Aleksandar Pavić - Zapad je krenuo putem bez povratka

standard.rs

Aleksandar Pavić - Zapad je krenuo putem bez povratka - Novi Standard

Александар Павић

9-11 minutes

---

Попут позног паганског Рима, Запад је кренуо путем без повратка. Руше му се симболички и културни темељи, док материјалне држи могућност стварања виртуелног новца

У Сједињеним Америчким Државама више не прође дан без рушења или иницијативе за уклањање споменика бар једне историјске личности – Кристофора Колумба, Џорџа Вашингтона, Томаса Џеферсона, разних политичких или војних личности које су водиле снаге Југа у америчком грађанском рату (али и заповедника снага Севера и потоњег председника САД, Јулисиза Гранта), аутора текста америчке националне химне Френсиса Скота Кија…

Председница Представничког дома америчког Конгреса, Ненси Пелоси, тражи уклањање 11 статуа из зграде Конгреса, укључујући и бившег потпредседника САД, Џона Калхуна. Бивши командант америчких (окупационих) снага у Авганистану и бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус тражи преименовање свих војних база које носе имена генерала Југа, укључујући и оних најпознатијих – Форт Брег, Форт Бенинг и Форт Худ.

РОБОВЛАСНИЦИ НА МЕТИ
Сви који су сад на мети су били робовласници. И то је довољно да буду трајно дисквалификовани, постхумно осрамоћени, осуђени без суда – чак иако су, као Грант, обезбедили трајну победу над робовласничким Југом или, као Вашингтон, тестаментом дали слободу сопственим робовима.

Као што истиче најпознатији амерички „палеоконзервативац", Патрик Бјукенен, скоро половина потписника америчке Декларације о независности и америчког устава су били робовласници, као и петорица од првих седам америчких председника и двојица од четворице председника чији су ликови уклесани на чувеном Маунт Рашмору у Јужној Дакоти.

Међутим, без „оца оснивача" и њихових настављача не би било ни САД. Џеферсон је удвостручио територију чију је слободу од британске власти Вашингтон извојевао. Ендру Џексон је осигурао победу у другом рату против Британаца 1812, а касније савезној држави придодао Флориду. Успут је етнички очистио и америчке домороце са простора америчког југоистока. Једанаести амерички председник, Џејмс Полк, такође робовласник, победио је Мексиканце и анектирао Тексас, амерички југозапад, и западну обалу, укључујући и пребогату Калифорнију. Доћи ће и он на ред.

Споменик испред Капитола у Северној Каролини на коме су приказане статуе америчких председника Џејмса Полка, Ендруа Џексона и Ендруа Џонсона (Фото: presidentsusa.net)

И држава и град Њујорк су именовани по Војводи од Јорка и каснијем енглеском краљу Џејмсу Другом, оснивачу „највеће британске робовласничке империје", Краљевске афричке компаније, која је између 1672. и 1689. превезла 90-100.000 афричких робова у британске карипске и америчке колоније. Уз то, најмање 24 улице, једна средња школа и два кварта носе имена бивших робовласника. Колико ће се још дуго ове чињенице игнорисати?

ЛИБЕРАЛНИ ГНЕВ
Предводници овог све одлучнијег јавног „суочавања с прошлошћу" су, осим неких – не свих – истакнутих афроамеричких вођа и Антифе и сродних група – амерички либерали, углавном припадници или симпатизери Демократске партије. Односно, исти они поборници „хуманитарних интервенција" широм света силом америчког оружја. А тог оружја не би ни било да омражени робовласници и истребитељи Индијанаца нису поставили моралне, материјалне и територијалне темеље будуће суперсиле, укључујући и данашњег „либералног" Њујорка. Ти исти либерали мрзе Трампа и оптужују га за „бели супрематизам", иако се Трамп залаже управо за окончање интервенционизма и, још горе по „либерални" сензибилитет, побољшање односа са Русијом.

Црначки животи су неспорно важни – али се либерални гнев сада диже на свакога ко би да прошири тај концепт у „сви животи су важни". Потпредседник САД Мајк Пенс је последњи у низу оних који су, изговарајући ту реченицу, постали мета „праведног" гнева оних који сматрају да је такво размишљање такође „расистичко". Дугогодишњи спортски коментатор који је 32 године пратио Дивчеве Сакраменто Кингсе је, због коришћења те реченице, моментално најурен са посла.

Уосталом, и Медлин Олбрајт се водила и дан-данас се води као „либерал", али јој то није сметало да подржи бомбардовање Срба – али и албанске људске „колатералне штете" – осиромашеним уранијумом, или да изјави како је „вредело" увести садистичке санкције против Ирака по цену преко пола милиона умрле ирачке деце – што је више, како ју је подсетила америчка новинарка која ју је интервјуисала, него број деце која су страдала после америчког нуклеарног бомбардовања Хирошиме.

Да ли је „либералу" Обами сметало то што је растурио и осиромашио Либију, и изазвао крвави грађански рат у Сирији, и то уз помоћ ИСИС-а – што је касније разоткрио бивши шеф америчке војне обавештајне службе Мајкл Флин. Флин је тиме, као и ставом да је била грешка уклањати Садама и Гадафија – трајно навукао гнев и Обаме и осталих „либерала", који су га најурили са места Трамповог саветника за националну безбедност пре него што је честито и почео да ради, а затим покушали да га морално и финансијски докрајче. У исто време, Хилари Клинтон, која је на вести о Гадафијевој смрти усхићено парафразирала чувене речи Јулија Цезара, „дођосмо, видесмо, а он умре", је и даље једна од главних западних „либералних" икона.

ИЗГУБЉЕНО САМОПОУЗДАЊЕ?
Упркос овој лицемерној политичкој инструментализацији црначких права, ипак не треба потценити важност стихијског ширења слогана „црни животи су важни" и сродних демонстрација не само широм САД већ и западног света уопште. Као што видимо из белгијског (уклањање статуа краља Леополда) и британског (Сесил Роудс, Едвард Колстон) примера – у западном медијско-политичком мејнстриму се сада доводе у питање сами темељи данашњег богатог и моћног Запада, сазданог на плодовима робовласништва, геноцида домородаца и бруталног колонијалног израбљивања широм земаљске кугле.

Истог тог Запада чији нам „либерали" деценијама соле памет како „не треба гледати у прошлост већ у будућност". Њима је, међутим прошлост сада потребна да би, уз помоћ гласова разних мањина и делегитимизације већинске институционализоване историје и културе, до ногу потукли „ретроградне" снаге у сопственим земљама. А те снаге, како ламентира водећи медијски глас америчких конзервативаца, Такер Карлсон, не чине ни приближно довољно да одбране ни своје гласаче, ни нацију, ни своје историјско наслеђе. Штавише, додаје Карлсон, црнкиња која је сада на челу најмоћнијег конзервативног „тинк тенка", Херитиџ фондације – што је такође историјски преседан – недавно је написала да је Америка „безнадежно расистичка".

Демонстранти са транспарентима против беле супрематије и расизма током протеста због убиства Џорџа Флојда, Канзас Сити, 03. јун 2020. (Фото: AP Photo/Charlie Riedel)

Да ли су то Американци и други западњаци, после деценија медијско-образовне индоктринације од стране културно-марксистички оријентисаних професора и постепеног гурања у дужничко ропство од стране финансијског капитала који је преузео примат над индустријским, већински изгубили цивилизацијско самопоуздање? Да ли им је коначно, неповратно нарушен имунитет неопходан за самоодржање?

Има, међутим, и ових питања: Да ли су деконструкционисти спремни да иду до краја? Да се истински одрекну плодова векова робовласништва, геноцида, колонијалног израбљивања, активног расизма? Да врате све што су западни Европљани и њихови амерички потомци опљачкали широм света током последњих пет-шест векова? Да се одрекну Колумбовог великог поклона и подрже масовну емиграцију назад у постојбине предака? Коначно, да ли су „либерали" освета историје, својеврсна „карма", или само симптом декаденције која, кад-тад, захвати сваку цивилизацију?

РУШЕЊЕ ТЕМЕЉА
У САД јача покрет за обештећење свих потомака насилно довезених црних робова. Али ће онда и Индијанци морати да дођу на ред, ради доследности. Који ће бити одговор? Новчана компензација за отету земљу новоствореним доларима без покрића? Питање је да ли би оно што је остало од индијанских племена поново било спремно да прихвати ђинђуве те врсте.

Трамп, корона и пратећа економска криза су широм отворили врата великог западног ормара, и скелети испадају брже него што се могу избројати. Да није било то, било би нешто друго. Попут позног паганског Рима, данашњи Запад је кренуо путем без повратка. Руше му се сви темељи – симболички, културни, самоспознајни, док материјалне држи још само могућност неограниченог стварања виртуелног новца и хартија од вредности – док и тај балон коначно не пукне.

Нема разлога да наш источно-римски територијално-духовни простор – све до Владивостока – дели судбину посрнулог Запада, као ни пре 16 векова, а поготово да од њега прима лекције. Ми немамо ништа ни са западним робовласништвом, ни са његовим геноцидима, ни са његовим суровим колонијалним израбљивањем, па ни са његовим штампањем новца без покрића, незабележеним у светској историји. Напротив, и ми смо међу његовим жртвама.

Демонстрант држи транспарент на коме пише „Црни животи су важни" испред вандализованог споменика генералу Конфедерације Џебу Стјуарту, Ричмонд, Вирџинија, 31. мај 2020. (Фото: AP Photo/Steve Helber)

Осим размишљања о надокнади и санирању последица разних сурових окупација наших простора током векова, укључујући и дивљачко и незаконито НАТО бомбардовање и потоњу „транзициону" пљачку, време је да, попут Константина, Јустинијана и њихових наследника, размишљамо о спасавању и очувању, односно обнављању онога што вреди у европској цивилизацијии да сарађујемо равноправно и отворено са надолазећим Истоком. Уосталом, ми немамо ни капацитета за западну ароганцију, ни разлога за самомржњу и самоде(кон)струкцију.

Насловна фотографија: REUTERS/Julia Rendleman

Извор sveosrpskoj.com

 

Tramp i Kremlj odlično razumeju s kim imaju posla, Vučić i Tači – "momci iz drugog tima"

kossev.info

Gajić: Tramp i Kremlj odlično razumeju s kim imaju posla, Vučić i Tači – "momci iz drugog tima" - KoSSev

KoSSev -

4-6 minutes

---

FOTO: Politikon

Postoji uzajamno razumevanje o Kosovu i drugim svetskim pitanjima između Trampove administracije i Kremlja i 27. juna u Vašingtonu neće biti napravljen korak prema odvajanju Kosova od Srbije, ocenjuje za Informativnu agenciju "Novorusija" doktor političkih nauka, naučni saradnik beogradskog Instituta za evropske studije, Stevan Gajić.

Posle posete Sergeja Lavrova Beogradu Vučić ne može više da nastavi svoj dogovor s NATO-om o Kosovu. Ukoliko se Rusija ne saglasi sa izmenama rezolucije 1244 SB UN, tada bilo kakav pokušaj Vučića da se dogovori s NATO-om ili s Hašimom Tačijem o predaji Kosova neće proći, tvrdi Gajić.

Podsetio je na to da je na zajedničkoj konferenciji za štampu sa šefom Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Sergejem Lavrovom ove nedelje Vučić kazao da Beograd neće priznati nezavisnost Kosova u zamenu za ulazak u Evropsku uniju, ali je samo dan ranije dopuštao mogućnost kompromisa o Kosovu na koji bi vlast Srbije navodno bila prinuđena pod pritiskom EU i SAD.

Gajić navodi da Vučić Lavrovu nije mogao da kaže ništa drugo, jer „ukoliko bi Vučić otvoreno rekao nešto protiv Rusije, i još u lice Rusije, izgubio bi svoje glasače i raspala bi mu se partija".

A to što je Vučić juče govorio jedno a sada govori drugo, savršeno odgovara njegovom maniru ponašanja, nema tu ništa strašno. U poslednje vreme on sve češće govori da će doći veoma teški dani. Da, idu teški dani, ali ne za Srbe već za njega.

Vučić više ne može da ispuni očekivanja onih snaga zahvaljujući kojima je došao na vlast, dodao je Gajić.

Tu vidi Vučićeva nastojanja da promeni ustav zbog toga što je u njegovoj preambuli Kosovo sastavni deo Srbije, ali on sada, kako Gajić navodi, „neće smeti time da se bavi".

Razgovori o promeni ustava dešavaju se pod različitim izgovorima: potrebi smanjivanja broja poslanika, ili promenama u zdravstvu, prosveti itd. Zapravo, za Vučića je glavno da izbaci Kosovo iz Ustava. Ali time sada neće smeti da se bavi

Podseća na to da je Ustavom naznačena krivična odgovornost „za izdaju države ili otcepljenje njenog dela".

Poseta Lavrova se sa druge strane pokazala kao „pobeda" za ministra spoljnih poslova Srbije Ivicu Dačića jer će on uprkos najavama nastaviti da vrši tu funkciju i dalje.

Dok je Vučić pored Lavrova stajao ozbiljan i veoma zabrinutog lica, Dačić je bio sav nasmejan, ruskom kolegi poklonio je gitaru a Lavrov mu je uzvratio mikrofonom. Čak je Dačić nazvao Lavrova svojim bratom

Ipak, Gajić smatra da se Moskva neće direktno konfrontirati sa Vučićem.

„Zato što za odbranu svojih interesa i interesa srpskog naroda postoje drugi mehanizmi", objašnjava.

Pred predstojeće posete Vučića Moskvi 24. juna, pa potom Vašingtonu 27., Gajić ocenjuje da postoji „izvesno razumevanje između Kremlja i Trampove administracije o pitanju Kosova".

Sa druge strane, nezadovoljstvo pokazuju lideri EU – Merkel i Makron, koje Gajić naziva „atlantističkim snagama", a da su upravo Tači i Vučić momci tog drugog tima koji se zbog toga plaše Trampa.

Tači i Vučić – koliko god to iznenađivalo gledaoce ruskih federalnih televizijskih kanala, apsolutni su atlantisti i zbog toga se plaše Trampa

Tramp i Kremlj „odlično razumeju s kim imaju posla:

„Tači je bio terorista. Njegovi su postavili spomenike Bilu i Hilari Klinton u Prištini, nazvali bulevar njegovim imenom i čak pokojnom Bajdenovom sinu dali ulicu. Zbog toga ne mislim da će u Beloj kući biti dočekani kao prijatelji. Naravno, tamo će sve ljubazno i lepo izgledati, ali najvažnije je da se tamo neće desiti nepovratna odluka o Kosovu. U tom smislu Lavrovljeva poseta je predivno olakšanje za srpske patriote", dodao je.

„Kosovo je 'čedo' administracije Klintonovih. To čedo bombardovanja Srbije koje je inicirala upravo administracija Bila Klintona". Dodaje da ujedno Tramp „ruši politiku Klintonovih i Obame", te da će nakon Irana, Bliskog Istoka, to isto uraditi i sa Kosovom.

Gajić primećuje da su zapravo Putin i Tramp „najpopularniji lideri u Srbiji".

„Putin, zato što mi u Rusiji vidimo zaštitnika i volimo kad je Rusija jaka. A Tramp zato što je upravo on pobedio Hilari Klinton. A ona je za nas – simbol zla koje nas je ubijalo i koja nam do dan-danas na različite načine nanosi štetu".

Comments

comments

 

---

Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.

 

Срби неустрашиви пред вирусима и – истраживачима

politika.rs

Срби неустрашиви пред вирусима и – истраживачима

Вишња Аранђеловић

3-4 minutes

---

Србе не брину последице које нови корона вирус може да остави на њихово здравље, али нису много уплашени ни за здравље наше економије, показало је испитивање „Штада групе" спроведено у 12 европских земаља међу 24.000 испитаника. Сваки шести учесник из Србије казао је да уопште не страхује због пандемије, а тек 27 одсто показало је забринутост због могућег губитка посла. Ипак, страх од незапослености посебно мучи Италијане (48 одсто) и Русе (53 одсто).

Испитаници су, када се спомене корона, највише забринути за здравље других. Половина свих учесника у истраживању страхује за животе својих породица и пријатеља. И ова претња више мучи жене него мушкараца, док чињеница да не постоји вакцина против новог корона вируса брине 42 одсто анкетираних.

Ово међународно истраживање открило је још један ефекат кризе с короном – веће уважавање припадника здравственог сектора. Већина учесника је задовољна медицинском негом у својој земљи – чак 61 одсто испитаника је оценио као позитивну или врло позитивну, док је само 15 процената оних који су критиковали услове лечења у својој земљи, а остали су неутрални. Интересантно је да је највећи број задовољних у земљама у којима је и стопа смртности висока – у Шпанији и Великој Британији.
Ковид 19 променио је и ставове великог броја Европљана о идеји лечења на даљину. Овакав начин лечења, према последњим резултатима, прихватљив је за 70 одсто испитаника, док је само годину раније на лекарски преглед камером пристајало 54 одсто испитаника.

Срби су међу најпозитивнијим од свих нација када је реч о консултацијама са лекаром преко веб-камере или интернета због неке мање или секундарне болести. Чак 75 одсто испитаника је могло да замисли да користи ову опцију у односу на просек анкете од 70 процената. Овај резултат Србију је ставио на четврто место по спремности на онлајн консултације, и то одмах после Шпаније, Финске и Италије.
– Пандемија ковида 19 имала је каталитички ефекат на телемедицину. Пре само неколико недеља даљинско лечење је било интересантно углавном за лекаре и пацијенте који су генерално отворени за нову технологију. Пандемија је одједном натерала људе да му дају шансу. Лечење путем веб-камере више није такозвани нишни производ, већ се све више доживљава као алтернатива одласку у ординацију – казао је др Шари Лангемак, стручњак за дигиталну медицину.
Грађани Србије који су учествовали у овој анкети показали су и просечно европско знање о предиспозицији за болести и генетским везама, а изнадпросечну свест о генетским везама са кардиоваскуларним болестима.
Међутим, када им је понуђена могућност да промене своје гене да би избегли озбиљне болести након генског теста, 45 одсто Срба је рекло да би то учинило, а просек на европском нивоу је био 51.

View article...

Enclosures:

160z120_CVE_0833.png (49 KB) http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_06//160z120_CVE_0833.png

 

rtrs.tv

Анђелковић: Реализацијом Путинове замисли почело би рјешавање глобалних изазова

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

5-7 minutes

---

Историчар Драгомир Анђелковић оцијенио је да ће почети трасирање пута ка решавању најопаснијих глобалних изазова, уколико буде реализована замисао предсједника Руске Федерације Владимира Путина о одржавању састанка лидера водећих сила побједница у Другом свјетском рату а од 1945. чланица Савјета безбједности УН.

Драгомир Анђелковић (Фото: mc.rs)

Анђелковић је оцијенио да појединци и нације често памте оно што није тачно а заборављају истину, те да се то дешава и без манипулације, а тим прије са њом.

- Ту, односно у спонтано а неретко и систематски искривљеном памћењу, лежи велика опасност. За појединце, нације, цео свет. И то не само за оне који у сфери историје и на другим пољима себично раде против других већ и за њих саме! Лажи се на крају неретко врате као бумеранг и покосе оне који су их пласирали. На све то, смирено и аргументовано, без фобија и филија, добронамерно али енергично, у свом ауторском тексту објављеном у САД указује Владимир Путин - навео је Анђелковић у ауторском тексту за "Руску газету".

Он је истакао да кроз причу о Другом свјетском рату, ономе што му је претходило и шта је дошло послије њега, руски предсједник је проговорио о садашњости и будућности човјечанства.

- Многи који реторички говоре о историји као 'учитељици живота' из ње заправо не желе да извуку поуке. Инструментализују је у функцији својих геополитичких интереса а то је, време је то већ показало, опасно и за њих саме. Живимо у свету дуплих стандарда и грубе злоупотребе приче о демократији и људским правима. Док се о томе полетно говори, агресивно се газе права других, и то неретко баш од оних који се најгласније заклињу у поменуте вредности - оцијенио је Анђелковић.

Да је тако, указао је Анђелковић, најбоље су на свом примеру осјетили Руси и Срби за које ријечи и даље нису само моменти пропагандног карактера.

- Али то почињу да осећају и Американци, Британци и неки други народи запада, који су веровали да глобална конструкција која се гради на темељима лажи, њима користи и вечно ће бити основ њихове доминације. Данас док помахнитала руља руши споменике у Америци и Енглеској, док се затиру вековни трагови њихове историје а и сама идеја државе извргава руглу, прави је тренутак да се проговори о прекрајању историје, о њеној инструментализацији и бумеранг ефекту који она са собом носи - навео је Анђелковић.

Он је оцијенио да је то Путин то маестрално учинио кроз осврт на Минхен и подјелу Чехословачке, преко сагледавања узрока и посљедица Другог свјетског рата и његовог тока, уз анализу непринципијелности оних који себи дају право да буду арбитри моралности.

"Све то је учино не само због истине о прошлости већ и ради будућности. Сада када је свет поново дошао до опасне раскрснице, историја уистину треба да нас поучи, да нам помогне да избегнемо нове трагедије. Они који себично мисле само на себе, обично не желе да нешто стварно науче из историје нити дају другима да тако поступе, али дошли су до тачке када би морали дубље да размисле колико је то штетно. Више се не ради само о поигравању туђим судбинама већ и о њиховом опстанку! Надам се да су довољно паметни да то разумеју", нагласио је Анђелковић.

Он је навео да су се глобалне противрјечности нагомилале до нивоа потпуног закречења односа међу великим силама и да се на националним нивоима накупило много разорног талога.

- Већ видимо у колико опасном правцу све то води свет. Да из тога не би произашао погубни пожар, који питање је ко ће и у каквом стању преживети, данас без губљења времена мора енергично да се делује. Сажимајући бројне и дуготрајне напоре руске међународне политике усмерене као очувању глобалног мира и стабилности у једну велику иницијативу, зато на крају свог историјски утемељеног текста руски председник предлаже одржавање састанка лидера водећих сила победница у Другом светском рату а од 1945. чланица Савета безбедности Уједињених нација - додао је Анђелковић.

Он подсјећа да је Путин нагласио да би на самиту требало разговарати "о корацима за развој колективних принципа у светским питањима, о очувању мира, јачању глобалне и регионалне безбедности, контроли стратешког наоружања, заједничким напорима у борби против тероризма, екстремизма, и другим актуелним изазовима и претњама".

- А међу њима је, и то како је с правом истакао као посебно важна тема, и велика економска криза изазвана 'пандемијом вируса корона'. Не заборавимо: велики сукоби израњају из дубина огромних привредних и финансијских недаћа - нагласио је Анђелковић, додавши да је Путин у тексту закључио да "ослањајући се на заједничку историју, можемо и морамо вјеровати једни другима", те да ће "то послужити као чврста основа за успешне преговоре".

- Као реалан политичар свакако је свестан да је 'можемо и морамо' често далеко од онога што важи у овом тренутку. Али у кључним периодима битно је одредити идеале којима се тежи. Неће се до њих стићи брзо, нити у потпуности, но битно је имати путоказ који води ка спасу. Такав оријентир је потребан свету а добра прилика да се ради на његовом постављању је одржавање састанка лидера великих сила. Не треба имати илузију да ће и после њега сви проблеми нестати преко ноћи али ако се реализује Путинова замисао почеће трасирање пута ка решавању најопаснијих глобалних изазова. Самит ће сам по себи бити симбол добре воље а из ње пре или касније произлазе и добра решења - оцијенио је Анђелковић.

Он је додао да остаје само једно питање да злокобно лебди над свима нама, а то је "да ли и лидери водећих западних земаља, а поготово САД, ту вољу коначно имају или бар почињу да схватају да су дошли до фазе када ће даље инсистирање на самовољи скупо коштати и њихове народе"?

- Од одговора на то питање у многоме зависи судбина човечанства - закључио је Анђелковић.

 

Nebojša Katić : Kovid 19 - STRATEGIJA STRAHA

nkatic.wordpress.com

STRATEGIJA STRAHA – objavljeno u dnevniku „Politika" od 18.6.2020.

5-6 minutes

---

STRATEGIJA STRAHA – objavljeno u dnevniku „Politika" od 18.6.2020.

18/06/2020 od Nebojša Katić

Da li je kovid 19 najveća mirnodopska katastrofa u poslednjih sto godina ili je reč o globalnoj manipulaciji do sada neviđenih razmera? Da li su mere zaštite od pandemije mnogo opasnije od same bolesti? Da li su građani zaista maloumna i neodgovorna gomila koju vlasti moraju čuvati od njih samih, suspendujući zato osnovna ljudska prava i uvodeći mere nadzora bez presedana?

Drakonske mere koje su države uvele pravdaju se naučnim savetima koje daje struka. Problem sa ovim objašnjenjem je što struku čini heterogena struktura eksperata čiji se stavovi o pandemiji značajno razlikuju. Vlasti su se, najčešće, oslanjale na onaj deo struke koji je svojim katastrofičnim projekcijama inicirao uvođenje apsurdno restriktivnih, često nelogičnih i nekonzistentnih mera.

Deo struke se ne slaže sa zvaničnim katastrofičnim narativom. Oni smatraju da su mere izolacije neproporcionalne opasnosti od zaraze i da nanose ne samo ogromnu štetu ekonomijama, već i zdravlju ljudi. Marginalizovanje i blokiranje tog dela stručne javnosti izaziva duboku sumnju i nespokoj – kakvi motivi stoje iza ignorisanja i ućutkivanja uglednih stručnjaka koji drugačije misle?

Istovremeno, države koje su u obavezi da u krizama smiruju paniku i istinito obaveštavaju svoje građane, čine sve da se strah i histerija pojačaju i ne čine ništa da obuzdaju medije koji luduju šireći paniku. Potrebna je velika doza gluposti da bi se poverovalo kako su panika i histerija dobar način da se sačuvaju životi.

Dodatni problem je što statistika ne ide naruku onima koji tvrde da je svet u krizi bez presedana. „Razočaravajuće" mali broj ljudi umire i odbija da se prilagodi katastrofičnim projekcijama. Ne pomaže ni praksa olakog upisivanju kovida 19 kao uzroka smrti. U Britaniji, na primer, 20 procenata preminulih je starije od 90 godina, 74 procenta je starije od 75 godina, dok je 90 procenata preminulih starije od 65 godina. Apsolutna većina preminulih, bez obzira na dob, već je imala narušeno zdravlje. Ali statistički, svi su preminuli od kovida. Od starosti se, izgleda, više ne umire. Kovid je, volšebno, uspeo da potamani i sve druge viruse gripa koji su se uvek javljali u zimskom periodu.

U ovom trenutku, na planeti čije se stanovništvo procenjuje na oko 7,8 milijardi ljudi, preminulo je oko 440.000 duša. Po procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz decembra 2017, od respiratornih bolesti koje su povezane sa sezonskim gripom u svetu se svake godine, tiho i bez panike, upokoji i do 650.000 ljudi. (Kovid 19 pripada upravo toj vrsti bolesti.) Tek kada broj žrtava kovida skoči na 650.000 biće dostignut nivo o kome govori SZO. Potom će broj mrtvih morati da poraste za još 350.000 kako bi dostigao broj žrtava „hongkonškog gripa" iz 1968. Procene žrtava tog gripa kretale su se između milion i četiri miliona ljudi, i to u vreme kada je ukupan broj stanovnika planete bio upola manji nego što je danas. Ta teška pandemija tada nije zaustavila život na Zemlji.

Stratezi straha objašnjavaju kako više ništa neće biti isto, bar ne do spasonosne vakcine. Tvrde i da bi građani umirali u milionima da nisu sprovedene drakonske mere, jer to pokazuju njihovi veoma, veoma naučni modeli. Ovi stratezi ignorišu činjenicu da se smrtnost značajno razlikuje od države do države uprkos primeni sličnih mera, da nema jasne korelacije između broja umrlih i jačine karantinskih mera, da je u zapadnim državama proporcionalno mnogo više umrlih nego u istočnoj Evropi ili na Dalekom istoku. Manjak znanja se tako nadoknađuje viškom panike.

I dok se svet trese od indukovanog straha ekonomije propadaju, nezaposlenost raste, dugovi država, preduzeća i građana se gomilaju. Deca ne idu u školu, studenti ne idu na fakultete, kritične operacije se odlažu, neophodne terapije se ne sprovode. Ljudi umiru jer se ne usuđuju da odu u bolnicu i zatraže neophodnu pomoć plašeći se da ne umru od kovida. Porodično nasilje raste, anksioznost, neuroze i psihoze uzimaju danak. Koliko je ljudi već umrlo „zahvaljujući" merama zaštite od kovida? Koliko ljudi će tek umreti kada trenutni andrenalinski šok prođe? Koliko će ljudi iz ovog indukovanog ludila izaći dodatno osiromašen i upropašćenog života? Ko će preuzeti odgovornost za to – struka?

Da li histeriju kreiraju ljudi opasnih namera ili ljudi preblizu farmaceutskoj industriji i fondovima Bila Gejtsa ili je ovo teško stanje nastalo kao posledica neznanja, straha i panike u vremenskoj iznudici? Šta god da je razlog, jedno je sigurno – vlastima (demokratskim i onim drugim, svejedno) kao da se dopada situacija u kojoj ljudi saterani u tor prestaju da koriste zdrav razum i ne usuđuju se da postave logična pitanja. Ako su stratezi straha to zaista i želeli, čini se da su uspeli.

 

Vilijam Engdal - Crno na belo – ko finansira nemire u Americi

standard.rs

Vilijam Engdal - Crno na belo – ko finansira nemire u Americi - Novi Standard

Вилијам Енгдал

15-18 minutes

---

Покрети који стоје иза протеста који су дестабилизовали Сједињене Државе отворено наводе да их финансирају фондације попут Сорошеве, Рокфелерове и сличних

„Обојена револуција" је термин који се користи како би се описао низ изузетно ефикасних операција смене режима у извођењу CIA, и то применом техника које су развили РАНД корпорација, „демократске" НВО и друге групе, још од 1980-их. У сировој форми коришћене су за рушење пољског комунистичког режима крајем 1980-их. Технике су након тога рафиниране да би биле употребљене – заједно са огромним количинама новца за подмићивање – за рушење Горбачовљевог режима у Совјетском Савезу.

Свакоме ко је пажљиво проучавао те моделе јасно је да протести против полицијског насиља које предводе аморфне организације са именима попут „Црни животи су важни" или Антифа нису тек обични излив моралне огорчености. Стотине хиљада младих Американаца бивају упрегнути у улогу опсадног овна који би требало не само да сруши америчког председника, него успут и саму структуру америчког уставног поретка.

Ако за тренутак занемаримо питање снимака на којима се види како бели полицајац из Минеаполиса коленом притиска врат црнца Џорџа Флојда и осврнемо се на дешавања у земљи која су уследила од тог момента, јасно је да су одређене организације или групе биле добро припремљене да инструментализују дотични ужасни догађај за наметање сопствене агенде.

Протести су након 25. маја често почињали мирно, да би их убрзо потом преузимали добро утренирани насилни актери. Две организације редовно фигурирају кад је реч о насилним протестима – „Црни животи су важни" и Антифа (САД). Видео снимци показују солидно опремљене демонстранте, обучене у црно и маскиране (дефинитивно не због коронавируса), како вандализују полицијске аутомобиле, спаљују полицијске станице, разбијају излоге продавница моткама и бејзбол палицама. Очигледна је била примена Твитера и других друштвених мрежа за координацију ројевих напада руље по принципу „удари и бежи".

Оно што се догађа од момента-окидача у Минеаполису често се пореди са таласом протеста који је захварио претежно црначке гето квартове 1968. године. Сећам се тих догађаја из 1968. и могу да посведочим да је оно што се дешава данас је битно другачије. Више личи на југословенску обојену револуцију којом је срушен Милошевић 2000. године.

ОБРАЗАЦ ЗА РУШЕЊЕ РЕЖИМА
Године 2000, амерички Стејт департмент, уз помоћ Националне задужбине за демократију (NED) и одабраних оперативаца CIA, отпочео је тајну обуку групе београдских студената, предвођене студентском организацијом која се звала „Отпор!". NED и његове бројне изданке створио је 1980-их директор CIA Бил Кејси, и то као тајни алат CIA за свргавање режима широм света који је деловао под плаштом невладине организације за људска права. NED добија новац од америчког Конгреса и USAID-a.

Кад се ради о деловању Отпора 2000. године, NED и амерички амбасадор у Београду Ричард Мајлс одабрали су и обучили групу од неколико десетина студената, предвођених Срђом Поповићем. Обука је рађена према уџбенику покојног Џина Шарпа коју је објавио његов Институт Алберт Ајнштајн под насловом „Од диктатуре до демократије", преведеној и на српски језик. У осврту на дешавања у Србији, Вашингтон пост је написао: „Саветници које су финансирале САД имали су кључну улогу иза кулиса у готово сваком аспекту опозиционог деловања: од анкетирања и обучавања хиљада опозиционих активиста, до помагања при организацији витално важног паралелног бројања гласова. Амерички порески обвезници платили су 5.000 канти спреја у боји којим су студентски активисти писали антимилошевићевске графите по зидовима широм Србије".

Један од оснивача „Отпора" Срђа Поповић (Фото: Снимак екрана/Јутјуб)

Обучени тимови активиста били су размештани на протестима како би заузимали градске четврти уз помоћ екрана са обавештајним подацима који су им омогућавали да у реалном времену имају преглед околине. Групе омладинаца кренуле би ка циљаним раскрсницама, константно комуницирајући преко мобилних телефона, успевајући да на тај начин надвладају полицију. Америчка влада потрошила је око 41 милион долара на ову операцију. Студентске групе су тајно обучаване да примењују технике из Шарповог уџбеника, односно да организују протесте којима се подрива ауторитет полиције и којима се органи реда пред младим демонстрантима приказују као трапави и неспособни. Њих су закулисно наводили професионалци из CIA и америчког Стејт департмента.

Модел отпорашке обојене револуције потом је усавршен и примењен 2004. у форми украјинске Наранџасте револуције, са све шаловима одређене боје и логотипа, као и 2003. у грузијској Револуцији ружа. После је државна секретарка Хилари Клинтон употребила исту матрицу да покрене Арапско пролеће. У свим тим био је умешан NED, као и друге НВО, укључујући Сорошеве фондације.

Након што је победио Милошевића, Поповић је успоставио светски регрутни центар за обојене револуције – CANVAS, неку врсту профитне консултантске фирме за извођење револуција, а био је лично присутан и у Њујорку током акције „Окупирајмо Волстрит", када је сарађивао са Антифом. Извештаји казују да је и ту био присутан Сорошев новац.

АНТИФА И BLM
Протести, нереди, насилне и ненасилне акције које се одвијају у Америци од 25. маја, укључујући и напад на капију Беле куће, почињу да добијају смисао ако проучимо CIA уџбеник за обојене револуције.

Ефекат који су протести остварили не би био могућ да није мреже локалних и државних политичких званичника унутар Демократске странке, који пружају подршку демонстрантима, до мере да је демократски градоначелник Сијетла наредио полицији да напусти неколико блокова у срцу града и допусти да их демонстранти окупирају.

Последњих година, Демократску странку широм Сједињених Држава у великој мери су тихо преотели кандидати које можемо назвати радикалним левичарима. Често побеђују уз активну подршку организација попут Демократских социјалиста Америке или Социјалистичких организација пута слободе (Freedom Road Socialist Organizations). У америчком Представничком дому, гласна четвртина нових представника окупљених око Александрије Окасио-Кортез, Рашиде Талиб и представнице из Минеаполиса Илхан Омар сачињена је у целости од чланова блиских Демократским социјалистима Америке. Очигледно је да без помоћи локалних званичника демократа у кључним градовима улични протести организација „Црни животи су важни" и Антифа не би остварили тако драматичан ефекат.

Александрија Окасио-Кортез са члановима покрета Black Lives Matter New York (сцена из документарног филма „Knock Down the House") (Фото: Netflix)

Да бисмо боље схватили колико је озбиљан актуелни протестни покрет морамо да проучимо ко упумпава милионе ка BLM (Black lives matter – Животи црнаца су важни). Антифа је тежа за анализу захваљујући њеној експлицитно анонимној организационој форми. Међутим, њихови интернет приручници отворено препоручују локалним Антифа ћелијама да се придруже редовима BLM.

ПРАТЕЋИ ТРАГ НОВЦА
BLM је настао 2013. када су тројица пријатеља-активиста осмислили ознаку #BlackLivesMatter како би протестовали против убиства ненаоружаног црног тинејџера Трејвона Мартина од стране белог хиспано чувара Џорџа Цимермана. Алиша Гарца, Патрис Кулорс и Опал Томети су били финансирани од стране челних група повезаних са нечим што се зове Социјалистичка организација пута слободе. То је једна од четири највеће радикално леве организације у Сједињеним Државама, формирана из рушевина Новог комунистичког покрета који се распао 1980-их.

Дана 12. јуна 2020. године вебсајт Социјалистичке организације слободног пута (FRSO) саопштава: „Сада је тренутак да се придружите револуционарној организацији! Прикључите се Социјалистичкој организацији пута слободе… Ако сте протеклих недеља били на улицама, вероватно сте размишљали о разлици између промена које овај систем може да понуди и промена које су овој земљи заиста потребне. Капитализам је пропали систем који се храни експлоатацијом, неједнакошћу и репресијом. Реакционарна и расистичка Трампова админситрација учинила је пандемију још гором. Економска криза коју очекујемо најгора је од 1930-их. Монополски капитализам је умирући систем и морамо да помогнемо да буде докрајчен. Управо то је оно за шта се залаже Социјалистичка организација пута слободе и на чему ради".

Укратко, протести поводом наводног полицијског убиства црнца у Минесоти сада се користе као позив на револуцију против капитализма. FRSO је кишобран за десетине аморфних група, укључујући и „Црни животи су важни", односно BLM. Оно што је интересантно поводом самопрокламованих марксистичко-лењинистичких корена Социјалистичке организације пута слободе није толико њихова лева политика, него то што се њихово руководство финансира од стране групе добростојећих и од пореза изузетих фондација.

Алиша Гарца из BLM такође је члан управних или извршних одбора пет различитих група из Пута слободе, и то (2011) председавајућа одбора Права на градски савез, чланица одбора Школе јединства и ослобођења (School of Unity and Liberation – SOUL), као и Људи организованих за освајање радничких права (People Organized to Win Employment Rights – POWER) и Напред заједно. Коначно, она је и директор за специјалне пројекте при Националној алијанси радника кућне послуге (National Domestic Workers Alliance).

Организација Право на градски савез добила је 6,5 милиона долара између 2011. и 2014. године од низа веома етаблираних фондација изузетих од пореза, укључујући Фондацију Форд (1.9 милиона долара), као и оба Сорошева неопорезована ентитета – Фондације отвореног друштва и Фондације за промоцију отвореног друштва, и то у износу од 1,3 милиона долара. Ту су и Келог фондација везана за корн флејкс у износу од 250.000 долара, као и, помало чудно, Фондација Бен и Џери (која се бави производњом и продајом сладоледа) у износу од 30.000 долара.

Алиша Гарца, један од оснивача покрета „Црни животи су важни" (Фото: Earl Gibson/Getty Images)

Гарца је такође добила позамашну своту фондацијског новца као извршна директорка једне од челних група FRSO, раније поменутог POWER, где је седео бивши Обамин „цар зелених послова" Вен Џонс – самопрокламовани „комуниста" и „мангупски црни националиста", који сада ради за CNN. Алиша Гарца такође је председавала Правом на градски савез, што је мрежа активистичких група које се противе урбаној џентрификацији. Тај фронт је од 2009. године добио 1.3 милиона долара од Фондације Форд, као и 600.000 долара од Сорошевих фондација и (опет) Бена и Џерија (50.000 долара). А Гарцин SOUL, који тврди да је 2014. обучио 712 „организатора", у исто време када је учествовала у оснивању групе „Црни животи су важни" добио је 210.000 долара од Рокфелер фондације, и још 255.000 долара од Фондације Хајнц (баве се производњом и продајом кечапа и повезани су са породицом бившег америчког државног секретара Џона Керија). А са Напред заједно из редова FRSO, Гарца је седела у одбору „мултирасне организације која сарађује са лидерима малих заједница и организација у намери да се трансформишу култура и политика, ради катализовања друштвене промене". Године 2014, званично је добио четири милиона долара прихода, а од 2012. до 2014. организација је добила укупно 2.9 милиона долара од Фондације Форд (655.000 долара) и других водећих фондација.

Једна од оснивачица BLM родом из Нигерије, Опал Томети, такође потиче из мреже FRSO. Томети је председавала FRSO-овом Црном алијансом за праведну имиграцију. Интересантно је што је ова организација са особљем од свега двоје људи добила новац од великих фондација попут Келог фондације (75.000 долара) и Сорошевих фондација (100.000 долара) и поново од Бена и Џерија (10.000 долара). Томети је 2014. године добила 60.000 долара за управљање том групацијом.

Социјалистичка организација слободног пута, која сада отворено позива на револуцију против капитализма након убиства Џорџа Флојда, има још једно крило под називом Пројекат напредовања, који себе описује као „мултирасну организацију грађанских права нове генерације". Управљачки одбор ове организације укључује бившег Обаминог директора за односе са мањинским заједницама при Министарству просвете и бившег асистента државног тужиоца за грађанска права при администрацији Била Клинтона. FRSO-ов Пројекат напредовања добио је 2013. године милионе долара од водећих неопорезованих америчких фондација, Форд (8.5 милиона долара), Келог (3 милиона), Хјулет фондације (2.5 милиона долара), Рокфелер фондације (2.5 милиона долара) и Сорошевих фондација (8.6 милиона долара).

ВЕЛИКИ НОВАЦ И ActBlue
До 2016. – године председничких избора у којој се Хилари Клинтон надметала са Доналдом Трампом – „Црни животи су важни" узнапредовала је до нивоа добро организоване мреже. Те године су Фондација Форд и Бореалис филантропија најавили формирање Фонда за црначки покрет (Black-Led Movement Fund – BLMF). То је „шестогодишња донаторска кампања са циљем прибављања 100 милиона долара за коалицију Покрета за црне животе у којој BLM има централну улогу. До тог момента Сорошеве фондације су већ дале неких 33 милиона долара грантова покрету „Црни животи су важни". То је озбиљан фондацијски новац.

BLMF истиче да је створен од стране водећих фондација, које поред Форда укључују и Келог фондацију и Сорошеве фондације за отворено друштво. Овако описују своју улогу: „BLMF обезбеђује грантове, просторне ресурсе и некретнине, као и техничку подршку организацијама које раде на унапређењу лидерства и визија младих, црначких, квир, феминистичких и имигрантских лидера који обликују и воде националну дебату о криминализацији, полицији и раси у Америци".

Покрет за коалицију црних живота (M4BL), у коју спада и „Црни животи су важни", већ је 2016. године позивао на „кресање буџета полицијских управа, расно базиране репарације, бирачка права за илегалне имигранте, напуштање фосилних горива, окончање приватног образовања и чартер школа, национални основни доходак и бесплатан колеџ за црнце".

Упадљиво је да када кликнемо на вебсајт М4BL, испод дугмета „донирај" сазнајемо да донације иду нечему што се назива ActBlue Charities. ActBlue олакшава реализацију донација „демократама и прогресивцима". До 21. маја ове године ActBlue дао је 119 милиона долара кампањи Џоа Бајдена.

Присталице покрета „Црни животи су важни" током протеста због убиства Џорџа Флојда у Бруклину, Њујорк, 02. јун 2020. (Фото: Erik McGregor/LightRocket via Getty Images)

Све ово се односи на период пре 25. маја и масовних протеста покрета Црни животи су важни широм света. Већ сада водеће корпорације попут Епла, Дизнија, Најкија и стотина других упумпавају непријављене милионе долара у ActBlue, са намером да буду прослеђени групи „Црни животи су важни". То је новац којим се суштински финансира евентуална победа демократског кандидата Бајдена на председничким изборима. Можда је управо то прави разлог зашто је Бајденова кампања тако уверена у подршку црних бирача.

Из овог приказа улоге пребогатих фондација у протестима покрета попут „Црни животи су важни" јасно је да постоји далеко сложенија агенда иза протеста којима се дестабилизују градови широм Америке. Улога неопорезованих фондација везаних за водеће индустријске и финансијске компаније, попут Рокфелерове, Фордове, Келогијеве, Хјулетове и Сорошеве, говори да постоји много дубљи и злокобнији план него што се на први поглед може закључити из актуелних нереда и спонтаних излива беса.

Превео Владан Мирковић/Нови Стандард

Вилијам Енгдал је консултант за стратешке ризике и предавач, дипломирани је политиколог Принстон универзитета и аутор бестселера о нафти и геополитици.

Насловна фотографија: Kerem Yucel/AFP via Getty Images

Извор New Eastern Outlook

 

V. Klaus, J. Vajgl - Ko i zbog čega krivotvori istoriju Drugog svetskog rata?

standard.rs

V. Klaus, J. Vajgl - Ko i zbog čega krivotvori istoriju Drugog svetskog rata? - Novi Standard

Вацлав Клаус, Јиржи Вајгл

9-12 minutes

---

Основни циљ је брисање речи „ослобођење" из памћења данашњих генерација и представљање окончања рата не као победе Руса над Немцима, већ као почетка руске окупације

Седамдесетпета годишњица завршетка Другог светског рата – иако у сенци епидемије коронавируса – постала је далеко већа тема јавних расправа него што је то икада била током свих претходних округлих годишњица окончања овог рата. То само потврђује да се извесне утицајне снаге данашњице ни после три четвртине века (и коренитих промена Европе и света) нису помириле с резултатима овог највећег рата у историји човечанства и да се труде да их ревидирају.

У поменима на окончање рата изгубила се историјска реалност и данашњим дискусијама на ту тему (која се у прошлости оправдано звала прослава победе и ослобођења) једноставно доминирају тренутни политички планови и намере тих људи.

Главни учесници и режисери данашњих дешавања везаних с годишњицом маја 1945. рачунају на то да је 75 година релативно дуг период, да они који се сећају тадашњих дoгађаја, уз нешто мало изузетака, више нису међу живима и да је већ дошло до скоро потпуне смене генерација. Овај тренутак зато сматрају као погодан за радикалну промену повести о Другом светском рату (и његовим последицама) и за укључење ове (од самог догађаја) удаљене годишњице у пуној мери у данашњу политичку пропаганду и тренутне интересе великих сила.

ИЗОКРЕТАЊЕ ИСТОРИЈЕ
Основни циљ данашњих дешавања је брисање речи „ослобођење" из памћења данашњих генерација и представљање окончања рата не као победе Руса и Американаца над Немцима, већ као почетак нове окупације, овај пут руске. Обе окупације се кроз овако сугерисану оптику стављају у исту раван – с том разликом што нам руска наводно поново прети.

Ова лажљива манипулација и изокретање историје превазилази лажне интерпретације комунистичке ере, и ова интерпретација се некима од оних који је се сећају чини олакшавајућом – ми немамо везе с комунизмом, већ су нас од маја 1945. окупирали Руси, и они су нас на то принудили. Ипак је све било нешто сложеније. Совјетска армија, која је ослободила и велики део Аустрије (укључујући Беч), с наше територије се врло брзо повукла – те ми стога нисмо били у позицији Аустрије или Немачке, а ни Пољске и Мађарске. Ми смо нажалост КСЧ изгласали сами на демократским изборима. У чешким земљама комунисти су заиста имали масовну подршку, иако се то некима данас не допада. (То што су неки прогледали тек у августу 1968. је друга прича.)

Слажемо се с тезом да смо комунизам прихватили више-мање сами (иако под снажним притиском Совјетског Савеза) и у великој мери то прихватање је било последица фрустрације због очигледног недостатка интересовања великих западних сила за нашу земљу и њену будућност. Често критикујемо држање Француске и Велике Британије 1938. године у Минхену, али ни до дана данашњег нисмо у стању да схватимо да су за нашу земљу заиста снажно заинтересоване само Немачка и Русија.

Комунистичке присталице са заставама Чехословачке и транспарентима са ликовима Стаљина, Едварда Бенеша и Клемента Готвалда, Подјебради, 1946. године (Фото: Polabské muzeum)

Историјска искуства с њима би требало да нас наведу на опрез. Уместо тога, ми обично настављамо да водимо прошли рат. Тадашњи страх од Немачке довео нас је до комунизма и четрдесетогодишњег вазалског односа према Совјетском Савезу. С друге стране данас балавимо антируску реторику, не примећујући да се поново постепено претварамо у протекторат Европске уније којом доминира Немачка.

Све то се јасно показало у поимању и атмосфери овогодишњих мајских прослава. У чешкој средини дошло је до невероватне, недавно незамисливе промене – немачки окупатори и њихова зверства потпуно су нестали с видика. Хитлер и његов чудовишни режим и терор у нашем медијском главном току претворили су се у пуку кулису. Хитлер и нацисти претворили су се у безлична чудовишта, с којима стварни Немци нису имали скоро ништа заједничко. Данас се чак не сме ни говорити о „немачкој окупацији" или о „немачким злочинима", већ искључиво о нацистичким или хитлеровским. Будући да Хитлера и нациста више нема, ми тиме – како је данас политички исправно, т.ј. коректно – никога не дирамо.

На њихово место постављени су Руси, народ који је за немачку агресију и победу над агресором платио највећу цену. Данас не само маргинална пискарала и неонацисти, већ директно медијски главни ток (а заједно с њим – као што је показало прошлогодишње гласање – и већина посланика Европског парламента) дозвољава себи да нам тврди да је Други светски рат изазвао Совјетски Савез заједно с нацистима. Овоме се додаје и лаж да Руси (никако Стаљин или бољшевици) заправо сносе једнаку кривицу као нацисти и Хитлер (не говори се о Немцима, пошто је међу њима било сигурно и антинациста и невиних), и да Руси нису ослободили, већ су напротив, поново поробили Европу. По логици тих преписивача историје, ми немамо разлога ни права на славље.

Заслугу за то што се нису остварили планови Хитлера, Хајдриха и њихових саплеменика да избришу чешки народ с мапе наше земље, у очима нововремених приповедача историје, имају сви осим Руса. Славимо Американце, власовце, лажемо се да смо се ослободили сами. Руши се споменик совјетском војсковођи, склањају меморијалне табле, укључујући ону на Староградској општини. Одједном, 75 година по завршетку рата и 31 годину од пада комунизма.

НЕПРИХВАТЉИВА ПОДЛОСТ
Очигледно је да ова кампања, пошто се очигледно ради о кампањи, рачуна на дуго временско одстојање. Ни после новембра 1989, када су још били свежи утисци совјетске окупације, таква интерпретација догађаја из маја 1945. није била могућа. Припадници генерације која је доживела ослобођење не би допустили такво преписивање и изокретање историје. Нипошто није случајно то што су главни протагонисти млади локални политичари, који немају личних искустава ни из комунизма. Тим је њихова кампања коју су око годишњице развили лажнија и калкулантскија.

Стварна историја не занима никога. Не говори се о томе како је никао нацизам, ко га је подржавао, какви су били интереси тадашњих великих сила. Прећуткујемо Локарно (гарантовање немачких граница на западу, не и на истоку) и политику попуштања Немачкој гурамо под тепих, и Минхен, који је немачку агресију окренуо ка истоку. Пропуштамо „чудни рат" у којем су Британија и Француска жртвовале Пољску, заборављамо Техеран, Јалту и Потсдам (и договоре великих сила који су тамо склопљени, који се не уклапају о приче о руској окупацији).

Стаљин, Черчил и Труман са члановима делегација током отварања конференције у Потсдаму, 17. јул 1945. (Фото: U.S. Army Signal Corps, Courtesy of Harry S. Truman Library)

Совјетски војници, које су Пражани деветог маја 1945. засипали цвећем, за данашњу младу генерацију су, као последица трајне антируске пропаганде, постали само хорда пијандура која је искључиво крала и силовала. Једноставно, Руси нас нису ослободили. Мир је закључен осмог маја, тако да је деветог већ било послератно доба, тврде с телевизијских екрана егзибиционистички јунаци данашњих дана. Хиљаде совјетских жртава више не значе ништа.

По завршетку рата следи пресељавање или како се данас политички коректно каже „протеривање" чешких Немаца. И тек тада настаје време у којем долази до насиља и суровости. Тридесет година се интензивно медијски конструише чешка колективна кривица за крваве ексцесе према немачком становништву, који су се тада код нас догодили на неколико места. То се користи за симетризацију кривице по логици – Немци убијали, Чеси убијали, тако да смо заправо сви криви, а на нама је да ту своју кривицу искупимо, пошто Немци и Немачка са своје стране то већ три четвртине века наводно прописно раде.

Посматрати ужасе рата и кривицу на тај начин је неприхватљиво. Ни у ком случају зато што и међу Чесима није било криваца, злочинаца или садиста, који су себи допуштали насиље и убиства. Такви људи постоје у сваком народу на овој планети, разне граничне ситуације, као што је рат, омогућавају да се чини зло. И дан-данас појединци из разних војски себи дозвољавају суровости, а то чине и припадници оружаних група у сукобима диљем Трећег света.

Изузетност и чудовишност немачке кривице је у нечем другом. Та кривица састоји се у томе што су геноцид и убиства постали званична државна политика и што су били спровођени на индустријски начин, без емоција, хладно, коришћењем бирократских механизама модерне државе. То је било сасвим чудовишно, у потпуности за сваку осуду, и без преседана у људској историји.

За пуну осуду је тим пре што је ту чудовишну перверзију себи дозволила влада цивилизоване државе, која је до последњег тренутка уживала масовну подршку свог становништва, такву да су се ти људи до последњег дана јаросно борили по цену тоталног уништења сопствене земље практично против целог света, који је морао да се уједини у борби против овог изузетног зла.

Окупљена маса нацистичким поздравом дочекује Адолфа Хитлера (Фото: Heinrich Hoffmann/The Life Pictures Collection/Getty Images)

Било какви покушаји симетризације кривице, оправдавања криваца, фалсификовања догађаја и контекста у којима су се дешавали, и њихова злоупотреба за тренутне циљеве методама политичке пропаганде, су неприхватљиви. Ти покушаји су још срамнији у земљи која је била међу првим жртвама нациста, и чије је становништво (Чеси) било предвиђено за ликвидацију после рата. То је израз неприхватљиве подлости и простаклука оних који нису живели у тим временима и који немају ни делић поштовања према сећању на жртве и осећања људи који су у тим временима живели, а од којих су неки живи и данас.

Превео Марко Петровић/Нови Стандард

Насловна фотографија: Agenzia Dire

Извор Lidové noviny/klaus.cz