Nemačka: Krah čarobne formule

standard.rs

Krah čarobne formule

Мирослав Стојановић

9-12 minutes

---

Došlo je do kraha formule koja je Nemačkoj decenijama obezbeđivala prosperitet: jeftini ruski energenti, uvek „žedno" kinesko tržište, globalizacija i snažna domaća industrija

Kinesko-američka (za sada samo politička) usijanja oko Tajvana, povodom provokativne posete Nensi Pelosi ovoj ostrvskoj državi, podigla su, dodatno i opasno, temperaturu u ionako užarenoj atmosferi na Starom kontinentu. I izazvala gotovo paničan strah, s epicentrom u Nemačkoj, od novog bureta baruta. Očigledno s razlogom: nijedna evropska zemlja nije toliko ekonomski snažno, gotovo egzistencijalno i sudbinski, vezana za Kinu. Polovina ukupnog evropskog izvoza u ovu zemlju (48,5 odsto) ide iz Nemačke. Četiri puta više nego iz Francuske koja, inače, zauzima drugo mesto na kineskoj listi evropskih trgovinskih partnera.

Nemačka je, naime, pravovremeno uskočila u kineski voz munjevitog razvoja. I najviše profitirala. Posebno njeno srce ekonomske moći: automobilska industrija. Folksvagen danas, s fabrikom u blizini Šangaja, prodaje u Kini četrdeset odsto proizvedenih automobila. Dajmler je 2019. tamo prodao 700.000 mercedesa. Dvostruko više nego u SAD, do tada najvećem i najunosnijem tržištu luksuznih limuzina. Tako se sklopila magična nemačka formula uspeha: jeftini ruski energenti, ogromno kinesko tržište, globalizacija i jaka domaća industrija. Model koji je decenijama obezbeđivao konkurentnost najsnažnijoj privredi Starog kontinenta, prosperitet i blagostanje.

Sada je sve to, najednom, dovedeno u pitanje. Rat u Ukrajini je, uz virusnu pandemiju, po oceni poznatog ekonomiste Gabrijela Feldermajra, označio definitivno kraj „veličanstvenih trideset godina globalizacije".

Tektonski potresi

U ovom haotičnom času jedino je sigurno i izvesno: iz dramatičnih, tektonskih potresa i promena, koje se upravo zbivaju, s neizvesnim ishodima i nepredvidivim posledicama, i po proceni nemačkih geopolitičkih eksperata, jasno je da na planetarnoj ravni nastaje nov odnos političkih snaga. I, što ih posebno plaši, nastanak novih ekonomskih blokova, što bi, upozoravaju, moglo biti fatalno upravo za profitere globalizacije kao što je Nemačka. Na jednoj strani bi, u tim procenama i projekcijama, mogli da se nađu EU i SAD, a na drugoj Kina, Rusija i Indija.

Spomenuta nemačka formula uspeha, koja je privredu ove zemlje lansirala u sam svetski vrh, i učinila šampionom izvoza, „proizvela" je dve oprečne činjenice: 1. ogroman trgovinski suficit (Nemačka neuporedivo više izvozi nego što uvozi, na štetu njenih partnera) i 2. ekstremnu zavisnost od Rusije i Kine. I konstataciju da se, urgentno, treba osloboditi te opasne zavisnosti.

To je, međutim, lakše reći i politički proklamovati, nego realizovati bez dramatičnih posledica. Institut za svetsku ekonomiju iz Kila napravio je nedavno kompjutersku simulaciju i zaključio: kad bi EU napustila međunarodni lanac isporuke i obustavila (nemoguća misija) uvoz iz Kine, članice evropske familije bi to godišnje koštalo stotine milijardi evra. Ako bi se EU, jednostrano i hazarderski, upustila u takve protekcionističke rezove, njen bruto proizvod bi svake godine bio manji, prema referentnoj vrednosti iz 2019, za (oko) 580 milijardi evra. S neizbežnim kontramerama partnera, gubitak bi narastao na (astronomskih) 870 milijardi. Situacija je i bez toga već dramatična. EU preti recesija. Nemačka privreda stagnira. Privredni rast je tokom proleća zamro. Inflacija decenijama nije bila tako (eksplozivno) visoka. Izveštaj Bundesbanke za juli sumorniji je od procena u junu.

Sedište Bundesbanke u Frankfurtu (Foto: Wikimedia/dontworry)

Šta će na kraju biti, i s koliko lošom i teškom situacijom će se uspaničeni Nemci tek suočiti, niko pouzdano ne može reći. Odgovor na to pitanje, kaže glavni ekonomista Komercbanke Jerg Kremer, nalazi se „u rukama gospodara Kremlja" Vladimira Putina. Ako zavrne slavine gasa, neminovno sledi „duboka i dugoročna recesija". Šef najvećeg hemijskog koncerna na svetu, nemačkog BASF-a Martin Brudermiler, odgovarajući na pitanje novinara „Frankfurter algemajne cajtunga" – da li Nemačka uvozom ruske nafte i gasa „finansira Putinov rat" – uzvratio je resko: isporuke ruskog gasa su do sada bile osnov konkurentnosti naše industrije, zaustavljanje tog uvoza razorilo bi naše blagostanje, takvo snabdevanje energentima glavni je element ekonomske moći Nemačke.

Model koji je Nemačkoj decenijama obezbeđivao ekonomski prosperitet a njenim građanima blagostanje, doživljava krah. Udeo u tome ima, nesporno, i sadašnja vladajuća garnitura u Berlinu. „Semafor koalicija", sastavljena od tri stranke različitih političkih i ideoloških opredeljenja – socijaldemokrate, liberali i zeleni – nije imala snage i hrabrosti da se, u rusofobiji koja je zbog rata u Ukrajini prerasla u histeriju, izbori za sopstvene nacionalne, posebno ekonomske, interese.

Vašingtonski diktat

Po vašingtonskom diktatu bespogovorne solidarnosti, u formalno neobjavljenom ratu Zapada s Rusijom „do poslednjeg (nesrećnog) Ukrajinca", Nemačka je prinela zaista najveću žrtvu: kancelar Olaf Šolc se odrekao nove „istočne politike", za koju je u izbornoj areni dobijao aplauze, liberali i zeleni svojih „svetinja". Prvo rigorozne štednje: prihvatili su, makar uz škrgut zuba, enormne, vanredne izdatke, sto milijardi evra za naoružanje. Ovi drugi, ekolozi, svoje zelene agende: okrećući se proskribovanom uglju i nuklearkama…

Ekonomski (ali i politički) gledano najveća žrtva, u energetskoj situaciji, koja je bila dramatična i pre rata u Ukrajini, bilo je dizanje ruku od tek završenog „Severnog toka 2" koji je trebalo da obezbedi milijarde kubika jeftinog ruskog gasa egzistencijalno potrebnog industriji i domaćinstvima. Sada se iščekuje s gotovo paničnim strahom svaka kap kroz preostali (stariji) „Severni tok 1".

Lideri koji su se zalagali, i izborili, ulažući enormne diplomatske napore i energiju, za izgradnju i opstanak „severnih tokova", koji su, dnom Baltičkog mora, zaobilazeći druge, direktno povezivali rusko i nemačko tle, sada su na političkom i medijskom raspeću. Od Gerharda Šredera, u čije vreme je i potpisan sporazum (neposredan dogovor s Vladimirom Putinom) o izgradnji „Severnog toka 1", do Angele Merkel, koja je „muški" odolevala pritiscima i pretnjama iz Vašingtona u dramatičnoj završnici „Severnog toka 2".

Bivša kancelarka je uspela da, prilikom oproštajne posete Beloj kući, nagovori predsednika Bajdena da ne „pusti u opticaj", u Kongresu već izglasane sankcije koje bi zapečatile sudbinu velikog energetskog projekta. Uzalud. Ono što američkoj administraciji nije uspelo, a protiv nemačkih energetskih sporazuma s Rusima bile su sve garniture, od Buša Mlađeg, Baraka Obame, Donalda Trampa do Bajdena, uradio je njen naslednik. Socijaldemokrata Olaf Šolc, čija stranka je, inače, uložila najveći politički kapital u veliki energetski poduhvat, što je nemačku privredu učinio tako moćnom i konjunkturnom. Sam je „začepio" slavine „Severnog toka 2", a sada, na sav glas, zapomaže: Putin nas ucenjuje nepredvidivim isporukama gasa.

Gresi „Putinovog čoveka"

Gerhard Šreder doživljava pravo političko i medijsko raspeće. Odavno je proglašen „Putinovim čovekom", zbog prijateljstva, ne samo političkog, s ruskim predsednikom još iz vremena kada je bio na kancelarskom tronu. Slavili su zajednički rođendane. Pamte se idilične slike iz snegom zavejane Moskve, s kancelarom i jednom od njegovih brojnih supruga (sadašnja mu je četvrta ili peta) u sankama, s bračnim (tada još) parom Putin.

Glavni Šrederov greh, kojim se sada procenjuje i „valorizuje" cela njegova politička, posebno kancelarska karijera: odmah po silasku s vlasti prihvatio je unosno mesto u rukovodstvu ruske naftne kompanije „Rosnjeft". Bilo je planirano da početkom leta bude prvi stranac na jednoj od čelnih pozicija giganta „Gazprom". Sprečio ga je u tome rat u Ukrajini. Proteruju ga iz članstva u upravi sportskih društava, prete mu oduzimanjem počasnih zvanja, ukidanjem povlastica i privilegija koje, po zakonu, ima kao bivši kancelar. Pokrenut je postupak da ga brišu iz članstva Socijaldemokratske partije, na čijem čelu se jedno vreme nalazio. Retki su oni koji podsećaju na činjenicu koja mu je dobrim delom pomogla da uđe u drugi kancelarski mandat: odbio je da se svrsta pod ratni barjak Džordža Buša Mlađeg u Iračkom ratu i građani su nagradili njegovu hrabrost. Mi Gerharda Šredera pamtimo, međutim, kao agresora: Nemačka je, pod njegovim vođstvom, učestvovala u NATO bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.

Vladimir Putin i Gerhard Šreder (Foto: Sputnik/Alexei Druzhinin/Kremlin via Reuters)

U toku je, inače, rastakanje političke ostavštine nekad veoma popularne Angele Merkel i kritičko preispitivanje njene duge, šesnaestogodišnje vladavine. Iz današnje vizure i atmosfere stvorene povodom rata u Ukrajini, njena spoljna politika se, u glavnim stavkama, najednom ocenjuje kao promašena i pogrešna: dovela je, eto, zemlju u potpunu, i opasnu, zavisnost od Rusije i Kine. Oslobađanje od te zavisnosti – imperativ sadašnje vlasti u Berlinu – deluje u ovom času kao (gotovo) nemoguća misija i za one koji veruju u vitalnost, i prilagodljivost, nemačke privrede. Teško je, naime, naći novi model koji bi zamenio onu čarobnu formulu nemačkog uspeha: jeftini ruski energenti i nezajaživo kinesko tržište. U svetu u kojem više nema, i neće biti, jeftinog gasa, u kojem već besni novi hladni rat i preti frontalni sudar, s neizbežno fatalnim posledicama, između Sjedinjenih Američkih Država i Kine (do čega, ipak, verujemo ovoga puta neće doći!), ključnih nemačkih (pre svega ekonomskih) partnera Berlina, šanse za stvaranje novog nemačkog privrednog čuda su zaista male.

Izvor Pečat

Naslovna fotografija: Tanjug/AP/Michael Sohn 

BONUS VIDEO:

https://standard.rs/2022/08/12/krah-carobne-formule/

Џефри Сакс: Прилично сам уверен да је ковид-19 изашао из биотехничке лабораторије САД

nspm.rs

: Џефри Сакс: Прилично сам уверен да је ковид-19 изашао из биотехничке лабораторије САД. Постоји опасно истраживање вируса које се спроводи ван очију јавности

:

23-29 minutes

---

Професор Џефри Сакс каже да је "прилично увјерен да је (ковид-19) изашао из биотехничке лабораторије Сједињених Америчких Држава" и упозорава да постоји опасно истраживање вируса, које се спроводи ван очију јавности.

Сматра да постоје јасни докази да је Национални институт здравља, као и многи чланови научне заједнице, спутавао спровођење озбиљне истраге поријекла ковида-19 и одвраћао пажњу од хипотезе да је могуће да су рискантна истраживања подржана од стране САД-а довела до милиона смрти

Професор Сакс је предсједник Центра за одрживи развој на Универзитету Колумбија и предсједник УН-ове Мреже рјешења за одрживи развој. Такође је био члан ковид комисије водећег медицинског часописа "Ланцет".

Кроз своја истраживања као предсједник комисије, професор Сакс је дошао до закључка да постоје веома опасна биотехничка истраживања која се скривају од јавности, а да је велики дио ових истраживања подржавао САД, као и да је врло могуће да је САРС-ЦоВ-2, вирус одговоран за ковид-19, настао опасним истраживањем вируса које је пошло по злу.

Он је коаутор недавног чланка у стручном часопису Националне академије наука САД "Процеедингс" (ПНАС), у коме позива на независну истрагу поријекла вируса.

Сматра да постоје јасни докази да је Национални институт здравља, као и многи чланови научне заједнице, спутавао спровођење озбиљне истраге поријекла ковида-19 и одвраћао пажњу од хипотезе да је могуће да су рискантна истраживања подржана од стране САД-а довела до милиона смрти. Уколико је та хипотеза тачна, импликације би биле веома потресне, јер би то значило да чланови научне заједнице сносе одговорност за глобалну катастрофу.

pic.twitter.com/hvluMhtWjt

— Guillaume Fontaine (@LeksoSajcic) August 8, 2022

У интервјуу за "Current affairs" који је водио Нејтан Робинсон, професор Сакс објашњава како је, као предсједник комисије за ковид медицинског часописа, дошао до закључка да су моћни актери онемогућавали спровођење праве истраге. Објашњава такође зашто је важно открити поријекло ковида: јер постоји, каже он, веома опасно истраживање уз мало одговорности, а јавност има право да за то зна, како смо ми они чији се животи ризикују без наше сагласности.

Робинсон: Желим да цитирам нешто што сте недавно рекли: "Био сам предсједник Ланцетове комисије за ковид двије године. Прилично сам сигуран да је изашао из америке биотехничке лабораторије, не из природе, да напоменем. Након двије године интензивног рада на овоме. Тако да је грешка, према мом виђењу биотехнике, а не случајност природног преливања. Не знамо засигурно, да будем потпуно јасан. Али постоји довољно доказа да се покрене истрага. А не истражује се, нити у Сједињеним Америчким Државама, нити било гдје другдје. Такође из реалних разлога мислим да не желе да погледају под тепих."

Та ваша изјава је контроверзна. Прочитаћу пар цитата из "Њујорк тајмса" из протекле године:

"У прегледу недавних студија и поређења са другим пандемијама, група виролога тврди да постоји више доказа који подржавају природно преливање од животиња на људе."

"Научници су објавили пар опсежних студија у току викенда који указују на велику пијацу хране и живих животиња у Вухану, Кини, као поријекло пандемије корона вируса."

Зато желим да започнем питањем о истрази чији сте били дио и која вас је навела да помислите да је ово што сам управо цитирао обмањујућа изјава о чињеничном стању ствари.

Сакс: Па, занимљиво је да су они научници који су то рекли, већ рекли исто 4. фебруара 2020, прије него што су спровели било какво истраживање. Објавили су исту изјаву у марту 2020, прије него што су имали било какве чињенице. Тако да, стварају наратив. Такође поричу алтернативну хипотезу без детаљније анализе. То је основна поента.

Сада, шта је алтернативна хипотеза? Алтернативна хипотеза је прилично јасна. А то је да је много истраживања било у току у САД и Кини са вирусима сличним САРС-у, манипулисано је њима у лабораторијама и креирани су потенцијално много опаснији вируси. Специфичан вирус који изазива ковид-19, звани САРС-Цов-2, битан је, јер има дио генетског склопа који чини вирус опаснијим. Тај дио генома се зове "мјесто цијепања фурина". Оно што је занимљиво, ако смијем рећи и забрињавајуће, јесте да се истраживање, које је активно било у току и унапрјеђивано, тицало уметања мјеста цијепања фурина у вирусе сличне САРС-у, како би видјели шта би се десило. Упс!

Било је много истраживања било у току у САД и Кини са вирусима сличним САРС-у, манипулисано је њима у лабораторијама и креирани су потенцијално много опаснији вируси. Специфичан вирус који изазива ковид-19, звани САРС-Цов-2, битан је, јер има дио генетског склопа који чини вирус опаснијим

Могуће је да то десило. Оно што је било истинито од почетка, јесте да та извјесна могућност, за коју знају многи научници, није била детаљно испитана, иако је потпуно јасно да се тако могло догодити. Они не гледају. Они само настављају да нам говоре: "гледајте пијацу, гледајте пијацу, гледајте пијацу!" Не осврћу се на алтернативу. Чак ни не гледају податке. Они чак ни не постављају питања. А истина је да је од почетка нису постављали реална питања.

Али не самог почетка. Зато што су на почетку, који бисмо могли датирати од првог телефонског позива Националног здравственог института (НИХ) са групом виролога 1. фебруара 2020, виролози рекли "Боже, то је чудно, лако би могло бити лабораторијска креација. Шта то мјесто цијепања фурина ради тамо?" Зато што су научници знали да је то био дио активног истраживачког програма. Ипак, до 3. фебруара, иста група говори "Не, не, природно је, природно је". До 4. фебруара, почињу да пишу нацрт рада који говори јавности "Не брините, природно је". До марта, написали су рад - из моје перспективе потпуно лажан - назван документ о проксималном поријеклу, најцитиранија биолошка студија у 2020. Према њој: потпуно је природно. (Биљешка: закључак документа је "сумњамо да је било какав сценарио који темељи на лабораторији увјерљив") Али нису имала никакве податке о којима читате у "Њујорк тајмсу". Нису имали ништа од тога. Само су рекли да лабораторије нису радиле на овој алтернативи. Али, знате шта, они не знају на чему су лабораторије радиле, јер никад нису питали, а НИХ нам није рекао.

На почетку, који бисмо могли датирати од првог телефонског позива Националног здравственог института (НИХ) са групом виролога 1. фебруара 2020, виролози су рекли "Боже, то је чудно, лако би могло бити лабораторијска креација. Шта то место цепања фурина ради тамо?" Зато што су научници знали да је то био део активног истраживачког програма

Робинсон: Дозволите да Вас питам да ли можемо да разликујемо оно што засигурно знамо и оно што је спекулативно јер немамо податке. Дакле, знам да је постојало - исправите ме ако гријешим - предложено истраживање које би се бавило овом групом вируса и покушало да их модификује на начин који би их потенцијално учинио смртоноснијим. Да ли знамо је ли се такво истраживање заправо спроводило негдје?

Сакс: Имамо огромне разлоге да вјерујемо да јесте. Очигледно, нисмо чак ни поставили то питање. Али имамо много разлога да вјерујемо да јесте, јер су научници који су спроводили то истраживање вољели то истаживање. И јавно су објашњавали зашто је важно. Писали су едиторијале о томе зашто истраживање мора да се настави. И писали су предлоге за грантове, говорећи да треба да се настави. За нас који смо у бизнису писања предлога грантова, чињеница да је одређени предлог за грант, који је дубоко забрињавајућ, одбијен, не значи да касније није спроведен. Али гдје је НИХ да каже "Да, то је занимљиво питање. Зашто не придобијемо доказе?" Они ни не постављају то питање.

Такви научници, који причају о пијаци Хуанан, они чак и не дискутују о том истраживању које је било у току. То је за мене погрешан правац. Не гледај тамо. Гледај овдје. Али знамо да је огроман дио истраживања био у току. Имамо интервјуе водећих научника. Имамо предлоге истраживања. Знам намјеру спровођења овог истраживања на основу дискусија. Прочитао сам толико студија о важности овог истраживања које заговарају научници. Ипак, видим НИХ са главом у пијеску. "О, не, овдје нема ништа за погледати." А онда видим научнике. "О, ништа за погледати овдје. Знамо да је у питању пијаца. Да ли смо нашли животињу? Не. Да ли имамо објашњење о томе одакле су дошла мјеста цијепања фурина? Не. Немамо објашњење тајминга, које не изгледа правилно. Али не гледајте тамо, јер тамо нема ничега", кажу нам они. То је помало смијешно.

Такви научници, који причају о пијаци Хуанан, они чак и не дискутују о том истраживању које је било у току. То је за мене погрешан правац. Не гледај тамо. Гледај овдје. Али знамо да је огроман дио истраживања био у току

Моја поента је, постоји много разлога да вјерујемо да је истраживање било у току. Зато што постоје објављене студије о њему. Постоје и интервјуи. Постоје и предлози истраживања. Али НИХ не проговара. Не поставља питања. А ни ови научници никада нису питали. Од првог дана, држали су ову алтернативу подаље од својих погледа. А када дискутују о алтернативи, не дискутују о истраживачком програму, већ о мање битним стварима о лабораторији, а не какво је стварно истраживање било у току, односно да уметну мјеста цијепања фурина у вирус сличан САРС-у, који је могао створити САРС-Цов-2.

Ја не позивам на закључак, већ на истрагу. Коначно, након двије и по године овога, вријеме је да се призна да је могуће да је изашло из лабораторије и да постоје подаци које морамо да знамо, прије него што откријемо да ли је.

Робинсон: Једна од ствари која ме је зачудила, а коју нисам знао када сам почео да пишем о овоме и заправо да радим неко истраживање, јесте схватање да је у годинама које су водиле до пандемије, постојала велика контроверза о томе да ли је паметно модификовати вирусе у току истраживања на начине који би могли учинити вирус инфективнијим или смртоноснијим. И неки људи су тврдили да је овакав тип истраживања сулуд. Неки људи су упозоравали да у случају лабораторијског инцидента - инцидент, нагласимо, а не намјерно "био-оружје" – обична људска грешка би могла да узрокује праву катастрофу.

Ја не позивам на закључак, већ на истрагу. Коначно, након двије и по године овога, вријеме је да се призна да је могуће да је изашло из лабораторије и да постоје подаци које морамо да знамо

Сакс: То је потпуно истинито. Постојало је више типова експеримената у којима је манипулисано генима опасних вируса. И ово је јако подигло узбуну. Постојао је заправо и мораторијум у 2014. Али шампиони овог типа истраживања су настављали, аплицирали су за , које су добили и коначно укинули мораторијум 2017. И говорили су како је битно спроводити оваква истраживања, јер, како су тврдили "постоје многи вируси. И не знамо када ће постати високо патогени, и морамо да развијемо љекове и вакцине против широког спектра њих. Зато морамо тестирати све ове вирусе које можемо да нађемо, како бисмо видјели имамо ли висок потенцијал преливања." Али нису циљали само на то да тестирају вирусе које су сакупљали у природи. Циљали су на то да их модификују. Зато што су научници знали да вирус попут САРС-а без мјеста цијепања фурина не би био толико опасан. Међутим, хтјели су да тестирају своје љекове и вакцине и теорије против опасних вируса. Њихов предлог био је да узму стотину, узгред – или су макар говорили у једном предлогу о 180 претходно непријављених сојева – и да их тестирају на њихов такозвани „потенцијал преливања". Колико би били ефективни? И да погледају: имају ли мјесто цијепања фурина, или технички, мјесто протеолитичког цијепања? Ако не, уметните га. Боже! Да ли се шалите?

Научници су знали да вирус попут САРС-а без места цепања фурина не би био толико опасан. Међутим, хтели су да тестирају своје лекове и вакцине и теорије против опасних вируса. Њихов предлог био је да узму стотину, узгред – или су макар говорили у једном предлогу о 180 претходно непријављених сојева – и да их тестирају на њихов такозвани „потенцијал преливања"

Нисмо ни питали од првог дана: да ли сте то урадили? Реците нам што сте урадили. Да ли бисте нам могли дати ваше лабораторијске свеске? Занима нас. Умјесто тога, ови људи који сада пишу чланке за "Њујорк тајмс" и објављују комаде о пијаци, од првог дана - без питања о експериментима - кажу: "Не, природно је". Зато им не вјерујем. Јер никад нису уважили алтернативну хипотезу. А њихова хипотеза има толико рупа. Али, они ни не покушавају да погледају алтернативну хипотезу.

Робинсон: Мислим да је веома битно да разјаснимо да је "алтернативна хипотеза" првенствено хипотеза о незгоди и научној охолости. Битно је да разграничимо чудне теорије од невјероватно увјерљивих теорија. Зато што оно о чему Ви причате јесу људи који нису уважили опасност онога што су радили.

Сакс: Заправо то је веома интересантно. Алтернатива која је исправна за разматрање је дио веома опширног истраживачког програма које је било у току од 2015, финансираног од стране НИХ-а, Тонија Фаучија, поготово Националног института за алергије и инфективне болести (НИАИД), а то је испитивање потенцијала преливања вируса попут САРС-а. Шампиони овог истраживања су објаснили до детаља овај предлог. Али, послије догађаја, никада их не бисмо питали, „Шта сте заправо радили? Које сте експерименте радили? Шта знате?" Некако их никада нисмо питали. Било је боље да га само гурнемо под тепих, што су Фаучи и НИХ радили до сада. Можда би нам могли рећи „потпуно ослобађање од оптужби", али нису нам то рекли. Ништа нам нису показали.

Не постоји ништа „чудно у вези тога, јер је то тачно оно што су научници радили. Онда можете да чујете научнике снимљене, како описују зашто мисле да је истраживачки програм тако значајан, јер кажу да су то опасни вируси, према томе, морамо припремити широк спектар вакцина и љекова. Објашњавају такође како није довољно тестирати само један или два вируса. Морамо их тестирати све. Онда су схватили, као што сам рекао раније, да само вирус сличан САРС-у, ако нема овај дио гена, готово сигурно неће бити тако ефективан. Тако да су се прихватили идеју. „Хајде да их убацимо", ако можете то да замислите. За мене је то запањујуће.

Ипак, они су били поносни на ово, јер је заправо генијално на технолошком нивоу. Можете ли да замислите: узмете секвенцу слова који дефинишу геном, и можете да рекреирате вирус само из слова. Не морате чак имати ни биолошки вирус у руци, потребна вам је само секвенца. Онда можете рећи: „Додаћу ова четири слова РРАР, мјесто цијепања фурини, или је то можда осам, РРАРСВАС, ово је секвенца од осам амино киселина – убацићу је ту на споју шиљастог протеина, јер знам из свог истраживачког програма да ће га то учинити патогенијим, односно више ће узроковати обољења. Онда могу да видим да ли ће неки од кандидата за љекове, као ремдесивир, бити учинковит против њега. То је њихова идеја. Не постоји ништа чудно у вези наше тврдње: хеј, шта сте радити? Зато што су нам рекли да желе да раде ове пројекте. И рекли сам да желе да их раде у мјесецима који су водили до пандемије. Оно што је јако чудно је да су научници знали да је веома необично што ту постоји РРАР мјесто цијепања фурина – никада прије нисам то видио у вирусима попут САРС-а, и да то може доћи из лабораторије – тишина. Не причајте о томе. Не дискутујте. Само од почетка реците: Природно је. Наравно да је природно. Све остало је чудно.

Не морате чак имати ни биолошки вирус у руци, потребна вам је само секвенца. Онда можете рећи: „Додаћу ова четири слова РРАР, мјесто цијепања фурини, или је то можда осам, РРАРСВАС, ово је секвенца од осам амино киселина – убацићу је ту на споју шиљастог протеина, јер ће га то учинити патогенијим. Онда могу да видим да ли ће неки од кандидата за лекове, као ремдесивир, бити делотворан против њега. То је њихова идеја

Видјели сте стварање наратива. А научници се не понашају као научници. Јер то би да морају да се баве алтернативним хипотезама. А научници су недавно написали чланак у коме кажу да је једини доказ да долази из лабораторије чуњеница да је се појавио у Вухану, гдје је установљен институт. Па, то је неистина. То није једина случајност која води до ове теорије. Оно што води до ове алтернативне хипотезе је детаљан истраживачки програм који је финансирао НИХ, који је био у току у годинама које су водиле до пандемије. Тако да видим зашто научници покушавају да створе наратив и скрену нам пажњу са још једног проблема.

Нагласимо још једном да немамо дефитивне доказе ни за једну хипотезу. Али оно што имамо јесу дефинитивни докази да су службе покушале да нам скрену поглед са хипотезе о лабораторији.

Робинсон: Поменули сте лабораторију у Вухану. Није само ствар у томе да је лабораторија у Вухану спроводила истраживање вируса. Постоје и везе између лабораторије и оних који су спроводили овај програм. Шта знамо о истраживању које се догађало овдје?

Сакс: Знамо да су на Институту за вирологију у Вухану научници тренирани од стране америчких научника да користе напредне биоинжињерске методологије. Поготово су то научници у Сјеверној Каролини, Тексасу, и тако даље, који спроводе ова истраживања, вјерују у њега и заговарају га, и причају да не желе никакве регулације. И били су у блиском контакту са Институтом за вирологију у Вухану, и били су дио заједничке истраживачке групе која је састављена од стране „ЕцоХеалтх Аллианце"-а. „ЕцоХеалтх Аллианце" је био брак између америчких и кинеских научника. То је било средство за финансирање од стране америчке владе, поготово Националног здравственог института, и јединице Тонија Фаучија, НИАИД. То су биле године грантова, предлога грантова. Не знамо тачно шта се догодило. Али имамо довољно разлога да знамо да треба да питамо шта се тачно догодило. Засигурно знамо да је од почетка НИХ бјежао од објашњавања шта је урађено. Не говоре нам истину, да су имали разлога да се боје да је ово изашло из лабораторије. Као и да до данас имају разлога да на то сумњају, али они не причају.

Робинсон: Шокантна ствар је за мене била да је предсједник „ЕцоХеалтх Алианце" био у тиму Свјетске здравствене организације која се бавила истрагом поријекла ковида и закључила да није у питању лабораторија.

Сакс: Па, више је од тога. Ја сам га именовао – то је Петар Дашак – да предсједава радном групом комисије за пандемију која се водила за Ланцет. И водио је радну групу о поријеклу. Наивно сам мислио на почетку „то је човјек који је толико повезан, он би знао". Онда сам схватио да ми не говори истину. Било ми је потребно пар мјесеци, али што сам то више увиђао, више сам негодовао.

Рекао сам му: „Види, морас да одеш." Онда су ме остали научници у тој групи напали да сам анти-научан. Питао сам их: „Које су ваше везе са свим овим?" Нису ми рекли. Закон о слободном приступу информацијама (ФОИА) је објавио неке документе које НИХ скривао од јавности, и видио сам да су људи који су ме нападали такође дио овога. Тако да сам распустио цијелу радну групу. Моје искуство било је да посвједочим како то они не говоре. И покушавају да нам скрену пажњу на нешто друго. И од постављања питања о којима причају. Не знамо одговоре. Али имамо добре разлоге да питамо. Имамо добре разлоге и да знамо да НИХ не ради адекватно свој посао тренутно.

Робинсон: Кажете да Вас Дашак и други нису обавијестили о озбиљном конфликту интереса? Јер би, према хипотези да је имало неке везе са овим истраживање, то би имплицирало и самог Дашка у поријекло вируса?

Сакс: Па, могао ми је објаснити на почетку да је постојао велики истраживачки програм и да су манипулисали вирусима, а ево и како. Могао ми је дати предлог истраживања. Када сам га питао да ми да један од њих, рекао ми је: „Не, мој адвокат каже да ти га не могу дати."

Рекао сам: „Шта, предсједаваш комисијом. Ми смо транспарентна комисија. Говориш ми да ти твој адвокат не дозвољава да ми даш твој предлог пројекта. Онда не можес бити члан ове комисије. Нисам ни у дилеми."

Али, постојале су и многе друге ствари. Био је дезоријентисан. Не знам да ли разумије или не, можда не разумије. Ипак, ствари које је говорио су апсолутно нетачне.

Робинсон: Када Вас људи чују како говорите: „Гурају то под тепих, не желе да гледају", питање које им може пасти на памет је: „Зашто? Зашто људи не би били заинтересовани да открију истину?" Али алтернативна хипотеза у односу на природно преливање, о којој говорите би могла имати озбиљне посљедице. Имплицирало би многе људе у потенцијалне милионе смрти. Научна заједница је изложена великом ризику. То објашњава зашто би постојао интерес да се људи одврате од ове могућности.

Сакс: Постоје два разлога зашто је могуће да раде оно што раде. Један је, као што кажете, да су импликације огромне. Замислите да је ово изашло из лабораторије. Имамо отприлике 18 милиона смрти широм свијета узроковане овим. То није званична статистика. Али то је процијењена смртност од ковида. Импликације тога – етичке, моралне, геополитичке – све су огромне.

Постоји и друга ствар која је јако битна. Оно што ми је јасно је да постоји велики број опасних истраживања у току, које се спроводе као дио програма биозаштите или других ствари које су нам непознате, које нису добро контролисане. То је сигурно. И дешава се широм свијета. Владе кажу: „Не гурајте нос у то. То је наша ствар, не ваша." Заправо је наша ствар. Наша је ствар да разумијемо шта се дешава са овим. То не треба да буде тајна. Не вјерујемо вам.

Хајде да кажем то овако: тренутно им не вјерујем. Желим да знам. Јер чак и оно што знамо о опасном истраживању је довољно да покрене много питања о одговорности за будућност. И поставити питање: „На којим другим вирусима радите? Шта би требало да знамо? Јер без обзира на то шта је истина о САРС-Цов-2, оно што је јасно је да имамо толико технолошких капацитета да пројектујемо опасне патогене сада. И доста тога се већ ради. То је тајна, и не знамо шта је. Не допада ми се тај осјећај уопште. Не препоручујем га за нас, нити за свијет.

Робинсон: Одговорили сте на питање зашто је важно открити истину о овоме. Један од изговора које чујемо је: „Кога брига? Зар је битно? Била је то животиња, лабораторија, што год да је, овдје је." Али оно што Ви кажете је: „Не, морамо да откријемо како је ово почело." Зато што ово неће бити једини случај, шта год да су узроци. Не желимо да људи умиру од будућих вируса. Ово је од кључног значаја. Ако хоћемо да спасимо милионе живота, морамо да откријемо одговор.

Сакс: Могу вам рећи једну ствар коју сам научио из разговора са многим научницима у протеклим годинама: технолошки капацитети за рад на опасним стварима, користећи ову биотехнологиију су изванредни. Зато желим да знам шта се дешава. Желим да знам шта раде друге владе, такође, не само наша. Желим неку глобалну контролу над овим стварима.

Разумјели смо нуклеарни ризик, чак и то, на много начина, сакривено је од погледа. Али ово је јасан и садашњи ризик. И постоје разлози да вјерујемо да смо у средишту њега, не само хипотетички. Тако да хајдемо: вријеме је да отворимо документа свуда. Вријеме је да сазнамо. Можда је била пијаца. Можда је била лабораторија. Али морамо добити праве одговоре, сада. Не погрешно усмјерење које се дешава од фебруара 2020. Доста глупости! Доста је чланака „Њујорк тајмса" који говоре „то је, ово је", без детаљног разматрања веома увјерљивих лабораторијских хипотеза.

Робинсон: Из овога што кажете дјелује да, као предсједник Ланцетовог ковид комитета, нисте могли добити задовољавајуће одговоре или податке које сте жељели. Каква нам је истрага потребна и ко би требало да је обави?

Сакс: Најинтересантнија ствар коју сам добио као предсједник Ланцетовог комитета, дошла је од тужби Закона о слободном приступу информацијама (ФОИА) и процурелим наводима звиждача из унутрашњости америчке владе. Зар то није ужасно? НИХ је био упитан у једном тренутку: дајте нам ваш истраживачки програм о вирусима сличним САРС-у. И знате шта су они урадили? Објавили су насловну страну и обрисали 290 страна. Дали су нам насловну страну и 290 празних страница! То је НИХ, побогу. Није нека корпорација. То је америчка влада задужена да нас одржава здравима.

Оно што сам открио је да имамо много података, које тренутно не откривамо. Не желим да морам да се ослањам на ФОИА и наводе, мада они могу понудити много информација. Желим јасне, независне научне истраге и транспарентност. Један начин да се ово уради била би двостраначка истрага уз надзор Конгреса која би имала моц́ судског позива.

Дајте нам лабораторијске налазе, своје записе, своје датотеке са подацима о сојевима вируса и тако даље. Постоји много питања на која нам је потребан одговор независних научника, да нам кажу јасне информације. Али знамо да тренутно функционишемо у окружењу у којем влада ради да сакрије податке који су нам потребни да спроведемо праву процјену.

(Вијести)

 

fakti.org

The Guardian: Антируске санкције су најнепромишљенија одлука Запада у новијој историји

2-3 minutes

---

УТИЦАЈНИ ЛОНДОНСКИ ЛИСТ ПРИЗНАЈЕ ДА СУ И – „НАЈКОНТРАПРОДУКТИВНИЈА"

 

* Образложење: „Учиниле су Путина јачим него икад. Русија је повећала извоз у азијске земље, што је довело до невиђеног суфицита у њеном платном билансу. Рубља је ове године постала једна од најјачих светских валута, ојачавши за скоро 50 одсто од јануара... Немачка и Мађарска - жељне гаса – нису далеко од играња по Путиновим тактовима"

___________________________________________________________

       ЕКОНОМСКИ рат који су западне земље покренуле против Русије дао је потпуно супротне резултате, а руски лидер Владимир Путин постао је јачи него икад, оценио је британски лист The Guardian.

       Притом је био нетипично за Британце и јасан и директан:

       „Антируске санкције су најнепромишљенија и најконтрапродуктивнија одлука (Запада) у новијој историји!"

       Уз образложење: „Учиниле су Путина јачим него икад. Русија је повећала извоз у азијске земље, што је довело до невиђеног суфицита у њеном платном билансу. Рубља је ове године постала једна од најјачих светских валута, ојачавши за скоро 50 одсто од јануара". 

       The Guardian такође указује да су западне земље ушле у рецесију:

       „Економска ограничења против Москве ударила су по својим креаторима. Неизвесност се проширила на Велику Британију, Француску, Италију и САД. Немачка и Мађарска - жељне гаса – нису далеко од играња по тактовима  Владимира Путина. Трошкови живота свуда расту. Могући нови британски лидери - Лиз Трас и Риши Сунак - надмећу се у јастребској реторици против Русије. Обећавају да ће пооштрити антируске санкције, али - без речи о сврси и ефектима".

       Лондонски лист истовремено признаје да је атмосфера у западним земљама и даље таква да бива жигосан свако ко посумња у исправност курса против Русије.

      Региструјте се на нашем Telegram   каналу: https://t.me/faktorga

 

Владимир Кршљанин: Какав ће бити нови свет

Петак, 29.07.2022. у 18:00 Владимир Кршљанин

ПОГЛЕДИ

Какав ће бити нови свет

Данас је очигледно да олигархија која влада водећим западним земљама под маском демократије, није искрено прихватила тековине победе над фашизмом и да је спремна да зарад очувања своје светске доминације погази све правне и моралне норме

(Миланко Каличанин)

Нови свет, то јест праведни мултиполарни систем, то јест заједница заједничке судбине човечанства...

У првом реду носиоци христољубивог човекољубља, па и сви истински хуманисти кроз векове, прижељкивали су праведан свет. И стваралачки и пожртвовано настојали да га остваре.

Ми данас видимо да су људска научна достигнућа у стању да свима, у добро организованој заједници човечанства, обезбеде достојанствен живот, љубав и самоостварење. Предуслов за то је стварна равноправност суверених држава, односно доследно поштовање међународног права насталог после Другог светског рата.

Данас је очигледно да олигархија која влада водећим западним земљама под маском демократије, није искрено прихватила тековине победе над фашизмом и да је спремна да зарад очувања своје светске доминације погази све правне и моралне норме. Данас се највећа достигнућа човечанства, укључујући она која су свету подарили западни ствараоци, највише поштују у Русији и Кини. А свуда више него на Западу.

Западна олигархија засад показује тоталну неспособност или неспремност да учи из достигнућа и позитивних искустава других. Заправо, постаје јасно да њен циљ и није добробит својих народа. Њени искључиви циљеви су очување сопствене светске доминације и избегавање казне за десетине милиона убијених у ратовима широм света и небројене друге злочине.

Наша ера је препуна страдања, али и свесних, спасоносних и надахњујућих жртвовања. Обиловала су им прва три века апостолске заједнице, али и драматични 20. век. То су периоди који јасно показују да су духовно-моралне вредности извор највеће снаге и да је њихове носиоце немогуће победити. А ми сами, Русија и Кина, никоме не претимо, свима нудимо сарадњу, а не конфронтацију, свесни да је сарадња основ људске креативности и безграничних достигнућа. У свету не само да има места за све, него ће човечанство у заједници свеопште сарадње бити најуспешније.

У таквом свету нема места једино за тоталну себичност владајуће западне олигархије. И зато она, као и увек, по систему „завади па владај", потпирује свеопшти рат, иако је и сама свесна да нема реалних изгледа на велики успех, а надајући се да ће „на свом терену" – терену конфронтације, насиља, интрига и обмана, ако не победити а оно бар донекле поправити свој положај.

Јер на сцену ступа Нови свет. Русија и Кина су у сваком погледу успешније и јаче од Запада, а највећа предност им је на духовно-моралном плану. Ратови, убијања и понижавања људи ће бити забрањени. Као и владање помоћу корупције, саркастично названо „демократија".

Још 2020. познати руски политиколог Сергеј Караганов је констатовао: „Одузевши САД и Западу војну супериорност, на чијој основи се заснивала њихова петстогодишња доминација у политици, економији и култури, ми смо ослободили свет, створили услове да народи и државе слободно бирају свој пут."

Отуда и садашња украјинска перипетија, која не може ни да заустави, ни да промени историју, која је већ наступила. Западна олигархија сада води Други европски рат после Другог светског, који је истовремено и Први светски хибридни рат. Први европски рат је вођен директно против Србије, а Други – истог типа, води се индиректно против Русије. У међувремену је западна олигархијска диктатура извршила огромне униполарне злочине у Авганистану, Ираку и Либији. Али већ у Сирији је била руском војно-политичком силом спречена да учини огроман злочин и зато је тада, 2014. године, покренула последње средство које је имала у резерви – украјинску паклену машину. Русија је тада поступила и принципијелно и мудро, дошавши у позицију да њен данашњи изнуђени реванш буде успешан.

Истовремено увиђамо да је владајућа западна олигархија била дубоко неискрена у свим великим питањима Првог и Другог светског рата. Ипак, тековине Другог ће бити очуване, јер тако хоће Русија и Кина, а за Запад је последњи час да се томе прилагоди, да не би био осуђен као носилац новог фашизма.

Србија је весник Новог света који предводе Русија и Кина. После два века обнављања своје државности, које јој је омогућила Русија, али које се одвијало у западном културно-привредном и правном миљеу, можемо да захвалимо својој вери и Божјој промисли што смо и даље на правој страни историје и што смо нада за целу Европу (а о Балкану да и не говоримо). Зато све наше интелектуалне и стваралачке способности данас морамо усмерити ка једном циљу: како да што пре и што потпуније материјализујемо своје духовно братство са Русијом.

Управо то је пут Србије до почасног места у Новом свету – БРИКС-у, ШОС-у, Великој Евроазији, али и до улоге кључног фактора мира и повезивања на Балкану и у Европи.

Ове велике промене у свету не смемо да не схватимо на време, поготову јер смо им и сами допринели.

А хоће ли слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој? – питао би Бранко Миљковић.

То зависи од нас. Ако бог да, доживећемо одговор на то питање.

Потпредседник Међународне словенске академије

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

https://www.politika.rs/scc/clanak/512941/Pogledi/Kakav-ce-biti-novi-svet

standard.rs

Milomir Stepić: Rusija ne sme pristati na parcijalni uspeh

Алина Арсењева (ФАН)

17-21 minutes

---

Ključno je pitanje hoće li se Rusija zadovoljiti ograničenim dometima i parcijalnim uspehom u Ukrajini, ili će nastaviti da suštinski menja poredak koji je na izdisaju

Milomir Stepić je doktor nauka, profesor Univerziteta u Beogradu i naučni direktor Instituta za političke studije. U ekskluzivnom intervjuu specijalnom dopisniku međunarodne redakcije Savezne novinske agencije, govorio je o tome zašto su Rusiji potrebni sve srpske zemlje na Balkanu u jedinstvenoj državi, kako događaji u Ukrajini utiču na balkanske zemlje, zašto je zbog napredovanja Rusa na frontu na Balkanu cela atlantistička struktura posrnula, o ciljevima srpskog naroda u 21. veku, o mestu Srbije u geopolitici neoevroazijstva i o „NATO-pravoslavlju".

Koliko je realan ulazak Srbije u EU ako se zbog toga od Beograda traži da prizna nezavisnost Kosova?
– Ni jedna država kojoj je stalo ne samo do suvereniteta, već i do ugleda, kredibiliteta i budućnosti njenih sledećih generacija, ne bi pristala da preda deo teritorije u zamenu za neku nadnacionalnu integraciju. Pri tome, Kosovo i Metohija su nemerljivo važna teritorija za Srbiju – od istorijskih, državotvornih i duhovnih, do geopolitičkih, resursnih i ekonomskih razloga. Tamo se nalazilo jezgro srednjovekovne srpske države, odigrala se odsudna bitka koja predstavlja osnovu nacionalnog identiteta i locirani su versko-kulturni reperi kao što su manastiri Dečani, Bogorodica Ljeviška, Pećka Patrijaršija, Gračanica i drugi. Tamo se nalaze pete svetske i treće evropske rezerve uglja lignita, koji će u sve većoj energetskoj krizi biti još vrednije, strateško prirodno bogatstvo. U stvari, srpski spoljnopolitički izbor nikada i nije trebalo da bude ulazak u EU jer Srbi tamo civilizacijski ne pripadaju. Još je S. Hantington napomenuo da je EU organizacija Zapadne civilizacije (kao i NATO), a Srbi pripadaju Pravoslavnoj civilizaciji. Zašto povlačiti taj šizofren potez i naći se u poziciji rastrzane, propale države? Primeri Bugarske i Rumunije, iz kojih stanovništvo masovno emigrira, su upozoravajući. Postaje očigledno da EU glumi da hoće da primi Srbiju, a Srbija glumi da hoće da uđe u EU.

Da li je moguće vratiti Kosovo i Metohiju pod stvarnu kontrolu Srbije, s obzirom da smo svedoci doslednog sprovođenja projekta Velike Albanije?
– Povratak Kosova i Metohije pod stvarnu kontrolu Srbije je ne samo moguć, nego i nužan, i to iz mnogo značajnijih geopolitičkih razloga nego što su samo regionalni, balkanski i srpski. Danas je odnos zemalja koje priznaju i onih koje ne priznaju nezavisnosti te lažne države pokazatelj, lakmus procesa multipolarizacije sveta, amerikanizma i antiamerikanizma, evroatlantizma i evroazijstva. Projekat stvaranja države Albanije pre više od jednog stoleća, kao i kasniji pokušaji stvaranja Velike Albanije, proističu iz interesa i neposrednih aktivnosti zapadnoevropskih i centralnoevropskih sila, uključujući danas i SAD, da oslabe i teritorijalno smanje balkanske pravoslavne zemlje, percepirajući ih kao uporišta za ruski pristup „toplim morima". Tu je prva na udaru Srbija, koju tretiraju kao „malu Rusiju", „balkansku Rusiju", „konjovoca ruskih kozaka do toplih mora"… Ali, de facto su još više na meti Crna Gora i S. Makedonija, kojima je velikoalbanskim ekspanzionizmom ugrožen i sam opstanak. Pa čak i severozapadni deo Grčke! Sprečavanje međunarodnog priznanja secesije albanske nacionalne manjine u kosovsko-metohijskom delu Srbije, a time i stvaranja Velike Albanije, tj. očuvanje celovitosti Srbije, jeste ne samo srpsko-albansko pitanje, već stvar prestiža i odmeravanje snage velikih sila u naponu – Rusije i Kine, i onih koje su u odmakloj deklinističkoj fazi – SAD i EU.

Kako će događaji u Ukrajini, po vašem mišljenju, uticati na geopolitičku situaciju u regionu Balkana?
– Ukrajina je arena sudara divova, ona je mesto preloma istorije i obrta geopolitičke inercije, nova Kulikovska i Staljingradska bitka… Ne preterujem. Rusija ništa nije mogla da učini kako bi zasutavila transgresiju Zapada u bivšoj Jugoslaviji, ali sada mora i može. Srpsko iskustvo sa iživljavanjem Zapada joj je svakako pomoglo. Kao i njegovo „zaglavljivanje u balkanskom blatu" više od tri decenije. Rezultati obračuna u Velikoj istočnoevropskoj ravnici biće, i već jesu, dalekosežni. Ruske operacije u Mariupolju, Hersonu, oko malenog crnomorskog Zmijskog ostrva i izgledan prodor prema Odesi i delti Dunava doprineli su da se shvati kako je sve to Balkanu veoma blizu i da geografski nije udaljenija Moskva od Vašingtona, kako je propaganda sa Zapada ubeđivala ovdašnje medijske zavisnike. Zbog ruskog napredovanja na frontu čitava atlantistička arhitektura Balkana se ljulja. Pojavila se sumnja i razočarenje u NATO i EU, naročito u novoprimljenim članicama. Nesigurnost izaziva paniku. Postavlja se ključno pitanje: hoće li se Rusija zadovoljiti ograničenim dometima i parcijalnim uspehom u delu ili celoj današnjoj Ukrajini, ili će nastaviti dalje, da suštinski menja unipolarni poredak koji je na izdisaju? Otvoreno se govori o „promenama granica Ukrajine" i o „novim granicama Rusije", a to znači da i granice silom nametnute na štetu srpskih zemalja i srpskih interesa u postjugoslovenskom delu Balkana – nisu nedodirljive. Kao što Ukrajina, pribaltičke, pa i neke druge republike bivšeg SSSR-a geopolitički i etno-civilizacijski funkcionišu kao anti-Rusija, analogno je bivšim jugoslovenskim republikama namenjena uloga anti-Srbije. Srbi se uzdaju u Rusiju da će tome učiniti kraj. Otuda tako snažna i masovna srpska podrška Rusiji, što ne sme da zanemari ni politička nomenklatura u Beogradu. Ipak, Srbi strahuju da Rusi ne upadnu u istu zamku pristanka na besplodne pregovore i podlegnu taktici kreni – stani – povuci se. Bila bi to neoprostiva kratkovidost.

Sergej Šojgu i Vladimir Putin (Foto: kremlin.ru)

Predsednika Srbije Aleksandra Vučića nazivaju „malim Putinom na Balkanu", jer vodi patriotsku i nezavisnu politiku. Vladimir Putin je najpopularniji političar u Srbiji. On je ruski car koji brani pravoslavnu veru i tradicionalne vrednosti. Šta su ciljevi Srbije i srpskog naroda u 21. veku i zašto srpski narod ne vidi sebe bez Rusije?
– Ne bih se bavio hvalospevima upućenim političarima. Njih danas „dižu u nebesa", a sutra, kada više ne budu na vlasti, kritikuju i za ono za šta nisu krivi. Ima u politici Srbije i poteza koji nisu baš patriotski i nazavisni ili su to samo uslovno. Na primer, glasanje u Generalnoj skupštini UN za osudu Rusije povodom sukoba u Ukrajini može se i tako tumačiti. S druge strane, velika većina Srba u Putinu vidi simbola Rusije kao svog zaštitnika pred surovim naletom Zapada i od njegovog razobručenog unipolarnog ataka na sam srpski opstanak. A ciljeve Srbije u vremenu koje dolazi mnogi različito vide. Ima onih koji misle da učlanjenje u EU i NATO „rešava sve srpske probleme".

Po mom sudu, to ne samo da ne rešava srpske probleme, nego je to izvor srpskih problema. Zapad je u protekle tri decenije sve učinio protiv srpskih interesa. Dakle, kratko i krajnje pojednostavljeno rečeno, srpski ciljevi u nastavku 21. veka su oslobođenje i ujedinjenje. Jer: veliki deo srpskih zemalja je pod okupacijom Zapada (prvenstveno Kosovo i Metohija); nekadašnja Republika Srpska Krajina nasilno je zauzeta i stradala 1995. slično kao u vreme ustaškog genocida tokom Drugog svetskog rata; Republika Srpska se silom drži u sastavu BiH, suočena sa muslimanskom/bošnjačkom hegemonijom i pretnjom nestanka; Crnu Goru – istorijsku srpsku državu – Zapad nastoji da instalira kao „srpsku Ukrajinu"; o antisrpskom delovanju titoističkih „instant-nacija", kako ih je nazvao akademik Milorad Ekmečić, da i ne govorim. Srbi su svesni da sve ove nagomilane izazove ne mogu da reše sami, već samo ako se dogodi „povratak Rusije na Balkan" i istiskivanje uticaja nenaklonjenih SAD, Velike Britanije, EU i njenih pojedinačnih članica.

U jednom od svojih intervjua izjavili ste da Rusija i Kina imaju ozbiljnu obavezu da ne dozvole da SAD uvuku Srbiju u crnu rupu. Šta, po Vašem mišljenju, može (ili treba) da uradi Rusija? I zašto je Srbija za Rusiju toliko važna kao Rusija za Srbiju?
– Budući da je geopolitički značaj Balkana za evropske i evroazijske, pa čak i za svetske poslove neprolazan, a da će se, po svoj prilici, vratiti vreme (neo)klasičnih interesnih sfera, Rusija bi morala da odredi svoju zonu uticaja. To će biti znak da ona ponovo postaje prava, kredibilna velika sila. A pouzdan oslonac tog njenog balkanskog geopolitičkog vektora može biti samo srpski činilac, ne samo zbog istovetnog slovensko-pravoslavnog, već i zbog sličnog geopolitičkog identiteta i analognih interesa. Svi ostali su posle rušenja Berlinskog zida pokazali prevrtljivost, nepouzdanost i otvorenu antirusku orijentaciju, dosledno u praksi razvijajući tezu Zapada o „malignom ruskom uticaju" koji treba eliminisati po svaku cenu. Rumunija i Bugarska, Rusiji tako važne zbog izlaska na Crno more, u tome prednjače, prenebregavajući istorijski ruski doprinos njihovom nacionalnom oslobođenju, državnom konstituisanju i teritorijalnom proširenju. Srbi se nadaju da će Rusi sve to uzeti u obzir prilikom budućeg geopolitičkog preoblikovanja Balkana i da neće „kupovati" savezništvo drugih na štetu Srba, tj. da će u formiranju „novog balkanskog subporetka" srpski činilac biti „favorit", a ostali „žrtvena jagnjad" (kako bi to rekao A. Dugin).

Avioni nad Crvenim trgom za Dan pobede, Moskva, 9. maj 2019. (Foto: kremlin.ru)

Napomenuli ste da Rusiji nema dovoljno Srbije na Balkanu, a posebno Srbije sa amputiranim Kosovom – potrebne su joj sve srpske zemlje. Istovremeno, ruska diplomatija je doprinela odvajanju Crne Gore. Uprkos teškom koraku koji je ostvarila 1999. godine, (dolazak u Prištinu) kao rezultat toga, Rusija nije dobila svoj sektor i napustila je Kosovo. Kako Srbija doživljava takvu kratkovidost i nedoslednost ruske politike u regionu? Koliko je za Rusiju i Srbiju važno pridržavanje zajedničkog kursa kontinuiteta u spoljnoj politici?
– Srbima je dugo trebalo da shvate da „misliti geopolitički" nije samo akademska i konjunkturna stvar, niti puko naučno raspravljanje o smislu „oprostorenja političkog", već egzistencijalno pitanje. Stoga se među Srbima već odavno razume da je Rusija tada bila slaba, iznutra političko-ekonomski nagrižena i napadnuta separatizmima. Ona nije bila u stanju da pobedi u Prvom čečenskom ratu, iako je Čečenija po površini 1.000 puta manja od Rusije. Uspela je to tek u Drugom čečenskom ratu, intervenišući neposredno posle okončanja agresije NATO-a na SRJ 1999. Povlačenje ruskih snaga sa Kosova i Metohije bilo je u kontekstu činjenice da ništa ne bi mogli da urade jer su Amerikaci imali glavnu reč, već bi se kod Srba samo kompromitovali.

Takođe, imali bi problem sa logistikom, a i tadašnje vlasti u Srbiji su bile potpuno i nekritički prozapadne. To je jedan od razloga zašto je Moskva zaigrala na kartu nezavisnosti Crne Gore (koja ima izlaz na more!), kada već na Srbiju u tadašnjoj političkoj konstelaciji nije mogla da računa. Sada se situacija iz korena promenila. Crna Gora je potpuno u rukama Zapada koji je uspeo da amortizuje čak i veličanstvenu „litijsku revoluciju", Srbija i ukupan srpski činilac su ojačali, a Rusija postaje sve značajniji globalni „igrač", sa očiglednim, mada još potpuno neprofilisanim interesima na Balkanu. Ako se složimo da joj je srpski činilac najpouzdaniji regionalni saveznik, onda bi Rusija trebalo da učini da on bude što snažniji i teritorijalno prostraniji. Oslanjanje samo na Srbiju u sadašnjim granicama, uključujući i Kosovo i Metohiju, kao i na sputanu Republiku Srpsku – nije dovoljno i geopolitički efikasno. Potrebno je ujedinjenje srpskih zemalja u integralnu srpsku državu i tek to će garantovati miran, stabilan i neatlantistički, već neoevroazijski Balkan.

Napisali ste knjigu o geopolitici neoevroazijstva. U Rusiji je pojam evroazijstva povezan, pre svega, sa imenom Dugina, sa kojim se Vi dobro poznajete. Dugin radi u dubokom uverenju o posebnosti sudbine Rusije u svetu i istorijskoj konfrontaciji Rusije i Zapada. Kakvo mesto Srbija zauzima u geopolitici neoevroazijstva?
– Dugin je vodeći, ali ne i jedini zagovornik neoevroazijstva. Ima brojne sledbenike ne samo u Rusiji i ostalim postsovjetskim republikama (posebno u Kazahstanu), već i u EU i širom sveta. Na Zapadu su konsternirani činjenicom da se znatan deo te koncepcije sprovodi u praksi, naročito ona Duginova teza da „gasovodima treba dati status najznačajnijeg geopolitičkog instrumenta". Stoga često preteruju, pa kažu: „Putin? To je Dugin". Uostalom, i kineska „svilena koncepcija", tj. inicijativa „Jedan pojas, jedan put" jeste jedna od varijanti neoevroazijstva, zar ne? Neoevroazijstvo, u stvari, jeste savremena razrada klasičnog evroazijstva od pre stotinak godina. Ono predstavlja sveobuhvatan pogled na svet, dijametralno drugačiji od onog vesternističkog koji je svima, pa i Rusima, agresivno nametnut. Ima svoju geopolitičku dimenziju koja je u osnovi kontinentalistička, telurokratska, i potpuno je suprotna talasokratskom atlantizmu.

Profesor dr Aleksandar Dugin tokom predavanja na Univerzitetu odbrane u Beogradu, 22. novembar 2020. (Foto: Ministarstvo odbrane RS)

Neoevroazijstvo podrazumeva Rusiju kao nešto posebno, autentičnu civilizaciju, poseban kontinent, silu po sebi i pijemontističko jezgro oko koga će se okupiti čitavo mega-kopno Evroazije. Prema njegovim postulatima, američko prisustvo i kontrola Evroazije posredstvom upravljanja Rimland-om koji je opkoljava, kenanistički „obuzdava" i „davi" strategijom ankonde, neprirodno je i treba ga okončati potiskivanjem SAD na zapadnu hemisferu. Iz toga bi, geopolitički logično, proistekao kraj unipolranosti i izgradnja multipolarnog sveta koga bi činile četiri meridijanski izdužene zone podeljene na brojne velikih prostora. U tome bi značajno mesto trebalo da imaju Srbija i ostale srpske zemlje kao telurokratsko središte Balkana. (Neo)evroazijska koncepcija zaista izgleda logično i prijemčivo. Zar jedna sila van Evroazije (SAD) treba da vlada Evroazijom, koja je najmnogoljudnija, resursima najbogatija i gde se nalaze središta starih i brojne nove civilizacije? Da li tako velike evroazijske sile kao što su Kina, Rusija, Indija, Iran, Nemačka… treba da budu u podređenom položaju prema SAD? U atlantistički blok su uvučene Nemačka, Turska, Mađarska, Rumunija, Bugarska i mnoge druge zemlje, a njihov identitet prvenstveno je evroazijski. Geograf i vodeći balkanolog Jovan Cvijić isticao je da Balkan ima evroazijske osobine.

Rezultati sabora u Ferari značajno su uticali na formiranje moskovske Rusije kao države: tada je vizantijski car, čuvar pravoslavlja, izdao čistotu vere zaključivši uniju i potčinivši se vlasti pape. Rusija, kao i pre 500 godina, misli o sebi kao o svojevrsnom kivotu za sve pravoslavne. Može li zajedništvo religije biti prava tačka okupljanja ljudi u savremenom svetu?
– Religija je osnova identiteta pojedinca, porodice, naroda. Većina teoretičara na religijama zasniva različitost civilizacija. Pominjani S. Hantington smatrao je da će civilizacije u postbipolarnom periodu biti temelj preoblikovanja svetskog poretka, ali i sukoba duž njihovih kontaktnih zona – prvenstveno Islamske civilizacije prema ostalima („Islam ima krvave granice"). Stvarnost je u velikoj meri potvrdila njegove stavove (paradigmatičan primer je bivša Jugoslavija), ali delimično i demantovala kao što je to u Ukrajini, gde se međusobno sukobe pravoslavci, a s jedne strane sarađuju muslimanski Čečeni i pravoslavni Rusi, te s druge strane se zajedno bore pravoslavni Ukrajinci i muslimanski Albanci „psi rata" sa Kosova i Metohije.

Posle kraha ideologija, naročito onih totalitarnih, kao i kompromitovanja demokratije evro-američkog tipa i krize rimokatoličanstva i protestantizma, u našem delu Planete autentično pravoslavlje doživljava renesansu. U prvom redu, u „ruskom i srpskom svetu". Sve više ljudi u njemu traži izlaz i prepoznaje put spasenja. Ali, Zapad je u pravoslavlju video opasnost i otvoreno mu preti – kako briselski političari, tako i NATO-generali. Stoga nastoji da ga razjedini, pocepa i neke njegove fragmente podredi sebi. Već se ustalio termin „NATO-pravoslavlje", koji se odnosi prvenstveno na slučaj onog istanbulskog, sa Fanara, ali i druge. Ruska i Srpska pravoslavna crkva tu imaju bolna iskustva, pa i ona najnovija sa ukrajinskim i makedonskim primerima.

Sa stanovišta geopolitike, Jugoslavija je pripadala civilizaciji mora, a današnja Srbija – civilizaciji kopna. Da li je to tačno i da li utiče na politiku Beograda danas?
– Jugoslovenska država, stvorena 1918. i restaurisana na drugačijim ideološkim osnovama 1945, bila je tvorevina u geopolitičkom interesu Zapada, tj. civilizacije mora, koju pominjete. Ona je bila važna karika u antiruskom/antisovjetskom (i antigermanskom) –  što znači i antitelurokratskom – „Sanitarnom kordonu" između dva svetska rata, a u Hladnom ratu deo pojasa Rimland-a (i to u njegovom najužem, najdelikatnijem delu), koji je opkoljavao ruski/sovjetski Heartland. Stoga su njome dominirali rimokatolički, prozapadni, talasokratski Hrvati i Slovenci, a Srbi bili marginalizovani. Kada je ta funkcija Jugoslavije okončana, isti oni koji su je stvarali su je i raskomadali, i to duž titoističkih, nekonsekventnih republičkih granica.

Josip Broz Tito, Josip Vidmar, Edvard Kocbek, Josip Rus i Moša Pijade tokom Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu, 29. novembar 1943. (Foto: Wikimedia/Digital Library of Slovenia, S3SWK8OI)

Srpski činilac danas ima telurokratski, kontinentalistički geopolitički identitet, budući da je onaj talasokratski zadržao samo u rudimentarnom obliku zbog viševekovnog, sistematskog potiskivanja od mora. To se jasno videlo i tokom sukoba za jugoslovensko nasleđe u poslednjoj deceniji 20. veka, a bilo je očigldno u vašingtonsko-briselskoj kreaciji otcepljenja Crne Gore, čime je Srbiji baražiran pristup Jadranu. Dakle, tačno je da današnja Srbija, odnosno veći deo srpskih zemalja, mahom pripadaju civilizaciji kopna. To ih čini kompatibilnim sa ruskim geopolitičkim identitetom i interesima, te za Zapad stalnom sumnjivim „remetilačkim faktorom".

Integralna verzija intervjua čiji prevod je objavljen na sajtu Federalьnoe agentstvo novosteй (FAN)

Naslovna fotografija: Pres centar UNS

BONUS VIDEO:

 

Путин: Формира се нови светски поредак

politika.rs

Путин: Формира се нови светски поредак

П.О.

2 minutes

---

Стиче се утисак да Запад не може да понуди сопствени модел будућности, док се данас формира алтернатива постојећем једнополарном свету, праведнији и социјално-оријентисани светски поредак, изјавио је председник Русије Владимир Путин.

Он је нагласио да модел тоталне доминације „такозване златне милијарде" није праведан и указао на „грандиозне промене" које се сада дешавају у свету и које су неповратне.

„И како на националном, тако и на глобалном нивоу у току је израда основа, принципа хармоничног и праведнијег, социјално оријентисаног и безбедног светског поретка – алтернативног постојећем – или, може се рећи, до сада постојећем једнополарном светском поретку који по свом карактеру, дефинитивно, постаје кочница за развој цивилизације", нагласио је Путин, преноси Спутњик.

Према његовим речима, наступа нова епоха и нова етапа у светској историји, у којој ће само суверене државе моћи да осигурају динамику раста и да постану пример другим земљама за обезбеђивање високог животног стандарда.

„Наступа нова епоха, нова етапа у светској историји, и само истински суверене државе могу да осигурају високу динамику раста, да постану пример за друге када је реч о стандардима и квалитету живота, заштити традиционалних вредности и високим хуманистичким идеалима – моделима развоја у којима човек није средство, него највиши циљ", рекао је Путин.

View article...

Enclosures:

160z120_putin-raisi-erdogan-teheran-epa.jpg (12 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2022_07//160z120_putin-raisi-erdogan-teheran-epa.jpg

 

Ефраим Зуроф: Хрватска да поништи одлуку о забрани посете Вучићу

politika.rs

Ефраим Зуроф: Хрватска да поништи одлуку о забрани посете Вучићу

2 minutes

---

ЛОС АНЂЕЛЕС - Центар „Симон Визентал" позвао је данас хрватску владу да поништи одлуку, којом је председнику Србије Александру Вучићу забрањено да посети концентрациони логор Јасеновац.

У писму, које је директор за источноевропске послове центра „Симон Визентал", историцар Холокауста Ефраим Зуроф упутио хрватској амбасадорки у Израелу Весели Мрђен Кораћ, указује се на потенцијалне негативне последице такве одлуке и упозорава да тако „сурова и несхватљива мера" може само да погорша тензије између Београда и Загреба", наводи се у саопштењу овог центра.

Зуроф је у писму навео да претпоставља да је хрватска влада потпуно свесна чињенице да су највећи број жртава у Јасеновцу чинили Срби.

„Забранити председнику Србије да ода пошту жртвама је сурова, несхватљива мера која само може да погорша тензије између Србије и Хрватске", наводи се у писму Зурофа, преноси Танјуг.

Зуроф је затражио од хрватске амбасадорке у Израелу да преда писмо одговрним властима у Загребу и позове их да нађу начин да исправе, како је оценио, „њихову немудру и несрећну одлуку".

View article...

Enclosures:

160z120_677z381_Zurof.jpg (8 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2022_07//160z120_677z381_Zurof.jpg