Siniša Ljepojević: Izazovi deglobalizacije

standard.rs

Siniša Ljepojević: Izazovi deglobalizacije - Novi Standard

Siniša Ljepojević

8-10 minutes

---

Ironično je da deglobalizaciju predvode zapadni kreatori globalizacije koji sada veruju da je put opstanka, umesto u povezivanju, u sukobima i zatvaranju sopstvenih ekonomija

Posle nekoliko decenija globalizacije svetske ekonomije, finansija i svakodnevne kulture došlo je vreme deglobalizacije. Svet je sada suočen sa izazovima rušenja globalističkog modela i stvaranja novih u velikoj meri zatvorenih blokova. Ironično je da deglobalizaciju predvode upravo zapadni kreatori globalizacije koji sada veruju da je put opstanka, umesto u povezivanju, u sukobima i zatvaranju sopstvenih ekonomija.

Proces deglobalizacije je, u stvari, već uveliko u toku i prate ga mnoge zebnje kuda bi on mogao da vodi. U tim strahovima dominiraju prisećanja na prvu globalizaciju od pre više do stotinu godina. Finansije Britanske imperije su 1901. godine doživele kolaps i tada je lansirana prva globalizacija kako bi se Imperija spasila kroz otvaranje novih tržišta. Desilo se, međutim, da je to bila velika prilika za druge zemlje, pre svega za Nemačku i Rusiju, što nije bila želja autora globalizacije, pa je ta prva globalizacija dovela do dva svetska rata.

Druga, ovovremena, globalizacija je takođe posledica jednog bankrotstva. Ona je viđena kao izlaz iz krize nastale bankrotstvom javnih finansija Amerike početkom sedamdesetih godina 20. veka. Ona je dala velike mogućnosti Americi i zapadnim ekonomijama, posebno posle nestanka Sovjetskog Saveza,  ali i drugim zemljama koje su rušenje granica iskoristile za sopstveni ekonomski, tehnološki i obrazovni razvoj. Neželjeni rast tih zemalja, pre svega Kine, je ugrozio autore globalizacije i pomrsio im računicu, pa sada izlaz vide u deglobalizaciji. Neizvesno je, međutim, kako će se taj proces razvijati i do čega će dovesti. Da li do novog svetskog sukoba ili do nove organizacije međunarodnih odnosa koji će promeniti način života velikom delu sveta?

Zamajavanje javnosti

Deglobalizaciju, kao i prethodno globalizaciju, predvodi Amerika u dominantnom uverenju da kažnjavanjem drugih i zatvaranjem sopstvenog tržišta može da oživi svoju urušenu industriju i zaštiti sve slabiji naučno-tehnološki razvoj.

Pored niza sankcija uvedenih pre svega Rusiji, ali i drugim zemljama, najveći lom i korak ka deglobalizaciji Amerika je napravila planom o postepenom i skoro potpunom presecanju ekonomskih, finansijskih i tehnoloških veza sa Kinom. To je tektonska promena za koju još uvek nije jasno da li je uopšte moguća (jer teško je verovati da će se američki poslovni ljudi tako lako odreći američko-kineske razmene i drugih transakcija koje ukupno dostižu vrednost od pet hiljada milijardi dolara) i kakve će posledice izazvati.

Domaća javnost se zamajava objašnjenjima kako Kina ugrožava „nacionalnu bezbednost" Amerike i „krade njena tehnološka rešenja", ali u stvarnosti je strah Amerike od kineske dominacije u novim tehnologijama, od 5G mreže, veštačke inteligencije i sistema proizvodnog upravljanja. Amerika je još uvek dominantna jedino u tehnologiji čipova, ali Kina već priprema svoju tehnologiju umesto silikonskih čipova od ugljenika.

Sedište kompanije SMIC (Semiconductor Manufacturing International Company) u Šangaju, najveće kineske kompanije za proizvodnju savremenih poluprovodnika (Foto:VCG/GETTY IMAGES)

Amerika više nema tehnološku moć a po svaku cenu želi da zadrži monopol na stvaranje standarda, jer se tu ne radi samo o kontroli drugih, već i o novcu. Na primer sistem čuvanja baza podataka u „oblaku" (cloud) koji koriste hiljade kompanija širom sveta. Kina gradi svoj novi sistem baziran na 5G mreži, koji je daleko efikasniji i brži. U tom smislu Kina je daleko odmakla jer je Americi potrebno nekoliko godina da dostigne sadašnji nivo razvoja kineske tehnologije u takozvanoj novoj ekonomiji.

Kretanje ka haosu

Amerika, međutim, nema nameru da se samostalno izoluje od Kine, nego planira i stvaranje sopstvenog bloka, pre svega u Evropi, čije zemlje sprečava da se povezuju ili da nastave povezivanje sa Kinom i Rusijom. Tu će najveća žrtva biti Evropa i neke zemlje Bliskog istoka kao što je Saudijska Arabija. Tako zatvoren blok će u tehnologiji i komunikaciji imati američke standarde, a ostatak sveta, Kina, Indija, Rusija i ostali će imati drugačije standarde, zasnovane na modernijim modelima.

Naravno, nije moguće potpuno zatvoriti saradnju među zemljama, ali problem će biti u međusobnoj poslovnoj komunikaciji. Jer, američki blok i ostali blokovi će imati različite tehnološke standarde, pa će zemlje iz različitih  blokova morati da imaju i jedne i druge tehnološke standarde. To dupliranje kapaciteta će doneti i nove troškove i pogoršati ekonomsku sliku, a na kraju dovesti do još većeg haosa.

U procesu deglobalizacije svet se u stvari kreće ka stvaranju nacionalnih – ili blokovskih – samodovoljnih ekonomija, što nije nepoznato istorijsko iskustvo. U ovom vremenu to se već desilo sa Rusijom koja je praktično odnedavno izgradila unutrašnju, samodovoljnu ekonomiju. I to upravo uz pomoć deglobalizacije koja se u njenom slučaju manifestovala serijom zapadnih sankcija.

Otpor deglobalizaciji

Ali, postoji i otpor deglobalizaciji i njega predvode  upravo zemlje koje su prvo bile žrtve globalizacije, a potom i najveći dobitnici, kao što je Kina. Kina sada brani principe globalizacije ali na njoj svojstven, drugačiji način. Ona gradi svoju globalizaciju čiji je najdirektniji izraz veliki projekat „Jedan pojas jedan put".  Kina za to još uvek ima dovoljno kapaciteta. U minulih godinu dana, zaključno sa septembrom, Kina je imala privredni rast od 4,9 odsto, dok je većina drugih, pre svega zapadnih zemalja,  doživela privredni kolaps. U Americi je pad oko 9 odsto, Nemačkoj oko 12, Francuskoj oko 18 i u Velikoj Britaniji oko 22 procenta. Glavni izgovor je kriza sa koronavirusom, ali taj kolaps se desio pre, a epidemija je iskorišćena kao alibi. U tom periodu kineski izvoz je porastao za 9,9 procenata.

Kineski presednik Si Đinping drži govor na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, 17. januar 2017. (Foto: Reuters/Ruben Sprich)

Takođe, za proteklih godinu dana u Kini je 257 ljudi steklo status dolarskog milijardera, a bogati Kinezi su u tom periodu, uprkos koroni i globalnom ekonomskom kolapsu, uvećali svoje bogatstvo za 1,5 hiljada milijardi dolara. Najviše su zaradili od prodaje tehnologije, medicinske opreme, lekova i internet platformi. Kina sada ima 878 milijardera.

To je realnost koja je neumitna i tu deglobalizacija i zatvaranje nacionalnih ekonomija ne mogu pomoći. Naprotiv. Svet, barem u dogledno vreme, bez Kine više jednostavno ne može.

Klima opšteg nepoverenja

Zatvaranju država i stvaranju novih deglobalizovanih blokova pogoduje i u javnosti već uspostavljeni kult bezbednosti (sigurnosti). Sve je više ljudi u strahu i spremni su da prihvate sve besmislene ideje elite, samo da budu bezbedni. Deo tog ambijenta koji pogoduje deglobalizaciji je i novostvorena klima opšteg nepoverenja. Gotovo da niko više ne veruje vlastima niti bilo kojim zvaničnim autoritetima, a ta „kultura nepoverenja" se širi i na običan život, ljudi više ne veruju jedni drugima. To dovodi do raspada društava, raastakanja socijalnog tkiva, pa se ljudi sve više udaljavaju od sopstvenog društva, gube vezu sa njim, i veruju da je u njihovom društvu sve nezakonito i bazirano na korupciji. Takvo stanje vodi dominaciji mržnje prema svemu i svakome.

To nepoverenje se zatim prenosi i na same države, pa one jedna drugoj više ne veruju, među njima postoji samo podozrenje. Danas praktično ni jedna država ne veruje onoj drugoj, čak i ako su zvanično najbliži saveznici. Sve to stvara veliku napetost i nervozu kod vlasti, koje onda vide izlaz – a u stvari kupuju vreme – u pronalaženju pretnji tamo gde ih i nema.

Sve to ima i velike geopolitičke posledice. Jer klima nepoverenja se prenosi i na državnu politiku. To geopolitičko nepoverenje znači da svi drugi koji se ne slažu sa vama nisu samo pogrešne, gotovo ilegalne države, nego i stalna pretnja. Postoji realna opasnost da će se to pretvori u takozvano eksplozivno nepoverenje, koje vremenom obično preraste u agresivni animozitet i nagon za uništenjem, razbijanjem.

Američki razarač USS Stokdejl u Tajvanskom zalivu (Foto: Alamy)

Ili, rečeno jednostavnijim jezikom, u sukobe i ratove. To, na žalost, postaje sve izvesnija perspektiva.

Siniša Ljepojević je novinar i publicista sa prebivalištem u Londonu i dugogodišnji saradnik Novog Standarda. Autor je nekoliko knjiga, među kojima je i „EU protiv Evrope, uspon i pad evropskog projekta". Ekskluzivno za Novi Standard.

Naslovna fotografija: Aly Song/Reuters

Izvor Novi Standard

BONUS VIDEO

 

Milivojević: EU nema mehanizme, a ni volju da utiče na Prištinu oko ZSO

kosovo-online.com

Milivojević: EU nema mehanizme, a ni volju da utiče na Prištinu oko ZSO - Kosovo Online

3-4 minutes

---

Nastavak dijaloga Beograda i Prištine moguć je na tehničkom nivou, ali suštinski dijalog neće biti moguć dok se ne razreši pitanje formiranja Zajednice srpskih opština, kaže za Kosovo Onlajn diplomata i odličan poznavalac spoljnopolitičkih prilika Zoran Milivojević.

"Srbija ne može da prihvati da pitanje ZSO bude deo nekog celovitog sporazuma, da to može da bude primenjeno samo posle obostranog priznanja. Srbija mora da insistira na primeni Briselskog sporazuma čime se stvaraju uslovi za nastavak kvalitetnog dijaloga. Ne dijaloga koji se bavi tehničkim pitanjima, nego dijaloga koji govori o suštini normalizacije, o suštinskim pitanjima", istakao je Milivojević.

Prema njegovom mišljenju, na probi je EU i praktično sve zasvisi od toga kako će se Brisel u narednom periodu ponašati.

"Imam utisak da će Srbija biti pod pritiskom u narednom periodu, posebno za vreme nemačkog predsedavanja, i da iz Brisela treba očekivati dodatne pritiske i zahteve da Srbija ipak prihvati da razgovara o sveobuhvatnom sporazumu u kome bi bila i ZSO, što za Srbiju nije prihvatljivo rešenje", rekao je Milivojević.

On kaže da se pokazalo da EU nema mehanizme ni mogućnosti da utiče na Prištinu, da se to pitanje reši tako što bi se Briselski sporazum primenio.

"Postaje očigledno i sve jasnije da ne postoji politička volja kada je reč o EU. Evropska unija uvažava pre svega interese Prištine i deluje u pravcu onoga za šta se prištinska strana zalaže, a to je da se pregovori vode u pravcu obostranog priznanja", ukazao je Milivojević.

On smatra da Srbiju ne bi trebalo da zanima  pitanje promene kosovskog ustava.

"Nas ne zanima pitanje Ustava Kosova. Mi državu Kosovo ne priznajemo. Za nas je važeći izvorni Briselski sporazum iz 2013, dopunjen 2015. godine, gde je jasno definisano šta je ZSO, koje su njene nadležnosti, iz čega se sastoji, kako treba da deluje. Nas zanima samo ta primena", rekao je Milivojević.

Sa druge strane, kako navodi, pitanje promene Ustava Srbije je pitanje vezano isključivo za odluku Srbije.

"Pitanje promene Ustava Srbije je pitanje za nas i našu odluku. Mi ćemo menjati ustav onda kada to bude zahtevao neki nacionalni interes i političke i druge potebe države Srbije, a ne po diktatu ili nekom nametnutom rešenju. Srbija nema  nikakvu potebu i razlog da menja ustav i da otvara tu temu. Mi nismo ni u procesu evrointegracija otišli daleko, nismo ni blizu pristupnog ugovora, prema tome tema promene ustava za nas nije relevantna", smatra Milivojević.

Po njegovom mišljenju, na rasplet i dalji razvoj dijaloga Beograda i Prištine u velikoj meri uticaće izbori u SAD.  

"Pokazalo se da Vašington ima instrumente i političku volju da deluje. Kada postoje te dve stvari onda možemo očekivati neki rezultat. Ukoliko bi imali kontinuitet Trampove administracije onda bi imali i kontinuitet njihove inicijative. Ukoliko dođe do promene u Americi onda bi nastala malo drugačija pozicija. Imali bismo reviziju ranijeg pristupa i približavanje američke administracije stavu Prištine i Brisela", zaključio je Milivojević.

 

iskra.co

ДУШАН ПРОРОКОВИЋ: На Западу ништа ново

7-8 minutes

---

20.10.2020. - 11:00

фото: З. Шапоњић

Забављена погледом ка целини дугачког фронта на ком су одавно Руси, однедавно Кинези, а сада се помаљају и Американци, ЕУ је багателисала однос према сопственој периферији

„Данашња дискусија потврдила је да је дијалог јасно повезан са европском будућношћу Косова и Србије." Аутор ове реченице је Мирослав Лајчак, након састанка министара спољних послова ЕУ. На Западу ништа ново.

Тренутак подсећа на опис Ремарка у истоименом роману, када Паул Брамер одлази на одсуство у родни град након дугих рововских борби. И тада схвата да више ништа није исто.

Брамерова перцепција рата је једно, а његових саговорника нешто сасвим друго. Убеђују га да не схвата целину, под утиском је дешавања са линије фронта на којој је непосредно ангажован, док немачке трупе напредују ка Паризу.

Песимизам главног књижевног лика, уз постављање питања чему рат и жртве, у великој мери и наговештава пораз који ће уследити. Без опредељености за борбу, без уверења да се борбом брани слобода као виша вредност, свега онога о чему пише Станислав Краков осликавајући дешавања са Проклетија, Крфа, Кајмакчалана (Живот човека на Балкану), нема ни победе. Џаба су велике приче о целини дугачког фронта и теоретисања којим правцем најбрже стићи до Париза.

Велико ништа у најави

Зато је сада џаба и Лајчаково понављање тезе о „европској будућности". Када је лансирана, пре две деценије, још је и вршила функцију. У међувремену, тотално потрошена, постала је безвредна. Као да се у Београду не читају вести, не прате дешавања у свету, не познаје стање унутар ЕУ и расположење јавности унутар кључних држава чланица.

Европске будућности нема не само због институционалне блокаде у коју је ЕУ запала или очигледних политичких мимоилажења, већ и зато што нас тамо већина једноставно неће. У таквим околностима инсистирање на „коначном и свеобухватном решењу" тиче се само једне ствари – имплементацијe Ишингеровог плана. Без икаквих надокнада, компензација, уступака. Без европске перспективе, коју, успут да се дода, Лајчак и не може да обећа, пошто од њега тај процес уопште не зависи. Од њега чак не зависи ни евентуална промена става Словачке по косовском питању. Лажној „Републици Косово" треба обезбедити чланство у УН. И ту је тачка.

Гомила парола које се пласирају, укључујући и последњу, служе само да би сакриле ову чињеницу. Томе служи и понуђени аргумент о мишљењу „Уставног суда Косова" посвећеног Заједници српских општина. Тобоже, сада се против одлуке не може, па ће ЗСО бити некако формирана, али никако са надлежностима и правима како је првобитно планирано. У преводу, представљаће једно велико ништа.

Устав Србије? Неважно

Истовремено, Устав Србије не постоји као аргумент, то се у Бриселу никога не тиче. Иако је Србија земља-кандидат за чланство! У овом конкретном примеру концепт владавине права не почива на поштовању уставних норми, него на њиховом грубом кршењу.

Активирање „косовског питања" од стране ЕУ којем присуствујемо, уз много медијске буке и пропаганде, само је наставак свих њихових претходних покушаја да „затворе случај". По оној Стаљиновој „ако нема човека – нема ни случаја", покушавају да опосле „ако нема случаја – нема ни проблема". Што значи да се коначно застава лажне државе самопроглашене на српској територији завијори на обали Ист ривера. Тиме се окончава врло непријатан процес и сакрива политички неуспех.

Нема више незгодних питања о кршењу свих норми које су могле бити прекршене, о агресији на суверену државу, о сарадњи са терористима, о највећем складишту наркотика на целом континенту из ког се „роба" дистрибуира па Европи пуних деценију и по…

Предвођена Немачком, ЕУ је и те како инвестирaла у „косовску независност". Ипак, резултат је изостао. Уместо да једнострана акција произведе корист, донела је бројне проблеме. Између осталог и тако што је захваљујући овој великој глупости ЕУ отворен широк маневарски простор за јачање руског и кинеског утицаја.

Потцењивање српске борбе

Инсистирајући на стриктном поштовању међународног права (не само Резолуције 1244, већ и Повеље УН и Хелсиншког завршног акта) две сталне чланице Савета безбедности учврстиле су своју позицију најпре у Србији, а затим, спорије или брже, шириле су га у непосредном окружењу. Брисел је потценио српску опредељеност за борбу, занемарио чврсто укотвљено уверење народа да је нужно бранити слободу као вишу вредност. Нико из тих интелектуалних кружока није читао Кракова.

Ту је мало шта променило и усмеравање унутрашњих политичких процеса преко циљаних притисака и кампања, вечито дељење локалних актера на подобне и неподобне. Отуда и суштинско неразумевање и погрешки које су начинили и актуелног стања. Још више им се осветило омаловажавање Руса и Кинеза, што је узроковало ужасно лошу процену развоја њихових потенцијала у регионалном контексту.

Да главобоља буде снажнија потрудио се Доналд Трамп, мењајући амерички однос према Бриселу, додељујући ЕУ положај неравноправног партнера. НАТО осигурава безбедност територије, логично је што САД на то подсећају. Логично је и да услед тога нема више оне монолитне „западне громаде" када се говори о „косовском питању".

Пропуштена шанса

Перцепција евробирократије је једно. Уздају се у Лајчака, пошто им је то пут не само за „затварање случаја", већ и за експресно потискивање руског и кинеског утицаја. Брзо отварање поглавља о спољној и безбедносној политици послужило би за ову сврху, уз захтев да преговори трају кратко и заврше се брзо. Не може се у ЕУ без затворених поглавља! Јасно је у ком смеру би се ствари кретале.

Уосталом, на истом састанку министара спољних послова, више је времена посвећено увођењу нових санкција Русији, него Косову. Међутим, перцепција српског јавног мњења је нешто сасвим друго. Свеприсутни песимизам у искрене намере и могућности ЕУ шири се и преко граница Србије, постаје „балкански феномен" и боље него ишта друго наговештава драматичан пораз Брисела који ће уследити.

Забављена погледом ка целини дугачког фронта на ком су одавно Руси, однедавно Кинези, а сада се помаљају и Американци, ЕУ је багателисала однос према сопственој периферији. Епилог свега је да се много тога променило.

Прича о европској перспективи више не игра никакву улогу, не завршава посао, не служи ономе чему је намењена. Шанса је пропуштена и сада се време не може вратити назад.

Насловна фотографија: europa.rs

Извор Спутњик

standard.rs

 

in4s.net

5Г мрежа између мита и стварности – ексклузивно за ИН4С академик Игор Ђуровић

ИН4С

6-7 minutes

---

Илустрација: Intermagazin

Шта је 5Г мрежа? Како она функционише? Када ће бити доступна у Црној Гори? Да ли 5Г мрежа угрожава здравље човјека, али и природу?

Ово су питања која оптерећују велики дио јавности. Информације о 5Г мрежи, према одређеним истраживањима, улазе у сам врх интересовања савремене лаичке, али и стручне јавности.

За многе је 5Г мрежа дуго ишчекивани технолошки подстицај, за неке је нужно зло, док је немали број оних који баштине становиште према коме пета генерација мобилног интернета нарушава здравље људи.

О свему овоме разговарали смо са проф. др Игором Ђуровићем – редовним професором на Електротехничком факултету (ЕТФ) у Подгорици и академиком Црногорске академије наука и умјетности (ЦАНУ).

Професор Ђуровић је, подсјетимо, добитник Тринаестојулске награде и аутор више од 200 научних радова који су објављени у домаћим и међународним часописима из области обраде сигнала и сродних области.

* Професоре Ђуровићу, феномен 5Г мреже представља једну од најконтроверзнијих тема данашњице. У јавности се појављују опречни ставови по овом питању – како унутар струке, тако и међу лаицима. У суштини, како функционише 5Г мрежа и када можемо да је очекујемо у Црној Гори?

Грубо говорећи, принцип функционисања 5Г мреже не разликује се много од функционисања других типова мобилних комуникационих мрежа. Ипак, требала би да донесе много веће брзине у преузимању садржаја са Internet-a те се очекује да буде кориштена од много више типова уређаја у односу на садашње мреже које се ипак највише користе код мобилних телефона и smartphone-a. У једном дијелу 5Г користи више фреквенције него досадашње комуникационе мреже што имплицира мањи домет. То доводи до потребе да број посредника (до сада смо их звали базним станицама) у комуникацији буде већи. 5Г технологија је „скупа играчка". Експериментално се може у некој малој зони у Црној Гори имплементирати брзо. Широка употреба и покривеност не може се очекивати прије захтјева да се изађе у сусрет туристима и другим корисницима из земаља у којима ће ова технологија бити претходно имплементирана.

* Живимо у свијету брзих технологија. На који начин ће 5Г мрежа утицати на индустрију и, генерално, на привредни развој једног друштва?

Постоје три разлога за увођење 5Г технологије: развој нових сервиса, рационалније коришћење телекомуникационих ресурса и повећање протока. Сви ових дана користимо неке сервисе на „даљину". Уочили смо да ти сервиси често падају или губе на квалитету и то у условима када се неки, процјењено мање важни сервиси, пригушују, да би, рецимо, школа на даљину функционисала. Слично смо свједоци да на масовним догађајима, гдје сви снимају и емитују садржаје, долази до крахирања или кашњења мрежног саобраћаја. Без повећања протока даљи развој комуникација биће немогућ за свега неколико година. Ипак су нови сервиси оно гдје се очекује највише од 5Г технологије. Прва таква револуционарна примјена би требала бити у аутономним возилима. Послије 40-ак година покушаја, практично се одустало од идеје да се направи аутономно возило које вози на основу уграђене „памети" и сензора у само возило. Међутим, аутономно возило које вози на основу комуникације са другим возилима и са уређајима поред пута практично је на прагу. Готово сви водећи ауто-концерни воде оштру битку ко ће бити тај који ће се први појавити на тржишту са заокруженим системом. Без обзира на корона-успоравање за вјеровати је да ће се овакви системи појавити у широкој употреби за свега неколико година. У развоју су и други слични сервиси.

Проф. др Игор Ђуровић, академик ЦАНУ (Фото: canu.me)

* У медијима су се појавиле информације да је због успостављања и функционисања 5Г мреже неопходно посјећи стабла градских паркова. Колико таква теза има реално утемељене и да ли ова мрежа може да оствари штетан ефекат по природу?

Једина је истина та да дрвеће стварно може да омета сигнале на фреквенцијама преко 10GHz а посебно преко 20GHz што је један од фреквенцијских подручја за 5Г системе. Није никава идеја да се уништава природа и човјеково окружење већ ће се, претпостављам, користити комбинација три 5Г фреквенцијска подручја од којих се два већ користи за постојеће мобилне комуникационе системе. Што се тиче утицаја на остала жива створења не треба га искључити мада ми није познато да је забиљежено ишта што би у овом тренутку алармирало јавност.

* И, на крају, питање које, вјерујемо, понајвише интересује ширу јавност – да ли 5Г мрежа остварује штетне ефекте по здравље људи. Знамо да нисте љекар, али постоје ли, по Вама, озбиљне научне анализе које потврђују такву теорију?

Противљење 5Г мрежи ја дубоко у зони теорије завјере. Теорије завјере се вјероватно подспјешују од оних који касне у борби Запада и Далеког Истока у развоју ове технологије. Мобилне комуникационе мреже су под пажњом међународних здравствених система од увoђења – прије 30-ак година. Свака технологија је до сада постављана под присмотром. До сада није показан штетни ефекат било које мобилне комуникационе технологије на популацију. Постоје инцидентни случајеви екстремног и неприродног коришћења технологије који су угрозили здравље појединаца. Док, на примјер, постоји директна веза загађења ваздуха и смртности и тешких обољења, таква зависност за 30 година није забиљежена код мобилних комуникација које користе готово сви на Планети. Што се тиче 5Г технологије и она је постављена под сличну присмотру у категорији која је по потенцијалној опасности испод утицаја конзумирања кафе. Премда нису завршена сва релевантна истраживања очекујем да се ова технологија уклопи у минимални утицај на здравље као и постојеће мобилне комуникационе технологије. Зашто то мислим? Понављам, 5Г користи два фреквенцијска подручја која су већ у масовној употреби. И треће, фреквенцијско подручје је у коришћењу од краја 1980-их, али, истина, не тако масовно (цивилне и војне сателитске комуникације, одређени високо-фреквенцијски линкови). До сада није забиљежено оболијевање које је асоцирано са таквим фреквенцијама, закључио је професор Ђуровић у разговору за ИН4С.

 

Јањић: Брисел није помињао цркву јер им одговара смјена власти

Сад им више ЕК није објективна – Јањић: Брисел није помињао цркву јер им одговара смјена власти

Видјећемо шта ће бити, али ће се ови двоструки стандарди Европској комисији обити о главу. Погледајте само Извјештај ЕК за Србију. Они су српске изборе прогласили легалним и чак похвалили регионалну сарадњу Београда. Толико о томе колико су били објективни - закључује Јањић

Од

ИН4С

-

19/10/2020 06:51 Посљедња измјена: 19/10/2020 06:51

8

 

Душан Јањић

У посљедњем Извјештају Европске комисије за Црну Гору није поменуто директно мијешање Српске цркве у изборе како би се постигао политички компромис и омогућила промјена власти. Брисел није занимало ко је учествовао, чак није поменут ни утицај Србије, ни утицај Русије, они су имали циљ и постигнут је – каже у изјави за Побједу политички аналитичар за ДПС потребе Душан Јањић.

Казао је да је ово типично европско понашање двоструких аршина како би се задовољили утицајни њемачки кругови, који су уплетени у формирање нове црногорске владе.

– Брисел је хтио да постигне тај политички компромис – да се омогући промјена власти у Црној Гори и да се тиме задовоље значајни утицајни кругови Нјемачке организовани око Зелених и Социјалдемократа. Мислим да је то било кључно и ЕК ничм није хтјела да доведе у питање легитимитет избора у Црној Гори – каже Јањић.

Он објашњава да се већ годинама ствара представа о Ђукановићу као ауторитарном владару.

– То је оно што се догодило са Киром Глигоровим у Македонији. Нијесу имали неки бољи аргумент па су ауторитарност доказивали позивањем на своје изворе, а то је дио црногорске опозиције који има упориште у Нјемачкој у задњих 15 година. Како би се ,,ауторитарни" режим смијенио ми нећемо помињати како је дошло до те смјене и ко је све учествовао и зато у Извјештају није поменут ни утицај цркве, ни утицај Србије, ни утицај Русије – објашњава Јањић.

Јањић своје тврдње поткрепљује и изненадном посјетом Ђукановица Берлину.

– Погледајте што је резултат посјете црногорског предсједника Берлину. Није он тражио пријем, већ су га звали и сад су задовољни јер је им је обећао да ће урадити оно што је најавио. Омогућиће формирање владе. Када ме питате зашто су га звали, рећи ћу вам, боје се. Сада имају страх да тај експеримент са новом црногорском владом неће успјети. Ушли су у нешто и сад се боје како ће та хетерогена дружина функционисати, јер та влада мора да се направи и њих више не интересује колико ће то да траје. Мислим да је у питању политизација Извјештаја који је производ политицког компромиса – каже Јањић.

Истиче да је нова црногорска већина успјела да потпише Споразум да ће поштовати спољно- политичка достигнућа Црне Горе, али ни у Бриселу нити у Берлину многи не вјерују у то.

– Видјећемо шта ће бити, али ће се ови двоструки стандарди Европској комисији обити о главу. Погледајте само Извјештај ЕК за Србију. Они су српске изборе прогласили легалним и чак похвалили регионалну сарадњу Београда. Толико о томе колико су били објективни – закључује Јањић.

https://www.in4s.net/sad-im-vise-ek-nije-objektivna-janjic-brisel-nije-pominjao-crkvu-jer-im-odgovara-smjena-vlasti/

Jovanović: Lajčak sprovodi nemačku politiku po pitanju Kosova

kosovo-online.com

Jovanović: Lajčak sprovodi nemačku politiku po pitanju Kosova - Kosovo Online

5-6 minutes

---

Nekadašnji diplomata i ministar inostranih poslova u vreme SRJ Živadin Jovanović izjavio je za Kosovo Onlajn, da ono što je pre sedam godina bilo predviđeno Briselskim sporazumom, pre svega Zajednica srpskih opština, EU sada nudi kao deo nekog sveopšteg pravnoobavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine. On ukazuje da ni Miroslav Lajčak kao glavni posrednik ispred EU ne govori jasno da to treba prethodno da se primeni i da se primeni onako kako je dogovoreno, a ne onako kako hoće Priština.

Izjavu Miroslava Lajčaka da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo da donese "dalekosežnu odluku", Jovanović vidi kao očigledan pritisak na Srbiju.

"I to glup pritisak, a hvale ga kao veštog diplomatu i pregovarača. Umesto da bude statusno neutralan i da se drži kao neko ko podstiče dijalog, on pokušava da sledi metod diktata. Valjda je to onomatopeja nemačke politike na Balkanu koju on sprovodi. EU nema zajedničke stavove. Ti stavovi su u prvom redu stavovi Nemačke koje Lajčak tumači uz asistenciju Makrona. Ali to su stavovi nemačke geopolitike", rekao je Jovanović.

Duboke razlike u stavu EU i SAD

Prema njegovim rečima, očigledno je da se EU i SAD ne slažu i da postoje duboke razlike po pitanju KiM.

"Ne treba imati iluziju. Ni SAD ne govore da hoće kompromisno rešenje u okviru Rezolucije SB 1244. Mi imamo jednu utakmicu ko će imati primat. Pri čemu Amerika ima više poluga za uticanje na Prištinu nego EU. Evropska unija je odogvorna što je toliko vremena izgubljeno niučemu. Ona  nosi odogovornost zbog sopstvene nemoći", kaže on.

Smatra da je sada na delu druga mera pritiska, a to je ulaganje EU u iznosu od oko devet milijardi evra u ekonomsku obnovu i razvoj regiona. Međutim, Jovanović ukazuje da su ti projekti planirani tek za 2024. godinu.

"Ne mogu da se složim sa stavovima koji glase – oni nama traže da priznamo Kosovo i Metohiju, a za uzvrat ne nude ništa. To je slaba srpska pozicija. To nije dobro. Toga se teba čuvati, jer se time kaže – ako nam nešto ponudite mi smo spremni da priznamo Kosovo. Niko ne sme biti spreman da se odrekne KiM. To je nedopustivo. Treba se postaviti malo jasnije. Ne oštrije, nisam za zaoštravanje, ali jasni stavovi Srbije su neophodni da bi parirali jasnim separatističkim pretenzijama Prištine. Moramo da nastupamo kao vlasnik te teritorije, koja jeste okupirana i nije pod našom  kontrolom. Ali niko drugi na svetu nema tapiju na KiM kao državnom teritorijom. Niko", poručio je Jovanović.

Jovanović kaže i da bi stavove Međunarodne krizne grupe trebalo uzeti sa rezervom, jer to nije neutralna organizacija, a rešenjima koja predlaže uglavnom povlađuje stranama koje su protiv Srbje.

"Međunarodna krizna grupa nikada nije bila neutralna, iako  pokušava da ostavi takav utisak. Uvek je zastupala antijugoslovenske i antisrpske stavove i rešenja koja povlađjuju onim stranama koje su protiv Srbije. Oni nisu statusno neutralni faktor nego faktor geopolitičkih interesa pre svega NATO i vodećih zemalja zapadne vojne alijanse", rekao je Jovanović.

Prema njegovom mišljenju, jedino što je principijelno i prihvatljivo u njihovim stavovima je to da ne bi smelo i ne bi trebalo da bude nametnutih rešenja sa bilo koje strane, pa ni od EU.

"Strane bi trebalo bez pritisaka trećih faktora da dođu do kompromisa. Kompromisno rešenje preptopstavlja i uvažavanje interesa Srbije. Dosadašnji posrednici u rešavanju ovog pitanja, uključujući i EU i SAD, nisu poštovali taj princip statusne neutralnosti. Ali, i sama krinzna grupa koja govori da strane treba ostaviti da se same dogovore i dođu do kompromisa međusobnim ustupcima, ne poštuje taj princip. Ona prejudicira stavove tako što postavlja velika ograničenja. Zahteva priznanje od strane Srbije. Priznanje otimanja KiM silom. Govori da strane treba da se dogovore ali da razmena treritorija treba da bude po principu 'naša za naše'. Da Srbija ustupa KiM vrhuški u Prištini", ukazao je Jovanović.

Opasni stavovi Međunarodne krizne grupe

On je istakao da Međunarodna krizna grupa govori da bi autonomija za Srbe u okviru ZSO trebalo da bude identična onoj za koju bi se Srbija obavezala da da Albancima u južnim srpskim opštinama.

"Krizna grupa iako se zalaže da se strane dogovore, postavlja obruče, okvire i nudi gotovora rešenja, što je kontradiktorno principu dogovra strana. Kompromis je prihvatljiv ali on ne može da bude na neoznačenom, neomeđenom pravno-političkom terenu. Kompromis može da bude samo u okviru Rezolucije SB UN 1244. To znači da se ispoštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, a da KiM u okviru Srbije dobije suštinsku, najširu autonomiju. Kompromis je nađen 1999. I on je zapisan u Rezoluciji 1244 ", smatra Jovanović.

On je ukazao da je Srbija u međuvremenu otišla čak i dalje od tog kompromisa, tako što je potpisala Briselski sporazum i povukla svoje institucije sa severa Kosova i povukla svoj ustavno-pravni sistem, "a prihvatila širenje sistema vlasti u Prištini".

 

Tadić: Odricanjem od jednog dela teritorije pokazujete spremnost za odricanje i od drugih

kossev.info

Tadić: Odricanjem od jednog dela teritorije pokazujete spremnost za odricanje i od drugih - KoSSev

KoSSev -

5-6 minutes

---

https://youtu.be/FpQ0tXBVuv8

„Zašto bi Srbija priznala nezavisnost Kosova? Pitanje je za svakog ko trezveno razmišlja. Srbija ima svoje legalne interese, svaka zemlja se bori za vlastiti teritorijalni integritet i suverenitet", izjavio je bivši predsednik Srbije, Boris Tadić,u jučerašnjem Danu uživo na N1 Sarajevo.

Ne postoji nijedna zemlja koja se tek tako odriče dela svoje teritorije, poručuje Tadić, uz naznaku da se na taj način šalje signal da postoji spremnost za odricanje i drugih delova teritorije.

Kao primer je izdvojio Bosnu i Hercegovinu i jedan od njenih dva entiteta – Republiku Srpsku, u kojoj živi većinski srpsko stanovništvo.

„Kada bi se BiH odrekla dela svoje teritorije, ona šalje signal u međunarodnu javnost da je spremna da se odrekne i drugog dela svoje teritorije. Pogotovu dela koji ne pripadna dominantno većinskom stanovništvu u BiH. Ako je to prinicip za Bosnu zašto bi bio drugačiji za Srbiju, Sloveniju", upitao je Tadić.

Govoreći o rešavanju kosovskog pitanja, Tadić je podsetio na svoj plan od 4 tačke, za koji kaže da je realan, ne podrazumeva priznanje nezavisnosti između Kosova i Srbije, ali predstavlja normalizaciju odnosa i uvažavanje legitimnih nacionalnih interesa.

Uvek sam se borio za prava Albanaca, ali nisam prihvatao njihov zahtev da Kosovo bude nezavisno od Srbije…Nijedna zemlja na svetu se ne odriče tek tako dela svoje teritorije… Svaka zemlja se bori za održivo rešenje i zato sam ja izložio plan od četiri tačke koji po mom mišljenju podrazumeva sve te aspekte, uključujući i interese velikih sila

S druge strane, kaže da, imajući u vidu istorijske okolnosti, Kosovo više ne može da bude zavisno od Srbije ili deo srpskog suvereniteta na način na koji je to bilo u prošlosti.

Vučić podigao pregovore na statusni nivo

Tadić je prethodnog dana ujedno uputio kritike na račun trenutne vlasti u Srbiji po pitanju dijaloga, oglasivši se na Tviteru uz navode da je „Vučić podigao pregovore na statusni nivo", za razliku od mišljenja koje vlada u javnosti da je, kako kaže, „to učinila prethodna vlast".

Tadić je ove navode izneo komentarišući izjavu izaslanika EU za dijalog, Miroslava Lajčaka, koji trenutno boravi u poseti Prištini, a gde je razgovarao o procesu dijaloga i formiranju Zajednice srpskih opština.

„Lajčak kaže da dijalog ne sme da se vraća na tehnički nivo. Dakle, ipak je Vučić pregovore podigao na statusni nivo, dok godinama svi ćute na njegovu laž da je to učinila bivša vlast? Skandal je da o tome građani budu obavešteni od strane predstavnika EU, a ne predsednika države", poručio je Tadić u objavi na Tviteru.

Njegovu objavu pratilo je saopštenje Kancelarije za KiM.

„Borisu Tadiću srpski narod nikada neće zaboraviti da je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost za vreme njegove vlasti", poručili su.
Tadića, ali i ostale predstavnike sadašnje opozicje optužili su za premeštanje pregovora iz UN u EU, ali i za mišljenje Međunarodnog suda pravde, povodom zahteva Srbije za ocenu Deklaracije Kosova o jednostranom proglašenju nezavisnosti, za koje kažu da je „potvrda legalnosti proglašenja nezavisnosti".

Sporazum iz Vašingtona dominantno stvoren zbog Trampove kampanje

Tadić je ujedno komentarisao događaje u Beloj kući početkom septembra meseca.

Kaže da je sporazum iz Vašingtona između Beograda i Prištine – „šarada", dominantno vezana za kampanu predsednika SAD, Donalda Trampa.

Poručio je da niko pre potpisivanja sporazuma, osim onih koji su ga pisali, ne bi mogao da zamisli da Sporazum sa nazivom „ekonomska normalizacija odnosa Kosova i Srbije", nosi obavezu o jačanju prava LGBTI populacije u Sudanu i drugim zemljama, ili da se Ambasada Srbije preseli iz Tel Aviva u Jerusalim, suprotno stavu EU o ovom pitanju.

„Ne vidim kakve veze imaju interesi Izraela u vezi sa ambasadom za pitanje o normalizaciji ekonomskih odnosa između Beograda i Prištine", dodao je Tadić.

Sa druge strane, priznaje i da sam sporazum ima i pozitivnih strana – američke investicije. Međutim, ove investicije, prema navodima Tadića, dolaze kao odgovor na strateško prisustvo Kine na prostoru Zapadnog Balkana i Srbije.

Osvrćući se na dijalog Beograda i Prištine u Briselu, Tadić je za N1 poručio da je Evropska unija dala Vučiću 'blank card' za Kosovo, te da je to razlog zašto mu se toleriše ukidanje demokratije u Srbiji.

Comments

comments

 

---

Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.