Националним памћењем против ревизије историје

politika.rs

Националним памћењем против ревизије историје

Д. Буквић М.Сретеновић

5-7 minutes

---

На Правном факултету у Београду одржана је трибина „Националним памћењем против ревизије историје". Са догађаја уприличеног на Међународни дан сећања на жртве геноцида послата је порука да се не смеју заборавити страдања Срба, Јевреја и Рома у концентрационим логорима у НДХ. Међу домаћим и страним стручњацима који су се обратили био је и израелски историчар проф. др Гидеон Грајф, носилац одликовања председника Србије – златне медаље за изузетне заслуге и директор Међународне експертске групе ГХ7 за Јасеновац и НДХ.

Он се осврнуо на своју мултидисциплинарну трилогију „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности", „Усташко коначно решење пре нацистичког коначног решења" и „Алојзије Степинац, усташки викар – покрсти се или умри". Реч је о капиталном делу од 2.700 страна које расветљава размере злочина у НДХ.

Грајф је казао да постоји велика разлика у суочавању савремене Немачке са злочинима из Другог светског рата, насупрот негирању геноцида у НДХ присутном у данашњој Хрватској.

„То је тужна реалност јер ако неко није у стању да прихвати своју одговорност, ту нема места напретку и будућности. Неопходно је увек бити веран истини и чињеницама. Историја и политика се не смеју мешати", казао је Грајф.

Он је навео да су усташе у својој бруталности отишле даље од својих немачких узора јер је у немачким логорима избегаван директан контакт злочинаца и жртава, док су усташе директно својом руком убијале логораше у Јасеновцу.

„Усташе су уживале у болу и мучењу својих жртава. Немци су примењивали три или четири начина ликвидације, а усташе чак 57. Можете ли да замислите људско биће које стално смишља нове методе ликвидација? То је патологија. Такође, усташко 'коначно решење' је почело шест месеци пре нацистичке Немачке, од које је НДХ била екстремнија и по томе што је оснивала логоре искључиво за децу. Усташе нису имале граница у својој окрутности", закључио је Грајф.

Он је, иначе, истог дана пре овог скупа о злочинима у НДХ разговарао и са ђацима у Петој београдској гимназији, с којом је потписао и протокол о сарадњи и едукацији.

На трибини на Правном факултету је говорио и др Борис Беговић, професор Правног факултета у пензији и један од уредника зборника „Правни поредак Независне државе Хрватске". Он је казао да су у тој публикацији анализирани различити аспекти НДХ – од спољне политике и пореског система до дискриминаторних закона и оснивања тзв. хрватске православне цркве.

„Установљено је да постоји више аргумената да је НДХ ипак била држава, то јест да је имала поједине атрибуте државности. То нам говори да је геноцид у НДХ био државни пројекат, у којем су учествовале све државне структуре", рекао је Беговић.

Амбасадор Јерменије Ашот Ховакимијан говорио је о превенцији геноцида путем ширења знања о почињеним злочинима, додајући да је њихова некажњеност основа да геноцид буде поновљен.

Будући да је овај скуп организован као подршка одлуци Српске академије наука и уметности да се успостави јединствени наратив српске националне историје, прочитан је и текст иницијативе за формирање Савета за национално памћење, коју је Одељење историјских наука САНУ у новембру упутило Министарству просвете. Како је наведено, прва три задатка савета била би хитна стандардизација уџбеника, едукација едукатора за наставно особље из области националне историје и организовање научних истраживача за прикупљање и објављивање архивске грађе из релевантних архива.

„Недопустиво је да уџбеници из националне историје буду нестандардизовани и да једна школа учи да је у Јасеновцу било 700.000 жртава, друга да их је било неколико стотина хиљада, а да се у трећој из неког трећег уџбеника учи да се не зна број. Дакле, хитно је потребна стандардизација уџбеника, да буду униформни и да буде један уџбеник из националне историје и националне географије, српског језика и граматике обавезан за све школе у Србији и расејању. Посебно треба учинити да писање и штампање уџбеника националне историје не буде 'предмет тендера' јер државни наратив о страдању српског народа је питање националне безбедности и стуб идентитета нације, о чему се не одлучује на конкурсима и кроз ад хок протоколе о сарадњи", наведено је у иницијативи.

Јасеновац – шест пута већи од Аушвица

Почасни гости на трибини била су преживела деца-логораши Јасеновца и Јастребарског, Гојко Рончевић Мраовић и Смиља Тишма, најстарији народни посланик и оснивач Удружења логораша Јасеновца после Другог свeтског рата. Емитован је и кратки филм „Апел жртава Јасеновца" о иницијативи поднетој 7. децембра да се у Скупштини Србије донесе резолуција о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ и да се установи дан сећања на геноцид над Србима у 20. веку. На трибини су представљени и предмети коришћени у Јасеновцу за егзекуције и мучење, као и скулптуре Катарине Трипковић посвећене страдањима у том логору. Представљена је и макета подручја јасеновачког логора тешка две тоне, димензија 16 са три метара, које је у стварности заузимало 240 квадратних километара, што је величина 150 фудбалских игралишта или шест пута више него површина комплекса Аушвица, који се простирао на 40 квадратних километара.

View article...

Enclosures:

160z120_DR--GREIF--foto-V-Mikaca.jpg (10 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2021_12//160z120_DR--GREIF--foto-V-Mikaca.jpg

 

Путин: Распад Русије био би много крвавији него у СФРЈ

politika.rs

Путин: Распад Русије био би много крвавији него у СФРЈ

2 minutes

---

МОСКВА - У случају распада Русије последице би биле много драматичније и крвавије него у бившој Југославији, изјавио је данас председник Русије Владимир Путин у интервјуу емитованом на ТВ каналу „Росија-1", преноси Танјуг.

„Може се дефинитивно рећи да бисмо се осећали врло лоше, борили бисмо се да преживимо, уместо да повећавамо наталитет. Трагичан пример Југославије показује да, у случају да смо прошли кроз исто то, а знајући менталитет нашег народа и не само руског, већ свих народа који живе у Русији, сукоби би били много опаснији и крвавији него у Југославији", казао је Путин, а пренео ТАСС.

Он је додао да је током деведесетих година било бројних спољних притисака на Русију, као и да је тада земља изгубила добар део свог суверенитета.

„Било је много инструмената притисака, Русија је била прилично слаба, зависила је од разних финансијских инструмената и механизама, политичких и унутрашњих. Може се са жаљењем рећи да је тада Русија изгубила већи део свог суверенитета", казао је Путин.

Путин се присетио ситуације из 1999. године када је био премијер.

„Што се тиче губитка суверенитета, видео сам то када сам био премијер 1999. године, када је након почетка наших борбених операција на северу Кавказа, мисија Међународног монетарног фонда захтевала да обуставимо операције", открио је Путин.

Он је додао да је питао какве везе има ММФ са операцијама на северу Кавказа, речено му је да ће то имати негативан утицај на економију.

„Тврдили смо да смо јачали нашу државност и стога стварали могућност за ефикаснији рад у економској сфери, али су наши аргументи игнорнисани", поручио је Путин.

View article...

Enclosures:

160z120_0aa1d87e.jpg (8 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2021_12//160z120_0aa1d87e.jpg

 

Siniša Ljepojević - "Specijalni izaslanik" i britanske iluzije

standard.rs

Siniša Ljepojević - „Specijalni izaslanik“ i britanske iluzije - Novi Standard

Siniša Ljepojević

8-10 minutes

---

Sve liči na klasičan zapadni model izmišljanja krize i potom donošenja odluka zasnovanih na neistinama i pogrešnim procenama, a sve kako bi se održao privid moći

Balkanskoj koteriji zapadnih „specijalnih izaslanika“ pridružila se i Velika Britanija. Britanski premijer Boris Džonson, kako je saopšteno, imenovao je penzionisanog vazduhoplovnog maršala sera Stjuarta Piča za svog izaslanika za takozvani Zapadni Balkan. Tako je i Britanija postala deo „armije“ zapadnih emisara čiji je osnovni posao dalje generisanje u osnovi veštačke krize i održavanje privida zapadne moći. Ali, narod kaže, „mnogo babica kilavo dete“.

Ipak, nije jasno šta će da radi britanski izaslanik, sa kakvim mandatom i kakav bi se rezultat mogao očekivati od njegovog rada. U britanskom političkom establišmentu imenovanje specijalnog izaslanika primljeno je sa primetnim iznenađenjem jer takvi izaslanici ne postoje u političkoj praksi Kraljevstva. Njegovo imenovanje se čak vidi i kao uvreda za britansku diplomatiju koja je opšteprisutna u tom delu sveta a imenovanje specijalnog izaslanika baca sumnju na njenu sposobnost. To bi se moglo tumačiti i kao priznanje poraza britanske diplomatije. Uz to, takav potez urušava i demokratsku strukturu političkog sistema Britanije.

Po definiciji, britanski politički sistem funkcioniše kroz institucije, a izaslanici su nepoznata pojava, jer koga oni u stvari predstavljaju? Imenovanje sera Stjuarta se u Londonu vidi i kao dodatna amerikanizacija britanske politike koja pre svega znači vaninstitucionalnu politiku, kao i militarizaciju političkog života. Ser Stjuart je penzionisani oficir, a imenovan je za, u osnovi, političke probleme.

Antisrpsko angažovanje

Veruje se, međutim, da je premijer Džonson takvu odluku doneo na inicijativu Amerike, a po starom sistemu da su Amerikanci skloni da svoju politiku kriju iza „međunarodne zajednice“ i drugih. Uz to, veruje se, takođe, da na takozvanom Zapadnom Balkanu Amerikanci žele da ojačaju svoje suprotstavljanje pre svega Evropskoj uniji (EU) koja ima svoje izaslanike na terenu. To se obično zove balans moći. Istovremeno, Britanija je u tome prepoznala i svoju ambiciju održavanja privida moći i važnosti kao i, veruje se, priliku da odmerava političku snagu ne samo sa Briselom nego i Nemačkom. U očiglednom projektu Zapada da bivša Jugoslavija postane novi-stari „međunarodni problem“ gde već svoje predstavnike imaju i EU i Amerika i gde je realno najveće prisustvo Rusije i Kine, pa i Turske, onda i Britanija želi da ima i svoje „oči i uši“ i to na nekonvencionalan način.

Posle izlaska iz EU London je na duži rok imao u planu veće angažovanje na prostoru bivše Jugoslavije i na Balkanu kao jedinom preostalom evropskom prostoru gde bi Britanija mogla da ima neki uticaj. Ali, plan je bio da Britanija bude vodeći a ne, kako se sada desilo, „treći igrač“.

Preuranjeno a nakaradno angažovanje očigledno je uslovljeno ne samim stanjem na terenu nego aktuelnom kampanjom protiv prisustva Rusije i u izvesnoj meri Kine na preostalom prostoru bivše Jugoslavije koji još nije pod zapadnom kontrolom, a Zapad ga smatra svojim privatnim vlasništvom. Drugim rečima, britansko angažovanje pre svega je usmereno protiv Srba i srpskog korpusa čime se Velika Britanija definitivno svrstala u antisrpsku koaliciju.

Zastave Sjedinjenih Država i Velike Britanije unutar Bele kuće u Vašingtonu (Foto: Reuters/Joshua Roberts)

A šta će da radi ser Stjuart?

Zanimljivo je da je imenovanje sera Stjuarta obznanila britanska ambasada u Beogradu, a ne sam Forin ofis ili kabinet premijera Džonsona čiji je on, kako se tvrdi, specijalni izaslanik.

On će, prema saopštenju ambasade, „sarađivati sa liderima Zapadnog Balkana, kao i sa našim saveznicima u SAD i Evropi na podršci i jačanju regionalne stabilnosti“. Njegov rad će, dodaje se, „uključivati i promovisanje jakih demokratskih institucija i otvorenih društava, pomaganje u suočavanju sa ozbiljnim i organizovanim kriminalom i drugim zajedničkim bezbednosnim izazovima i podsticanje rešavanja nasleđenih pitanja poput ratnih zločina i nestalih lica.“ Ujedinjeno Kraljevstvo će, kaže se dalje u saopštenju, „igrati važnu ulogu blisko sarađujući sa vladama regiona i svojim međunarodnim partnerima.“

Ambasada posebno ističe Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i tzv. Kosovo. U prevodu sa kodiranog birokratskog jezika, tema su samo – Srbi.

U saopštenju ambasade navode se i reči premijera Džonsona koji veruje da se „Zapadni Balkan suočava sa najvećom pretnjom svojoj stabilnosti i bezbednosti u poslednje dve decenije“. Nije, ipak, jasno na koji „Zapadni Balkan“ misli Džonson. U kom svetu živi politički London?

Negovanje iluzija

A šta će da radi britanska diplomatija dok se specijalni izaslanik bavi „važnim temama“? Prema saopštenju, diplomatija „Ujedinjenog Kraljevstva će nastaviti da predvodi rad na unapređenju rodne ravnopravnosti i implementaciji Inicijative za sprečavanje seksualnog nasilja u sukobima“.

Posle saopštenja angažovani su, po viđenom modelu propagande, poslanici parlamenta koji su od ranije poznati kao lobisti američke imperijalne politike. Među njima je i poslanik vladajuće Konzervativne stranke Bob Stjuart koji čak tvrdi da Britanija treba jednostrano da pošalje bataljon vojske u Bosnu „kako bi se sprečila eskalacija“. Ali, koja eskalacija? Bataljon ima oko 500 vojnika pa nije jasno šta bi oni mogli da učine. On predlaže i organizovanje nove konferencije, Dejtona 2. Bob Stjuart je kao major kopnene vojske  javnosti postao poznat kao oficir mirovnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) u Bosni 1993. u čijoj zoni odgovornosti se te godine desio zločin Hrvata nad muslimanima u Vitezu. Posle tako stečene „slave“ napustio je vojnu službu i postao poslanik.

Među nejasnim stvarima je i koja će biti logistika britanskog specijalnog predstavnika. Da li će britanska diplomatska mreža servisirati specijalnog izaslanika sa kojim ona nema direktne veze? Prema saopštenju ambasade, britanska diplomatija će se baviti rodnom ravnopravnošću i seksualnim nasiljem u sukobima kojih nema. Čovek se ne može oteti utisku da sve počinje da liči na neku vrstu naučne fantastike.

Glavni maršal vazduhoplovstva ser Stjuart Pič tokom konferencije za medije u sedištu NATO, Brisel, 16. januar 2019. (Foto: EPA-EFE/Stephanie Lecocq)

Ništa manje nije zanimljiva ni ličnost vazduhoplovnog maršala u penziji sera Stjuarta jer, bez obzira na zvanični status, uvek mnogo toga zavisi i od same ličnosti. U tom svetlu, olakšavajuća okolnost za sera Stjuarta je činjenica da je on čovek sa velikim iskustvom stečenim ne samo u čisto oficirskoj karijeri nego i time što je nekoliko godina bio i direktor britanske vojne obaveštajne službe gde je imao uvid u stvarne činjenice, a ne samo one servirane za dnevno-političke potrebe. Uz to, ser Stjuart je po civilnom obrazovanju profesor geografije, pa će biti među retkim zapadnim misionarima koji barem znaju gde se šta nalazi.

A šta bi mogla da bude otežavajuća lična okolnost? Zbunjujuće je, naime, to što jedan tako ugledan penzionisani oficir sa tako bogatom vojnom biografijom i najvišim činom u Kraljevskom vazduhoplovstvu (RAF) pristaje na ulogu za koju nema dovoljno kvalifikacija, niti je ta politička misija dovoljno definisana. Za njega bi to moglo da bude i, na neki način, poniženje. Jer, ugledni britanski vazuhoplovni maršal bi sada mogao da postane „nosač torbe“ američkog „specijalca“ Gabrijela Eskobara. U to će se, naime, neminovno pretvoriti specijalni izaslanik premijera Ujedinjenog Kraljevstva.

Pošto će, očigledno, Srbi biti glavni posao sera Stjuarta, moglo bi se onda reći da se među Srbe ponovo vraća „maršal“.

Sve to liči na klasičan zapadni model izmišljanja krize i onda donošenje odluka na neistinama i pogrešnim procenama kako bi se samo održao privid moći i opravdalo prisustvo.

U takvim okolnostima, malo je verovatno da će specijalni izaslanik premijera Džonsona doneti bilo kakvu promenu na Zapadnom Balkanu i da će se ostvariti neki rezultat. To je uzaludan posao. I moglo bi se desiti da uvođenje prakse delovanja van institucija može da ima veće političke posledice za samu Veliku Britaniju nego za Zapadni Balkan.

Zastava Velike Britanije na vrhu Vestminsterske palate u Londonu (Foto: Matt Milton on Unsplash)

Utisak je da i u samoj Britaniji postoji svest da je to uzaludan posao, pa je pronađeno klasično britansko rešenje. Imenovan je penzioner, makar i maršal po činu i zvučnog imena, pa će neuspeh ići na njegovu dušu, a to za druge neće biti ni važno. Sve je to negovanje iluzija.

Siniša Ljepojević je dugogodišnji kolumnista Novog Standarda. Ekskluzivno za Novi Standard.

Naslovna fotografija: Fernando Alvarado/EPA

Izvor Novi Standard

BONUS VIDEO:

 

Орбан: ЕУ је пукла по шаву, улазимо у ново доба без рукавица

07:52 07.12.2021 (Освежено: 09:59 07.12.2021)

 

 

Тканина Европске уније раздвојила се по шаву због мигрантске кризе и биће потребни надљудски напори за обнављање европске сарадње у пост-Меркел ери, тврди мађарски премијер Виктор Орбан.

Мађарски председник владе Виктор Орбан објавио је на службеној страници канцеларије премијера текст о немачкој канцеларки на одласку Ангели Меркел.

„Ангела Меркел 8. децембра престаје да буде немачка канцеларка. Део живота житеља средње Европе отићи ће с њом", стоји у уводу у Орбанов текст који носи наднаслов „Самиздат бр. 14".

Мађарски премијер пише како су Меркелова и он годинама трпели јер су били у опозицији, па је прво она постала канцеларка, а онда се и његова партија вратила на власт, те су заједно управљали финансијском кризом 2010. и „били партнери у борби да Европску унију одржимо на окупу".

 

„Лојални и дисциплиновани Немци те бунтовни и несмотрени Мађари заједно су се борили за исти циљ, Европу у којој ће се све нације осећати као код куће", написао је Орбан.

Мађарски премијер наводи да је „уследила руптура, или боље речено фрактура, отворена фрактура 2015. године, инвазија миграната".

„То је као повреда после које се спортиста више никад неће кретати као пре. Он иде на рехабилитацију, труди се, мучи се, али више из части. Он зна, а након неког времена призна себи да више не може повратити стару форму", написао је Орбан.

 

Према његовом мишљењу, „мигрантска криза сама по себи је била велики тест".

 

„Постала је Рубикон јер је показала дубоке филозофске, политичке и емотивне разлике између нас у поимању нација, слободе и улоге Немачке", пише Орбан.

Та криза открила је да је Мађарима и другим становницима Средње Европе домовина кључна, тврди мађарски премијер.

 

„Нација је исходиште, а без патриотизма не може бити здравог емотивног живота. Испоставило се да су се Немци приклонили другом развојном путу европске цивилизације, да иду ка томе да буду постхришћанска и постнационална држава", додао је.

 

Ми Мађари разумемо да Немци то не сматрају проблемом, каже Орбан.

 

„Они то не сматрају цивилизацијском болести коју треба излечити, него то сматрају природним, пожељним, па чак и морално супериорнијим исходом. Тканина Европске уније тада се раздвајала по шаву и није било начина да се то спречи. Миграције, пол, федерализована Унија, германизација Европе. Обнављање европске сарадње захтеваће надљудске напоре у пост-Меркел ери", тврди Орбан.

Мађарски премијер пита се да ли је Ангела Меркел отворила врата невољи.

 

„Или је, баш супротно, покушала да заузме чврст став, али је на крају подлегла притиску с левице и померила се у страну? Данас не знамо одговор на то питање", написао је.

„Гледајући на проимиграцијску, про-родну, федералистичку, пронемачку агенду нове немачке крајње леве владе, на мистерију Меркел могуће је дати оба одговора. Време ће показати", каже Орбан и додаје да „једино за чиме жали, као бивши борац, је то да нама, својим колегама, њено животно дело и 16 година на челу немачке владе нису дали одговоре".

 

„Једна је ствар сигурна: ера двосмислености, прикривене политике и врлудања завршила се с Меркеловом. У ново доба улазимо без рукавица", закључио је Орбан.

 

О томе шта стоји у коалиционом споразуму „семафор коалиције", зашто „Шпигл" оцењује да су прве пукотине у будућој влади Немачке већ постале видљиве, о каквој „хибридној агресији" говори лидерка Зелених и будућа шефица немачке дипломатије Аналена Бербок у контексту Русије и Кине, и шта ће то значити за Западни Балкан у емисији „Нови Спутњик поредак" говорили су некадашњи дописник „Политике" из Берлина Мирослав Стојановић и новинар из Лондона Синиша Љепојевић:

 

https://youtu.be/jeoK1Ad4ieg

 

https://rs.sputniknews.com/20211207/orban-eu-je-pukla-po-savu-ulazimo-u-novo-doba-bez-rukavica-1132245444.html

Les: Sada bi Rusija, a možda i Kina i Turska, mogle da imenuju izaslanike za Zapadni Balkan

kosovo-online.com

Les: Sada bi Rusija, a možda i Kina i Turska, mogle da imenuju izaslanike za Zapadni Balkan - Kosovo Online

3 minutes

---

Biviši britanski diplomata i profesor na Univerzitetu Kembridž Timoti Les naveo je da se, nakon imenovanja specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan od strane Velike Britanije, koja je na tu poziciju postavila ser Stjuarta Piča, ne bi iznenadio ako bi "to otvorilo put za imenovanje drugih međunarodnih izaslanika, od strane Rusije, a možda i Turske i Kine".

Kako je istakao Les, Rusija, Turska i Kina "neće dozvoliti svojim protivnicima da oblikuju događaje na Balkanu na načine koji su suprotni njihovim nacionalnim interesima".

"Za one koji poznaju istoriju regiona, sve će ovo biti veoma poznato. Ovo je značajan razvoj događaja i sugeriše da Ujedinjeno Kraljevstvo veruje da postoji ozbiljan rizik za stabilnost regiona i integritet sadašnjeg dogovora. Srbi otvoreno osporavaju politički status kvo u Bosni, a tenzije se produbljuju između Srbije i Kosova, dok Priština pokušava da potvrdi svoju vlast nad severom, a Srbija uzvraća", rekao je Les za Kosovo onlajn.

Kako navodi bivši britanski diplomata "to predstavlja problem za London koji ima interese na Balkanu", dok na pitanje da li će Pič sarađivati sa Lajčakom, ali i Eskobarom navodi da će pokušati blisko da sarađuje:

"Ujedinjeno Kraljevstvo je igralo važnu ulogu u oblikovanju nagodbe, posebno u Bosni i na Kosovu i ne želi da se njen rad poništi. London takođe ne želi sukob u kojem će Velika Britanija, sa jednom od najmoćnijih armija u Evropi, morati da interveniše. Odluka Ujedinjenog Kraljevstva da imenuje svog predstavnika je, naravno, posledica njene odluke da napusti EU, što znači da ne može da vrši uticaj u Bosni preko Brisela. Umesto toga, kao što sugerišete, predstavnik Ujedinjenog kraljevstva će pokušati da blisko sarađuje sa američkim i evropskim izaslanicima na Balkanu, kao i sa visokim predstavnikom UN u Bosni Kristijanom Šmitom, u nadi da će uticati na pozicije ovih moćnijih aktera".

Les objašnjava da za ovo postoji presedan, naime uloga koju je odigrao Pedi Ešdaun, koji je bio visoki predstavnik u Bosni početkom 2000-ih. 

"Ešdaun je uspeo da deluje kao most između SAD, koje su želele da se odvoje od Bosne, i EU, koja je želela da preuzme zaduženje za tu zemlju, uspevajući da iskoristi moć i jednog i drugog da progura sopstvenu političku agendu Ujedinjenog kraljevstva. Pretpostavljam da ćemo sada videti sličnu dinamiku", rekao je Les.

 

Zašto Britanija šalje specijalca na Balkan - YouTube

Zašto Britanija šalje specijalca na Balkan

 

Nakon dva američka i jednog evropskog, specijalnog izaslanika za Balkan imenovala i Velika Britanija. Izvestilac EP za Kosovo Viola fon Kramon se nada da će doći do promene stava Nemačke prema Beogradu. Sergej Lavrov upozorava da se u Evropu se vraća košmarni scenario vojne konfrontacije. O ovim temama u emisiji „Od četvrtka do četvrtka" za Sputnjik govori advokat Goran Petronijević.

 

● Zašto je Velika Britanija imenovala sera Stjuarta Piča za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan?

● Poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu i izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon izrazila je nadu da će, kada njena partija preuzme Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke, doći do promene stava prema zvaničnom Beogradu – šta to u praksi znači za Srbiju?

 

● Ramuš Haradinaj podgrejao je temu davanja državljanstva Albanije svim Albancima, ma gde se nalazili i bez uslovljavanja. Da li je to korak bliže ka formiranju Velike Albanije?

● Da li je ostvariva zamisao predsednika Rusije Vladimira Putina da se krene u pregovore oko postizanja pravnih garancija za neširenje NATO-a na istok?

● Šta se menja ukoliko građani većinski potvrdno odgovore na predstojećem referendumu?

● Kakav je učinak crnogorske Vlade nakon godinu dana rada?

 

Emisiju uređuje i vodi Nataša Milosavljević ► https://rs.sputniknews.com/author_nat... „Od četvrtka do četvrtka" je emisija portala i radija Sputnjik koja analizira najaktuelnije teme koje su obeležile prethodnih sedam dana. Gosti su politikolozi, sociolozi, vojni stručnjaci, diplomate, novinari, dobri poznavaoci aktuelnih političkih prilika. Emituje se svakog četvrtka od 21.00.

 

▌GOVORIMO ONO ŠTO DRUGI PREĆUTKUJU▐

 

https://www.youtube.com/watch?v=xnJQfH8vzvs

politika.rs

NATO provocira globalni sukob

Slobodan Samardžija

5-6 minutes

---

Londonski tabloid „San” objavio je pre nekoliko dana vrlo provokativnu ilustraciju koja prikazuje raketu opremljenu nuklearnom bojevom glavom, ispaljenu iz Berlina, kako pogađa – Moskvu. Sve sa nacrtanom atomskom pečurkom, viđenom u stvarnosti davne 1945. nad Hirošimom i Nagasakijem.

Nekako istovremeno mediji su preneli i informaciju da je američka ratna avijacija u nekoliko prethodnih dana uvežbavala aktiviranje nuklearnih projektila na svega 20 kilometara od granice s Rusijom. Da li se to svet priprema za neku novu veliku kataklizmu? Ovaj put možda i konačnu.

A plamen novog rata na evropskom tlu mogao bi da bukne svakog trenutka. Da li će se to desiti na uzburkanoj granici Belorusije i Poljske, u Ukrajini, ponovo na Balkanu – manje je važno. Mnogo bitnija je činjenica da su u Vašingtonu i te kako voljni da to bude baš na našem kontinentu. Posebno na njegovom istočnom delu. Teren je uveliko pripremljen, a dopremanje oružja praktično je već počelo. Posao je na sebe preuzeo – NATO.

Ipak, teško je zamisliti da neko u Vašingtonu mrzi baš sve što živi s naše strane Atlantika. Pre će biti da tamošnji vojni planeri veruju kako bi veliki oružani sukob na ovim terenima do te mere vezao ruke Moskvi da se u predstojeći (po mnogima i neizbežan) obračun SAD i Kine Rusi ne bi ni uplitali.

Tragična je, međutim, činjenica da i u Evropi ima sasvim dovoljno onih koji su voljni da se upuste u avanturu kojom bi život na ovdašnjim prostorima zauvek bio uništen. Takvi kao da ne shvataju da eventualne, uzvratne nuklearne rakete ispaljene iz Rusije ne bi bile upućene ka SAD, već tamo odakle je i krenuo napad, na centar našeg kontinenta. Možda upravo na onaj Berlin sa ilustracije „Sana”.

Amerika je pretrpana teškim naoružanjem i tu činjenicu niko ne spori. Kao ni to da se bez upotrebe na terenu sva ta silna gvožđurija vremenom pretvara u ozbiljan balast. A podsetimo, vojni budžet najjače vojne sile na Zapadu, prema zahtevu aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena, trebalo bi u 2021. da iznosi čak 753 milijarde dolara!

Takođe, prema zvaničnim podacima iz oktobra ove godine, SAD poseduju 3.750 nuklearnih glava spremnih za trenutnu upotrebu uz još 2.000 predviđenih za demontiranje. Sa suprotne strane stoji Rusija sa 6.255 projektila iste namene. Ostalo je raspoređeno na trećim prostorima, uključujući i Evropu.

U šta bi se pretvorila cela planeta u slučaju „aktivne razmene” pomenutog potencijala, nije teško zamisliti. Pa ipak, postoji sasvim dovoljan broj ljudi spremnih da potpale fitilj i celu našu civilizaciju stave pred svršen čin.

Kako piše Skot Riter, bivši američki obaveštajac koji je službovao u nekadašnjem Sovjetskom Savezu, dopremanje američkih raketa srednjeg dometa pre četiri decenije u Evropu umalo je izazvalo nuklearni rat između zapadnih zemalja i SSSR-a.

„Sada, sa dopremanjem novog raketnog naoružanja u Nemačku, Džo Bajden samo potencira besmislenost američke politike”, zaključuje Riter.

Verovanje da je samom kupovinom naoružanja, ma koliko moćno ono bilo, moguće promeniti neke stvari na terenu, sopstvenu poziciju, razrešiti istorijske sporove – danas nema mnogo osnova. Jer ratovi, čak i oni lokalni, više se ne vode bez uplitanja velikih sila. Štaviše, takvi sukobi upravo su i inicirani potrebom moćnika da jedan drugome „opipaju puls”.

Pojavom Kine na velikoj sceni cela igra samo je dobila na dinamici. Kao što su u Vašingtonu decenijama po okončanju Drugog svetskog rata (u kojem SAD u odnosu na prave, evropske učesnike, nisu ni okrznute), sa zadovoljstvom krojili sudbine malih naroda, tako se sada i sami suočavaju s neminovnošću prepuštanja određenih prostora protivniku. Da li je došlo vreme za ponovnu upotrebu nuklearnog oružja, po svoj prilici, još nisu načisto.

Kako je u sredu, 24. novembra, saopšteno u Moskvi, Rusija namerava da pojača svoj odgovor na narastajuću aktivnost NATO-a kao američkog oslonca u Evropi. Konkretan povod su dešavanja u Ukrajini, kojoj su SAD ovih dana isporučile znatnu partiju ofanzivnog naoružanja.

„Složena vojnopolitička situacija danas u svetu, kao i narastajuća aktivnost zapadne vojne alijanse neposredno uz ruske granice, stvaraju neophodnost nastavka suštinskog razvoja naših oružanih snaga”, izjavio je ovdašnji ministar odbrane Sergej Šojgu. A to, po njemu, podrazumeva jačanje ukupne efikasnosti armije, podizanje na viši stepen nuklearne gotovosti, kao i rad na dodatnoj spremnosti njenih nenuklearnih delova, čiji je prvi zadatak sprečavanje prodora eventualnog protivnika na rusku teritoriju. Sa koje god strane on krenuo.