Kesić: Ako Tramp pobedi glavni partner SAD na Balkanu biće Srbija - Kosovo Online
9-11 minutes
Direktor kancelarije Republike Srpske u Vašingtonu Obrad Kesić u intervjuu za Kosovo Onlajn istakao je da kandidat republikanaca i aktuelni predsednik SAD Donald Tramp uživa blagu prednost u odnosu na Džozefa Bajdena u državama koje su od najvećeg značaja za izbore 3. novembra, a u kojima je srpska zajednica najbrojnija. Kesić predviđa da će Srbija biti najvažniji i najpouzdaniji partner na Balkanu za administraciju SAD ukoliko Tramp osvoji drugi mandat.
Pripadnici srpske zajednice u SAD, kojih je najviše u državama Viskonsin, Mičigen i Ohajo, prema Kesićevim rečima, u velikoj meri podržavaju Trampa, ali su i članovi tima demokratskog kandidata Džoa Bajdena zainteresovani za podršku američkih Srba. On naglašava da fokus Bajdenove kampanje na srpsku zajednicu govori o tome da su Srbi u Americi postali "mejnstrim" javnog i političkog života, te da postoji mogućnost da utiču na ishod predsedničkih izbora.
Na koji način će ishod izbora u SAD uticati na region, Srbiju, Republiku Srpsku, pitanje Kosova i Metohije?
Ne treba strahovati oko mogućih rezultata predsedničkih izbora u SAD. Kako god da se završe neće biti nikakvih naglih promena, što se tiče američke spoljne politike, pogotovo vezano za regione na periferiji američkih vitalnih interesa. Naravno, ako pobedi predsednik Tramp, onda možemo da očekujemo da će njegova administracija, sa ambasadorom Grenelom na čelu, vezano za spoljnu politiku da nastavi sa projektima koje su započeli, pogotovo vezano za pregovore Beograda i Prištine.
U tom kontekstu, Srbija bi sigurno bila najvažniji i najpouzdaniji partner na Balkanu za Trampovu administraciju i u drugom mandatu. Ako pobedi bivši potpredsednik Bajden, naravno te inicijative koje je započeo Trampov tim bi zastale.
Međutim, ne bi bilo nekih velikih izmena u američkoj spoljnoj politici, prosto zbog toga što će Amerika sigurno, nevezano od toga ko će pobediti na izborima, ući dublje u društvenu, političku i ekonomsku krizu. Neće biti previše vremena da se nova administracija bavi pitanjima Balkana, ne barem u prvih 12 meseci. Što se tiče spoljne politike, prioriteti ostaju ona krupna pitanja vezana za odnos Amerike sa Kinom i Rusijom, kao i pitanje Bliskog Istoka, gde je Trampova administracija doživela nekoliko uspeha u ojačanju bezbednosti Izraela.
U slučaju pobede aktuelnog predsednika Donalda Trampa, šta možemo očekivati u rešavanju kosovskog pitanja? Kakve se refleksije mogu očekivati u odnosu na Srbiju?
Pobeda Donalda Trampa bi sigurno nastavila momentum da Srbija i u percepciji sveta, ali i u realnosti, zauzme ključno mesto kao vodeći partner za novu administraciju u rešavanju niza pitanja vezanih za Balkan. Poverenje i lični odnos ambasadora Grenela sa predsednikom Vučićem, stvara jedan dobar okvir koji bi Srbija mogla da iskoristi kako bi poboljšala poziciju u odnosu na konkurente u regionu. Tu postoji jedan momentum gde bi kroz projekte koji se implementiraju kroz kancelariju DFC, Srbija preuzela ključnu ulogu ekonomskog razvoja.
Kakvo je raspoloženje srpske zajednice u SAD pred izbore? Stiče se utisak da su većinski za Trampa, a znamo i da su se i zvanično organizovali u njegovoj kampanji.
U velikoj meri većina onih članova srpske zajednice u SAD koji se identifikuju kao Srbi, podržavaju predsednika Trampa i oni se organizuju da ga javno podrže, zbog toga što ne mogu da prihvate da neko ko je predvodio hajku protiv Srbije i srpskog naroda u američkom Kongresu, poput Džoa Bajdena, postane predsednik SAD. Za one Srbe koji su se već asimilirali ili koji se drže nekog širokog građanskog pogleda na politiku, za njih predsednik Tramp predstavlja sve ono što je najgore za demokratsko društvo. Iako su oni manjina, ipak su se isto vrlo emotivno uključili u kampanju protiv Trampa.
U jednoj televizijskoj emisiji pomenuli ste da je i Džo Bajden tražio podršku srpske zajednice i da vas je neko kontaktirao tim povodom. Sa kim ste razgovarali, šta je predloženo i kakav je ishod tog razgovora?
Predstavnici kampanje Bajdena su imali više kontakata sa predstavnicima srpske zajednice, tako da su spoljnopolitički savetnici bivšeg potpredsednika razgovarali sa predstavnicima naših organizacija iz Čikaga, Picburga i iz drugih gradova, gde su Srbi prisutni u značajnim brojevima. Isto tako, pozivi za video – konferencije, vezano za pitanja spoljne politike se često upućuju i predstavnicima srpskih organizacija, kako bi Bajden pokazao da su Srbi poželjni kao deo njihovog tima.
Pre mesec dana učestvovao sam u telefonskom pozivu, gde su predstavnici više etničkih zajednica imali priliku da razgovaraju sa gopođom Bajden i gde je ona iznela neke generalne stavove kako bi se administracija njenog muža razlikovala od sadašnje Trampove administracije. Ovaj fokus Bajdenove kampanje na srpsku zajednicu govori o tome da je ona ušla u neki "mejnstrim" javnog i političkog života u SAD. To je priznanje da je naša zajednica važna i da ima mogućnost da utiče na ishod izbora 3. novembra.
S obzirom da vodite predstavnišvo Republike Srpske u Vašingtonu, kakva su vaša očekivanja u pogledu pozicioniranja RS u SAD? Da li očekujete da se skinu sankcije uvedene Miloradu Dodiku?
Naravno ako pobedi predsednik Tramp, naš posao, što se tiče Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu bi išao lakše i mi bi nailazili na veće razumevanje i spremnost na saradnju sa predstavnicima nove administracije. Tako da bi se, u tom kontekstu, zbog jačeg odnosa između Beograda i Vašingtona, otvorio i prostor za Republiku Srpsku koji bi mi pokušali maksimalno da iskoristimo da rešimo sva otvorena pitanja između Republike Srpske i SAD, uključujući i pitanja sankcija. Naravno, ako pobedi Džo Bajden, posao će sigurno biti otežan, ali neće biti nikakvih naglih promena što se tiče američke spoljne politike prema Republici Srpskoj i BiH. Ali sigurno bi imali veći izazov da uspostavimo bolje komunikacije sa Stejt departmentom, gde i dalje postoji otpor prema ravnopravnijem pristupu aktualnim problemima u BiH.
Iz Prištine često stižu izjave, povodom formiranja Zajednice srpskih opština, da ne žele da na Kosovu dozvole "novu Republiku Srpsku". Kakav je vaš komentar na to?
Njihov stav da ne žele "novu Republiku Srpsku" govori o tome da su albanski političari neiskreni kada tvrde da žele da prihvate Srbe kao ravnopravne sugrađane. Oni žele celovitu teritoriju, gde bi Srbi morali da prihvate da su manjina i gde moraju da zavise o dobroj volji i milosrđu albanske političke elite. Dobro znamo kako se ta "dobra volja" pokazala svih ovih godina. Uopšte nema napretka što se tiče povratka srpskih i drugih nealbanskih stanovnika koji su očišćeni sa svojih ognjišta, niti ima pravde i kažnjavanja bivših pripadnika OVK za zločine koje su počinili nad Srbima i drugim nealbancima. Stalno se dešavaju maltletiranja, pa čak i fizički napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu i srpsku zajednicu. Jedine garancije koje bi zaštitile nacionalne, pa i građanske interese srpske zajednice, bi bile one koje bi dobili u ZSO sa potpunim nadležnostima nad pitanjima bezbednosti, ekonomskog razvoja i zaštite verskih objekata. Zbog toga albanska politička elita ne želi da ispuni obećanja koja su preuzeli kroz niz dogovora od Brisela do Vašingtona. Plaše se da bi široka autonomija ZSO eventualno razbila teritorijalni integritet tzv. Kosova.
Šta bi u najvećoj meri moglo da utiče na ishod izbora u SAD i kakva su vaša očekivanja? Ko ima više šanse za pobedu?
Već duže vreme tvrdim da su za ove izbore ključna dva pitanja. Prvo je percepcija o tome ko bi od dva kandidata najbolje predvodio obnovu ekonomije? U sadašnjim anketama, Džo Bajden ima veliku prednost, ali ipak na ovo pitanje većina glasača ima više poverenja u predsednika Trampa. Drugo pitanje je pitanje reda i mira. To je pitanje koje je sastavljeno od dva dela. Prvi deo je vezan za trenutne demonstracije i nerede koji se dešavaju kroz celu Ameriku posle ubistva Džordž Flojda. Demokrate i Bajdenova kampanja su vrlo kasno osudili nasilja koja su se dešavala za vreme ovih demonstracija i predsednik Tramp je sebe pozicirao kao čovek koji predstavlja red i mir, zato što podržava policiju i zato što ne želi da masa nameće svoja pravila nasilno.
Drugi deo ovog pitanja jeste ono što se dešava u najvećim gradovima, gde decenijama vladaju demokrate i gde se sada naglo seku budžeti policiji, pa ćak se i dramatično smanjuje broj policajaca. U nekim gradovima poput Mineapolisa i Ostina lokalne vlasti su glasale da potpuno ukinu policiju. Ovakvi potezi su otvorili prostor za nagli porast kriminala, ubistava i pljačke. U nekim gradovima, poput Njujorka i Čikaga, broj krivičnih dela u nekim kategorijama je skočio više od 100 odsto. Sve ovo stvara strah, pogotovo među ljudima u predgrađima. Zbog toga sam uveren da će i ova tema biti ključna kada se glasači budu odlučivali za koga će da glasaju 3. novembra.
Demokrate bi želele da strah zbog kovida-19 bude dominantni faktor koji odlučuje izbore i zbog toga non-stop mediji koji su više naklonjeni Bajdenu umanjuju pitanje nereda i porast kriminala, dok uvećavaju priču o opasnosti virusa i direktno to povezuju sa odgovornošću predsednika Trampa.
Ipak, ja verujem da to pitanje neće biti dominantno pitanje za većinu neopredeljenih glasača, a ti neopredeljeni glasači će da odluče izbore. Zato i dalje mislim da predsednik Tramp uživa blagu prednost u ključnim državama koje su od najvećeg značaja u odlučivanju izbora 3. novembra.
