije, tvrdi da COVID-19 nema prirodno poreklo i da je napravljen u laboratoriji.

„Virus nije prirodnog porekla, to je delo molekularnih biologa. Nije poznato sa kojim ciljem je to urađeno. Moj posao je iznošenje činjenica, nikoga ne optužujem i ne znam ko je to učinio i zašto. Moguće je da su hteli da proizvedu vakcinu protiv HIV virusa", napominje Montanjije.

Ipak većina naučnika veruje da virus korona nije nastao kao biološko oružje, nego da je životinjskog porekla: „Samo je priroda toliko inteligentna da može da ga stvori", izjavio je za Radio slobodnu Evropu Profesor dr Andrej Trampuz, direktor laboratorije za istraživanje infektivnih bolesti na Univerziteta u Berlinu.

Vašington post je objavio da se, na osnovu diplomatskih dokumenata do kojih je došao, jasno vidi da su američki naučnici tokom 2018. godine nekoliko puta odlazili da provere mesta na kojima se vrše istraživanja koronavirusa u Kini.

Naučnici su čak dva puta upozoravali Vašington o nebezbednim uslovima u kineskim laboratorijama.

Prilog N1 pogledajte ovde.

Comments

comments

 

---

Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.

 

Да ли ће после пандемије свет бити бољи

politika.rs

Да ли ће после пандемије свет бити бољи

Владимир Првуловић

4-5 minutes

---

У другачије време ово би биле апстрактне теме, далеко од реалности у којој живимо. Али ковид 19 нас тера да се замислимо. Можда ће ова пошаст допринети промени менталитетског склопа и вредносног система људи. Посебно у процењивању шта је важно а шта не. Да ли је срећа у богатству, новцу, у власти над другим људима? Или у миру, здрављу и благодатима породичног живота?

Највећа штета коју је ковид 19 нанео јесте губитак људских живота. Из релативног спокојства, људи су остајали без најближих, родитељи без деце и деца без родитеља, прекинути су породични генерацијски низови, унети су немири у животе људи. Упоредимо ове привремене бројке са сличним пандемијама из историје и бићемо шокирани. На крају Великог рата са 15 милиона мртвих (девет милиона војника и шест милиона цивила), 1918. уследила je пандемија шпанског грипа са 50 милиона жртава. Следи 55 милиона погинулих у Другом светском рату. СССР је имао 25 милиона жртава, Пољска око шест милиона, а нацистичка Немачка шест милиона (четири милиона војника и два милиона цивила). САД су имале укупно 300.000 погинулих. Свет се није опаметио, па је у локалним ратовима у наредним деценијама погинуло око 75 милиона људи. Председник Трамп је 30. марта ове године оценио да ће од ковида 19 у САД преминути између 100.00 и 240.000 људи, а главни епидемиолог Е. Фуачи да ће „бити добро ако број умрлих задржимо испод 100.000".

Последица, које ће преживелима угрожавати животе, јесте економска штета настала мерама за сузбијања пандемије, која се упоређује с економском кризом 1929–1933. или глобалном хипотекарном кризом 2008.

У САД је стопа незапослености, од почетка пандемије, са 4,2 одсто порасла на 7,4 процента, а предвиђа се да ће до маја порасти на 15 одсто. У овом тренутку 16,8 милиона људи у тој земљи остало је без посла и средстава за живот. САД планирају да по окончању пандемије уложе 2.300 милијарди долара у обнову привреде. Према подацима из Велике депресије у САД 1929–1933, стопа незапослености је износила 25 процената, а без посла је остало 13 милиона људи, који су се хранили из народних кухиња каквих је било на сваком ћошку. Био је неопходан Њу дил – план тешких и болних реформи од 1933. до 1938 – како би се активирала привреда земље. А онда је уследио Други светски рат. Светска хипотекарна криза започета у САД 2008. изазвала је економску штету која ни до данас није израчуната. Само првих дана кризе из банака су извучене 144 милијарде долара. ЕУ је одобрила 180 милијарди евра за ублажавање кризе која се прелила из Америке глобалистичком везом. Да ли следи понављање већ виђеног? После ковида 19 државе ће западати у дужничке односе изражене милијардама долара или евра, затвориће се бројне компаније, људи ће остајати без посла, а у земљама либералног капитализма без минималног дохотка, без здравствене и социјалне заштите. Само у услужним делатностима у САД већ је 90 одсто незапослених. Последице ће, изгледа, бити жешће него последице светских ратова. Али ће се, упоредо с овим, догодити и неизбежне промене у вредновању свега значајног у нашим животима.

Пословни људи, донедавно потпуно заокупљени стицањем, трансакцијама, скупим становима, луксузним аутомобилима и ексклузивним летовањима, почеће другачије да резонују. До јуче замишљени над профитом, незаинтересовани за примања својих запослених, сада виде да морају да промене концепт. Још ако неки члан породице буде позитивно тестиран, претходни живот се претвара у мору. Уместо тезе да је то измишљена завера како би се уништили најспособнији привредници, ситуација почиње да се схвата озбиљно, али уз критике да су рестрикције инспирисане одржавањем на власти политичких гарнитура. Богати и безбрижни, наши и светски спортисти и велики привредници, почињу да издвајају значајне суме за помоћ здравственим установама за лечење заражених, набавку медицинске опреме, за сиромашне старачке породице, отпуштене раднике и мигранте.

Надамо се да ће борба против ковида 19, поред проналаска вакцине и оздрављења заражених, донети и промене у вредносним системима појединаца и менталитетским склоповима појединица и народа. А дотле, останимо код куће.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

View article...

politika.rs

Конов имунитет

Александар Апостоловски

5-7 minutes

---

Са лицем човека од кога би Срби купили половни аутомобил, сигурни да није враћао километражу, епидемиолог Предраг Кон суочио се са првим законом српског усуда. Нацији која је толико посртала, остало је да верује само у бели лук! То веровање није засновано на народној медицини, која каже да ће те вируси, као лепе девојке, заобилазити кад се наједеш белог лука као лубенице! То веровање заснива се на празноверју да ће, ако се наједемо тог народног лека, макар један од нас опстати, поред толико вампира који нам исисавају душу.

Зато је др Кон толико инсистирао на социјалном дистанцирању: ако остану што даље једни од других, Срби ће само тако преживети. Ако почну да се грле и љубе, на крају баладе, следи известан крај. Ако којим чудом не добију корону, један другом ће забити нож у леђа. Та традиционална пандемија у Срба, накратко је уздрмала и епидемиолога.

Ујутру, најавио је своју оставку и одлазак из Кризног штаба. Војни, а потом цивилни експерт за борбу против епидемија, није стекао лични имунитет од неукусних критика по „Фејсбуку" којима је био изложен од оних паметњаковића који верују да друштвене мреже постају врхунац демократије и слободе мишљења. Такво веровање једнако је издавању лиценце сваком бленти који маше около скалпелом и секирчетом, да се прогласи експертом грађанске хирургије. Хајде, чик, да вас такав активиста оперише на отвореном срцу?

Зашто не бисмо остварили и снове грађанске архитектуре која се рађа, па да сваком ко је у ЈНА правио Ајфелове куле од шибица, пружимо демократско право да пројектује мост преко Дунава? Срећом да је током тог узбудљивог дана доктор Кон васкрсао, на сеанси код Александра Вучића и Ане Брнабић, мада верујем да се овај први бавио јачањем имунитета др Кона. Вучић, наравно, није позвао Пецу, како Кона називају пријатељи, у Кризни штаб зато што му доктор пева оде радости уз гитару, већ зато што поседује ауторитет заснован на знању. Или струци, што већ постаје офуцана фраза државних званичника.

Не треба имати илузија. Кон је био свестан да не улази само у борбу против смртоносног вируса, већ и у политичко блато, где не важи Женевска конвенција. То подразумева да се води рат у којем нема заробљеника. Зато се толико трудио да избегава сваку политизацију у јавним наступима, не либећи се да изнесе похвале властима када су радиле добро, нити критике када би приметио слабости на првој линији фронта. Ко га добро слуша, добро га разуме. Зато је постао човек којем већина Срба верује.

Д. Стојановић

Али, код оног дела јавности која не може да смисли Вучића, свака персона од интегритета која се нађе у његовој орбити, па макар било јасно да одржава социјалну дистанцу – а доктор Кон није постао сателит из љубави и интереса, већ позива државе на мобилизацију како би се сузбила пошаст – пролази кроз топлог зеца. О томе понешто зна жена која седи поред Кона. Дарија Кисић Тепавчевић, све време доказује да није крива што је лепа, а још мање што је стручна. Те две особине код појединаца, а накупило их се, не иду једно с другим. Или једно, или друго. Најбоље, ни једно ни друго!

Знао је и недавно преминули Радомир Антић да смо нација која успех сматра неопростивим грехом. Оживео је посрнулу фудбалску репрезентацију, одвео је на Светско првенство, са ореолом тренера који је од Атлетико Мадрида створио првака Шпаније и освајача Купа краља, довевши до тада анонимног Милинка Пантића из Партизана. То је момак који је од анонимуса постао звезда Примере, па су га се у Београду тек тада сетили. Све док у Шпанији нису постали божанства, и Антић и Пантић су у Србији сматрани углавном побачајима, Пантић нарочито, јер су обесмишљавали постојање такозваних фудбалских радника који мешетаре и дегажирају што даље свакога ко поседује таленат. Како од њих, тако и од Србије. Пантићу су још за живота испред стадиона Атлетика подигли споменик, а када је Радомир Антић преминуо, шпанска „Марка" опростила се од њега целом насловном страном. Наслов је био искрен: „Радомире, волимо те", уз Антићеву велику фотографију. Шпанци су му указали, очекивано, много већу почаст него домаћи медији. За земљу изранављену короном, смрт Радомира Антића била је вест дана.

Ко се данас сећа Драгослава Аврамовића, декице са цегером неконвенционалног понашања кога је довео Слоба на место гувернера да заустави рекордну светску хиперинфлацију? Деда Аврам је стабилизовао курс динара и постао толико популаран, да је постао пример српског апсурда: склоњен је са Слобиног двора, али ту није крај. Кратко време био је лидер коалиције „Заједно", чак и виђен за будућег премијера. Издржао је месец дана! Стари мудрац, експерт Светске банке, схватио је да се иза исполиране демократске фасаде крију сујетни лидери у борби за превласт. Економиста није желео да буде монета за поткусуривање.

Зато мудри Кон инсистира да се његова идеологија зове епидемиологија. Знао је с ким ће све имати посла. На једној страни, то је део опозиционе хистеричне јавности, а на другој, високопозиционирани Вучићеви људи који га посматрају као потенцијалну опасност за њихове фотеље које су стекли победом у такмичењу целивања руке. Ванредно унапређен у санитетског потпуковника, епидемиолог зна да епидемије пролазе, али одаје утисак човека који је свестан да ће опстати друга врста вируса против које Срби нису пронашли вакцину, нити ће икада постићи колективни имунитет. Тај вирус зове се завист.

Ово није прича о доктору Кону. Ово је прича о нама.

 

Umesto pomoći, Brisel Srbiji "pakuje" ucene

novosti.rs

Sramne packe EU zbog veza sa Pekingom i konvoja sa Dalekog istoka: Umesto pomoći, Brisel Srbiji "pakuje" ucene

D. MILINKOVIĆ

4-5 minutes

---

Izvestilac EP preti Beogradu. Evroposlanici protiv naših mera, iako ih koriste i njihove matične zemlje

UMESTO solidarnosti, pomoći i skidanja embarga na kupovinu medicinske opreme, iz Brisela se put Beograda "pakuju" nove ucene o usporavanju našeg evropskog puta, pod plaštom optužbi da ne sledimo spoljnu politiku EU i njihove demokratske vrednosti!

Na meti su, pre svega, dobri odnosi koje Srbija ima sa Kinom, zemljom koja je prva reagovala i pomogla našoj državi u borbi protiv virusa korona. Ali, političke krugove u Briselu "žuljaju" i mere koje su srpske vlasti preduzele kako bi zaustavile epidemiju kovida 19, a za koje, paradoksalno, tvrde da su "nedemokratske", iako su slične odluke primenjene u mnogim zemljama, članicama EU.

Naime, najpre se oglasio 21 poslanik Evropskog parlamenta, koji su u pismu evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varheiju optužili srpskog predsednika Aleksandra Vučića da je "vanredno stanje uveo ne zbog borbe protiv kovida 19, već da spreči slobodu kretanja i govora i obezbedi punu kontrolu nad medijima"

SKUPŠTINA MEĐU zamerkama iz Brisela našle su se i one na račun toga što srpski parlament ne zaseda. Predsednik Vučić najavio je da bi poslanici uskoro trebalo da se nađu u klupama: - U roku od sedam do deset dana trebalo bi da se zakaže sednica Narodne skupštine. Za parlament i poslanike biće obezbeđena dezinfekciona sredstva, maske i viziri.

Uz to, grupa poslanika, koje predvode neki od oštrih kritičara srpskih vlasti, poput Tanje Fajon i Tonina Picule, podseća da je predsednik Srbije na početku pandemije virusa korona izjavio da "evropska solidarnost ne postoji", kao i da je nastavio "spektakularnu saradnju sa Pekingom i Moskvom".

Prema nezvaničnim informacijama, tekst pisma sročio je mađarski poslanik Atila Ara Kovač, koji dolazi iz redova opozicione Demokratske koalicije i koji je žestoki kritičar premijera Viktora Orbana. Tako on u pismu pita Varheija "koje akcije namerava da preduzme kako bi osigurao da EU reaguje ne samo rečima, već i delima na ekstremne mere srpskih vlasti".

Ubrzo se, u sličnom tonu, oglasio i Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. On je kao dodatni argument "povukao" i izveštaj o napretku Srbije koji treba da bude objavljen u maju, indirektno zapretivši da bi se u njemu mogle naći ocene koje bi mogle da ozbiljno uspore naše evropske integracije.

Vladimir Bilčik

- EU bi volela da od Srbije vidi više približavanja prioritetima spoljno-bezbednosne politike i investicijskim i trgovinskim obavezama Unije. To će biti naglašeno u izveštaju o napretku - rekao je Bilčik, dodajući da je zabrinut za vladavinu prava.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže, za "Novosti", da Srbija ne bi trebalo da se obazire mnogo na bilo kakve izveštaje EU:

- Davno smo mogli da vidimo da EU nema solidarnost - kada je većina država članica priznala Kosovo. Sada je vreme da vlasti u Srbiji konačno daju odgovor na pitanje da li je EU za nas zaista budućnost kojoj treba težiti.

IVICA DAČIĆ, ZA "NOVOSTI": LICEMERI NAM DRŽE LEKCIJE

NA optužbe iz EU oštro je, za "Novosti", reagovao srpski šef diplomatije Ivica Dačić:

- Sve ozbiljne države, uključujući i one u EU, ograničile su neke slobode, a naročito slobodu kretanja, koja je prvi preduslov za zaustavljanje zaraze. Zato nam lekcije o demokratiji ne mogu držati ni Fajonova ni Bilčik. Naročito je licemerno optuživati Srbiju da prihvatanjem prijateljske pomoći iz Kine i Rusije izdaje nekakav evropski koncept, koji se raspao već prvog dana kada su počela umiranja u Italiji.

 

 

politika.rs

Мост пријатељства са далеком Кином

3-4 minutes

---

Вест објављена у медијима 20.03.2020. год. како авиони Ер Србије крећу у Кину да донесу неопходну помоћ за борбу против вируса корона (пошасти која нас је снашла), сигурно је многе дирнула и обрадовала. Снимак храбре посаде која полеће на посебан задатак подсетила ме је на не тако давно раздобље наше тужне историје. Сећам се деведестих година и објављивања санкција нашој земљи, година изолације које су оставиле дубок траг на генерације које су – од детета до старог човека – осетиле како смо сами на свету.

Душе су нам биле саме и празне као и сад на почетку пандемије кад нам је матица Европа одбила молбу за помоћ и солидарност у борби против опаког вируса. Кад су нам биле укинуте прве санкције у вези летења 1995. год. (уведене крајем маја 1992. год.),  једина земља која нам је пружила пријатељску руку и у коју је ЈАТ-ов ДЦ-10 летео била је Кина.То је нашeм напаћеном народу значило да није сам на планети. На жалост, друге земље нису тад следиле тај пример. Други пут су нам санкције за летење уведене 1998. године, јер се свет спремао за нови рат против нас.

24. марта 1999. год. кренуло је неправедно и бесомучно бомбардовање и разарање наше земље.

29. марта 1999. год. освануло је лепо јутро. Зазвонио је телефон. Мог супруга, капетана- инструктора на ДЦ-10 звао је неко из ЈАТ-а и саопштио му да у најкраћем року дође на аеродром да са посадом одвезе „десетку" у Букурешт, како би избегла уништење од НАТО снага. Кроз пола сата је кренуо из куће. Заувек ћу памтити тај наш растанак – „збогом, ко зна да ли ћемо се икада више видети". Била је то мешавина туге што напушта своју кућу и породицу у најтежим моментима и великог поноса што може нешто да учини за свој вољени ЈАТ и своју Србију. Стајала сам тако скамењена на кућном прагу све док нисам погледом испратила „ескадрилу" ЈАТ-а, са „десетком" на челу и више авиона Б-737 иза ње. И опет тај осећај самоће што разара душу, који по реду?

Рат се завршио и летење је обновљено. Кина је била прва и једина земља у свету која је дозволила ЈАТ-овом авиону ДЦ-10 да лети своје редовне интерконтиненталне летове, и тако је и остало све до тужног краја нашег највећег авиона.

Поуке које следе давно постоје у умотворинама нашег народа: заједно смо јачи; човек има две руке – једну за примање и другу за давање. Не буде ли човечанство извукло поуку из ове планетарне борбе против вируса ковид 19, бојим се да ће прилика за опамећивање у будућности бити све мање.

Хвала Републици Кини на правовременој подршци и помоћи. Наше две земље, тако близу, а тако далеко, спаја мост пријатељства, надам се заувек.

Омаж мом храбром супругу капетану Јовану Бути и његовој посади на лету за Букурешт 29. марта 1999. године, у паузи бомбардовања наше земље од стране НАТО снага – капетанима Симоновићу, Јевђевићу, Белом, флајт инжењеру Николићу, и кабинском особљу.

Дубравка Бута,
Београд