balkans.aljazeera.net

Kanin: Dayton je diplomatska pobjeda Slobodana Miloševića

Piše:Vedrana Maglajlija

18-23 minutes

---

Dejtonski sporazum je bio jedina diplomatska pobjeda Slobodna Miloševića u ratu, a njime je stvorena konstrukcija Bosne i Hercegovine, u kojoj je jedini funkcionalni dio entitet Republika Srpska, smatra David Kanin, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu "Johns Hopkins".

Prema njegovom mišljenju, diplomatija vođena u Daytonu je bila loša te 25 godina nakon toga je jasno da međunarodna zajednica nametnutim rješenjima pokušava izgraditi demokratiju, što, po njemu, nije demokratija. Ipak, jedini korak naprijed i promjenu vidi u rezultatima lokalnih izbora u Sarajevu, dok smatra da izbor novog gradonačelnika Banje Luke neće donijeti ništa novo u politici u RS-u.

U intervju za Al Jazeeru Kanin, koji je više od 30 godina radio kao analitičar u američkoj Centralnoj obavještajnog agenciji (CIA), a između ostalog bio je dio tima zaduženog za Balkan tokom ratova 90-tih i dio pregovaračkog tima na mirovnim pregovorima o Kosovu u Rambouilletu 1999. godine, govori o tome da li je moguće da ponovo počnu sukobi u Bosni i Hercegovini i šta znači "status quo" stvoren u Daytonu.

• Prošlo je 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Rat je zaustavljen, ali je napravljen 'status quo', stanje 'nedovršenog mira'. Iz ove perspektive, šta se moglo uraditi drugačije? Po Vašem mišljenju, koji su najveći nedostaci sporazuma?

- Prvo se treba sjetiti zašto je Dejtonski sporazum postignut - postignut je da se završi rat. Srbi su bili potisnuti u borbama, linije su se stabilizarale. Od početka se znalo da sporazum nije savršen. Sjetite se da je Dejtonski sporzum slijedio nakon prvog sporazuma, Vašingtonskog sporazum iz 1994, godine, koji je stvorio federaciju između Bošnjaka i Hrvata. To se prelilo u Dejtonski sporazum, koji je stvorio ovu čudnu konstrukciju koja danas čini Bosnu. Zapadnjaci su očekivali, oni koji su stvorili Bosnu i Hercegovinu, a od njih su neki još aktivni i još govore na isti način, da Bosna i Hercegovina postane građanska, multietnička, multikulturalna država, a termin Bosanac je prvobitno trebao biti građanska odrednica za sve stanovnike u zemlji, Srbe, Muslimane, Hrvate i sve ostale. Naravno, sve to se nije desilo i lako se moglo pretpostaviti da se to neće desiti.

Tako da je prvi problem Daytona bio stav onih koji su kreirali ovakvu Bosnu i Hercegovinu, to su Amerikanci i Evropljani koji su nametnuli ovakvu Bosnu i Hercegovinu, pogotovo Bošnjacima, muslimanima. Slobodan Milošević je imao jednu diplomatsku pobjedu, a to je bio Dayton. Ovo je veoma prosrpski sporazum, jer je stvorio centralizirani, funckionalni entitet RS, dok je drugi entitet nefunkcionalan i loše izgrađen, kao i centralne, državne institucije. Tako da je jedino koherentno tijelo u Bosni i Hercegovini RS, i to je način na koji je ovo urađeno. Zapadnjici su očekivali da će Bosna i Hercegovina postati multietnička i demokratska, da će postojati vladavina prava i transparentnost. Ništa od toga se nije desilo i ništa od toga se neće desiti. Tako da je prvi problem Daytona pogrešno očekivanje onih koji su ga stvorili.

• Richard Holbrooke je rekao da je Dejtonski sporazum stvorio državne institucije, ali da one ne funkcioniraju, da država ne funkcionira...

- Richard Holbrooke je bio u pravu, Dayton ne dozvoljava državi da funkcionira, ali on ga je stvorio. Ne samo Holbrooke, nego i oni koji su još tu, koji još daju instrukcije ljudima u Bosni i Hercegovini i na Balkanu šta da rade. To su neki od ljudi koji su napravili ove greške na prvom mjestu, a ljudi u regiji ih još moraju slušati.

• Možete li specificirati na koga tu mislite, imenovati neke zvaničnike?

- Neću ih imenovati, ali siguran sam da ljudi na Balkanu znaju ko su oni.

• Mnogi događaji koji su se desili 1995. godine gurnuli su Amerikance prema diplomatskoj inicijativi u Bosni i Hercegovini, među njima domaći pritisci za ukidanje embarga na oružje, propast misije Ujedinjenih naroda i genocid u Srebrenici, bombardiranje NATO-a, ali i uspješna ofanziva hrvatskih i bosanskih snaga na terenu. Prema Vašem mišljenju, da li je bila greška vršiti pritisak da se završi ova vojna akcija kako bi se desio Dayton?

- Sada je to lako reći da je bila greška, ali u vremenu rata, kada pokušavete zaustaviti borbe i ubijanje, neću nikoga kritizirvati zbog toga. Činjenica je da su se linije stabilizirale do oktobra 1995. godine. Ofanziva Hrvata i Bošnjaka, muslimana, bila je jedno vrijeme uspješna, ali su oni počeli zapadati u nevolje. Priklonjen sam argumentu da je to stvorilo mogućnost da se rat završi, zbog tog stabiliziranja linija, i to je ono što se desilo. Međutim, rat je loše završen, dipolmatija je bila loša, ali ideja da se baš tada završi ima logike zbog situacije na terenu u to vrijeme.

• Postoji generalno mišljenje u Bosni i Hercegovini da je bilo bolje prvih deset godina nakon Daytona, nego u periodu nakon toga. Međunarodne vlasti su tada radile na uspostavljanju državnih obilježja, stvaranju nacionalne zastave, zajedničke valute, zajedničkih registracijskih tablica, visoki predstavnik je koristio Bonske ovlasti... Može li se zaključiti iz ove perspektive da Bosna i Hercegovina može funkcionirati samo uz podršku 'izvana'?

- Postoji ta ideja da je tokom prvih deset godina nakon Dejtonskog sporazuma, kroz vladavinu [visokog predstavnika] Paddyja Ashdowna, napravljen napredak prema državi, prema demokratiji, ali to nije bila demokratija, to je bilo nametanje stvari. Da, stvari su bile tiše tih deset godina, ali ništa nije napravljeno da se izgradi funkcionalna država. Sada imate ljude koji govore da se to vrijeme mora vratiti, da se moraju ponovo koristiti Bonske ovlasti i da mora postojati više intervencija i nametanja od Evropljana i Amerikanaca, jer ljudi u Bosni i Hercegovini to ne mogu uraditi sami. Mislim da je to besmisleno, da je to nazadno, jer ako se Zapadnjaci budu više miješali, imat ćete više prisile, ali nećete imati razvoj bilo kakve građanske države. Međutim, stabilnost može postojati samo ako je tu međunarodna zajednica.

To postaje začarani krug. Međunarodna zajednica kaže da ljudi u Bosni i Hercegovini ne mogu napredovati, da ne mogu sami sebe podržati, da međunardna zajednica mora biti tamo, a to onda sprečava bilo kakav razvoj. Onda se međunarodna zajednica povuče, kao što su uradili kada je Ashdown otišao, postalo je gore i počeli su ponovo pozivi na zapadnu intervenciju. To ne dovodi do ičega što je trajno i stabilno u regiji. Moje lično mišljenje je da je jedini način da se krene naprijed da sve probleme u regiji riješe ljudi koji su tamo, a da Zapadnjaci imaju samo posredničku funkciju, ako i to. U suprotnom, Zapadnjaci će sjediti na tim mjestima koliko god mogu, ili koliko budu imali interese, a kada ne budu, onda će se opet vratiti sukobi.

• Mislite li da je to moguće, da opet počnu sukobi?

- Da, ali ne sada u ovom momentu, sada se niko ne želi opet vratiti ratovanju, niko to ne želi, dok je to tako, stvari će biti stabilne. Ali, imajte ovo na umu, trenutna situacija na Balkanu, ako ostavimo Bosnu i Hercegovinu sa strane, jednostavno je posljednja u nizu situacija koje je Zapad nametnuo, ovdje mislim i na "drugi" Zapad, rezolucije koje su nametnute od 1879. godine, svaka je trajala jednu ili dvije generacije i stabilnost je tada trajala, ali kada bi se sve završilo, stvari su postajale loše. Ovo se ponavlja, a ovaj trenutni status quo neće se završiti ništa bolje.

Iskreno, ne znam kada ili kako će se završiti ili kakva će situacija biti, ali pozicija Bosne i Hercegovine u ovom "status quo" je nešto što ne treba zaboraviti. Ovo je prvi put da se dešava da je Bosna i Hercegovina država, u smislu da nije u sastavu nekog većeg carstva, ili većeg jugoslavenskog tržišta, od 15. stoljeća, i niko ozbiljno nije razmislio o tome šta će ova Bosna i Hercegovina proizvoditi, kome će prodavati svoje proizvode, kako će se ekonomija razvijati, šta će ova Bosna i Hercegovina raditi bez većeg tržišta. Jednostavan odgovor je da će biti dio Evropske unije, ali vidimo da to nije realna opcija.

Evropska unija ima mnogo svojih problema, a vidimo iz slučaja Sjeverne Makedonije i Albanije da sada nema mjesta za članstvo. Jedini način da to postane moguće je da Evropljani donesu političku odluku, kao kada su primili Bugarsku i Rumuniju. Tako da je Bosna i Hercegovina ostavljena vani i moli Evropsku uniju da je primi, a Evropljani, naravno, govore o uslovima, "morate uraditi ovo i ovo", a bez da nude stvarni put ka članstvu.

• To onda ostavlja prostora drugim nezapadnim silama, kao što su Rusija i Kina?

- Mislim da je ruski utjecaj precijenjen. Tu je i bitan je, ali s ozbirom na njihov pomiješan rezultat u Crnoj Gori i Sjevernoj Makedoniji, Rumuniji, Bugarskog i Moldaviji, Rusija nije toliko bitna. Ali, Kina ima stvarni novac da ponudi, i to je drugačije. Kina, zapravo, koristi Balkan kao ulaz u ostatak Evrope i neki ljudi u regiji će imati koristi od toga, ali to će biti samo neki ljudi, a ne društvo u cjelosti. Kinezi dolaze, i to je nešto na šta se mora pripaziti, prema mom mišljenju.

• Mislite li da su američki interesi na Balkanu ugroženi tim prisustvom i da bi to mogao biti motiv za veće djelovanje?

- Mislim da su američki interesi na Balkanu upitni. Nisam siguran da oni uopće postoje sada. Naravno, s promjenom administracije, dolaze nove politike. Ljudi očekuju da nova administracija bude manje "prosrpski" orijentirana. Misle da je administracija Donalda Trumpa bila više za Srbiju. Međutim, ono što će Amerikanci uraditi u regiji još nije sasvim poznato. Mislim da Balkan neće biti primaran, niti prioritet za Amerikance. U SAD-u imamo vlastite ogromne probleme, a više ćemo gledati prema Rusiji, Kini i NATO-u te promociji demokratije. Balkan će biti dio toga, ali neće biti veliki dio toga.

• Da li će možda Balkan biti obuhvaćen politikom Joe Bidena prema Evropi, s kojom će pokušati popraviti odnose nakon administracije Donalda Trumpa?

- Pitanje je prema kome će se Biden okrenuti. Trump jeste napravio bolje odnose, ali bolje odnose sa Srbijom i bosanskim Srbima. S kim će Biden napraviti bolje odnose? Ljudi u regiji misle s Albancima, Bošnjacima, znači američkim klijentima iz 90-tih. Ne znam da li će se to desiti, moramo to vidjeti. Bidenovi ljudi još rade na svojoj vanjskoj politici. Moja pretpostavka da će možda biti pokušaji da se na nekin način ponovo uspostave odnosi kroz Evropu, uključujući Balkan, da se ponovo uvede politika koja je postojala prije Trumpa. Međutim, nova administracija će otkriti da ne može povratiti tu politiku, jer su se stvari promijenile, ne samo na Balkanu i Bliskom istoku, nego i u drugim područjima. Novo administracija će morati naći svoj put i napraviti svoje prirotiete.

• Slažete li da je imenovanje specijalnog izaslanika State Departmenta za Balkan Matthewa Palmera bilo značajno kada govorimo o američkoj politici prema Balkanu?

- Poznajem gospodina Palmera i poštujem ga, ali onije jedini specijalni predstavnik, a ponašanje drugih specijalnih predstavnika je drugačije. Pitanje je ko je vodio američku politiku, to je pravo pitanje, jer su postojali razni ljudi koje je administracija slala u regiju. Pitanje je sada ko će biti zadužen za politiku prema Balkanu, koliko važne će te politike biti. U međuvremenu se nadam da će ljudi u Bosni i Hercegovini početi sagledavati svoje probleme, a ne gledati ko će voditi američku politiku, ili kako će se EU ponašati, i da će reći ako će nam Amerikanci pomoći - to je dobro, ili Evropljani, Rusi, Kinezi... ali glavna stvar je da odlučimo kako ćemo se odnositi prema svojim problemima. Mislim da je izbor Bogića Bogićevića za gradonačelnika Sarajeva dobar korak ka tome.

• Znači, pratili ste lokalne izbore u Bosni i Hercegovini... Kada govorimo o tome, ali i generalno o Balkanu i, recimo, parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, mislite li da su se pojavile neki drugačiji politički akteri, ili se, zapravo, radi o istoj politici?

- Drugačiji akteri su u Sarajevu, Bogićević je drugačiji. Moj stav je da je najbitnije što ljudi izvana, ali i domaći ljudi, mogu uraditi jeste da pomognu gospodinu Bogićevću da uspije kao gradonačelnik Sarajeva. Zaboravite na šire političke probleme, zaboravite na etničke sporove, zaboravite na sva stara pitanja, ako on može dobro upravljati Sarajevom, napraviti uspjeh od toga, to bi moglo biti dobro. Druga mjesta su malo drugačiji primjeri.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: "Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu."

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

U Crnoj Gori to je koalicija nekih ljudi koji su proruski orijentirani i nekih koji to nisu. Nije jasno kako će ta koalicija funkcionirati. Veoma je interesantno kako je Milo Đukanović napravio veoma glupu grešku što se tiče [Srpske pravoslavne] Crkve, upravljao je time veoma loše, to je dovelo do poraza. Zbog toga je rasla pozicija onih koji su branili Crkvu, koji su puno veći nacionalisti od Đukanovića, i podižu pitanja kao što su 'jesmo li Srbi ili Crnogorci, koje je mjesto Crkve, kako ćemo očuvati naš tradicionali identitet...' Nisam siguran da će ova koalicija dovesti do nečega, ali vidjet ćemo.

• Šta mislite o rezultatima lokalnih izbora u Banjoj Luci?

- To je, također, drugačije. Draško Stanivuković govori kao pravi nacionalista, on nije kao Bogićević, on dolazi kao neka nova ličnost koja reflektira stare poglede. Mislim da će Milorad Dodik prepoznati sebe u Stanivukoviću kada je bio puno mlađi. Sjetite se da je Dodik bio omiljeni političar Madeleine Albright u Bosni i Hercegovini, onda se on okrenuo protiv Amerikanca. On je govorio jedno, a radio drugo. Ne bi me iznenadilo da vidi pravu prijetnju u ovom novom mladom gradonačelniku, koji, čini se, ima iste političke instikte koje je Dodik imao kao mlad. Sarajevo je jedino mjesto gdje su lokalni izbori zaista proizveli nešto što može biti drugačije. Na to se treba fokusirati, a ne na veće odnose i mijenjanje Daytona i odnose s EU-om. Zaboravite Evropsku uniju, samo prihvatite njihove donacije. Važna stvar je da u Sarajevu to sve uspije, a onda se može graditi nešto veće.

• Ovih dana je skinuta ploča s imenom Radovana Karadžića sa studentskog doma na Palama, pet godina nakon što ju je Milorad Dodik postavio, i to nakon prijetnji visokog predstavnika sankcijama. Desile su se i ostavke u pravosuđu, kao u slučaju Milana Tegeltije, predsjednika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine, nakon raznih optužbi za korupciju. Da li mislite da je ovo indikativno i da li se dešava zbog pritisaka izvana?

- Naravno, uvijek postoji pritisak izvana. Ali, po mom mišljenju, ovo su samo posljednji od mnogih slučajeva, bezbroj slučajeva kao što su ova dva primjera. Niko ne želi korupciju, svi žele reforme, to je tako svugdje u svijetu, ali uvijek imate korupciju, u cijelom svijetu. Onaj ko ima moć, ko je na poziciji, iskoristi to, neki prekrške zakon, a neki ne, pomognu svojoj familiji, pomognu svojim prijateljima, tako stvari funckioniraju. Ovaj slučaj s Tegeltijom je tako veoma tipičan. Naravno da želite da pravosuđe funkcionira, da bude poštovano, ali kako to postići kada imate toliko stranaca. Mislim da je to loša ideja, jer zemlju drži ovisnom o stranicima. Mislim da je ovaj slučaj veoma tipičan i nije ništa važniji nego ostali ovakvi prethodni slučajevi.

Što se tiče ploče i Radovana Karadžića, ovo, naravno, uvijek donosi sjećanje na prošlost i neslaganja oko toga. Nijedan pravni proces, niti na Međunarodnom [krivičnom] sudu za bivšu Jugoslaviju, niti na drugim sudovima u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Kosovu... nijedan slučaj nije vodio ka nekom pomirenju. Ko god je bio optužen za ratne zločine imao je podršku u svojoj zajednici, a naravno zajednice iz kojih dolaze žrtve željele su da ta osoba bude osuđena. Ovo je isto tako tipično i sve reakcije će uvijek biti iste.

Ključna stvar je da nema pomirenja u zajednicama. Engleska riječ za to je "reconciliation", to je pomalo smiješno, jer znači da nešto ponovo uspostavljate, šta uspostavljate - dobre, prijateljske odnose, ali problem je što to nije ni prvobitno postojalo. Mogli ste me pitati prije pet godina o nekom drugom, sličnom incidentu, što se tiče korupcije ili ratnih zločinaca, i imali biste istu situaciju.

Što se tiče Dodika, on ima problema od 2012. godine, kada je zauzeo pogrešnu stranu na predsjedničkim izborima u Srbiji. Drugi problem je nastao na lokalnim izborima 2016. godine, kada je pobijedio, ali ipak su postojali tu izazovi, nije bilo glatko. Lokalni izbori ove godine su poniženje, ploča se skida, naravno, i to je poniženje, međutim, mislim da je pobjeda Stanivukovića značajna stvar, ploča je simbolična. Činjenica je da novi gradonačelnik ima poglede koji nisu toliko drugačiji od Dodikovih, to isto znači da je prerano govoriti o promjeni politike u Bosni i Hercegovini, čak i da se Dodik iznenada ukloni i Stanivuković postane novi mladi kralj RS-a. Ne postoji neki znakovi, da ih ja vidim, o značajnom pomjeranju ka građanskim politikama u RS-u. A opet, RS je jedini dio Bosne i Hercegovine koji funkcionira. Centralna vlada nije funckionalna i ne može raditi. Federacija [Bosne i Hercegovine] nije funkcionalna, jer Bošnjaci i Hrvati, njihovi lideri, ne slažu se, previše je nepovjerenja, a kantonalno uređenje je previše decentralizirano.

• Kroz najbitnija pitanja za građne se prelamaju ti nacionalni interesi i nepovjerenje, kroz izbore, budžet, kredi Međunarodnog monetarnog fonda...

- Da, to vidimo tokom posljednjih 25 godina. Bosna je tipični patron - klijent sistem na bazi povjerenja. Patronski šefovi gledaju šta rade zapadne ili druge institucije, kao što su posmatrali institucije drugih imeprija koje su kontrolirale ovaj prostor. Ništa nije drugačije. Način na koji političari, takozvani političari, koriste novac izvana da utječu na unutrašnju politiku. Zapadna politička kultura je bazirana na nepovjerenju, zato kreirate zakone i pravne sisteme tako da ljudi poštuju sporazume i dogovore, znaju da će ih sistem zaštiti kada se dogovaraju s ljudima koje ne znaju ili kojima ne vjeruju. Tako zapadni sistem radi, ali ne funkcionira dobro u sistemu gdje je sve bazirano na ličnom povjerenju i porodičnim vezama i ličnim interesima.

• Mislite li da se to može promijeniti?

- Mislim da se ovdje ne radi o promjeni generacija, mislim da se radi o mobilizaciji, političkim interesima i vrstama vrijednosti i pravnim strukutrama i ekonomskim odnosima koji će promijeniti ovo. To zahtijeva puno rada i istinskog liderstva, a pravo liderstvo je veoma rijetka pojava. Nadam se da će se u Bosni i Hercegovini razviti pravi lideri, koji će moći ostaviti Zapad sa strane, koji neće dozovoliti da im EU govori šta da rade, koji će držati na distanci Ruse i Kineze i koji će voditi politike koje služe isključivo ljudima koji tamo žive, jer to nedostaje.

• Do tada mnogi ljude odlaze iz Bosne i Hercegovine i sa Balkana...

- Da, to je veoma ozbiljno pitanje. To je apsolutno tačno. Mnogo mladih ljudi je već napustilo Bosnu i Hercegovinu i neće se vratiti, i još više želi otići. Odlaze porodice, ljudi s vještinama. Mislim da će ekonomske posljedice biti ogromne zbog toga.

Izvor: Al Jazeera

 

Зашто Виола „минира” Вашингтонски споразум

politika.rs

Зашто Виола „минира" Вашингтонски споразум

Биљана Баковић

8-10 minutes

---

Позив Виоле фон Крамон чланицама Европске уније које нису признале независност Косова да то ураде није први те врсте, будући да Шпанија, Румунија, Грчка, Кипар и Словачка дуго већ „кваре срећу" и јединство ЕУ на питању КиМ, али су време и контекст у коме је то учинила симптоматични. Њен апел стиже три месеца после вашингтонског споразума, у коме се Приштина обавезала да годину дана неће лобирати за учлањење у међународне организације (а нова признања су најсигурнији пут за таква чланства) и у тренутку када је јасно да Бела кућа добија новог станара. Реч је о нацрту извештаја Европског парламента о Косову, подложном измени до марта, када ће бити усвојен у форми резолуције, а који је сачинила Фон Крамонова, као известилац ЕП за ову територију.

Осим тога, ових дана је Немица из партије Зелених била у фокусу јавности и због оштрих твитова и изјава о Србији, попут оних да је „добра вест" да нам неће бити отворено ниједно поглавље до краја године и да је „сама срж демократских принципа доведена у опасност понашањем Вучићевог режима". Њене изјаве временски су се поклопиле са слушањем у Спољнополитичком одбору Представничког дома Конгреса САД, где су доминирали Медлин Олбрајт, Данијел Сервер и Елиот Енгел, који су такође позивали да Србија призна КиМ. „То значи суочаваћемо се с најтежим могућим притисцима (око признања Косова)", оценио је тим поводом председник Србије Александар Вучић.

Да следе притисци „здружених снага" Вашингтона и Брисела сагласни су и дипломата у пензији Зоран Миливојевић и директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић. Саговорници „Политике" се слажу и у оцени да су потези попут позива на признање Косова израз непоштовања вашингтонског споразума у делу који каже да годину дана ниједна страна неће ништа радити у вези са статусним питањима. Као што је то био, подсетимо, и захтев Тиране за чланство Косова у Савет Европе, с почетка новембра.

Албанија, каже Миливојевић, то од почетка не поштује, а потез европосланице има везе са резултатима председничких избора у САД, имајући у виду да Бајденова администрација нема пуну обавезу примене тог споразума, јер је то политички споразум и зависи од политичке воље и политичких интереса. „Питање Косова и Метохије добија на посебном значају овде у Европи, поготово за оне снаге које се залажу за признање Косова, у које спада и госпођа Фон Крамон. Очигледан је притисак да се то питање покрене на један динамичнији начин и да је то везано и за неке посебне интересе ЕУ и за њену консолидацију, па и за верификацију као регионалне и глобалне силе", оцењује Миливојевић, додајући да се очекује већа координација Брисела и Вашингтона и враћање на политику која је имала континуитет у администрацији Клинтона, Буша млађег и Обаме.

Нацрт извештаја који је припремила Фон Крамонова је и један политички шамар одлазећој Трамповој администрацији, сматра Карановић. И каже да „оне снаге и у Западној Европи и у САД које су подржавале агресију НАТО-а на СРЈ 1999. и који су политички спонзори албанске сепаратистичке политике на КиМ, сада се надају да ће се администрација Џоа Бајдена вратити на та 'подешавања' од пре 20 година и да ће са Србијом разговарати онако како смо и чули на седници Спољнополитичког комитета у САД – са позиција силе". Карановић мисли да су мало изашли из реалних оквира сагледавања геополитичке позиције Србије, Балкана, али и политичких и геополитичких процеса који су се одвијали протекле две деценије, па и у протеклих пет или шест година. „Негде су сви они заборавили да је сам Бајден 2016. у Београду рекао да САД и Србија по питању КиМ имају потпуно супротна гледишта, али је и навео: 'Оставимо то питање по страни и фокусирајмо се на развијање наших партнерских односа'", подсећа он.

Шта им смета у вашингтонском споразуму? То што у Вашингтону Американци нису поставили статусно питање, што он значи јачање српско-америчких односа и што је економија као механизам нешто што се потпуно преклапа и са српским приступом и са српским схватањем нормализације односа, прецизан је Зоран Миливојевић. То не одговара снагама које хоће да верификују косовску државност и које подржавају приштинску страну против Србије. „Због тога они хоће већ сада да то мењају, вршећи одређени притисак на будућу америчку администрацију. А то се уклапа у тезу да ће се Бајден одрећи Трамповог приступа и да ће се вратити на стару методологију према којој се питање КиМ третира као завршена ствар коју само треба оснажити и верификовати. Ништа више од тога. Значи да о томе нема разговора", указује бивши дипломата. Како каже, косовски пројекат очигледно није успео и да би га вратили у живот служе се притисцима – и због тога потпуно разуме Виолу фон Крамон, јер „нема никакве разлике између ње и неког у Америци попут Данијела Сервера или неког од те екипе која се залаже за независност Косова".

И Александар Вучић је оценио да је она „најострашћенија" у борби за независно Косово, а у ту категорију је сврстава и Огњен Карановић. Указујући да Немачка чврсто стоји на позицији признања косовске „државности", а да су политичке снаге окупљене око партије Зелених посебно ригидне у том погледу, он каже да је Виола фон Крамон чак и персонални израз такве „неразумне бескомпромисне политике". „Такав тврд и бескомпромисан став према Србији, рекао бих чак и непријатељски, показују од 1999. и сви ти 'антисрпски' ставови или 'антисрпска' политика која провејава из делова немачког естаблишмента последњих 20 година, заправо долази из редова Зелених. То је важно како бисмо у целини могли да сагледамо немачко-српске односе, а онда и питање КиМ. С друге стране, политички утицај те партије у Немачкој расте (вероватно ће на изборима за Бундестаг следеће године остварити веома добар резултат), а Фон Крамонова се у погледу својих ратоборних изјава већ доказала. Њој су Вучић и државни врх Србије непрестано мета, увек у фокусу њених политичких изјава или политичких агенди, ако их она персонално уопште и има", примећује Карановић.

Осим што је „ратовала" с Вучићем и његовим људима (Петар Петковић ју је у октобру, због њеног противљења промени косовског устава, назвао албанским лобистом, а Марко Ђурић је у јулу оценио да су „манични антисрпски иступи Виоле фон Крамон саткани од самих лажи" и да припадају једном мрачном времену када је Србија била стигматизована као дежурни кривац за све), копља је укрстила и с Трамповим „специјалцем" Ричардом Гренелом. Оптуживала га је да је хтео да заобиђе Европску унију и бившу владу Албина Куртија, као и за рушење Куртија после 51 дана на власти, али и за наводну намеру Трампове администрације да се у решавању косовског проблема иде на размену територија.

Миливојевић: Тражење консензуса за обавезујући споразум

Правно обавезујући споразум Београда и Приштине, по виђењу Фон Крамонове, али и Ангеле Меркел, треба да значи уговор између два равноправна субјекта, билатерални споразум између две државе. Да би то тако било, онда Косово мора да буде признато од ЕУ, а да би било признато, морају све државе чланице да га признају, мора да постоји консензус. „Дакле, треба елиминисати све оно што је до сада било сметња, између осталог и оне елементе вашингтонског споразума који су супротни ставовима и интересима оне структуре у Европи која се залаже да се то питање дефинитивно реши тако што ће Србија признати независност Косова", истиче Зоран Миливојевић.Антрфиле

Карановић: Извештај и против статусно неутралне политике ЕУ

Нацрт извештаја који је припремила Виола фон Крамон и њене изјаве су у потпуној супротности и с генералном политиком ЕУ према питању КиМ. Јер управо због тога што пет земаља ЕУ нису признале независност КиМ, Европска унија је заузела тај неутрални став по питању КиМ. „То је изашло из сваког могућег контекста, чак и утврђених параметара по којима се води дијалог између Београда и привремених институција Приштине", оцењује Огњен Карановић. Истиче да се Београд од 2013. максимално посветио политици постизања суштинског споразума с Приштином, и то таквог који би покушао да реши не само питање КиМ него уопште српско-албанске односе. Али, додаје, очигледно за такву једну политику сада нема разумевања у политичком естаблишменту како САД, тако и ЕУ.

View article...

Enclosures:

160z120_viola.jpg (7 KB) http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_12//160z120_viola.jpg

 

Janjić: Teško da će Bajden slediti Engelove preporuke u vezi s Kosovom

kosovo-online.com

Janjić: Teško da će Bajden slediti Engelove preporuke u vezi s Kosovom - Kosovo Online

5-6 minutes

---

Odlazeći kongresmen Eliot Engel okupio je ljude koji misle isto kao i on i koji smatraju da je potrebno međusobno priznanje i razmena ambasadora između Srbije i Kosova, izjavio je danas direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, ističući da je teško da će izabrani predsednik Džo Bajden slediti te preporuke, prenosi Tanjug.

Janjić je na TV Prva, komentarišući jučerašnji sastanak Odbora za spoljne poslove predstaničkog doma Kongresa, podsetio na ono što je Bajden rekao 2016. godine da se Amerika i Srbija ne slažu oko priznavanja nezavisnosti Kosova, ali da će to biti stavljeno sa strane i u tom smislu naveo da mu i deluje da se SAD približava stavu EU o dve Nemačke.

Janjić je uveren da će tražiti da Srbija prizna postojanje Kosova kao funkcionalnog entiteta i ocenjuje da se to već dogodilo sa Vašingtonskim sporazumom.

"Tu neće biti novina i nema razloga da Bajden odustane od dobrih stvari koje su Grenel i Tramp uradili. Radikalnih novina nema, osim insistiranja na vladavini prava, punoj demokratiji i zajedničkoj borbi protiv korupcije", kazao je Janjić.

Uveren je i da će biti usvojen predlog da SAD imenuje jednog predstavnika koji će sa Miroslavom Lajčakom biti direktno uključen u razgovor Beograda i Prištine.

"Sigurno je da će insistirati i da lista pitanja na kojoj se nalazi i položaj SPC, sloboda kretanja i pravo zvaničnika Srbije da odlaze na Kosovo da bude usvojena", naveo je Janjić.

Ističe i da Amerikanci računaju na razgovore sa Rusijom i Kinom u Generalnoj skupštini UN po pitanju Kosova i to u smislu da te dve zemlje ne koriste pravo veta.

Dodaje da će nova američka administracija biti upornija u traženju odgovornih za ubistvo braće Bitići, kao i da će doći na red i paljenje američke ambasade u Beogradu, ali naglašava da ni to nisu novine.

Janjić kaže da su učesnici sastanka osudili odbijanje EU da otvara nova poglavlja sa Srbijom i ističe da je to urađeno sa tezom da na taj način "guraju" Srbiju ka Rusiji.

Prabacivanje vojske u Brčko

Ono što ga je začudilo, a što je rečeno na sastanku, jeste da preti direktna secesija BiH, pa da treba vojsku prebaciti u Brčko.

Ipak, ističe da je stara praksa Amerike da kada imaju problem sa Miloradom Dodikom prete im odvajanjem Brčkog jer je taj deo BiH pod upravom međunarodne zajednice.

Serverevo viđenje Republike Srpske već je bilo odbačeno

Upitan da li se može Republika Srpska primorati da pristane na jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu, Janjić kaže da su ustavne promene u BiH potrebne, ali da Serverovo viđenje, koje već jednom nije prošlo, BiH kao građanske države nije moguće.

Kada je reč o Miloradu Dodiku, Janjić kaže da je on i poimence prozvan i navodi da se traži od EU da mu uvede sankcije, što je Unija već i pripremila i to paket sankcija zbog korupcije, podsticanja etnonacionalizma i secesije.

"Tu je možda neko procitao i pretnje Vučiću oko toga, što ja nisam video. Na sastanku se govorilo da sa Vučićem treba otvoreno razgovarati i utvrditi neku mapu puta kada Srbija potpuno prelazi na demokratiju", kaže Janjić.

Upitan za komentare Medlin Olbrajt da se u Srbiji ne slažu svi sa potezima Aleksandra Vučića, Janjić navodi da i sam Vučić kaže da se sa njim ne slažu svi ni u Vladi Srbije, Kriznom štabu, što ne bi bilo ni dobro i dodaje da on ipak ima većinsku kontrolu.

Na sastanku, smatra Janjić nije zatraženo da se podstaknu političari u Srbiji koji podržavaju BiH koja nije isključivo vezana za predstavljanje nacija i dodaje da imaju iskustva sa Srbijom po tom pitanju.

Ističe, da se predlaže ekonomska saradnja i jačanje te saradnje i uticaja sa ciljem da se odgurne Rusija i Kina od Srbije.

Takođe, Janjić kaže i da Amerika smatra da ko god dođe na vlast u Beogradu da može da disciplinuje ljude u Republici Srpskoj i dodaje da to pragmatični političari neće učiniti.

Kada je reč o američoj perspektivi Rusije i Kine i njihovog uticaja na Srbiju, Janjić kaže da ih vide isključivo kao remetilačke faktore mada, dodaje, ima puno znakova da Bajden, a i Putin i njegov naslednik Šojgu, puno rade na pripremanju jednog zajedničkog nastupa prema Kini.

Upitan da li Srbija može i dalje da bude okrenuta u saradnji Rusiji i Kini, Janjić kaže da Rusiju možete mrzeti, ali kada duva košava morate da je volite.

"Rusija je glavni snabdevač gasom i naftom, ona nije tu samo zbog političkog uticaja, ima i toga, ali nije sve destrukcija", dodaje.

Kako kaže, Amerikanci su posebno uznemireni zbog toga što će biti predstavnika vojske Rusije u Ministarstvu odbrane Srbije.

 

rtrs.tv

Митић: Неопходно да Србија донесе закон о војној неутралности

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

2 minutes

---

Александар Митић (фото: http://www.mc.rs)

- То значи да се питање рјешавања статуса Косова и потенцијално редефинисање односа у БиХ првенствено у стратешком смислу, види као одвраћање утицаја Русије и Кине. Сигурно је да би евентуално чланство Србије у Алијанси директно утицало на чланство БиХ тако да је питање војне неутралности Србије и Републике Српске органски повезано - рекао је он.

Према његовим ријечима, управо због тога је значајно то што је Народна скупштина Републике Српске усвојила декларацију о војној неутралности, "јер тамо, за разлику од Србије, постоји директан притисак за дубље интеграције".

Митић је указао да је данас подршка грађана Србије приступању НАТО са 27 одсто пала на само три одсто, али да би и упркос томе требало донијети закон, јер Алијанса и даље финансира конференције којима показују да су њихова врата за Србију отворена.

- Све то подсећа на ситуацију од пре десет година када су 200 јавних личности, интелектуалаца, потписали петицију за референдум о /не/ уласку у НАТО. Срећан сам што сам био један од потписника и координатора те петиције коју су потписали и Његово високопреосвештенство митрополит Амфилохије, Михајло Ђурић, Емир Кустурица, Милорад Екмечић, Добрица Ћосић, Матија Бећковић, Војислав Коштуница, Момо Капор - рекао је он за Спутњик.

Митић је навео да су многи тада изашли са критиком зашто се уопште прича о тој теми, да би се, захваљујући Викиликсу, сазнало да је баш у то вријеме амерички амбасадор Мери Ворлик објавила депешу чији је назив био "Чекати 10 година и онда гурати", што, како је објаснио значи "чекати деценију након бомбардовања и онда гурати Србију ка НАТО".

 

glassrpske.com

Емил Влајки, књижевник, о свом новом роману: Од сада ће се говорити да је човјек човјеку корона

Вељко Зељковић

9-11 minutes

---

Вељко Зељковић

Емил Влајки, књижевник, о свом новом роману: Од сада ће се говорити да је човјек човјеку корона

Година 2030. Десет година након појаве нове короне.

Дјевојка Жана долази након смрти својих родитеља, а који су пристали да буду усмрћени у једном "хуманитарном центру", да преузме њихове посмртне остатке. Истражује њихову смрт са психологом Морисом, с којим ступа у везу. Откривају да је лаж да старији људи не смију излазити напоље, пошто вируса који наводно одмах убија старије особе нема у ваздуху. Сазнају и да њени родитељи нису мртви, већ да су били дрогирани и пребачени у једну клинику како би се над њима вршили експерименти. Морис због неодлучности пропушта да спаси Жанине родитеље. Она га напушта и везује се за Сержа, предсједника свјетске еугеничке организације која посједује "универзалну вакцину" која, наводно, лијечи све вирусне болести. Уствари, та вакцина је направљена да редукује свјетско становништво како би планету настанили "квалитетнији људи"...

Сажетак је ово радње новог романа бањалучког књижевника Емила Влајкија под именом "Корона", а  инспирисаног, као што и сам назив каже, актуелном пандемијом. Истиче како се ради о првом оваквом роману у свијету, који се на један овакав начин бави овом проблематиком.

- Имао сам веома јаку жељу и инспирацију да напишем овај роман, а којим бих демистификовао неке ствари око овог новог вируса корона - каже Влајки објашњавајући у наставку овог интервјуа за "Глас Српске" због чега сматра да је овај вирус вјештачки створен, те шта је крајњи циљ овог својеврсног, како су многи назвали, "еугеничког пројекта".

ГЛАС: Иако сте радњу романа смјестили у будућност, колико је Ваша књига у ствари покушај да демистификује садашњост и ствари које многи називају теоријама завјере?

ВЛАЈКИ: Када се појави нешто ново што убија људе, нормално је да се стварају претпоставке о узроцима тога. Ако се то исполитизује, онда настају теорије завјере. Најчешће се говори како је овај вирус корона лабораторијски створен у Кини и оданде пуштен у свијет. То је једна расистичка теорија која нема никакву подлогу. Она је расистичка због тога што се за све вирусе који су се појавили у задњих педесет година, а који су очито вјештачки производ, каже да су настали искључиво у "обојеним" земљама!? Дакле, ни један једини вирус нема поријекло из Аустралије, САД, Канаде или Европе!? Шта је то него расизам. Лабораторије четвртог степена са максималним степеном безбједности, а гдје се проучавају смртоносни вируси, налазе се највећим дијелом у "бијелим" земљама. Највише их је смјештено у САД, њих 11. У Њемачкој их има четири. Индија и Швајцарска их имају по три, Аустралија и Русија по двије. Једна постоји у Француској, Чешкој, Мађарској, Канади и Кини. "Необојене земље" се стално жале како им становништво све више стари, а наталитет пада. Социјална давања за пензионе "непродуктивне особе" енормно расту. И гле чуда. Управо је у тим земљама, са најбољим здравственим системима у свијету, страдало највише људи од нове короне!?

ГЛАС: Хоћете рећи како све то није случајно?

ВЛАЈКИ: Не желим ништа рећи, само констатујем чињенице. Почетком овог миленијума, старе, практично безопасне врсте короне су нагло "мутирале" у САРС и МЕРС вирусе са великом смртношћу. И онда су одједном нестали. Имали су два недостатка: били су превише смртоносни и нису се брзо распростирали. Онда је САРС лабораторијски "побољшан" па је настао садашњи  SARS-CoV-2. Смртност је била далеко нижа, ширење велико, а селективно је страдавала првенствено популација треће доби. Све у свему, стари облици короне су били безопасни, а ови нови селективно убијају људе.

ГЛАС: Ко још осим Вас сматра да је нови вирус вјештачки?

ВЛАЈКИ: Велик број научних ауторитета свјетског реномеа. Набројаћу само неке. Из старе короне, откривене од научнице Џун Алмеиде 1964. године, није могло природним путем доћи до потпуно нове короне 2020. године. Индијски истраживачи су у једној од студија то недвојбено доказали. Они су открили како је молекула короне измијењена у своја четири сегмента елементима ХИВ-вируса, што ју је потпуно преобразило. И норвешки виролог Биргер Соренсен и британски онколог Ангус Далглиш су у једном од својих научних радова навели како су идентификовали уметнуте дијелове постављене на површини шиљака SARS-CoV-2, а који су кључни за комуникацију вируса с људским ћелијама и за улазак у њих. Коначно тој теорији се придружио и француски виролог и нобеловац Лик Монтаније. Он је изјавио да "ковид 19" нема природно поријекло и да је највјероватније направљен у лабораторији. И његова истраживања показала су да су овом вирусу додате честице ХИВ вируса.

ГЛАС: Ако је све то тачно, шта се хтјело постићи овим вирусом?

ВЛАЈКИ: Креатори овог вируса су добро знали шта раде. Коначна замисао им се састоји од пет дијелова. "Подмлађивање" помором остарјеле популације у земљама благостања. Уништење слабих националних економија како би они најбогатији профитирали. Вакцинација неколико милијарди људи. Производња страха непрекидним измишљањем нових лабораторијских вируса. Чиповање популације као средства за контролу свакога и свих. И на крају - стварање "расе супермена" насилном редукцијом свјетског "сувишног" становништва: старих, болесних, сиромашних и "обојених". За сада би се задовољили нестанком барем милијарду људи.

ГЛАС: Мислите ли притом на Била Гејтса?

ВЛАЈКИ: Не могу ништа децидирано тврдити, али једна његова изјава би се могла на тај начин интерпретирати. Цитираћу га: "Свијет данас има 6,8 милијарди људи, то ће се повећати на око девет милијарди. Ако направимо стварно јако добар посао са новим вакцинама и  репродуктивним здрављем, могли бисмо то спустити за 10-15 одсто." Тих 15 одсто износи отприлике милијарду људи.

ГЛАС: Да ли се садашњој пандемији назире крај?

ВЛАЈКИ: Наравно, вирус ће временом постати сезонски. Ту је и вакцина. Властодршци су, међутим, схватили да се масама може владати и тако да се сваких неколико година могу у лабораторијама стварати нови смртоносни вируси који ће у људима створити егзистенцијалан страх и убити у њима све људско. Да завршим једним цитатом из мог романа. "Улиће људима страх у кости. Медицинска струка ће их изоловати у кућама, забранити им да на улици дишу без маски, пошто ће им се казати да корона лебди у зраку. Забраниће им да се друже, да се држе за руке. Забраниће људима да се смију због могуће капљичне инфекције, да се грле, воле. Увјериће их да је за човјека најбоље да буде сам ако жели да сачува здравље и живот. Свако ће сумњати у свакога плашећи се заразе. Прије се говорило - човјек је човјеку вук. Од сада ће се говорити - човјек је човјеку корона. Све јавне манифестације биће забрањене. Неће бити предавања у школама. Све ће бити онлајн, нехумано, отуђено депримирајуће. Људи ће живјети без икаквог колективног идентитета. Престаће пружати било какав отпор. Да би овакво стање до краја мистификовали, забраниће се и обдукција умрлих и свака ће се смрт прогласити посљедицом овог вируса. Када се улије људима страх у кости, они ће дозволити да им радите шта год хоћете."

Вакцинација

ГЛАС: Како ће се људи натјерати на вакцинацију?

ВЛАЈКИ: Крајње једноставно. Они који се не буду хтјели вакцинисати неће моћи путовати ван своје земље. Неће добити "корона пасош". Чини се као да су власти многих земаља плаћене од моћних фармацеутских компанија да доносе овакве нељудске одлуке.

 

iskra.co

СЗО: Вакцине неће елиминисати вирус

3-4 minutes

---

05.12.2020. - 16:00

Вакцине не значе нула ковида, рекао Мајк Рајан задужен за ванредне ситуације у СЗО, и објаснио да саме по себи вакцине не могу да ураде посао

Лого Светске здравствене организације (Фото: EPA/EFE)

Појављивање више ефикасних вакцина против ковида-19 и пратећи оптимизам не треба да дозволе да се спусти гард јер оне неће елиминисати вирус, упозорила је данас Светска здравствена организација.

„Вакцине не значе нула ковида", рекао је Мајк Рајан задужен за ванредне ситуације у СЗО, и објаснио да саме по себи вакцине „не могу да ураде посао".

Званичница за управљање пандемијом у СЗО Американка Марија ван Керков позвала је становништво да заиста размисли шта ради за време сезоне празника на крају године да би ограничили пренос корона вируса.

„Одлуке које сада доносимо могу да значе живот или смрт за нас, за нашу породицу", рекла је она.

Пандемија корона вируса у којој је заражено више од 65 милиона људи и умрло више од 1,5 милиона поново је почела убрзано да се шири у свету у време када се најављују планови за масовну вакцинацију у више земаља.

„Напредак остварен у области вакцина свима нам диже морал и сада можемо да почнемо да видимо светлост на крају тунела", рекао је директор СЗО Тедрос Адханом Гебрејезус, али је упозорио на растуће осећање да је пандемија завршена.

Више званичника СЗО такође је упозорило на конференцији за новинаре на лажно осећање сигурности које вакцине могу да дају.

„Док је у току распоређивање вакцина људи треба да наставе да поштују мере јавног здравља да би сви могли да буду заштићени", рекао је Тедрос.

Он је такође поздравио најаву изабраног председника САД Џоа Бајдена и бивших америчких председника Барака Обаме, Џорџа Буша млађег и Била Клинтона да су спремни да се вакцинишу јавно против ковида-19 да би охрабрили сународнике да ураде исто. Рекао је да би и он био спреман исто да учини, али да не жели да иде преко реда.

Такође је објавио да је коалиција против корона вируса коју је покренула СЗО и названа Ковакс (Kovax) добила 700 милиона доза три типа вакцине, без прецизирања којих.

Ковакс је формиран да осигура да се вакцине дистрибуирају равноправно.

„Идуће године имамо намеру да користимо додатне фондове да гарантујемо да најмање две милијарде доза сигурних и ефикасних вакцина буде расположиво у свету", рекао је Тедрос.

Вакцине ће пре свега добити здравствено особље и радници у социјалним службама а затим ће бити употребљене да покрију 20 одсто становништва земаља учесница у механизму.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 4. 12. 2020)

 

"Dečko koji isporučuje" ili otpisan kao Tadić

kossev.info

"Dečko koji isporučuje" ili otpisan kao Tadić - KoSSev

9-11 minutes

---

Dušan Janjić u kolumni +381

Piše: Dušan Janjić

Šalja s pravom ukazuje na šansu koju za izlazak iz naše "talačke krize" predstavlja promena predsednika SAD. Šalja primećuje i da će novom predsedniku SAD "najverovatnije trebati da potroši par godina, možda čak i ceo svoj četvorogodišnji mandat, kako bi koliko toliko vratio u normalne tokove, ili u normalnu funkcionalnost, administraciju jednog američkog predsednika". Zaista, Tramp je došao na vlast u SAD na talasu jačanja populizma širom sveta. Tramp je pokušao da rešenje problema koje donosi globalizacija nađe u ekonomskom nacionalizmu. „Amerika pre svega!" i „Učinimo Ameriku ponovo velikom" mantre su za privlačenje nacionalista, izolacionista i protekcionista.

Sa pobedom desnog populizma u SAD i dolaskom Trampa na vlast, došlo je do prave pometnje u EU. Vodeće zemlje EU nisu bile spremne da prihvate Trampovo "priorodno savezništvo" koje je trebalo da partnersku saradnju, koja je bila osnov evro–atlantske saradnje posle drugog svetskog rat, zameni „vođstvom SAD" odnosno upravljanjem EU iz Vašingtona.

Trampova administracije je nastojala da marginalizuje uticaj EU u evro–atlantskim poslovima, a i u geopolitici. Ova politika je pasivizirala NATO koji nije uspeo da odgovori na izazov Erdoganove politika da upotrebljava svoju vojsku, članicu NATO, prevashodno po sopstvenoj proceni. Uz to, tesna saradnja Rusije i Turske značjano je narušila rezultate sankcija koje su EU i najveći broj država članica NATO nametnule Rusiji zbog njenog vojnog intervenisanja u Ukrajini.

Tramp je svoje viđenje „američkog vođstva"preneo i na Pacifik – oblast izuzetno važnu za SAD. Pokušaj uspostavljanja „velikog istorijskog otvaranja Severne Koreje" rezultirao je snažnom političkom propagandom i medijskom kampanju ali ne i promenom politike Severne Koreje. Neartikulisana politika SAD upustila se u mnoge avanture, pa i u odmeravanja moći sa Kinom. Tako je Tramp u vezi sa pandemijom kovid-19 optužio Kinu za zaveru i zločine protiv svetskog zdravlja. Istovrmeno, Kina je sledila svoju geopolitiku „Jedan pojas, jedan put"  i dodatno osnažila poslovnu saradnju sa Azijom odosno priključila se stvaranju nove zajednička zona ekonomske saradnje (Regional Comprehensive Economic Partnership – RCEP).

Kina je iskoristila i nemoć Trampove administracije u susret izazovu koji je za nju predstavljao Iran i omogućila sebi značajno snabdevanje energentima ali i indirektno energetsko povezivanje preko budućeg južnog gasnog koridora sa Azerbejdžanom, Rusijom, Turskom i potom EU.

Sve u svemu Trampova politika se svela na reaktiviranje ratova kao mehanizama preraspodele moći i kapitala. U ovoj kockarskoj igri EU, Rusija, zemlje Bliskog istoka i centralne Azije, Kina pa i čitav Pacifik, uspostavljaju međusobno ad hoc savezništvo koje ponekad i isporuči nekome nešto, ali pre svega na teret treće strane.  Takva situacija ugrožava budućnost SAD uticaja u ovim delovima sveta. Stoga će administracija novoizabranog predsednika SAD Bajdena (Joe Biden) imati pred sobom izuzetno težak zadatak resetovanja evro–atlantske saradnje, nove geopolitike i odnosa prema Pacifiku, Aziji kao i Kini.

Bajdenov posao biće otežan i posledicama Trampove unutrašnje politike odnosno porastom desnog populizma u SAD, Evropi, Brazilu, Indiji i širom sveta.

Kad se sve sabere i oduzme novi predsednik SAD će imati mnogo posla jer ima mnogo problema u kojima bi trebalo da pokaže svoju snagu isporučivanja odnosno da je Deliveri Boy. Valja imati na umu i činjenicu da Bajden i SAD nemaju niti mogu da imaju rešenje za sve probleme koji pritisakju svet i SAD. Rešavnje problema je i na onima koji su ih stvarali i koji ih održavaju. U našem slučaju, na vođstvima Srbije i Kosova.

Kako je napisao Šalja, "Bajdenu će jedan od glavnih spoljno-političkih prioriteta biti obnova narušenih trans-atlantskih odnosa sa Evropom, sa EU odnosno sa vodećim državama EU ali i sa NATO".  U slagalici ili trijadi SAD – EU – NATO postaju važni odgovori na "nedovršene poslove" (u BiH i Kosovu) ali i strateški zadatak Vašingtona kakav je širenje NATO na čitavu Evropu, te i na Zapadni Balkan. Zbog toga su, na primer u Beogradu, uključeni mnogi alarmi ali je oživelo i sećanje na tragične posledice "Miloševićevog gambit-a" odnosno pogrešnog izabora poteza u igri na geopolitičkoj šahovskoj table. Jedan od tih alarma opominje da su pred Srbijom godine koje će pokazati da li je vojna neutrlnost održiva.

S druge strane SAD, EU i NATO su suočeni s problemom održavanja ravnoteže između štapa i šargarepe, odnosno pridruživanje EU i NATO, što su izabrali kao metod kada je reč o Srbiji i u Kosovu. Sadašnji odnos Srbije i NATO je određen Rezolucijom o teritorijalnom integritetu Srbije, koju je usvojila Narodna skupština Republike Srbije decembra 2007. godine, a čija tačka 6. glasi: „Zbog ukupne uloge NATO pakta, od protivpravnog bombardovanja Srbije 1999. godine, bez odluke Saveta bezbednosti UN, do aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO 'konačan organ' vlasti u 'nezavisnom Kosovu', Narodna skupština RS donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom pitanju".

Od tada do danas, posotoji svojevrsna konfuzija u tumačenju vojne neutralnosti. Sama Rezolucija ostavlja mogućnost priključenja nekom od vojnih saveza. Uz to, politčko rukovodstvo nije učinilo ni jedan korak za priznanje vojne neutralnosti od strane drugih država ili međunarodnih organizacija.

U stvarnosti Srbija je partnerski odnos sa NATO-om uspostavila pristupanjem programu Partnerstvo za mir (14. decembra 2006. godine) i od tada prošla sve potrebne faze na putu ka punoprvnom članstvu. Nedostaje samo Izjava o spremenosti za punopravno članstvo. Takođe, Srbija je kandidat za punopravno članstvu u EU koje podrazumeva i poštovanje Evropske bezbednosne i odbrambene politike.

Ograničavajući faktor vojne neutralnosti Srbije predstavljaju i karakteristiku regiona u kome se nalazi. Pet od osam zemalja sa kojima se Srbija graniči članice su NATO-a, dok su dve na putu članstva. Četiri od njih (Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska) članice su EU, pri čemu ni jedna od njih nije postala članica EU a da prethodno nije postala članica NATO. Situacija u BiH je, imajući u vidu suprotstavljene stavove dva entiteta, konfuzna kao i stanje u odnosima Srbije i Kosova. To samo po sebi opravdava pitanje da li će Srbija moći da bude izuzetak od pravila i da uđe u pregovore i postane članica EU, a da prethodno nije postala članica NATO.

Kada je reč o odnosima Kosova i Srbije Bajden je tu "veteran u svakom pogledu", piše Šalja. On je nesporni znalac i autoritet u ovim pitanjima kao i neki od njegovih najbližih saradnika, počevši od Antonija Blinkena, budućeg državnog sekretara. Oni na raspolaganju imaju većinu od onih par desetina diplomata i eksperata koji se bave porblemom Zapadnog Balkana u Vašingtonu.

Uz to, kad se uzme u obzir da, kada je u pitanju odnos Vašingtona prema Zapdnom Blaknu,Kosovu i Srbiji, ali i Briselskom dijalogu, ne treba očekivati dramatične promene. Da podsetim, Tramp je po ovom pitanju sledio najavu Bajdena iz 2016. godine i imenovao specijalnog predstavnika za zapdni Balkan (Palmera) i u strateško – političkom smilsu, na iznenađenje mnogih u Prištini i naročito u Beogradu, sačuvao kontinuitet u odnosu na svoje prethodnike (Klintona i Obame). Štaviše, opet na iznenađenje mnogih u Prištini i Beogradu, on je otišao korak dalje u odnosu na nasleđe administracije Obame, ističući u svojim pismima Tačiju i Vučiću da bi dijalog Kosova i Srbije trebalo zaključiti "međusobnim i verodostojnim priznanjem". Bajden je tokom svoje predizborne kampanje ponovio stav Trampa uz dodatak da međusobno priznanje Kosova i Srbije mora uvažiti sadašnje granice ove dve države.

Iz svega ovog proizlazi da se neće dugo čekati i da će započete konsultacije na liniji saradnici novog predsednika, Berlina i Brisela, dovesti do usaglašavnja jednog glasa i da će se s njima vođstva Srbije i Kosova suočiti već početkom iduće godine.

Pri tom, za razliku od Šalje, nisam siguran da je Bajdenovom stavu „slažemo se da se ne slažemo" istekao rok trajanja. Pre će biti da će se ovaj stav biti osnova zajedničkog stave SAD, EU i NATO kako bi se ostvario prvi, zaista istorijski korak a to je "puna normalizacija odnosa". Nema razloga da SAD odustanu od svoje politike upravljanja krizom i da požure kao "krajnjem cilju". Moguće je da će određenje pune normalizacije, u sveobuhvatnom sporazumu, biti instrument usopostavljanja održivog rešenja koje više neće zanemarivati bezbednosnu saradnju.

Danas, izgleda da će sa Bajdenovom administracijom ojačati podrška i insistiranje na sradanju u trouglu SAD – EU – NATO što donosi i saradnju na izgradnji strategije izlaska iz krize odnosno, u slučaju EU na European Green New Deal, a u slučaju Srbije – NEW Deal Srbija. Za to je potrebna promena političkog obrasca mada pitanje je da li to mogu da dosegnu sadašnji pregovarači. Zapravo, pred nama su meseci i godine koje će jasno pokazati ko je „Dečko koji obećava", a ko je „Dečko koji isporučuje". Oni kojima se dokaže da je "Dečko koji ne isporučuje" biće, poput Borisa Tadić, otpisani.

Comments

comments

 

---

Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.