Претражи овај блог

недеља, 29. новембар 2020.

Сари: И Финци "кумовали" бомбардовању Србије

rtrs.tv

Сари: И Финци "кумовали" бомбардовању Србије

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

2 minutes


НАТО бомбардовање у СрбијиФото: Глас Српске

- У `Дозволи за окрутност` покушавам да одговорим, прије свега, мом народу на питање како је могуће да финско Министарство спољних послова скрива кључне доказе о Рачку због којих се тадашњи предсједник САД Бил Клинтон осјећао слободно да започне бомбардовање Србије - рекла је Саријева.

Она је девет година прикупљала материјал за књигу по архивама ЕУ, НАТО-а, УН и на терену на Балкану, па је истакла да ту детаљно пише о расистичким ставовима Хелене Ранте и њеном понашању које је одредило судбину српског народа и указује на све њене лажи и обмане у извјештајима УН.

Финска књижевница је за "Вечерње новости" рекла да у својој књизи анализира и конференцију о међународном праву и закључке настале на том скупи из којих је, каже, јасно као дан да није било никакве основе да се Косово призна као држава, јер је изграђена на тероризму.

Саријева је и аутор књиге "Касапин, кољач и комуниста", промовисане прошле године у Београду, у којој генерала Ратка Младића пореди са најзначајнијим Финцима у историји - маршалом Манерхајмом и револуционаром Кулерво Манером.

У тој књизи је сабрала на десетине најпотреснијих извјештаја о страдању Срба из сребреничког краја од 1992. до 1995. године.

Истакла је да се из њене перспективе чини да је питање Сребренице и наводног српског геноцида најважније и за Србе и за Европу.

- Тачно је да историју пишу побједници, али без истине нема ни цивилизације - рекла је Саријева.

Она је поздравила Међународну комисију за истраживање чињеница о догађајима везаним за српску судбину у Сребреници и Сарајеву.

- Мислим да ће професори Изреали и Гидеон Грајф успјети да разбију лажне митове - оцијенила је Саријева.

 

Никола Маловић: Они то раде за наше добро

iskra.co

Никола Маловић: Они то раде за наше добро

6-8 minutes


29.11.2020. - 9:42

Живимо ли ми то у Њемачкој 1941? Или је ово Европа на прагу 2021? Зашто је људима који посједују наше бараке потребан слом економије?

Игралиште (Фото: Никола Маловић)

Увијек се треба сјетити оне сцене из Спилберговог филма „Шиндлерова листа" када потихо ноћу, у бараци разговарају заточене Јеврејке. Устрашене су и забринуте, али само једна, за коју би се данас рекло да је теоретичарка завјере, стидљиво казује што је чула, а чула је да их одвозе возом и спаљују тамо негдје. Па је настало ругање у мраку, ћути тамо, ми Нијемцима требамо, нису луди да нас убију кад смо им потребни за рад!

Но то није била добра логика… Један од начина да се препозна зло које тек има да се огрне још горим плаштом, јесте када нека власт почне да ради алогично.

На прву лопту, ко је могао да повјерује да ће данашња Њемачка – којој је економска сарадња с Русијом мила мајка – истој тој Русији увести економске санкције упркос чињеници да ће због тога Њемачка изгубити бога оца у ојрима?! Али је Њемачка, политички патуљак који је добио бефел из United Snakes, ипак увела санкције Русији, и држи их све до данас – пуштајући суштински јединог економског партнера на дуге стазе (чиме би био постигнут и мир у Европи), да за своје паре финансијски искрвари око гасовода „Сјеверни ток 2".

Имамо ми и конкретнијих примјера да је неко ко над нама влада ишчупао логику као живац из зуба, као нпр. кад се Црна Гора супротно сопственим интересима отцијепила од Србије, кад је Србији забила нож у леђа признавши Косово*, кад је без референдумског питања већинске горске и приморске Србе увела у НАТО… или Србија пак када је, супротно кити својих националних интереса, дозволила свим дугиним бојама да коитирају са српским сељаком, српским домаћином, просветним и здравственим радником, снисходљива према душманима, а престрога према поданицима.

Ако је Лукашенко, предсједник Бјелорусије, одбијајући да прими новац од Свјетске здравствене организације, данас приватне фирме, доказао 2020. г. да је сваки феудалац новог свјетског поретка добио безобразну количину пара да повремено закључа своју територију и унутар ње стане да излуђује народ – тада није тешко повјеровати у алогичност по којој оно што се назива короном није ни планирано да престане. Већ по програму, да се само мијења.

Пола свијета шапуће у симболичној бараци: Они то раде за наше добро. Произвешће милијарде вакцина, седам милијарди, да би нам помогли. Ми њима требамо. Ко ће радити ако нас побију? Зато не слушајте што лупета она глупа жена. Или особе сличне њој.

Средином сад већ фамозног првог таласа, кад ми је кроз главу прошла јеретичка мисао: Шта ако сезоне на Приморју уопште не буде?!, почео сам да вјерујем како постоје до те мјере демонски умови који су кадри да, свијетом ведрећи и облачећи, поступе једнако као са Њемачком из горњег примјера: да витално науде свима економијама.

Данас видим даље, па на овом мјесту упозоравам читаоца да слиједе узнемирујући описи.

Пазимо…

Свјетска влада је формирана, иако ми о томе, будући небитни, немамо медије који би нас обавијестили. Такова ће власт, посебно иза сусрета у Давосу, чији ће се први дио догодити у јануару 2021, а други с прољећа, на новоговору обзнанити детаље Великог ресета.

Чим уђе у масовну употребу, синтагма Велики ресет постаће предметом тумачења, од чега ће само она тумачења у медијима налик „Печату" бити блиска истини.
Нама знаном свијету пријети слом економије.

Као што је Њемачка добила бефел да економски науди сама себи уводећи Русији санкције под обавезно, као што су временом многе земље добиле наредбу да се унереде по властитоме коду (при чему Србија и Црна Гора нису једине), тако су се стекли услови да све земље које дугују исувише (а све дугују исувише) треба да поједу (ех, да је жаба) оно што се не једе, и самоуниште своје економије.

Да ли држава која продаје ресурсе као суманута и која се, иако презадужена, задужује још, уопште постоји? Зна се одговор на реторичко питање у временима када нељудски закони лупају шакама на врата и разбијају их цокулама. Људе који на отвореном ходају без маске саватава полиција равнодушна да ли је наредба да се здрави људи трпају у марице инфицирана алогичношћу или није.

Живимо ли ми то у Њемачкој 1941? Или је ово Европа на прагу 2021?

Зашто је људима који посједују наше бараке потребан слом економије?

Зар трговина није друго име за мир? Зар трговина није друго име за крвоток каквог-таквог поретка на планети Земљи?

Изгледа да није. Јер има свега 99,334% људи на планети којима је до зараде од својих десет прстију у миру, а чак 0,666% оних којима је до зараде током рата.

Глобални економски слом је пројектован, а са њим и глад која слиједи.

У доба ковида 19 продавнице су биле пуне, но како домаће производње нема која би обимом могла да премости годину, сви ми који живимо по логорима чије се границе поклапају са границама држава зависимо од тога да ли ће неко ујутру отворити супермаркет или неће. Јер, шта ако Велики ресет предвиђа и ту „ситну измјену" у поретку по коме ће нова нормалност бити да јутром не можемо да купимо хлеб и млијеко?

Када у сценарио који је предвидив убацимо мутацију проказаног ковида 19 у смртоноснији ковид-21, такође генерисан, и мушкарци и жене с пругастим маскама из свих барака на свијету ће завапити: Убризгајте нам, више, ту вакцину! Па да можемо да радимо!

Јер ће гласови са логорских разгласа бити учестали. Сваки минут-два казиваће: Вакцина ослобађа: Путујте слободно. Вакцина ослобађа: Само невакцинисани стријепе да ли ће им банкомат издати кеш. Вакцина ослобађа: Слободно грлите најближе док вас телефон не обавијести да дејство вакцине почиње да слаби, када треба узети ревакцинацију.

Нова нас индустријска смрт чека иза окуке наших дана.

Пазимо.

Опрема: Стање ствари

(Печат, 27. 11. 2020)

stanjestvari.com

 

Бундестаг: Америка се против Северног тока 2 понаша као мафија

politika.rs

Бундестаг: Америка се против Северног тока 2 понаша као мафија

Тања Вујић

4-6 minutes


„То што раде подсећа на мафију." Тим речима Клаус Ернст, шеф Комитета за енергетику Бундестага, описао је у четвртак најновију иницијативу Вашингтона против завршетка градње „Северног тока 2".

„Као што чланови мафије изнудом извлаче 'рекет' од бизниса, тако Америка каже Европи да жели савезнике да заштити од Руса, док истовремено прети европским фирмама економским суновратом у случају да одбију 'рекет'. Америка у нама не види партнере као партнере, већ непожељну конкуренцију, или слуге. То мора престати једном заувек. Неће се они зауставити на претњи санкцијама 'Северном току 2'. Следеће, удариће на европске фирме које сарађују са 'Хуавејом'", проценио је Ернст у изјави за „Раша тудеј".

Откуд из Немачке поређење Америке с „мафијом", загонетка је. У трагању за одгонетком неуобичајено непријатног поређења, посматрачима је упадљива нова пракса телефонирања из Вашингтона, откако је 20. октобра на Капитол хилу утаначен пакет најновијих „гасоводних" амандмана на предлог Закона о одбрани САД за 2021. годину. Тај правни документ, по устројству поретка, мора бити усвојен пре Нове године.

Нови предлог амандмана, који треба да прође дебату и гласање у оба дома Конгреса и добије параф шефа Беле куће, списку америчких санкција против „Северног тока 2" придодаје осигуравајућа друштва, бројне фирме које учествују у постављању цеви, као и компаније које се баве техничком сертификацијом квалитета пројекта.

Из Вашингтона је потом процурило да је већ састављен прецизан списак европских фирми „зрелих за нове гасоводне санкције". С ове стране Атлантика рачунају да је међу озбиљним кандидатима за искључење из доларског платног система због „Северног тока 2" око 120 фирми из 12 држава Европе, већином из Немачке.

Било како било, поједине европске фирме почеле су ових дана да примају незгодне телефонске поруке с оне стране Атлантика, наводе немачки медији. Отприлике на трагу јулске поруке Мајка Помпеа, шефа америчке дипломатије: „Одустаните одмах од 'Северног тока 2' или се суочите с последицама". На претње још неусвојеним, другим кругом америчких санкција „Северном току 2" (први круг усвојен је пред крај 2019), низ европских фирми почео је још пролетос да се нећка. С октобарским анексом на „гасне амандмане" на мети с оне стране Атлантика нашла се и норвешко-немачка компанија „Дет Норске веритас – Германишер Лојд" (ДНВ ГЛ), задужена за издавање техничких сертификата о квалитету пројекта у његовим бројним фазама, као и за финалну „употребну дозволу" гасоводу „Северни ток 2".

Норвешко-немачка фирма нашла се на овом одговорном задатку у финишу радова у територијалним водама Данске, након што је званични Копенхаген швајцарској фирми „Северни ток 2" поставио специфичан услов за наставак радова. А то је да одабере било коју компанију која се бави техничком сертификацијом гасовода.

„Северни ток 2" је одабрао ДНВ ГЛ. Претња америчким санкцијама ипак није наивна ствар, закључили су у четвртак у дотичној фирми. „Сматрамо да су наше активности повезане с бродовима и опремом за 'Северни ток 2' подложне санкцијама. Стога прекидамо тај део посла", наводи се у саопштењу ДНВ ГЛ-а. Светски медији иза тога листом су пренели вест да се норвешко-немачка фирма повукла из „Северног тока 2". Из те компаније стигло је убрзо појашњење: „Нисмо донели одлуку да одбијамо да дамо употребну дозволу 'Северном току 2'. Нисмо прекинули да пружамо услуге у вези с главним цевима гасовода", пренели су руски медији.

Шта даље бива са сертификацијом, а пре ње с упоредном трком градитеља „Северног тока 2" и његових противника, неизвесно је.

С једне стране, „Академик Черски", једини руски брод – џокер за постављање преосталих цеви мегагасовода, поново је јуче из неког разлога испловио из немачке луке Мукран, иначе логистичке базе „Северног тока 2", ка руском пристаништу Калињинград на Балтику. С друге, пет западноевропских суфинансијера „Северног тока 2" (англо-холандски „Ројал Дач шел", немачки „Винтершел" и „Унипер", француски „Анжи" и аустријски ОМВ), заједно с руским „Гаспромом", одлучно истичу даљу подршку том пројекту.

„Не постоји предвидиви ризик који би могао да заустави пројекат. Ми смо посао обавили. Финансирали смо пројекат", истакао је ове седмице, у изјави за „Блумберг", Рајнер Сил, извршни директор аустријског ОМВ-а.


View article...

Enclosures:

160z120_severni-tok.jpg (10 KB)
http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_11//160z120_severni-tok.jpg

 

субота, 28. новембар 2020.

Zastava 63. padobranske brigade kreće na put oko sveta

rs-lat.sputniknews.com

„Za otadžbinu, za druga, za pušku": Zastava 63. padobranske brigade kreće na put oko sveta

Sputnik  https://cdn2.img.rs.sputniknews.com/i/logo.png

2 minutes


Vesti

16:36 28.11.2020Preuzmite kraći link

https://rs-lat.sputniknews.com/vesti/202011281123971129-za-otadzbinu-za-druga-za-pusku-zastava-63-padobranske-brigade-krece-na-put-oko-sveta/

Zastava 63. padobranske jedinice kreće na put oko sveta, tako što će je iz ruke u ruku, svetom prenositi bivši pripadnici te elitne jedinice Vojske Srbije.

Uz snažne prijateljske veze, veterane 63. padobranske brigade iz Niša simbolično će povezati i zastava bratstva, koja je danas krenula iz Niša i obići će veterane te jedinice širom Srbije, Evrope i sveta.

Zastava sa natpisom „Za otadžbinu, za druga, za pušku, za vojničku i ratničku čast - padobranci 63. padobranske brigade" prethodno je osveštana, a akcija je pokrenuta uz odobrenje Generalštaba Vojske Srbije.

Pratiće je i knjiga u koju će veterani ove brigade, učesnici ratova devedesetih i bombardovanja 1999. upisivati sećanja i emocije vezane za tu brigadu, prenosi RTS.

Zastava bi trebalo da se vrati u Niš do 14. oktobra 2021. godine, kada 63. padobrandska brigada obeležava svoj dan i uz knjigu će biti izložena u spomen-sobi brigade u Nišu.

Pročitajte još:

 

четвртак, 26. новембар 2020.

Пенсилванија: Oбустављено потврђивање изборних резултата; Доналд Трамп: Ово је велика вест

Пенсилванија: Oбустављено потврђивање изборних резултата; Доналд Трамп: Ово је велика вест

 

четвртак, 26. новембар 2020.

Судија америчке савезне државе Пенсилваније Патрисија Мекалоф наложила је обустављање свих даљих процеса у вези са потврђивањем изборних резултата у тој држави.

Она је тим поводом заказала саслушање које ће бити одржано у петак.

„Велика вест!", написао је амерички председник Доналд Трамп на Твитеру након објаве из Пенсилваније.

Трамп се претходно телефоном обратио на саслушању пред Сенатом државе Пенсилваније о масовној крађи гласова у тој савезној држави, наводећи да има доказе који потврђују његову победу.

"Морамо да преокренемо изборне резултате. Нема сумње да имамо све доказе, имамо све доказе"

„Морамо да преокренемо изборне резултате. Нема сумње да имамо све доказе, имамо све", рекао је Трамп, чије је десетоминутно обраћање поздрављено аплаузом.

Он је додао да је само потребно да његове аргументе саслуша неки судија који би био неутралан.

Трамп је рекао да су демократе Џоа Бајдена варале на изборима и у том контексту указао на инциденте са гласовима пристиглих поштом људи који су преминули.

"Избори су намештени"

„Ови избори су намештени, а то не смемо да дозволимо", истакао је Трамп.

Америчи председник је требало лично да се појави на јавном саслушању у Пенсилванији, али је од тога одустао након што је потврђено да је један од саветника његове кампање позитиван на вирус корона.

Подсетимо, Трампова кампања затражила је поступак „убрзане жалбе" након одбацивања тужбе у Пенсилванији, којом су захтевали да се поништи више милиона гласова пристиглих поштом.

(Спутњик) 

 

EU-goslavija, a na čelu Beograd?

b92.net

EU-goslavija, a na čelu Beograd?

B92

4-5 minutes


Bivši diplomata na Balkanu i profesor na Univerzitetu Kembridž, Timoti Les kaže da bi region Z. Balkana za vreme Bajdena mogao postati neka vrsta EU-goslavije

Izvor: Tanjug četvrtak, 26.11.2020. | 06:30

Ilustracija: Depositphotos/Bigandt

Obrazlažući tu svoju misao, on je rekao da bi Zapadni Balkan mogao da postane novi multietnički entitet sastavljen od "šest država", usko povezan sa EU, na čijem bi čelu bio Beograd.

''To neće biti baš nova Jugoslavija, koja je bila proizvod svog vremena, ali činjenice na terenu primoraće Bajdena da se vrati logici nedavne prošlosti i podrži stvaranje onoga što će biti inkarnacija te prošlosti u 21. veku - nove EU-goslavije'', piše Les u autorskom tekstu za ''Opendemokracy.net''.

A zašto bi na čelu tog multietničkog entiteta bio Beograd, Les u tekstu za taj britanski politički sajt objašnjava činjenicom da je Srbija, pošto su evropske integracije iz različitih razloga usporene, obnovila svoju poziciju najistaknutije države na Balkanu, nakon pojave "snažnog lidera", koji je okončao haos iz dvehiljaditih, i perioda strukturalnih reformi.

Takođe, Les ističe i da se Srbija angažovala na „pronicljivom diplomatskom manevrisanju", koje joj je omogućilo da iskoristi podršku sila koje žele prisustvo na Balkanu: Rusije, Kine, Turske.

Upravo to je, dodaje, ojačalo poziciju Srbije u odnosu na SAD.

''Ako predsednik Bajden želi da ostane veran američkom cilju uspostavljanja neke vrste trajnog mira na Balkanu, koji omogućava njegov unutrašnji razvoj i spoljnu integraciju sa Zapadom, on mora raditi u okvirima ove nove stvarnosti'', dodaje Les.

On ocenjuje da nema sumnje da će Bajdenova administracija želeti da otkaže ono što je radio dosadašnji predsednik Donald Tramp, ali da će, suočena sa situacijom na terenu i novom realnošću, morati da nastavi tamo gde je stao njihov republikanski prethodnik.

Jedan od elemenata Trampovog pristupa, koji će Bajden morati da sačuva, kako navodi Les, jeste inicijativa da se uspostavi regionalna ekonomska zona na Zapadnom Balkanu, odnosno mini Šengen.

Bajdenova administracija videće, kako kaže Les, da Srbija podržava takvu ekonomsku uniju, kao i druge države zapadnog Balkana, uključujući Albaniju.

''Projekat koji Srbiji daje lidersku ulogu na Balkanu mogao bi da bude dovoljan da se Beograd ubedi da prizna nezavisnost Kosova...i da se unazade njegovi odnosi sa Rusijom, Turskom i Kinom'', smatra Les.

Stručnjak sa Kembridža ponavlja da će se sigurno neki u Bajdenovom timu usprotiviti ideji da se na bilo koji način ''nagradi'' Srbija, ali će, kako ističe, suočeni sa političkom realnošću videti da je malo drugih opcija.

Ključ u Bajdenovom pristupu, kako ocenjuje Les, biće pre svega interes SAD, a ne procena toga ko bi uspostavljanjem ekonomske unije na zapadnom Balkanu dobio više ili manje.

Ovakvom politikom Bajdenova administracija ne samo da će nastaviti tamo gde je stao Tramp, već će i oživeti strategiju velikih sila na Balkanu u 20. veku, smatra Timoti Les.

Beograd je i posle Prvog svetskog rata bio prestonica najveće nacije na zapadnom Balkanu i prirodni politički centar, kaže Les i dodaje da se ni ''sto godina posle, strateška logika nije mnogo promenila''.

 

уторак, 24. новембар 2020.

Siniša Ljepojević - Nemačka predvodi EU protiv Rusije i Kine

standard.rs

Siniša Ljepojević - Nemačka predvodi EU protiv Rusije i Kine

Siniša Ljepojević

10-12 minutes


U senci američkih izbora, Nemačka se odlučila za zaoštravanje odnosa sa Rusijom i Kinom i tako prihvatila američku projekat koji na kraju može imati ozbiljne posledice

U senci haosa i neizvesnosti oko nedavnih predsedničkih izbora u Americi, u Evropskoj uniji (EU) je u toku proces temeljnih geopolitičkih promena koje predvodi Nemačka. Zvanični Berlin se opredelio za prekid saradnje sa Rusijom i u velikoj meri sa Kinom i, takođe, saveznicima tih zemalja. Nemačka zahteva da to njeno opredeljenje prati i cela EU kako bi se, zajedno sa Amerikom, u tom obnovljenom neprijateljstvu stvorio „moćan zapadni blok". Jedino što je, međutim, neizvesno jeste ko će u toj geopolitičkoj promeni platiti veću cenu.

Istorija nas uči da je obnova neprijateljstva prema drugima pre svega znak slabosti a ne moći a, utisak je, i u ovoj evropsko-nemačkoj geopolitičkoj promeni se to iskustvo potvrđuje. EU je, naime, već dugo u dubokoj političkoj i ekonomskoj krizi koja je zahvatila i samu Nemačku, što je dovelo i do podela među evropskim saveznicima. Očigledno je da Berlin pokušava da očuva svoju lidersku poziciju u evropskoj integraciji, koja se sve češće dovodi u pitanje, obnovom starih predrasuda prema Rusiji, a sada i Kini.

Veruje se da EU može da sačuva samo pretnja spolja, u ovom slučaju pre svega od Rusije. Istovremeno, Nemačka takođe veruje da se EU može spasiti – i naravno zadržati vodeća pozicija Berlina – samo uz pomoć Amerike. U prevodu, Nemačka je ponovo kapitulirala pred Amerikom i priključila se američkom projektu sukoba sa Rusijom i Kinom.

Nemačka uvreda Rusije

Nemačka, međutim, u taj projekat neprijateljstva ulazi i sa velikom senkom. Naime, do ujedinjenja Nemačke je došlo zahvaljujući Sovjetskom Savezu i kasnije Rusije kao njegovog naslednika. Bez podrške Moskve nikada ne bi došlo do tog ujedinjenja. Cela Evropa je tada bila protiv toga. Tadašnji predsednik Francuske Fransoa Miteran je lično putovao u Moskvu i od Mihaila Gorbačova tražio da ne dozvoli ujedinjenje Nemačke. Gorbačov je to odbio. Potom je Gorbačovu telefonirala britanska premijerka Margaret Tačer i predložila mu da, ako već ne želi da spreči ujedinjenje, onda barem zadrži sovjetsku (rusku) vojsku na teritoriji Istočne Nemačke. I to je Gorbačov odbio.

Na osnovu te istorijske podrške Moskva je očekivala novu fazu prijateljstva sa Berlinom i na neki način trajnu saradnju. Nemačka je bila viđena kao neka vrsta izlaza Rusije ka Evropi i zastupnika ruskih interesa. Istovremeno, Nemačka je dobila ulogu izlaza Evrope ka Rusiji i njenom tržištu. Iznad svega se očekivalo da će Nemačka imati više razumevanja za Rusiju i njene interese. I to je zaista, na obostranu korist, funkcionisalo neko vreme, posebno tokom prvog mandata predsednika Vladimira Putina. Ali, kako je kriza i u Nemačkoj i u EU postajala sve dublja i veća, Berlin je postepeno napuštao saradnju sa Moskvom i oživljavao neprijateljstvo.

Kap koja je prelila čašu je, prema ocenama većine hroničara u obema zemljama, afera sa navodnim trovanjem ruskog opozicionara Navaljnog. Nemačka kancelarka Angela Merkel optužila je Rusiju za trovanje iako je, kako se zna u političkim krugovima, znala da to nije tačno. U Moskvi je to ocenjeno kao zabadanje „noža u leđa" tako da dosadašnji odnosi Rusije i Nemačke praktično više ne postoje. Merkelovu je podržao i francuski predsednik Emanuel Makron, a to je podržala i EU, što je takođe značilo kraj saradnje Nemačke i Rusije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je čak izjavila da je obnova geopolitičkih odnosa sa aktuelnom Rusijom „nemoguća".

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom (Foto: Sputnik/Aleksiy Nikolskiy)

Nemačku poziciju je najdirektnije objasnila ministarka odbrane i vršilac dužnosti lidera vladajuće Hrišćansko-demokratske unije Anegret Kramp-Karenbauer (AKK) u dva intervjua medijima u julu i oktobru ove godine. Ona je objasnila da Nemačka pripada Zapadu i vezana je za Zapad (Westbindung) i taj status je Nemačkoj, prema njenim rečima, dala Amerika. „I to nas tesno veže za NATO, EU, Vašington, Brisel. Pariz i London".

To, s pravom, kako tvrdi, pozicionira Nemačku protiv „romantičnih fiksacija" o vezama sa Rusijom i „neliberalnih država koje odbacuju partije i parlamente", drugim rečima – Kine. Ona predlaže da se EU uspostavi kao tržišna zona koja će biti dostupna samo onima koji slede takozvane „evropske vrednosti". I takva pozicija Berlina i EU je, ocenjuje AKK, „rešenje za nemačko pitanje, to je ono na čemu je Nemačka". Jednostavnim rečnikom, AKK otvoreno preti Rusiji i Kini.

To je zahvalnost Nemačke za sve što su Moskva i Peking učinili ne samo za ujedinjenje te zemlje, nego i za podršku u njenom naučnom, tehnološkom i privrednom razvoju. Nemačka postaje neprijatelj onima koji su joj najviše pomogli: Rusija ujedinjenjem, jeftinom energijom i naukom, a Kina tehnologijom i gotovim novcem u najkritičnijim momentima 2008. i 2009. godine tokom finansijskog sloma. Tačno je, doduše, da prijateljstva postoje samo u privatnim životima ljudi, a da države imaju samo interese. Ali ipak neki minimum balansa mora da postoji. Nemačka je uvredila Rusiju. To bi ipak moglo da ima ozbiljne posledice.

Francuska ucena

Za prihvatanje američkih geopolitičkih zahteva i praktičnu kapitulaciju, Nemačka očekuje da Vašington prihvati Nemačku kao lidera EU koju bi uvažavao kao „ravnopravnog svetskog partnera". Drugim rečima, Nemačka ima ambiciju da postane supersila koja predvodi „EU imperiju". Mnogi, s druge strane, vide u tome i zabrinjavajući proces metamorfoze Nemačke, sličan onom uoči Prvog svetskog rata kada je imala ambiciju da uredi Evropu. Drugim rečima, „nemačko pitanje" je ponovo oživljeno i nije rešeno, kako to tvrdi AKK.

Ali, tu su i ambicije Emanuela Makrona. U stvari, pravi nemački problem je situacija u samoj EU. Njena liderska pozicija je ugrožena i najviše je na udaru Francuske, najbližeg nemačkog evropskog saveznika. Suočen sa domaćim problemima, a istovremeno politički poprilično oslabljen, francuski predsednik Emanuel Makron pokušava da traži izlaz kroz nametanje svoje vodeće uloge u EU. Makron, svestan da je ne samo on nego i vlast Angele Merkel dobrano oslabljena, nastoji da iskoristi tu krizu i situaciju u kojoj je Berlin oslabljen.

On postaje zagovornik već viđenih ideja takozvane „duboke države" da se „Evropa reformiše" po sistemu „velikog resetovanja", šta god to moglo da znači, i da se izvrši reforma Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. I to na način predloga „duboke države" u kojem su najzanimljiviji zahtevi da se smanji pravo veta stalnih članica i da u Savetu bezbednosti budu i predstavnici nevladinih organizacija.

Francuski predsednik Emanuel Makron u zagrljaju sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel na ceremoniji dodele nagrade Karla Velikog u Ahenu, 10. maj 2018. (Foto: Reuters/Wolfgang Rattay)

Ali, u smislu Makronovog angažovanja protiv Nemačke, najbolja ilustracija su pregovori o izlasku Velike Britanije iz EU i trgovinskom sporazumu. Nemačka je za sklapanje trgovinskog sporazuma, a Francuska uporno minira bilo kakav sporazum, što otvara put konačnom izlasku Britanije 31. decembra ove godine bez sporazuma (No Deal). Iako to pogađa i samu Francusku, izlazak Britanije bez trgovinskog sporazuma bi, ipak, najviše pogodio Nemačku. Britanija je najveće nemačko tržište u Evropi, a njen izvoz je, zbog neizvesnosti, već opao za 27 odsto.

Kroz blokiranje Bregzita, Makron, u stvari, želi da oslabi Nemačku. To je dovelo do najnižeg nivoa odnosa Francuske i Nemačke u poslednjih pet decenija. Istovremeno, Francuska blokiranje pregovora sa Britanijom koristi i kao ucenu Nemačke da prihvati francusku ideju o trajnom EU fondu iz kojeg bi se finansirali dugovi zemalja članica, naravno, pre svega Francuske. Nemačka uporno odbija tu ideju.

Apsurdna pozicija

To su odnosi unutar evropske integracije, ali na nivou EU ipak je prihvaćen američki projekat zaoštravanja odnosa sa Rusijom i Kinom, koji u evropskoj javnosti predvodi Nemačka. Iako je svima jasno da bi to moglo biti pogubno, većina prihvata jer se veruje da bi zaoštravanje odnosa pre svega sa Rusijom i generisanje njene pretnje, kao i priklanjanje Americi, moglo da nekako spasi EU i održi njeno postojanje. To je, prema rečima predsednika Evropskog parlamenta Šarla Mišela, put ka stvaranju „strateške autonomije" EU. Apsurdno, ali to je pozicija Brisela.

Većina hroničara-političkih svedoka ocenjuje da je sve to jedna velika iluzija i da Nemačka, pre svega, ponovo pravi istorijsku grešku. Jer, činjenica je da ni Nemačka ni EU jednostavno ne mogu bez Rusije i Kine. EU, uključujući Nemačku, zaostaje u razvoju novih tehnologija, posebno telekomunikacionih. U velikoj meri tehnološki zavisi od Kine, a naučno od Rusije. Te tehnologije nema ni Amerika, pa Evropa nema gde da ih nabavi. U stvari, ako je suditi prema političkim krugovima u Berlinu, očekuje se da Rusija i Kina nastave sa isporukom tehnologije, opreme i energije, u slučaju Pekinga i novca, a da EU sprovodi neprijateljsku politiku.

„Nee lošo, ama ne biva." To je teško razumljivo očekivanje jer realnost je drugačija. Rusiji i Kini je sve jasno i to je ono što lideri EU nikako da razumeju. Dosadašnji odnosi EU i Rusije više ne postoje, a predsednik Kine Si Đinping je u predavanju u vojnoj akademiji poručio da Kina neće nikoga da moli za bilo šta i da ima potencijal za vođenje takve politike.

Kineski predsednik Si Đinping vrši smotru počasne garde na ceremoniji dočeka venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura ispred Velike sale naroda, Peking, 22. septembar 2013. (Foto: Reuters/Kim Kyung Hoon)

Jasno je da u Evropi nema političke snage, a ni dovoljno razuma; vidljiv je samo strah, ali ne i vizija izlaska iz krize. Došlo je potpuno nerazumno, gotovo suludo vreme koje podseća na iskustvo izraelskog diplomate Abe Ebana koji je rekao da se „ljudi i države ponašaju razumno tek kad iscrpe sve druge alternative". Samo, da ne bude kasno. Jer, Evropa će, uljuljkana u iluziji o svojoj snazi i važnosti, u geopolitičkom sukobu velike trojke (Amerike, Kine i Rusije) na kraju ostati usamljena, bez prijatelja na bilo kojoj od strana.

Siniša Ljepojević je novinar i publicista sa prebivalištem u Londonu i dugogodišnji saradnik Novog Standarda. Autor je nekoliko knjiga, među kojima je i „EU protiv Evrope, uspon i pad evropskog projekta". Ekskluzivno za Novi Standard.

Naslovna fotografija: Sean Gallup/Getty Images

Izvor Novi Standard

BONUS VIDEO: